Наша унутрашња суштина (трансцендентна воља) или оно што је познатије као "бог", равнодушно је према добру и патњи коју трпе жива бића. Она је попут оног Хераклитовог детета које ужива да сагради кулу од песка али ужива да исту кулу и сруши.
Ови стихови Тао те Кинга су приказ те нимало завидне ситуације за нас индивидуе. Али они осим констатације носе у себи и решење.
Обрати пажњу, oсим неба и земље и "узвишени човек" је равнодушан према задовољствима и патњама људи, јер он више није човек у таквом стању. А ово је потпуно исто са Шопенхауеровом и Ничеовом дефиницијом узвишености.
Такође из ових Лао Цеових речи видимо узалудност борбе против "детета које ужива да гради куле да би их после срушило" и да је боље да свој дом потражимо у детету, а не у кули. Уосталом, то никада није ни престао да буде наш прави дом.
Ми смо унутрашњи богови! Не жртвени сламени пси.
Ови стихови Тао те Кинга су приказ те нимало завидне ситуације за нас индивидуе. Али они осим констатације носе у себи и решење.
"Nebo i zemlja nisu dobrostivi
Za njih su ljudi poput žrtvenih pasa
Uzvišeni čovek nije dobrostiv.
Za njega su ljudi poput žrtvenih slamenih pasa.
Prostor između Neba I Zemlje
nalik je na sviralu;
prazan, a ipak ne propada.
kada se uzburka iz njega izbija mnoštvo stvari.
Ali izlišno je gubiti reči na to.
Bolje je negovati ono unutra"
Lao Ce"
Обрати пажњу, oсим неба и земље и "узвишени човек" је равнодушан према задовољствима и патњама људи, јер он више није човек у таквом стању. А ово је потпуно исто са Шопенхауеровом и Ничеовом дефиницијом узвишености.
Такође из ових Лао Цеових речи видимо узалудност борбе против "детета које ужива да гради куле да би их после срушило" и да је боље да свој дом потражимо у детету, а не у кули. Уосталом, то никада није ни престао да буде наш прави дом.
Ми смо унутрашњи богови! Не жртвени сламени пси.
Poslednja izmena: