Zvončica i Ja

[jedi_]

Jutro dana ciji datum nosi brojke ovog broja. Ustajem, spremam se i pravac neodlozna obaveza. Otvaram vrata od stana kad spazim na vratima taj broj. Pomisljam kako je cudno sto ga nisam vec 20 godina primetio ali nije to neka misterija znajuci kakav nisam, pa me ni malo nije zacudilo. Silazim niz stepenice, papir se polako spusta bas pred moja stopala, a nosim broj cipela koji sadrzi cifre tog broja. Sazinjem se, podizem papir ma kojem je pisao sldedece- Broj 4 . Pitam se sta to moze da znaci i ko je ovo napisao, ali nastavljam dalje guzvajuci papir koji sam propisano odlozio u korpu. Treba imati u vidu da jos uvek nisam skontao da me broj koji je bio na vratima i cifre broja cipela, prati i nisam uopste razmisljao o tom broju. Taman da izadjem iz zgrade, drugi papir na isti nacin pada odnekud.

Ovoga puta je pisalo:
- Moj broj je broj 111...ali ozbiljno. Toliko vidjam tu brojku da mi je to pocelo delovati bas cudno...Jednom sam i pitao neke likove na forumu sta znaci taj broj...nisu znali

Mislim se mislim, sta ljudi pisu samo o nekim brojevima i pomislim sledece:
- Sve se to da lječiti...samo treba pravi doca.
Krenem dalje ulicom kad ono prosjak. Izvrcem dzepove kako bi mu udelio koji dinar, i umesto da nadjem novac nadjem papir sa sledecim tekstom:
- 111 je trocifren broj - barem u matematici koju sam ja ucio... -je pisalo.
E vec pocinje paranoja i preispitivanje kud sam sve bio i sta sam radio juce, ali u tom razmisljanju me prekide prosjak koji videci da sam voljan da trgujem sa njim zapita :
- Dijete jel ima ista u tom tvom dzepu sem tog papira.
Kazem :
-Nema. Zurim sad, dacu ti drugom prilikom. Evo ti ovaj papir, mozda ti poslizi.
Pruzam prosjaku papir, on ga okrece,zatim pocinje da zuri u njega, sto mi najblaze receno bilo cudno, tako da nisam se pomerio sa mesta 1 min, iako sam zirio na sastanak. Zurim ja u prosjaka, zuri on u papir. Spazim kako mu se mrdaju usne i pomislim mozda cita, ali ne, on ispusti papirali i dalje zagledan, sada vec u svoje ruke ponovo nesto mrdajuci vilicom. Htedoh da ga pitam sta mi se desava, jel dobro, ali u tom delicu sekunde pocne da prica :

-Ovo je jače od mene.Joj, koliki je MOJ...Cipela broj.Pa mene prati toliko brojeva svakog dana da je to čudo- ironicno prokomentarisa moj slucaj iako mu nista nisam ni ispricao, a zatim nastavi:

-Numerologija NIJE čudo,već smišljeno oruđe za skretanje naivnih sa istinskog puta.Moje mišljenje,barem. Ko se ne slaže,njegova stvar.Ja lično volim broj 69.
Ali ne zbog već što ga volim.
Onako, bez misterije.
Valjda me podsjeća na peretak.

Pitam se kako je znao da pomisljam da me prati broj i to ga i pitam:
- Pa i jeste najbolji 69 broj........takva mi cela generacija.....najbolja........ ali kako si znao da me prati broj ali nije taj, znas li koji je?

- Pa ako kazes i da ti je brzina procesora dvocifreni broj onda te pratio stalno broj 15 jer jedino znam za intelov 80386 od 15 Mhz iz '85 godine.

Uzgred opaka ti je masina. - i tad se setim da je stvarno tako
- Hej ali ja to nisam rekao!
- Nisi ali hoces
-Uputi me
Nisam dobio odgovor. Sta je ovo kog K pomisljam ali nastavljam dalje bez daljeg propitivanja. Ulazim u uzanu ulicicu a onda dalje kroz park kad ono pandur i javna radnica. Ociglegno je bilo da pandur trazi uslugu i to gde nego u sred parka i to u sred bela dana tj jutra a poznato je da je jutro u ovom kraju niko zivi ne ustaje tako rano a i jos nije svanulo kad malo bolje pogledam. Taman da pandur spusti pantalone i navali ono banem ja.
- Hej ti mali da cutis znas..
- Ma sefe nema problema samo da te pitam nesto.
I dok sam prilazio a pandur ustaje i svecano oblaci pantalone koje su vec bile na pola skinute.
Bacam pogled kad ono slic mu ostao otkopcan i sa istim pogledom pokusavam da stavim do znanja. Shvatio je i zakopcao.Za to vreme nocna cica je lezala na travi a onda ustala i ona , stresla sa sebe prasinu, a onda lagano mi prisla i izustila:
- Macani da necete grupnjak?E to je vec druga tarifa.
Ne obazirajuci se sta prostitutka trabunje krenem da panduru onako na tenane pricam sta mi se sve dogodilo. Uuu trebalo je videti grimasu pandura koji jedva ceka da zavrsim ali tako je to kad na duznosti radis stvari koje nisu duznost.
-Alo bre mali pusti debelog da obavi posao pa ga posle zapitkuj. Eno imas drugog Pandura niz ulicu.
Samo ce odjednom pandur:
-To nema nikakve veze, broj ces vidjati samo zato sto ti je zapao za oci, i to je jedini razlog. Tj na ove ostale ne obracas toliko paznje pa kao da ih ni ne vidis....
Iako se ne slazuci sa tim ipak produzim dalje. Dok sam se udaljavao od parka cudni i jezivi zvuci su se culi:
-Ah ..ah.. to debeli buco moj ..ah ah..
E kakva danasnja policija, pomislih, a onda sretnem drugog pandura. Ispricam i njemu sta mi se sve izdogadljalo .
Ovaj je bio onako pristojan pandur pa mi je cak i persirao:
-Iskulirajte to. Ako pocnete da verujete da vas prati neki broj, sledeca faza je da pocnete sami da trazite taj broj, a sledeca da pocnete da ludite...
Zahvalim se panduru i produzim dalje. Neka magla je bila, nista se nije moglo razaznati u daljini. Bacim pogled preko ramena i spazim svelo kako na cudnovat nacin leti. Pocnem da pratim to svetlucavo stvorenje koje leteci je ostavljelo misteriozne mrvice svetlosti koje su se gasile posto je stvorenje odmicalo ulicom.
Taman hdedoh da potrcim ali stvorenje se pojavi ispred mog lica. Bila je to zvoncica.
Ispricam i njoj sve sta mi se izdododjalo a ona mi dade sasvim drugaciji odgovor.
-Sve vreme sam to bila ja, volim da se igram i to pogotovo sa odraslim ljudima kojima igri nikad kraja. Zar nije tako?
-Pitao sam mnoge ali mi jos niko nije dao takav odgovor
-Nisi pitao prave . Hajde- rece pruzajuci mi ruku- hajde da se igramo. Poleti samnom u neispisane stranice svoje knjige koju kako kazes kuckas.Pokazacu ti gde je granica igre i nju cemo preci jer tamo je nedojija..Hajde podji samnom..

Uhvatio sam je za ruku a onda osetio kako mi tlo nestaje pod nogama, kako se sve vise i vise udaljavamo od tla i nestajemo u neku sasvim drugu vrstu svesti, u paralelni univerzum cak mozda?!
-Presli smo granicu, sada se spustamo dole
Dok smo se spustali nazirao se zamak u kog smo kasnije i usli.
-Sedi tu i raskomoti se
Tek sada spazih da smo ja i zvoncica iste velicine. Zagledah se i zacudih tome ali me prekide zvoncica koja poce da me svlaci kosulju i krvatu koju sam bio obukao za sastanak.
-Hajde da radimo ono sto su radili onaj u plavoj jakni i gologuza silikonka.
-Ne stani zvoncice, ko li sti uopste.... kakav je ovo svet?
-Ma pusti svet vodimo ljubav
Vidim ja zvoncica navalila, a meni nije do toga. Pokusavam da se izvucem ali zvoncica zapreti.
-Miran budi, hoces li da te zavezem za krevet.
Osetih se kao da me iskoriscava i to prvi put u zivotu
Zvoncica je vec bila gola, dok su meni ostale bile samo gace a u tom trenu bane Petar Pan
-Sta se ovde dogadja!Zvoncice ponovo remetis mir paralelne klackalice. Znas kakvu stetu mozes napraviti!
Osetih kako bi da se olaksam i zatrazi da odem u WC.
-Idi ali se brzo vrati, samo pravo pa levo
Dok sam odlazio cuh raspravu Petra Pana i pomahnitale zvoncice koja se drala iz sve snage braneci svoj stav
Trazeci WC zalutah u hodnik koji je vodio do honika koji je sekao ovaj. Levo ili desno dilema je prava. Setih se sta napadna zvoncica spomenu da skrenem levo pa zatoskrenoh desno. Dodjoh do sobe na kojoj je stajao natpis EXIT-MLM. Otvorih i zakoracih i nadjoh se u svojoj sobi kako lezim. Bacam pogled na sat i gle ponovo tog broja.

fin

 

[nemcoi]

Helou Mr Anderson


Neo je iznemoglo i bez svesti lezao, poput coveka koji na santi leda polako isczava sa vidika ,nesvesno ploveci nije imao osecaj prisustva bilo kojoj od realnosti. Mnogi bi mogli da pomisle da je pobednik ali nista nije onako kako ce cini pogotovo kada ste na dohvat ruke neprijatelju koga jedino dati uslov if i else sprecava da uradi datu naredbu jer reultat je bio true. Hladna masina nije mogla da pogazi principe na kojima pociva jer bi na taj nacin se samounistila. Nista nije savrseno pa i taj hladni intelekt koji je proizvod suste ali istinite logike kojoj sama postavlja zadatke u svrhu jednog cilja a to je da se po svaku cenu odrzi program. Koliko god zeleo da unisti opasnost niko nije mogao da sracuna i izvrsi naredbu. Uvek se pojavljivala greska koja je dovodila u konfuziju ceo sistem. Kao da je Neo, dok je jos bio konektovan ostavio svoj program poslat direktno iz njegovog mozga u kompajler koji je preveo u binarni kod a on prepoznt od strane matrice kao svoj i tako dobio pass da se skladisti i izvrsava direktno u samom cenru sistema. Jedino hladnoj masini preostalo je da stvori novu verziju ali i tu se nasla poprilicna zackoljica. Neo je veoma dobro znao koje su opcije na stolu pa je tako za svaku postavio petlju, koja za izvrsavanje ima nista drugo nego gresku.

Ipak program nazvan Matrix nije mogao da dozvoli da tek tako pusti coveka koji je unistio Smith-a agenta Matrixa., program koji je obitavo u jednoj realnosti. Masina uvek zna da proceni kada nesto predstavlja opasnost po sam sistem i tako izrauna resenje za dati problem iako ovoga puta onih pravih resenja nije bilo. Izlaz je bio u brojevima jer sta bi masina drugo i mogla da izracuna. Roboti neprikosnoveno poslusni i odani gospodaru uzurbano su pohitali da izvrse zadatu naredbu koju Neo nije obezbedio. Ovoga puta masina je bila veoma lukava, kao da je pocela da poprima neke ljudske osobine uceci iz samih ljudskih reakcija i delovanja na neke stvari unutar matrice. Koliko god svet Matrixa bio nerealan on ipak to nije, samo jedna vestacka realnost. Realan nekadasnji svet se isto tako menjao pod uticajima uticajnih i pod sitnim brusenjem pojedninca.

Robotske kreacije uspesno su obavile zadatak izmene Neove svesti, brisajuci mu pojedine aspekte secanja i radeci isto ono sto i on programu, kada je ostavio sistem Matrixa u pat poziciji. Posto su su izvrsili zadatak vratili su ga u staru celiju iz koje je jednom upeo da se probudi.

Neo se nasao u svom krevetu ne secajuci se kako i gde je proveo poslednje godine zivota tj nije se secao realnih stvari nego onih koje su mu dopunili sada novi agenti Matrixa nazvani Mocni Rendzeri koje je u cast ironiji implementirani od strane masina. Grohotom ceo sistem se ponoseci i ironicno smejao svom genijalnom izumu. Toliko su uspesno obavili svoj zadatak da nije imalo ikakvih zamerki. Tako su od najvece pretnje po Matrix napravili najveceg agenta Matrixa ikada. Osecao je glavobolju ali odmah je skontao od cega je ili bolje reci mislio je da zna. Mislio je da je sinoc bila proslava njegovog rodjendana u resotoranu sa svojim najljucim protivnicima koje je nazivao reposima. Od onog coveka koji je celoga zivota za necim tragao poceo je da mrzi svaku nadprirodnu pricu. Bio je uveren da to samo steti ljudima i da se treba provoditi i da je to ceo smisao zivota, mada i nije imao neki. Svo vreme provedeno u Matrixu ziveo je dva zivota, jedan zivot programera u velikoj kompaniji a drugi virtuelni zivot pod hakerskim nickom Neo. Ipak odlucio je da promeni svoj stil zivota i otisao u provod. Na brzaka je navukao pantalone i uputio se ka najbliznjem baru. Veoma se razocarao svim sta doziveo jer ga cure, iako je bio onako prosecno zbodan, nisu mnogo gutale ocima.

Tako razocaran u sve vratio se u stan istim putem kojim je i dosao. Setio se kako treba da odgovori na prozivke svoih protivnika sa foruma i to ga je pomalo oraspolozilo. Dok je otvatao vrata od stana svlacio je krvatu koju je obukao sve u svrhu da ostavi sto bolji utisak. Da je bar mogao da se seti da je vec imao zenu svog zivota. Mada mozda bolje i da nije jer ona je vec odavno napustila svoje telo u onoj drugoj pravoj hladnoj realnosti. Na vratima je dugo stajao ne pomerivsi se sa mesta, zatim je prosetao stanom u kom mu se ucinilo da nesto nije kako treba. Prolazeci pored ogledala izbio je to iz glave podsmehom samom sebi lagano nasmesivsi se. Pomislio je kako je dobro da izvrsi svoju misiju da nauci pameti one glupe glave iz koje kako kaze samo reptilijanci mogu da se posade. Seo je i pritisnuo dugme za ukljucivanje svog kompjutera. Dok se sistem podizao imao je na umu kako je sam kompjuter dobra alatka za raspusuljvanje zalutalih umova a narocito ako ima vise nego dobrog korisnika.

Taman sto su ga roboti prikacili na program Matrixa, Neo se konektovao na neku drugu realnost. Vec davno u vestacki urezanom secanju promenio je svoj nick pa tako Nea ni u ovoj drugoj realnosti u Matrixu nije bilo. Umesto njega tu je bio neki drugi kojem su jedno duzina karaktera od tri znaka ostala ista. Matrix je proracunao resenje koje je bilo bez premca. Pustio je agente Matrixa da deluju u trecoj realnosti unutar Matrixa a da pritom ni sami svesni nisu pravog cilja svog delovanja. Ovoga puta nije koristio program vec samo ljudski faktor koji je i te kako davao rezultate. Bio je to konacan kraj Nea.

Taman sto se ulogovao cuo je kako telefon zvoni. Podigao je slusalicu i zacuo glas svog nekadasnjeg protivnika Smitha koga nije ni prepoznao. Glas je samo izustio: Helou Mr Anderson.

 

[nemcoi]

MOJE KRS PRICE