Naši vozovi

Nikada više nijedan voz neće biti naš..nikada više nećemo putovati istim prugama...svako u svom vozu na različitim kolosecima...putujemo u suprotnim smerovima...ja u kupeu sa Samoćom i Tugom,ti sa Snovima i Maštom...I gledam kroz prozor svog voza i dugo ti mašem,nadajući se da ćes me pozvati u svoj da podelimo Snove i Maštanja,ali tvoje misli već žude za Novim,ne vidis me i odlaziš...

2eO048pOCi.jpg


 
Kliknite za proširenje...
Која контрадикторност !?
Лепе мисли о ружној ситуацији.
Још два ''позитивна бројања'' - за слику и песму.
И још нешто... депресија или слично...НО, НО !
Доћи ће други воз... сигурно !
 
MMnavigare;bt123120:
Која контрадикторност !?
Лепе мисли о ружној ситуацији.
Још два ''позитивна бројања'' - за слику и песму.
И још нешто... депресија или слично...НО, НО !
Доћи ће други воз... сигурно !
Kliknite za proširenje...


Hvala,na komentaru i podrsci...
 
P.S.Posvećeno nekom ko voli vozove...napisano u momentu kada su se naši vozovi razišli...Sada smo opet u istom vozu,uživamo u vožnji,sve dok jednom, na nekoj stanici, neko od nas ne poželi da izadje, i predje u drugi...Neki nadju svoj voz,i ostanu u njemu zauvek,putujuci skupa i u dobrim i u lošim vremenima...Mi ne možemo,ali uvek ću pamtiti ovo jedinstveno putovanje,ovaj samo NAŠ voz...
 
MMnavigare;bt123120:
Која контрадикторност !?
Лепе мисли о ружној ситуацији.
Још два ''позитивна бројања'' - за слику и песму.
И још нешто... депресија или слично...НО, НО !
Доћи ће други воз... сигурно !
Kliknite za proširenje...


Opet procitah ovaj tvoj komentar,stvarno je sjajan,hvala jos jednom...:ok:A i opet sam u istom vozumada si mi ti pozeleo drugi...:)Evo nastavka na tekst...

''P.S.Posvećeno nekom ko voli vozove...napisano u momentu kada su se naši vozovi razišli...Sada smo opet u istom vozu,uživamo u vožnji,sve dok jednom, na nekoj stanici, neko od nas ne poželi da izadje, i predje u drugi...Neki nadju svoj voz,i ostanu u njemu zauvek,putujuci skupa i u dobrim i u lošim vremenima...Mi ne možemo,ali uvek ću pamtiti ovo jedinstveno putovanje,ovaj samo NAŠ voz...''
 
Putnik

Idem slobodno,
niko mi nije odneo,
da ljubim, tužnu moć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.

Osmehom ulazim, stigo ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim, meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,
da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
na kom je dozvoljeno sve.

Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.

Jegerndorf, 1915.

Milos Crnjanski
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top