SVETI SAVA I SELJAK BEZ SREĆE
Bio neki bogat seljak bez sreće,pa pošao u svet da je potraži.Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa,pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U radu-odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom,već pođe dalje.Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U redu-Odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom,već pođe dalje.Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća.A on mu odgovori da je ona u poštenju.Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje.Nije bio odmakao ni za jedan puškomet,a on oper sretne jednog starca sede brade, pa i njega upita za sreću;a on mu odgovori da je ona u dobrom zdravlju.Ne zadovolji se seljak ni ovakvim odgovorom,već nastavi put.Za malo pa opet sretne jednog starca, te i njega uoita za sreću,a ovaj mu rekne da je sreća u mirnom,lepom i zadovoljnom životu.
Seljak je očekivao da mu ovi starci pokažu musto, gde se njegova sreća nalazi, a oni mu odgovaraju nešto sasvim deseto.
Zato naumi da produži put dalje.Putujući tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade,pa ga upita za sreću,a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i čistoti.Ovaj ni za to nije hteo da čuje, već pođe dalje.Najzad sretne jednog kaluđera,s velikom sedom kosom i bradom i svetiteljskim licem (a to je bio Sveti Sava),te i njega upita:
-Časni oče, ja sam čovek bez sreće,pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš gde je mogu naći.
-Naći ćeš je u sebi samom-odgovori mu sedi kaluđer (Sveti Sava).
-Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si i bez sreće.Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starin ljudi,koji su mnogo koješta preturili preko glave; a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.
U kaluđera je seljak imao veliku nadu, da će mu bar on reći gde mu je sreća.Ali kad mu i on ovako odgovori, odluči da dalje ne putuje, nego da se vrati kući, pa da posluša savete ovoga kaluđera i onih staraca koji mu odgovarahu, gde mu je sreća.Kad je došao kući, on je u njoj uveo red, rad, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep i zadovoljan život i umerenost i čistotu.
Posle ovoga sve mu se okrenulo na bolje.Kuća mu je propevala.Čeljad mu je bila vesela,stoka napredna, imanje rodno, on zadovoljan i srećan.Zato je više puta govorio:
-E ljudi, ko bi to mislio,ko bi se tome nadao,ko bi to verovao, da je sreća bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja pošao po svetu,kao mahnit, da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem.Hvala onome duhovniku što me pouči i vrati.Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, i nikada je nigde ne bih našao izvan sebe.
Narodna priča
Bio neki bogat seljak bez sreće,pa pošao u svet da je potraži.Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa,pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U radu-odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom,već pođe dalje.Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U redu-Odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom,već pođe dalje.Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća.A on mu odgovori da je ona u poštenju.Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje.Nije bio odmakao ni za jedan puškomet,a on oper sretne jednog starca sede brade, pa i njega upita za sreću;a on mu odgovori da je ona u dobrom zdravlju.Ne zadovolji se seljak ni ovakvim odgovorom,već nastavi put.Za malo pa opet sretne jednog starca, te i njega uoita za sreću,a ovaj mu rekne da je sreća u mirnom,lepom i zadovoljnom životu.
Seljak je očekivao da mu ovi starci pokažu musto, gde se njegova sreća nalazi, a oni mu odgovaraju nešto sasvim deseto.
Zato naumi da produži put dalje.Putujući tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade,pa ga upita za sreću,a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i čistoti.Ovaj ni za to nije hteo da čuje, već pođe dalje.Najzad sretne jednog kaluđera,s velikom sedom kosom i bradom i svetiteljskim licem (a to je bio Sveti Sava),te i njega upita:
-Časni oče, ja sam čovek bez sreće,pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš gde je mogu naći.
-Naći ćeš je u sebi samom-odgovori mu sedi kaluđer (Sveti Sava).
-Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si i bez sreće.Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starin ljudi,koji su mnogo koješta preturili preko glave; a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.
U kaluđera je seljak imao veliku nadu, da će mu bar on reći gde mu je sreća.Ali kad mu i on ovako odgovori, odluči da dalje ne putuje, nego da se vrati kući, pa da posluša savete ovoga kaluđera i onih staraca koji mu odgovarahu, gde mu je sreća.Kad je došao kući, on je u njoj uveo red, rad, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep i zadovoljan život i umerenost i čistotu.
Posle ovoga sve mu se okrenulo na bolje.Kuća mu je propevala.Čeljad mu je bila vesela,stoka napredna, imanje rodno, on zadovoljan i srećan.Zato je više puta govorio:
-E ljudi, ko bi to mislio,ko bi se tome nadao,ko bi to verovao, da je sreća bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja pošao po svetu,kao mahnit, da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem.Hvala onome duhovniku što me pouči i vrati.Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, i nikada je nigde ne bih našao izvan sebe.
Narodna priča
))) Sreca je u malim stvarima .