"Преобиље информација, заправо, представља препреку истинскоме знању.“ Григорије Науменко
„Модерни људи су изгубили мудрост у знању, а знање у информацијама.“ Т. С. Елиот
На шта личи један просечан дан просечнога Џоа Смита данашњице. Џо устаје ујутру, пробуђен звуком свога радио-будилника који је подешен да у одређено време укључи станицу која стално емитује најновије вести. И пре него што се сасвим пробудио, он већ бива бомбардован информацијама, које су, углавном, некорисне. Када устане из кревета и оде у кухињу да доручкује.
Његова пажња је разапета између читања јутарњих новина и гледања програма на малом телевизору који стоји у углу кухиње. Његова пажња се може наћи и у стању још веће „схизофрености“ уколико има даљинац помоћу кога може да „сурфује“ по телевизијским програмима.
Наравно, Џо има кућни рачунар и модем, те ујутру одмах проверава електронску пошту, тј. да ли му је, током ноћи, стигла нека нова порука. Када заврши све јутарње припреме, он седа у кола, где заједно са стартовањем кола, укључује и радио. Он слуша „Јутарње вести“, ову или ону локалну или националну станицу која емитује програме уживо или се опредељује за музику по свом избору...
Он има и мобилни телефон помоћу кога може да се јави у радио-емисију и изнесе своје аргументе или ће, пак, преко њега, да „укачи“ свој лап-топ рачунар и да „скине“ са Интернета податке о кретањима на берзи, док вози 100 на сат аутопутем на путу ка свом радном месту. Ни када стигне на посао, бујица информација које га засипају не престаје.
Поред информација које су потребне за свакодневни посао, у канцеларији се. у позадини, стално чује фирмина интерна радио-станица... На паузи за кафу, пада прелиставање “The New York Times”-a или “U.S.A. Today”, уз кратак разговор са колегама са посла.
Тokом паузе за ручак, Џо иде у оближњи парк да џогира. То чини носећи за појасом вокмен који је добио од жене на поклон за Божић. Он трчи и не чује цвркут птица, јер слушалице које су му на ушима блокирају сваки спољашњи звук.
Пошто одради и другу половину раднога времена, Џо, на повратку кући, слуша “Поподневне вести”. Када стигне кући, он у колима паркираним у гаражи одседи да би до краја чуо најновије директно укључе-ње. Улазећи у кућу, он отвара поштанско сандуче, вади овећу гомилицу писама, новина, брошура, каталога, магазина, флајера и рекламних папирића, закључно са новим бројем локалног вечерњег листа.
Ова количина “литературе” довољна му је за три пуна дана читања, а исти или још дебљи “контингент” истих га чека већ сутра. Вечера се опет испред телевизора, али сада не у кухињи, као што је то било када је доручковао; он сада седи пред гигантским ТВ-екраном у дневној соби. ТВ-апарат је прикачен на његову нову мини-сателитску антену која обезбеђује савршени пријем сигнала. Џо је заиста био на великој муци да изабере између покуде два провајдера сателитског програма. На крају, победу је “однела” компанија која је понудила 157 ТВ-канала!
Уосталом, она друга компанија је нудила само 84 ТВ-канала. Сурфујући кроз безбројну понуду програма пред великим ТВ-екраном, Џо на лап-топ рачунару довршава неки посао који је донео из канцеларије. Пре него што буде отишао у кревет, Џо ће се неко време поиграти на свом рачунару, учествујући у једној интерактивној он-лајн игрици на коју се, по сопственом признању, „навукао“.
Ова игрица је данас веома популарна међу компјутерским он-лајн корисницима и зове се „Х.У.К.У.В.К.“, што је скраћеница од „Халуцинација у којој учествује више корисника“.
Својој супрузи, која се једном приликом пожалила на ту његову навику, Џо је одговорио да је боље да буде „навучен“ на ту игрицу него, на пример, на игрицу „Т.У.К.У.В.К“. тј. „Тамницу у којој учествује више корисника“, која је много насилничкија верзија „Х.У.К.У.В.К.“-а, јер објекте игрице треба убити или ћете бити убијени.
Џо коначно устаје од компјутера, јер су његове очи преуморне од гледања у екран. Одлази да се истушира и за време туширања у купатилу слуша водоотпорни радио који је окачен у туш-кабини. Потом, одлази у спаваћу собу, леже у кревет где дрема пред екранским треперењем (трећег) телевизора и заспива у друштву свог радио-часовника, који ће га сутра ујутру поново пробудити звуком јутарњих вести.
„Модерни људи су изгубили мудрост у знању, а знање у информацијама.“ Т. С. Елиот
На шта личи један просечан дан просечнога Џоа Смита данашњице. Џо устаје ујутру, пробуђен звуком свога радио-будилника који је подешен да у одређено време укључи станицу која стално емитује најновије вести. И пре него што се сасвим пробудио, он већ бива бомбардован информацијама, које су, углавном, некорисне. Када устане из кревета и оде у кухињу да доручкује.
Његова пажња је разапета између читања јутарњих новина и гледања програма на малом телевизору који стоји у углу кухиње. Његова пажња се може наћи и у стању још веће „схизофрености“ уколико има даљинац помоћу кога може да „сурфује“ по телевизијским програмима.
Наравно, Џо има кућни рачунар и модем, те ујутру одмах проверава електронску пошту, тј. да ли му је, током ноћи, стигла нека нова порука. Када заврши све јутарње припреме, он седа у кола, где заједно са стартовањем кола, укључује и радио. Он слуша „Јутарње вести“, ову или ону локалну или националну станицу која емитује програме уживо или се опредељује за музику по свом избору...
Он има и мобилни телефон помоћу кога може да се јави у радио-емисију и изнесе своје аргументе или ће, пак, преко њега, да „укачи“ свој лап-топ рачунар и да „скине“ са Интернета податке о кретањима на берзи, док вози 100 на сат аутопутем на путу ка свом радном месту. Ни када стигне на посао, бујица информација које га засипају не престаје.
Поред информација које су потребне за свакодневни посао, у канцеларији се. у позадини, стално чује фирмина интерна радио-станица... На паузи за кафу, пада прелиставање “The New York Times”-a или “U.S.A. Today”, уз кратак разговор са колегама са посла.
Тokом паузе за ручак, Џо иде у оближњи парк да џогира. То чини носећи за појасом вокмен који је добио од жене на поклон за Божић. Он трчи и не чује цвркут птица, јер слушалице које су му на ушима блокирају сваки спољашњи звук.
Пошто одради и другу половину раднога времена, Џо, на повратку кући, слуша “Поподневне вести”. Када стигне кући, он у колима паркираним у гаражи одседи да би до краја чуо најновије директно укључе-ње. Улазећи у кућу, он отвара поштанско сандуче, вади овећу гомилицу писама, новина, брошура, каталога, магазина, флајера и рекламних папирића, закључно са новим бројем локалног вечерњег листа.
Ова количина “литературе” довољна му је за три пуна дана читања, а исти или још дебљи “контингент” истих га чека већ сутра. Вечера се опет испред телевизора, али сада не у кухињи, као што је то било када је доручковао; он сада седи пред гигантским ТВ-екраном у дневној соби. ТВ-апарат је прикачен на његову нову мини-сателитску антену која обезбеђује савршени пријем сигнала. Џо је заиста био на великој муци да изабере између покуде два провајдера сателитског програма. На крају, победу је “однела” компанија која је понудила 157 ТВ-канала!
Уосталом, она друга компанија је нудила само 84 ТВ-канала. Сурфујући кроз безбројну понуду програма пред великим ТВ-екраном, Џо на лап-топ рачунару довршава неки посао који је донео из канцеларије. Пре него што буде отишао у кревет, Џо ће се неко време поиграти на свом рачунару, учествујући у једној интерактивној он-лајн игрици на коју се, по сопственом признању, „навукао“.
Ова игрица је данас веома популарна међу компјутерским он-лајн корисницима и зове се „Х.У.К.У.В.К.“, што је скраћеница од „Халуцинација у којој учествује више корисника“.
Својој супрузи, која се једном приликом пожалила на ту његову навику, Џо је одговорио да је боље да буде „навучен“ на ту игрицу него, на пример, на игрицу „Т.У.К.У.В.К“. тј. „Тамницу у којој учествује више корисника“, која је много насилничкија верзија „Х.У.К.У.В.К.“-а, јер објекте игрице треба убити или ћете бити убијени.
Џо коначно устаје од компјутера, јер су његове очи преуморне од гледања у екран. Одлази да се истушира и за време туширања у купатилу слуша водоотпорни радио који је окачен у туш-кабини. Потом, одлази у спаваћу собу, леже у кревет где дрема пред екранским треперењем (трећег) телевизора и заспива у друштву свог радио-часовника, који ће га сутра ујутру поново пробудити звуком јутарњих вести.