Nas dvoje
izgradismo zid od snova
visok do neba i do zvezda,
kao prokleto znamenje neko..
toliko neprobojan,
da ni misao nije mogla preko.
A onda je naisao neko
i srusio nasu kulu Vavilonsku,
snagom svog uma,pokretom jednim..
Da li nam je bilo zao,
jesmo li smatrali vrednim
ono sto smo mukotrpno
u iluzijama srece gradili,
stalno boreci se sa vremenom
sto nam izmice..
Zid sto jedva ozivesmo javom,
srusi nepoznat ratnik
u pohodu vrtoglavom..
Zastao malo,uzivao u opustosenom..
otisao,rekavsi da je osvojen pogresan grad..
nemo se gledasmo tad
i ostadosmo na rusevinama,
bez mirisa,boje i zivota
ko uveli cvetovi..
i postadosmo svesni:
izmedju nas su,ipak,bili daleki svetovi.
Bilo je sudjeno tako,
da zid se srusi lako,
iako je izgledao jako..
Bilo je nepredvidivo,
ali namenjeno tako,
svakako...
izgradismo zid od snova
visok do neba i do zvezda,
kao prokleto znamenje neko..
toliko neprobojan,
da ni misao nije mogla preko.
A onda je naisao neko
i srusio nasu kulu Vavilonsku,
snagom svog uma,pokretom jednim..
Da li nam je bilo zao,
jesmo li smatrali vrednim
ono sto smo mukotrpno
u iluzijama srece gradili,
stalno boreci se sa vremenom
sto nam izmice..
Zid sto jedva ozivesmo javom,
srusi nepoznat ratnik
u pohodu vrtoglavom..
Zastao malo,uzivao u opustosenom..
otisao,rekavsi da je osvojen pogresan grad..
nemo se gledasmo tad
i ostadosmo na rusevinama,
bez mirisa,boje i zivota
ko uveli cvetovi..
i postadosmo svesni:
izmedju nas su,ipak,bili daleki svetovi.
Bilo je sudjeno tako,
da zid se srusi lako,
iako je izgledao jako..
Bilo je nepredvidivo,
ali namenjeno tako,
svakako...
