....
Čežnja
Veče je sakrilo vešto
izatkano bledilo dana
od tišine srce mi zebe,
a nežnost kaplje sa usana.
Još pamtim miris Fruške gore
sutonsku čežnju svijam bez gnezda
duša mi te bolno u sećanju ljubi,
dok po njoj pada rosa zvezda.
Znam da se i ti sa samoćom boriš
i da te tuga grli neutešno
znam i da smo mogli drugačije,
neke su stvari tekle pogrešno.
Osećam još uvek bol najveći
a nemam načina da mu odolim,
nema se kuda,sve je bez smisla
očajno,bez nade,još uvek te volim.
Ps.
"Posle ljubavi samo smo zgarište
jer ne razumemo mesečinu vrelu,
kao napušteno i gluvo bojište
nosimo po svetu dušu izgorelu".
Petar Pajić
....
Čežnja
Veče je sakrilo vešto
izatkano bledilo dana
od tišine srce mi zebe,
a nežnost kaplje sa usana.
Još pamtim miris Fruške gore
sutonsku čežnju svijam bez gnezda
duša mi te bolno u sećanju ljubi,
dok po njoj pada rosa zvezda.
Znam da se i ti sa samoćom boriš
i da te tuga grli neutešno
znam i da smo mogli drugačije,
neke su stvari tekle pogrešno.
Osećam još uvek bol najveći
a nemam načina da mu odolim,
nema se kuda,sve je bez smisla
očajno,bez nade,još uvek te volim.
Ps.
"Posle ljubavi samo smo zgarište
jer ne razumemo mesečinu vrelu,
kao napušteno i gluvo bojište
nosimo po svetu dušu izgorelu".
Petar Pajić
....
