Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Tačno, postoje pravila šta se piše kojim pismom.
Ali se može kanji pisati uprošteno, za onoga ko ne znam, hariganom .
Takodje sve se može pisati romanjiem, što je popularno na internetu.

poenta je da nije srpski jedini jezik koji koristi dva ili više pisama.

Уважавам сваку памет овога света.

По овоме што си ти написао ти би се заложио за то да се у Правопис убаци и "ћелава гајевица". То писмо је веома популарно на интернету, а све већу популарност задобија и латинично писми где се уместо V пише W и тако даље.

Сва та писма треба турити у Правопис, јер то је популарно.

Додатак: Овде можете прочитати две моје опаске http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&idobj=169825#list
 
Ove tabele nisu razlog zbog kojeg bi Srbi trěblo da odbace latinicu, već je nemar naših ministarstava i Instituta za srpski jezik SANU razlog zašto ovakve tabele sa krivim informacijama postoje. Capisci?

Oni koji su sastavili takve pogrěšne tabele, opravdanje za njihovo postojanje mogu naći u Ustavu Srbije, koji, nažalost, kaže da je jedino ćirilica zvanično pismo u Srbiji. Capisci?

Nemoj poslědicu naše gluposti proglašavati njenim uzrokom, bespametno je. :manikir:

Горе није у питању никаква "наша глупост", него вађење полуистина из контекста које нема никаквог значаја за тему расправе. Табеле су потпуно коректне, а целокупан контекст такав да се јасно каже да се ради о једном језику са два писма, ћирилицом и латиницом. На истим тим страницама стоје одреднице Serbian (Cyrillic) и Serbian (Latin) за верзије текста на српском, ћирилицом и латиницом. Само што тај контекст, наравно, у овим одабраним цитатима није приказан.

Овде се ради о поједностављењу, јер је за странце латиница хрватско писмо (што она и јесте), а да је ћирилица карактеристично српско (што она и јесте). Горе се говори о карактеристичним словима и њиховом упоређењу у контексту уникод-табеле, а не о њиховом односу једног према другом.

Ради се о стилским разликама за које странци не могу ни претпоставити да се овде ломе копља око њих. Тачније, не могу ни претпоставити да се по интернет-форумима ломе копља око њих, пошто, опет то наглашавам, у стручној јавности нема дилеме око овога. Дилеме постоје само у нестручној и брзоплетој интерпретацији која може послужити једино као реторска поштапалица у необавезном ћаскању лаика.
 
Poslednja izmena:
По овоме што си ти написао ти би се заложио за то да се у Правопис убаци и "ћелава гајевица". То писмо је веома популарно на интернету, а све већу популарност задобија и латинично писми где се уместо V пише W и тако даље.

Ово није доследан став и овде, нажалост, показујете да нисте баш начисто са тиме шта правопис јесте, а шта није и шта је стандардно писмо једног језика, а шта није, а права свест би ипак требало да буде неопходна за равноправно дискутовање о овој тематици. Као прво, класична латиница није стандардно писмо, него нестандардно и писмо импровизације. Као друго, популарност (у оном смислу у којем сте ту реч малочаст искористили) овде не игра никакву улогу, јер су исто тако популарни и жаргонски, неграматички и неправилни изрази и интернет-комуникацији, па опет то није довољан критеријум да се они нађу у најновијем издању Правописа, нити ће то икада бити.

Рекло би се да се помало спрдате са науком и језиком. И, подсећам поново, у Правопису се не налази нити ће у новом издању бити "гајевица", него српска "ђуриница".
 
Уважавам сваку памет овога света.

По овоме што си ти написао ти би се заложио за то да се у Правопис убаци и "ћелава гајевица". То писмо је веома популарно на интернету, а све већу популарност задобија и латинично писми где се уместо V пише W и тако даље.

Сва та писма треба турити у Правопис, јер то је популарно.

Додатак: Овде можете прочитати две моје опаске http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&idobj=169825#list


Opet ti sa idejama o ćelavim slovima ...
 
Због чега у Правопису има места за гај-ђуро латиницу од 27 знакова, а нема за "крњу" латиницу од 22 знака?

Који су то критеријуми када се Иван Клајн руководи крилатицом "то је реалност"!?

Роквићу, то све стоји што си написао, али баш због тога што постоје различити начини записивања слова ћ (tj, ty, cj, cy, ch) треба прописати у правопису правилну латиницу са 22 знака да би се завео ред у интернет комуникацији. Да прогласимо све те писаније за нормално као што је Клајн прогласио да је сада правилно писати састављено "јел" због тога што се такво неправилно писање толико одомаћи да је постало нормално.
 
Poslednja izmena:
Који су то критеријуми када се Иван Клајн руководи крилатицом "то је реалност"!?

То су они критеријуми који не нестају када престанемо да верујемо у њих.

Роквићу, то све стоји што си написао, али баш због тога што постоје различити начини записивања слова ћ (tj, ty, cj, cy, ch) треба прописати у правопису правилну латиницу са 22 знака да би се завео ред у интернет комуникацији. Да прогласимо све те писаније за нормално као што је Клајн прогласио да је сада правилно писати састављено "јел" због тога што се такво неправилно писање толико одомаћи да је постало нормално.

Правопис и граматика су пожељни у сфери неформалне комуникације, али нису обавезни. Основа за ред који помињете већ постоји, јер свако има могућност да на својој тастатури пише у складу са правописом и граматиком. То многи и чине, нарочито они који воде рачуна о ономе што пишу, попут Вас, мене и других учесника на овој теми. То што се неко тих правила не придржава у СМС порукама где ће супрузи поручити да подгреје сарму или на интернет-чату где ће са пријатељем уговарати одлазак на пиво, то је сасвим нормално и равно је употреби дијалекта, жаргона или псовки у усменој комуникацији.

Није правилно писати "јел" састављено када се ради о скраћеници од "је ли". Јел се пише састављено искључиво у неформалној комуникацији коју као пример у књижевности имамо при навођењу дијалога или монолога књижевних ликова. Такво "јел" у формалном тексту није правилно, јер не представља скраћење од "је ли", него сасвим нову упитну речцу. На пример, у чувеном "Јел' сам рекао", оно "јел" не представља скраћење од "је ли", пошто реченица исправно гласи, зависно од контекста, "Да ли сам рекао", "Јесам ли рекао" или "Зар нисам рекао", а "је" и "ли" се никако не могу спојити тако да истисну оно "сам" и оставе га иза њих, између осталог и зато што је реч "јесам" једна целина.

Не ради се толико о Клајновом одређивању, а туђем слепом прихватању, то је упрошћено тумачење. Када су Клајнове одредбе у питању, ту у науци влада консензус, а где га нема, ту се коригује. Глас Клајна је глас српске лингвистике, а не његов лични.
 
kako su neki ljudi opterećeni tim jedan jezik = jedno pismo , to je kao samo pravoslavac = Srbin ... kao ne može drugačije ...

Primer, japanski jezik. Za svoje zapisivanje koristi Kanji (kinesko pojmovno pismo) Harigana (japansko slogovno pismo) Katakana (japansko slogovno pismo) i u novije vreme Romanji (slovna latinica).

Tako da se jedna reč može napisati na više načina :

東 京 - kanji
トウ キョウ - katakana
Tōkyō - romanji

Tako je, Vo Slavu, ima još primera gde postoje dva pisma. Međutim, neki i dalje vole da drve o ničim izazvanim sankcijama, neki o tome kako nam je potrebno vraćanje na predvukovski književni jezik, neki o tome kako Srbi pišu hrvatskim pismom...

... ali, Zemlja se (i dalje) okreće ma koliko oni pred tom realnošću zatvarali oči. :)
 
Dakica: Да прогласимо све те писаније за нормално као што је Клајн прогласио да је сада правилно писати састављено "јел" због тога што се такво неправилно писање толико одомаћи да је постало нормално.

Dakice, iš u rupicu.
 
Чибе, бре!

Vežbaj, Dakice.


Преписака путем дневне штампе између Збиљића и Клајна се наставља и трећег дана.

http://www.glas-javnosti.rs/aktueln...ski-nacin-resiti-pitanje-pisma-srpskog-jezika
Samo ti sebi/Zbiljiću laskaj. Da bi se nešto nazvalo prepiskom potrebno je da postoji sagovornik. Ovo su, naprosto, monolozi. :zcepanje:

Najozbiljnije i težinom argumenata rečeno, argumentacija gospodina Zbiljića običan je prdež. :)
 
Ћирилица наравно...

На подфоруму Политика је покренута тема о прављењу петиције, и слању апела компанијама које послују у Србији, а користе латиницу на својим излозима, амбалажама и сл.

Било би лепо да се неко прикључи дискусији, и да заједно осмислимо текст и петицију, која ће надам се успети да се избори за нашу српску ћирилицу.
 
Ћирилица наравно...

На подфоруму Политика је покренута тема о прављењу петиције, и слању апела компанијама које послују у Србији, а користе латиницу на својим излозима, амбалажама и сл.

Било би лепо да се неко прикључи дискусији, и да заједно осмислимо текст и петицију, која ће надам се успети да се избори за нашу српску ћирилицу.

Ako se ne varam, ti si ubeđen da je jedino ćirilica ispravan put?
 
...
Било би лепо да се неко прикључи дискусији, и да заједно осмислимо текст и петицију, која ће надам се успети да се избори за нашу српску ћирилицу.

Ти се потруди да пронађеш од 30 до 50 људи иоле озбиљних.

Битно је да се организовано један месец одбије плаћање телефонског рачуна све док нам не буде уручен на ћирилици.

Што се тиче писање писама само ви нешто смишљајте, али је најбитније да нађеш 30 људи. То је огроман број људи.
 
SVAĐE U VUKOVARU
Dogradonačelnik traži ćirilicu kao službeno pismo

http://www.jutarnji.hr/dogradonacelnik-trazi-cirilicu-kao-sluzbeno-pismo/537796/

Пуна подршка за Дејана Дракулића!

Деценије пролазе, али неке ствари се не мењају тако лако. Како Срби могу лагодно да се осећају у Хрватској, ако имају на уму следеће:

У Другом светском рату у НДХ ћирилица је била забрањена једним од првих закона који је донео усташки режим у Загребу. 21. априла 1941. године објављена је „Законска одредба о забрани ћирилице”, потписана од стране Анте Павелића. Ступила је на снагу 25. априла 1941. године (11 дана након проглашења НДХ). Штампана је за јавност у загребачким „Народним новинама” бр. 11 од 25. априла 1941. Тај закон je имао само два члана:

1. Na području Nezavisne Države Hrvatske zabranjuje se uporaba ćirilice.
2. Ova zakonska odredba stupa na snagu danom proglašenja u „Narodnim novinama”, a provedenje povjerava se ministarstvu unutarnjih poslova.


U Zagrebu, 25. travnja 1941.

Забрана ћирилице у јавној и приватној употреби у Независној Држави Хрватској (НДХ) је трајала све до њене пропасти маја 1945. године.



http://sr.wikipedia.org/wiki/Српска....A5.D1.80.D0.B2.D0.B0.D1.82.D1.81.D0.BA.D0.B0
 
Uvěravam te da nemaš ni najudaljeniju prědstavu o tome kakav sam to ja.

Све је то џабе када ти несвесно радиш све да у скорашњем периоду не буде ћирилице, да за одлазак на српска грбља унајмљујемо Бугаре не били пронашли гробове својих предака.
 
2v025qu.jpg


Само мала опаска на ову слику.
Ова слика је из 1. издања Вуковог рјечника из 1818.
Прва колона (serb graeca) је Вуков предлог ћирилице за Србе грчког (graeca) закона, друга колона (serb lat) је предлог латинице за Србе латинског (lat) закона, приметићете да решења прилично одступају од Гајевих, (нпр. cs=ч, sc=ш, ch=ћ, х=ж ... )

Наравно, пошто су бечки двор и илирски покрет имали друге планове, тј. да од Срба католика направе Хрвате, Вуков предлог латинице за Србе католике је игнорисан, а Србима католицима је уз помоћ Гајеве латинице језик назван хрватски, а они похрваћени..
 
Poslednja izmena:
Vukovrecnik-1.jpg


Ево целе те стране Вуковог рјечника, виде се та решења, као и то да је Вук у својој ћирилици предвидео дебело јер, Ъ, и да га је до краја живота користио, има га и у другом издању Вуковог рјечника, из 1852., када је, после бечког договора Гајева латиница коначно опредељена као писмо за Хрвате (у које су нажалост убројени и Срби католици), а Вукова ћирилица за Србе...
 
Poslednja izmena:

Back
Top