Salamander

Саламандер - моћан алхемијски симбол животиње која живи у ватри и која не може да изгори.

Наиме, саламандери се често скривају у трулим стаблима дрвећа и цепаницама тако да када су људи убацивали цепаницу у ватру из ње би искочио саламандер дајући илузију да је настао из ватре и да живи у елементу ватре. Одатле симбол свега онога што ватра, прочишћење ватром или ходати по ватри представља.

Сви смо ми саламандери који ходају по ужареном угљевљу овога света тражећи хладна места, и мислећи да ће и у будућности таква хладна места постојати као данас, иако их има све мање и све је теже избећи ужарено угљевље.

Шта је онда решење?

Решење је Шопенхауерова негација воље. Одбацити цео ужарени круг. Престати желети ходати по ватри и тражити хладна места, и пожелети нешто друго. То није нимало лако али то је циљ живота самог. Попут саламандера побећи из ватре, достићи нирвану, вратити се својој метафизичкој суштини.

Шопенхауер -Негација воље
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=6264

 

[MPMcB]

A ima li još nečega osim vatre u negaciji volje?

 

[oziman]

Негација воље значи потпуна промена, не неке форме или облика спољашњег света, већ промена супстанције самог света појава.
Та супстанција је метафизичка, трансцендентна а најближа оном што у самосвести налазимо као вољу.

Када говоримо о томе говоримо о трансцендентном (изван могућности сазнања) што значи да не можемо знати шта јесте за нас после Шопенхауерове негације воље, али знамо шта није.
Са оне стране сваког могућег искуства нема оваквог објективног света. Ако се супстанција промени мењају се и њене акциденције. Ако нема реке нема ни вирова. Ако река постане лед, вирови више не постоје, али постоји и даље река у другачијем агрегатном стању.
Ово је веома добра аналогија.
Исто тако, после негације воље, знамо да нема оваквог света објеката, док о леду ми "као рибе у тропима" не можемо ништа знати.

 

[zxy]

Reći ću ti samo ovo što spoznah ja
Posle Šopenhauera Hrišćanstvo još lepše sja
nažalost njemu ostade skrivena tajna ta
mada on djavola odlično upozna
ostade mu samo ta ....magla

 

[123loncar]

Reći ću ti samo ovo što spoznah ja
Posle Šopenhauera Hrišćanstvo još lepše sja
nažalost njemu ostade skrivena tajna ta
mada on djavola odlično upozna
ostade mu samo ta ....magla

Pa dobro , nije to samo magla ! Stvar treba posmatrati
malo drugojačije : recimo teolozi su se sporili sa čovečanstvom o poredku u sunčevom sistemu , čak i sa pitanjem oblika zemlje ( ja ne prihvatam da je zemlja okrugla ili pak lopta , jer stojim na stanovištu da geometriske slike i tela ne mogu prirodne oblike svojim teorijskim znanjima da definišu ) a da nepominjem koliko je ljudi spaljeno što je tvrdilo da zemlja nije ravna . Dakle , hrišćanstvo je koristilo silu da utre/izbriše put određenim tezama o sunčevom sistemu ; ali je odjednom jedan papa prihvatio sve - čak i teoriju velikog praska. Postavlja se pitanje zašto , pa nije valjda zbog toga što je idejni tvorac bio fratr ? Sigurno nije , jer je mnoge crkvene činbenike crkva likvidirala pre njega .
Tadašnji papa nije bio jeretik , postupajući tako kako je postupio , jer je imao na umu Tvorca . Sama teorija postanka kosmosa , veliča njegovog tvorca ( beskonačan broj sunčevih sistema - beskonačan broj svetova ...). Dakle , ako neko na zemlji osmisli tezu
( ovakvu i onakvu ) , on ništa drugo ne čini nego veliča sveopšteg tvorca ( umetničko delo kome se svi dive , ništa drugo ne čini nego veliča svog tvorca ) . Dakle , podsećaju ći nas na tvorca jednog filozovskog pravca bilo ko pa i Oziman , podseća nas na njega ističući sebe , a zajedno veličaju Tvorca svega postojećeg ( jer
su oni njegovo delo ) .Bilo čija genijalnost pa i umnost ništa drugo ne čini nego veliča Tvorca svega postojećeg ( čak i onaj što započe veliko delo rečima : zaneso se i videh ---- okrovenje ; samo je u zanosu veličao Tvorca )
Naravno , mnogi će se spravom pobuniti i kritikovati ovakav stav ( konačno i ja ga stalno preispitujem - a time privremeno negiram ;dok sam u procesu preispitivanja - ovakav kakav sam ništavam ), ali dok mi razumno ne otkriju tvorca i nerazjasne moći stvaranja ( samo da ne kažu oduvek je sve ovako - tu tezu već znam ) , dotad svi ( uto ubrajam i kompletnu nauku ) samo veličamo Tvorca svega postojećeg .
Dakle , možemo reći da sve što radimo , gradimo , spoznajemo -- sve je spregnuto i ima samo jednu svrhu , a ona je beskrajno veličanje Tvorca svega postojećeg .
Dakle , onaj koji se pomalo rugaju onima što na sebi svojstven način veličaju Tvorca svega postojećeg , manje više im zavide na uspešnom činjenju ( taj psihološki momenat dat je u bibliji u priči o brato ubistvo u prvoj porodici -- zar ne ) . Stoga malo treba stvari sagledavati drugojačije , i naravno razumno , razložno i argumentovano osporavati svačiju tezu
( čak i ovu ovako jadnu i ništavnu ) .

 

[MPMcB]

U zapadnoj tradiciji, volja ili namera zaista se tumači kao jedna pojavna forma elementa vatra. Otud naslutih vezu volje sa salamanderima kao oličenjima vatre iz tvog prethodnog teksta. Zapadna tradicija međutim, vatru, a time i volju (nameru) uočava kao jednu od četiri osnovna principa, kako pojedinca koji bi po Šopenhaueru trebao da negira sopstvenu volju (nadam se da sam ovo korektno interpretirao), tako i njegovog kompletnog okruženja.
Otud moje pitanje, u nameri da to što si naveo o Šopenhauerovom sistemu dovedem u korelaciju sa tradicijom zapadnog okultizma.

ne mozemo znati sta jeste za nas posle Sopenhauerove negacije volje... ali znamo sta nije.

Ovo izgleda veoma koncizno. Sa tačke gledišta zatvorenosti filozofskog sistema čini mi se da može da dobije visoku ocenu.
No, ne vide li ti, dade li Šopenhauer ikakav nagoveštaj o putevima postizanja tog potpunog poricanja volje ili se on, verovatno, kao esencijalni filozof bavio samo definisanjem cilja?
Ponavljam, nisam čitao Šopenhauera, ali mi to njegovo ishodište, ta potpuna negacia volje veoma sliči fundamentalnoj hinduističkoj misli o potpunom odricanju od želje, kao uslovu za jedno isto tako transcedentno iskustvo, nirvanu.
Grešim li?

 

[oziman]

U zapadnoj tradiciji, volja ili namera zaista se tumači kao jedna pojavna forma elementa vatra. Otud naslutih vezu volje sa salamanderima kao oličenjima vatre iz tvog prethodnog teksta. Zapadna tradicija međutim, vatru, a time i volju (nameru) uočava kao jednu od četiri osnovna principa, kako pojedinca koji bi po Šopenhaueru trebao da negira sopstvenu volju (nadam se da sam ovo korektno interpretirao), tako i njegovog kompletnog okruženja.

Појам "воља" када га посматрамо кроз Шопенхауерову филозофију, садржи у себи много више него што та реч означава у уобичајеном смислу.
После Кантове Критике чистог ума када смо дефинитивно дошли до поделе на појаву и "ствар по себи" при чему наше сазнање има посла само са појавом а ствар по себи је непознато x. Ипак није остало на томе и поставило се одмах питање шта би "ствар по себи" могла бити? До ње не можемо доспети сазнањем, тачно, али да ли постоји нека друга моћ духа која би могла да нам бар омогући да наслутимо шта је изван појаве.?
Постоји, и то је оно што налазимо у самосвести а зовемо "воља".
У унутрашњем унутрашњем опажању воље "ствар по себи" је скинула многе своје велове,0 простор и каузалитет, али је и даље опажај али опажај који је најближи ствари по себи и који нам даје бар слутњу шта би она могла бити. Изван појаве суштина овога света блиска је оном што налазимо у себи и зовемо "воља".
Погледај ову тему на филозофији ако те занима:
Volja-otkrovenje jednog čuda
http://forum.krstarica.com/threads/258154&highlight=volja

Ако ово имаш у виду видећеш да се Шопенхауерова негација воље односи на саму супстанцију свега а не на нечију индивидуалну вољу коју појединац налази у самосвести а која је такође појава.
У праву си да ту има паралела са источњачким учењима, негирањем воље и нирваном.
Закључци су исти али метод којим смо дошли до тих закључака је веома различит.

"Svaka posebna izreka užeta sama za sebe, a koje sačinjavaju Upanišade može da se izvede kao zaključak misli koje ja saopštavam, mada obrnuto nikako nije tačno, to jest moja misao se ne nalazi već u Upanisadama." Šopenhauer

 

[zxy]

Pa dobro , nije to samo magla ! Stvar treba posmatrati
malo drugojačije : recimo teolozi su se sporili sa čovečanstvom o poredku u sunčevom sistemu , čak i sa pitanjem oblika zemlje ( ja ne prihvatam da je zemlja okrugla ili pak lopta , jer stojim na stanovištu da geometriske slike i tela ne mogu prirodne oblike svojim teorijskim znanjima da definišu ) a da nepominjem koliko je ljudi spaljeno što je tvrdilo da zemlja nije ravna . Dakle , hrišćanstvo je koristilo silu da utre/izbriše put određenim tezama o sunčevom sistemu ; ali je odjednom jedan papa prihvatio sve - čak i teoriju velikog praska. Postavlja se pitanje zašto , pa nije valjda zbog toga što je idejni tvorac bio fratr ? Sigurno nije , jer je mnoge crkvene činbenike crkva likvidirala pre njega .
Tadašnji papa nije bio jeretik , postupajući tako kako je postupio , jer je imao na umu Tvorca . Sama teorija postanka kosmosa , veliča njegovog tvorca ( beskonačan broj sunčevih sistema - beskonačan broj svetova ...). Dakle , ako neko na zemlji osmisli tezu
( ovakvu i onakvu ) , on ništa drugo ne čini nego veliča sveopšteg tvorca ( umetničko delo kome se svi dive , ništa drugo ne čini nego veliča svog tvorca ) . Dakle , podsećaju ći nas na tvorca jednog filozovskog pravca bilo ko pa i Oziman , podseća nas na njega ističući sebe , a zajedno veličaju Tvorca svega postojećeg ( jer
su oni njegovo delo ) .Bilo čija genijalnost pa i umnost ništa drugo ne čini nego veliča Tvorca svega postojećeg ( čak i onaj što započe veliko delo rečima : zaneso se i videh ---- okrovenje ; samo je u zanosu veličao Tvorca )
Naravno , mnogi će se spravom pobuniti i kritikovati ovakav stav ( konačno i ja ga stalno preispitujem - a time privremeno negiram ;dok sam u procesu preispitivanja - ovakav kakav sam ništavam ), ali dok mi razumno ne otkriju tvorca i nerazjasne moći stvaranja ( samo da ne kažu oduvek je sve ovako - tu tezu već znam ) , dotad svi ( uto ubrajam i kompletnu nauku ) samo veličamo Tvorca svega postojećeg .
Dakle , možemo reći da sve što radimo , gradimo , spoznajemo -- sve je spregnuto i ima samo jednu svrhu , a ona je beskrajno veličanje Tvorca svega postojećeg .
Dakle , onaj koji se pomalo rugaju onima što na sebi svojstven način veličaju Tvorca svega postojećeg , manje više im zavide na uspešnom činjenju ( taj psihološki momenat dat je u bibliji u priči o brato ubistvo u prvoj porodici -- zar ne ) . Stoga malo treba stvari sagledavati drugojačije , i naravno razumno , razložno i argumentovano osporavati svačiju tezu
( čak i ovu ovako jadnu i ništavnu ) .

Nije ovo nikakva teza ,ovo je spoznaja lična,nadam se da ćeš je jednog dana doživeti i ti ili češ ukapirati da uzaludan trud ti bi

 

[spiholog]

Ne mislim da je resenje u negiranju volje, uz svo uvazavanje Sopenhauera i njemu slicnih. Naime, slazem se da je nas zivot na Zemlji trnovit, kao po "vrelom ugljevlju". Logicki gledano, sta je to sto "gasi vatru"?Njena suprotnost!To nikako ne moze biti negacija postojanja vatre i "ubijanje" osecaja bola, tj.negiranje volje za onim sto se u hriscanskim molitvama naziva"mestom mira i odmora".
Negiranje volje i onoga sto budisti pokusavaju da ucine, da isprazne sebe od zudnji i na taj nacin dosegnu nirvanu moze biti samo jedan korak ka cilju, ne i cilj po sebi.Biti u nirvani, duse ispraznjene od samoga sebe je ono sto monasi pokusavaju da postignu postom, molitvom i usamljivanjem, ALI NE RADI DOSEZANJA TOG STANJA. Biti ispaznjen od sebe, znaci upravo to - nemati zudnje i htenja koja raspiruju "vatru".Medjutim, cilj nije negirati vatru, negu doseci "led"!Mesto istinskog mira i spokojstva, mesto Istine, mesto gde Istina nije obavijena velom neprepoznatljivosti...Biti umrtvljen od zudnji nije isto sto i imati unutrasnji mir.
Mislim da su sopenhauer i budisti, u stvari, stali na jednom delu puta i ocarani onim sto su nazreli, odlucili da ne idu dalje.Sledeci korak i smisao putovanja, njegov cilj, je ono sto je zxy rekao:"nije ovo nikakva teza, ovo je spoznaja licna...itd"
Zelim ti da okusis Hrista i spoznas da je On Put, Istina i Zivot.