- Poruka
- 36.970
Prošle godine negde u ovo vreme, da budemo precizniji krajem juna, zatekao sam se na aerodromu u isto vreme kada i Luka Vildosa. Gledajući ga kako bezbrižno napušta Beograd dobio sam inspiraciju da napišem tekst o tome kako Zvezda treba da pristupi redizajnu za iduću sezonu, i kako grešaka u selekciji ovoga puta ne sme biti – a pogotovo ne na osetljivim pozicijama.
Neke delove teksta sam i pogodio. Recimo, ocenio sam da će Zvezda pokušati da dovede neke „proverene“ domaće snage, i oni i jesu doveli Miloša Teodosića i Nemanju Bjelicu. Ovaj potonji nažalost nije ni stigao da zaigra, ali ovaj prvi je verovatno i nadvisio očekivanja. Ali neke druge segmente, konkretno onaj o „greškama u selekciji na osetljivim pozicijama“, sam promašio. I to debelo.
Prvih šest meseci Zvezdine sezone podsećali su umnogome na neke od minulih papazjanija koje su nam servirane. Navijači, a i ja sa njima, bili su presrećni kada je klub potpisao Šabaza Nejpira – ispostavilo se da je bivši bek Konektikata i dvostruki šampion države u studentskoj konkurenciji u Beograd došao na produženi vikend, koji je potrajao tamo negde do nove godine.
Nejpir je u ono malo utakmica što je odigrao pokazao stvarno vanredan nivo bolova u osetljivom delu prepona, i stigao je da se opravda na raznorazne načine – odvojenost od porodice, rehabilitacija, ovo i ono…na kraju je na obostranu radost poslat u Milano, gde takođe nije uspeo da se nametne kvalitetom.
Paralelno sa avanturama veselog Portorikanca iz Bostona, dešavale su se i druge raznolike drame. Već spominjani Nemanja Bjelica nije uspeo ni da dobaci do protokola u zvaničnom meču, i zbog povrede je i zvanično okončao karijeru. Duško Ivanović, koji je u vrlo kratkom vremenskom roku pridobio simpatije mnogih Zvezdaša, izdržao je oko mesec dana takmičarskog ritma sezone kada su mu uručeni „papiri za razvod“ – zamenio ga je grčki stručnjak Janis Sferopulos.
Promašaj je bio i slovenački reprezentativac Majk Tobi, kojeg je šut za tri – njegovo glavno oružje – misteriozno napustio. Marko Simonović je vrlo brzo poslat na pozajmicu u Tursku, a muke po Nejpiru promovisale su Jaga dos Santosa u nekoga ko troši velike minute na poziciji plejmejkera, što sigurno nije bila inicijalna projekcija.
Sportski sektor je pokušao da ugasi vatru doselekcijom, i rezultati su bili promenljivi do slabi. Fredi Gilespi odigrao je jedan odličan derbi, ali je, budimo realni, ovde reč o igraču zaista skromnih kapaciteta, što se i videlo u većini evroligaških duela. Nikola Topić je užurbano vraćen sa pozajmice iz Jerkovića kada se plejmejkerska situacija zakomplikovala, samo da bi ga neugodna povreda ubrzo odvojila sa parketa i, u konačnici, za godinu dana odložila njegov NBA debi.
Džavonte Smart nije uspeo da popuni rupu na kombo beku, a Trej Tompkins je došao nakon poduže pauze koju je uslovila teška povreda. Njegov učinak sveo se na tek nekoliko utakmica kada je sve već bilo dobrano pri kraju.
I taman kada je negde u februaru mesecu sve delovalo potpuno izgubljeno, desio se preokret. Prvo je osvojen kup Koraća, a zatim je usledila stabilizacija i trijumfalni hod kroz ABA plej-of – niz pobeda nad Partizanom obrisao je loša sećanja na još jedno turističko učešće u Evroligi, i u leto se ušlo ponovo sa daškom poznate euforije.
Janis Sferopulos, ne toliko popularan među jednim delom navijača u startu svog mandata, doživeo je gotovo mitološke obrise kada se sezona okončala. Koji to trener, uostalom, je uspeo da veže osam (ili, da ponovim još jednom, sedam i po) pobeda u nizu nad Željkom Obradovićem
Na kraju, ipak, jedna dosta uspešna sezona za četu sa Malog Kalemegdana. Uspeh leči sve, kaže ona stara izreka, ali neka su pitanja ponovo otvorena. Može li Zvezda konačno, posle nekoliko stvarno ispodprosečnih performansa u Evroligi, da napravi toliko željeni iskorak u tom takmičenju? I šta je učinila po tom pitanju ovog leta?
Za početak, nastavila je da radi ono što se trudi da uradi svakog leta otkako je Nebojša Čović u klubu. Osnova trofejnih sastava Crvene zvezde iz oba mandata Dejana Radonjića bili su domaći igrači, i ta filozofija se kod crveno-belih i dalje neguje. Nije, stoga, bilo ni preterano čudno kada su sredinom juna počeli da kolaju tračevi kako Zvezda ponovo želi da angažuje Nikolu Kalinića i Ognjena Dobrića. Oba transfera su uspešno realizovana, i oba igrača su vraćena u „staro jato“.
Nije neophodno dodatno predstavljati ni jednog ni drugog, ali nije zgoreg ni reći par reči. Kalinić je jedan od apsolutnih heroja Crvene zvezde u modernijoj istoriji – njegovi prethodni boravci trajali su samo po jednu sezonu, ali je oba puta sa klubom izvojevao izuzetno emotivne pobede u jadranskom doigravanju nad večitim rivalom.
Ako i nekakvi znakovi pitanja postoje kod njega, to je samo velika potrošnja – u Zvezdi „Kalina“ je nosilac igre, a ne igrač zadatka, i on svoje obaveze shvata vrlo beskompromisno. Stil igre koji neguje nije previše dobar za zdravlje, a i on je sada u fazi karijere kada mora da uzme poneko slobodno leto da bi sačuvao telo.
Dobrićev povratak podigao je par obrva među navijačima, uzevši u obzir da je Rokas Gedraitis produžio ugovor. Sferopulos sada ima situaciju da mu čak četiri igrača konkurišu za poziciju niskog krila – nekakve rokade u kojima Gedraitis i Lazić, pa i Dobrić igraju dvojku su moguće, ali onda se pravi „gužva“ na šuteru o kojoj ćemo nešto kasnije.
Vrhunski odigran olimpijski turnir drastično je podigao i Dobrića, koji je zavrednio pohvale jednog Kevina Durenta, i navijački korpus, tako da će njegova uloga sigurno biti nešto opsežnija nego što je inicijalno projektovana.
Bekovske pozicije su ojačali Amerikanci. Iz Olimpijakosa stigao je Ajzeja Kenon, odlični šuter koji će jedva dočekati nešto veća ovlašćenja nego što je imao u Pireju. Zajedno uz Dobrića, pa i Kalinića, Kenon će nastojati da ojača rak ranu Zvezdinog napada iz prošle (i ne samo prošle sezone) – šut za tri. Crveno-beli su lani u Evropi iza linije 6.75 šutirali mizernih 34.1%, što je bio treći najgori skor takmičenja. Gori su bili samo Asvel i Valensija.
Opipljivu poziciju prvog plejmejkera zadužio je Kodi Miler-Mekintajer. Momak koji je rodom iz Severne Karoline, a u FIBA okvirima nastupa za Bugarsku, stiže posle prave male renesanse koju je proživeo u Baskiji.
Nakon skoro pet godina lutanja, koje su obeležile prosečne epizode u Partizanu, Burgu, Andori i Gazijantepu, Mekintajer je u dresu Baskonije niotkuda postao prvi asistent Evrolige, stigao da zabeleži tripl-dabl protiv Asvela sa rekordnih dvadeset asistencija, i pretvorio se u nekakvu ekonomičnu verziju Rasela Vestbruka za slabije platežne. Ukoliko bivši student Vejk Foresta uspe da održi ove nivoe, njegov će potpis biti pun pogodak.
Kenonov i Miler-Mekintajerov dolazak umnogome će ojačati i starosedeoce na njihovim pozicijama. Nemanja Nedović će verovatno preuzeti rolu sa klupe, gde će sa manje pritiska na plećima moći da proizvodi one „mikrotalasne“ minute u kojima kratkim bravurama postigne desetak poena. To što će fokus biti na drugima takođe bi u teoriji moralo da mu otvori „čistije“ poglede ka košu i poboljša mu procente šuta.
Miloš Teodosić će moći da odigra svedenije minute na „jedinici“ i dozira svoju magiju koju još uvek ima u rukama, a Jago dos Santos, letos još povezivan sa unosnim transferom u Rusiju, će biti „vezivno tkivo“ za ABA minute koji može da odigra i u EL ako situacija zahteva.
Pod košem je situacija nešto delikatnija. Džoel Bolomboj, koji je kod Duška Ivanovića jedva i pipao loptu na treninzima, je nehotično postao najuspešniji transfer prethodne sezone. Njegova obnova ugovora dočekana je sa oduševljenjem od strane navijača, i pozicija prvog centra je gotovo izvesno nešto što mu pripada.
U rotaciju, u kojoj je i dalje Luka Mitrović, je pridodat i Uroš Plavšić – još jedan bronzani olimpijac iz Pariza koji se novom klubu obavezao na vernost i pre spoznaje da će se uz Nikolu Jokića i drugare boriti za podijum. Biće zanimljivo i videti kako će se ovde rasporediti minuti.
Ceo tekst možete pročitati ovde: https://velikeprice.com/sport/zvezda-evroliga-i-ono-nase-hoce-li-ovog-puta-biti-drugacije/
-----------------
Dobar i realan tekst
