Preplicu se noćas,stare sumnje sa novim nadama,u mojim očima,ljubav sa strahom od padanja...A opet,vučem na sebi delić jačine tvog zagrljaja u svaki novi sat,i sklapam nespojive slagalice gradeći tvoj lik,ali ja sam samo isparenje tvojih vrelih suza,moje su misli igračice na ledu,uvek iznova padnu pa ustanu i kruže po istom,za mene vreme zaledjeno ćuti tajnu zašto te volim...
Kad te nema,za mene su reči uvek samo reči,odavno prezrene,premalene,nedovoljne da zasite glad za tobom...
Trebam te,da pomesam svoje konfuzije sa tvojom željom,da ispijem tugu iz tebe u zamenu za jedan lep dan,trebam te,noćas,samo da na usnama osetim udare tvog srca,da se nasmejem svemu što će doći,trebam te,da mi daš snage kad ne vidim izlaz,da mi daš razlog zašto sve mora da ima lice i naličje...Prepliću se noćas,stare sumnje sa novim nadama...
Kad te nema,za mene su reči uvek samo reči,odavno prezrene,premalene,nedovoljne da zasite glad za tobom...
Trebam te,da pomesam svoje konfuzije sa tvojom željom,da ispijem tugu iz tebe u zamenu za jedan lep dan,trebam te,noćas,samo da na usnama osetim udare tvog srca,da se nasmejem svemu što će doći,trebam te,da mi daš snage kad ne vidim izlaz,da mi daš razlog zašto sve mora da ima lice i naličje...Prepliću se noćas,stare sumnje sa novim nadama...
Ali moze i bolje