Mnoge su ljubavi tužne.
Mnoge su večne,
mnoge tragične.
Ali su sve ljubavi neobične.
Jer, kako se obično može voleti,
kad srce plače i žudi,
i kada ranjeno pati
i kada smeje se i nerazumno bludi.
I sve što su setne i lude
i što su razuzdane i strasne
i one u kojima se zaljubljeni nikad ne probude,
Sve ljubavi su prekrasne.
Samo one što naglo prestaju
i što usne ljubljene neme ostavljaju,
samo te ostaju zapisane duboko..., najdublje,
i nikada ne nestaju.
Od ljubavi punih zanosnog sjaja,
pamte se još duže rastanci bez pozdrava,
ruke bez zagrljaja,
poslednji pogled bez zaborava...
