Sad je moja devojčica porasla.Srećan sam zbog toga.Srećan sam kad čujem da je i ona srećna...Sad može sama..povratila je samopouzdanje...stala na svoje noge i sad čvrsto korača putevima svojih želja i snova..Shvatila je suštinu...Srećan sam što može i bez moje pomoći da se suoči sa sobom i sa svim životnim problemima...Sad više i ne moram da joj posvećujem pesme da je bodrim kad posrne.Putuj,devojčice moja.Neka su ti srećni puti..I ne brini ako se kiša ili neka druga muka nakostreši na tebe je ću uvek biti u blizini..da ti raširim svoje srce kao kišobran.Putuj,mala....velika moja....
Milan Višnjić
Neka ih neka putuju i neka odrastaju...
