Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan, i zatekao
svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
Sin: "Tata, smem li da te pitam nešto"
Otac: "Da, naravno. Reci!"
Sin: "Tata, koliko zarađuješ na sat?"
Otac: "To se tebe ne tiče! Zašto me to pitaš?", gnevno reče.
Sin: "Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi koliko zarađuješ na sat."
Otac: "Ako već moraš da znaš, pedeset dolara."
Sin: "Oh!", dečak odgovori spuštene glave.
Sin: "Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?"
Otac je bio besan: “Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara
taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu,
tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan.
ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!”
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja...
“Kako se usuđuje da postavlja takva pitanja samo da bi dobio novac?!? “
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
“Možda mu je stvarno trebalo tih 25 dolara. Stvarno ne pita često za novac.”
Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
- Jesi li zaspao, sine? - upitao je.
- Ne, tata. Budan sam - odgovori dečak.
- Razmišljao sam…Možda sam bio prestrog prema tebi malopre.
Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.
Dečak se uspravio, smešeći se.
- Oh, hvala ti, tata!- povikao je.
Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je vidio da dečak već ima novac, otac se opet naljutio.
Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
- Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš? - planu otac
- Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam - odgovori dečak.
- Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li da kupim sat tvoga vremena?
Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram s tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.
*
Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite.
Ne smemo da dozvolimo da vreme prolazi mimo nas i da ne provodimo vreme s ljudima
koji nam mnogo znače, koji su bliski našem srcu!
Seti se da podeliš tih sat vremena s nekim koga voliš!
Da umremo sutra, kompanije za koje radimo bi nas lako zamenile,
ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo dok su živi.
*
svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
Sin: "Tata, smem li da te pitam nešto"
Otac: "Da, naravno. Reci!"
Sin: "Tata, koliko zarađuješ na sat?"
Otac: "To se tebe ne tiče! Zašto me to pitaš?", gnevno reče.
Sin: "Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi koliko zarađuješ na sat."
Otac: "Ako već moraš da znaš, pedeset dolara."
Sin: "Oh!", dečak odgovori spuštene glave.
Sin: "Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?"
Otac je bio besan: “Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara
taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu,
tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan.
ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!”
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja...
“Kako se usuđuje da postavlja takva pitanja samo da bi dobio novac?!? “
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
“Možda mu je stvarno trebalo tih 25 dolara. Stvarno ne pita često za novac.”
Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
- Jesi li zaspao, sine? - upitao je.
- Ne, tata. Budan sam - odgovori dečak.
- Razmišljao sam…Možda sam bio prestrog prema tebi malopre.
Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.
Dečak se uspravio, smešeći se.
- Oh, hvala ti, tata!- povikao je.
Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je vidio da dečak već ima novac, otac se opet naljutio.
Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
- Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš? - planu otac
- Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam - odgovori dečak.
- Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li da kupim sat tvoga vremena?
Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram s tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.
*
Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite.
Ne smemo da dozvolimo da vreme prolazi mimo nas i da ne provodimo vreme s ljudima
koji nam mnogo znače, koji su bliski našem srcu!
Seti se da podeliš tih sat vremena s nekim koga voliš!
Da umremo sutra, kompanije za koje radimo bi nas lako zamenile,
ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo dok su živi.
*
))
