Oni koji žele da budu srećni trebalo bi da se odluče za bračnu zajednicu, ili da prihvate neku veroispovest,
ili da zatraže povišicu od šefa, sugeriše jedna studija urađena u Americi.
Ključ sreće je u malom: radite ono što volite, poručuje britanski psiholog Dejvid Liken.
Prema analizi Istraživačkog centra Pju (Pew), čiji su stručnjaci anketirali više od 3.000 Amerikanaca,
proizlazi da su oni koji su u braku, ili pripadaju nekoj veri, ili imaju hrabrosti da traže bolju zaradu
- zapravo srećniji od usamljenih, nevernika i siromašnih, prenose agencije.
Najviše anketiranih, jedna polovina, izjasnilo se da su "srećni", jedna trećina je rekla
da su "veoma srećni" , a 15 odsto da "nisu srećni", pri čemu su nesrećni kao osnovni razlog navodili
- loše zdravlje.
Među "veoma srećnim" je duplo više (43 odsto) onih koji su u braku od usamljenih (24 odsto).
Srećnima se smatraju i oni koji bar jednom nedeljno prisustvuju nekoj verskoj službi, njih 43 odsto,
dok isto osećanje ima i 26 odsto onih koji nikada ili retko posećuju bogomolje.
Nimalo ne iznenađuje (mada ruši izreku da "novac ne donosi sreću") podatak da u Americi
polovina srećnih ima godišnju zaradu od više od 100.000 dolara, dok je samo jedna trećina
onih koji zarađuju godišnje ispod 30.000 dolara reklo da se osećaju srećnim.
Ono što je najviše iznenadilo anketare, pokazalo se da kucni ljubimci nimalo ne utiču na to
da li će neko biti srećan ili nesrećan.
Niti mačke, niti psi ili bilo kakav drugi kućni ljubimac ne čine svoje vlasnike srećnijim od onih koji ih nemaju.
Pojam sreće su proučavali mnogi, pre svih psiholozi, a upravo oni smatraju da sreća nije trenutno
ushićenje već je čine ispunjenost i zadovoljstvo koje osećamo duže.
Psiholozi su došli i do zaključka da sreća ne zavisi od okolnosti u našim životima,
već od genetske komponente.
Kažu: bez obzira šta se dešava u našim životima, bićemo srećni onoliko
koliko je zapisano u našim genima, odnosno 90 odsto ljudi je "prirodno srećno"
i zadovoljno svojim životom.
"Većina ljudi je, po sopstvenoj definiciji, zadovoljna svojim životom.
I to je dobra stvar.
Ali, ukoliko je za nekog karakteristično da je nesrećan, onda za njega emocionalni bol
gubi moć da upozori ka eventualnim, bolnijim stanjima", tvrdi psiholog
Dejvid Liken iz Velike Britanije, koji je napisao knjigu na ovu temu.
Liken smatra da je sreća "nešto na čemu se može raditi" i poručuje:
Ukoliko želite dostići svoj nivo sreće, pokušajte da usvojite navike srećnih ljudi,
a pre svega, zaposlite svoj um a da se ne premorite, odnosno "vežite" um nekim poslom.
Liken ima "recept" sa više "lekova za sreću":
- Razmišljajte kao optimista.
Svi srećni ljudi su optimisti, a optimizam je veština koja se uči.
Pesimisti se žale, a optimisti se usresređuju na rešavanje problema.
- Smešite se.
Ako se smešite, vaš mozak će automatski misliti da ste srećni.
- Zamišljajte i sanjarite, jer je to način da "prevarite" mozak.
Osećaćete se bolje ako mislite pozitivne misli, jer se na taj način podiže nivo seratonina,
hormona sreće.
- Oslobodite se negativne misli, pokušajte da svaku negativnu misao pretvorite u pozitivnu.
Negativne misli "truju" organizam i izazivaju promene u mozgu koje mogu,
s druge strane, da izazovu depresiju.
- Birajte društvo, izbegavajte onu vrstu ljudi koji "isisavaju" sreću iz vas:
one koji se stalno žale i one koji vas stalno kritikuju.
Takvih se jednostavno klonite,još bolje - otarasite ih se!
- Ključ sreće je u malom: radite ono što volite...
~~~~~~~~~~~~~~
Nije bas tako mnogo potrebno da bismo se osetili srecnim,poenta je ovog teksta.
Sve je stvar nacina na koji dozivljavamo svet u kome zivimo,u zavisnosti je od pravca
usmerenosti nase percepcije.
Verujem da je osecanje srece(kako se i kaze u ovom psiholoskom istrazivanju) emocija koja postoji u nama,
kodirana u DNK lancu,samo je potrebno da je pronadjemo.
Na kraju krajeva,jednostavno,zapitajte se:
da li sam ja neko ko casu sa na pola dopunjenu omiljenim picem,vidi kao "do pola praznu" ili kao "do pola punu"?
Druga varijanta je adekvatnija za primenu ovog recepta..
ili da zatraže povišicu od šefa, sugeriše jedna studija urađena u Americi.
Ključ sreće je u malom: radite ono što volite, poručuje britanski psiholog Dejvid Liken.
Prema analizi Istraživačkog centra Pju (Pew), čiji su stručnjaci anketirali više od 3.000 Amerikanaca,
proizlazi da su oni koji su u braku, ili pripadaju nekoj veri, ili imaju hrabrosti da traže bolju zaradu
- zapravo srećniji od usamljenih, nevernika i siromašnih, prenose agencije.
Najviše anketiranih, jedna polovina, izjasnilo se da su "srećni", jedna trećina je rekla
da su "veoma srećni" , a 15 odsto da "nisu srećni", pri čemu su nesrećni kao osnovni razlog navodili
- loše zdravlje.
Među "veoma srećnim" je duplo više (43 odsto) onih koji su u braku od usamljenih (24 odsto).
Srećnima se smatraju i oni koji bar jednom nedeljno prisustvuju nekoj verskoj službi, njih 43 odsto,
dok isto osećanje ima i 26 odsto onih koji nikada ili retko posećuju bogomolje.
Nimalo ne iznenađuje (mada ruši izreku da "novac ne donosi sreću") podatak da u Americi
polovina srećnih ima godišnju zaradu od više od 100.000 dolara, dok je samo jedna trećina
onih koji zarađuju godišnje ispod 30.000 dolara reklo da se osećaju srećnim.
Ono što je najviše iznenadilo anketare, pokazalo se da kucni ljubimci nimalo ne utiču na to
da li će neko biti srećan ili nesrećan.
Niti mačke, niti psi ili bilo kakav drugi kućni ljubimac ne čine svoje vlasnike srećnijim od onih koji ih nemaju.
Pojam sreće su proučavali mnogi, pre svih psiholozi, a upravo oni smatraju da sreća nije trenutno
ushićenje već je čine ispunjenost i zadovoljstvo koje osećamo duže.
Psiholozi su došli i do zaključka da sreća ne zavisi od okolnosti u našim životima,
već od genetske komponente.
Kažu: bez obzira šta se dešava u našim životima, bićemo srećni onoliko
koliko je zapisano u našim genima, odnosno 90 odsto ljudi je "prirodno srećno"
i zadovoljno svojim životom.
"Većina ljudi je, po sopstvenoj definiciji, zadovoljna svojim životom.
I to je dobra stvar.
Ali, ukoliko je za nekog karakteristično da je nesrećan, onda za njega emocionalni bol
gubi moć da upozori ka eventualnim, bolnijim stanjima", tvrdi psiholog
Dejvid Liken iz Velike Britanije, koji je napisao knjigu na ovu temu.
Liken smatra da je sreća "nešto na čemu se može raditi" i poručuje:
Ukoliko želite dostići svoj nivo sreće, pokušajte da usvojite navike srećnih ljudi,
a pre svega, zaposlite svoj um a da se ne premorite, odnosno "vežite" um nekim poslom.
Liken ima "recept" sa više "lekova za sreću":
- Razmišljajte kao optimista.
Svi srećni ljudi su optimisti, a optimizam je veština koja se uči.
Pesimisti se žale, a optimisti se usresređuju na rešavanje problema.
- Smešite se.
Ako se smešite, vaš mozak će automatski misliti da ste srećni.
- Zamišljajte i sanjarite, jer je to način da "prevarite" mozak.
Osećaćete se bolje ako mislite pozitivne misli, jer se na taj način podiže nivo seratonina,
hormona sreće.
- Oslobodite se negativne misli, pokušajte da svaku negativnu misao pretvorite u pozitivnu.
Negativne misli "truju" organizam i izazivaju promene u mozgu koje mogu,
s druge strane, da izazovu depresiju.
- Birajte društvo, izbegavajte onu vrstu ljudi koji "isisavaju" sreću iz vas:
one koji se stalno žale i one koji vas stalno kritikuju.
Takvih se jednostavno klonite,još bolje - otarasite ih se!
- Ključ sreće je u malom: radite ono što volite...
~~~~~~~~~~~~~~
Nije bas tako mnogo potrebno da bismo se osetili srecnim,poenta je ovog teksta.
Sve je stvar nacina na koji dozivljavamo svet u kome zivimo,u zavisnosti je od pravca
usmerenosti nase percepcije.
Verujem da je osecanje srece(kako se i kaze u ovom psiholoskom istrazivanju) emocija koja postoji u nama,
kodirana u DNK lancu,samo je potrebno da je pronadjemo.
Na kraju krajeva,jednostavno,zapitajte se:
da li sam ja neko ko casu sa na pola dopunjenu omiljenim picem,vidi kao "do pola praznu" ili kao "do pola punu"?
Druga varijanta je adekvatnija za primenu ovog recepta..
