Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Поздрављам Ваш претходни прилог и не видим разлог да међу нама има било каквог спорења. Овде бих желео само да образложим неке моје ставове.
„Ја не мислим да Хрвати држе икакво право на латиницу“.
У математици правило једнакости леве и десне стране важи, а у логици понекад и не важи. Став „Сви Французи су људи“ је тачан, али „Сви људи су Французи“ није тачан. Тако је и код Хрвата и латинице. Често када ја кажем „хрватска латиница“ људи ми приговарају да „Хрвати нису измислили латиницу“. Хрвати имају право на латиницу, али не на било коју латиницу, него само на хрватску латиницу. Нису измислили било коју латиницу, али јесу (Гај) измислили хрватску латиницу, латиницу намењену за хрватски језик.
Није довољно рећи само „ћирилица“, или само „латиница“, или само „арабица“, јер и једних и других и трећих има више. Ево табеле разних ћириличних, латиничних и арабичких писама:
Ту се виде разна национална писма свих трију азбука, па и српска ћирилица, јер ћирилица има разних, као и хрватска латиница, јер и латиница има разних. Латинично слово „С“ у неким језицима се чита као „к“ или „с“, у турском као „џ“, а у хрватском као „ц“. Дакле, „хрватска латиница“ заиста постоји, она није „мој изум“, него хрватски, јер латиница има разних.
„Латиницу треба учити у српским школама“.
Наравно, али ЛАТИНСКУ АБЕЦЕДУ, а не хрватску латиницу. То није исто! Срби су сасвим лепо учили стране језике, па и латиничне језике, и када нису учили хрватску латиницу! Када сам ја у петом разреду основне школе почео да учим француски језик, већ сам знао хрватску латиницу, али ми она за француски језик није била ни од какве користи, све једно сам на првом часу француског морао да учим ФРАНЦУСКУ ЛАТИНИЦУ, дакле не било коју латиницу, него сасвим конкретну, француску. Исто је важило за учење било ког другог страног језика. Наравно да без „латинице“ не можемо, али без ЛАТИНСКЕ АБЕЦЕДЕ, а не без хрватске латинице.
„Одакле тај податак да су у старословенско писмо умешана грчка слова?“
„Ако су лагали мене, и ја лажем вас“. Ни то није „мој изум“, него затечена стварност:
Када је Вук „плевио башту српских слова“, избацио је нека старословенска и сва грчка слова, јер су она заиста постојала у старословенској ћирилици. Црвеном бојом сам подвукао избачена старословенска, а плавом избачена грчка слова.
„Српску ћирилицу угрожавају поступци и немар челника Србије, који не поштују ни сопствени Устав“.
Ово је одлично запажање! Зато сам их ја и сврстао, уз лингвисте србохрватисте“, у оне који су се упустили у УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ ИСКОРЕЊИВАЊА ЋИРИЛИЦЕ.
А „Пилипенда“ нека нам је жив и здрав. Он пише ћирилицом и ја му желим да у томе истраје и да се не „предомисли“. Јер није угрожено било које писмо, угрожена је српска ћирилица! Постоји хиљадуиједан начин искорењивања ћирилице, а постоји само један начин да ћирилицу очувамо – да њоме ПИШЕМО! А ја све прекоре упућене „цирилизаторима“ примам на своју душу.
.
