Званични Берлин заговара санкције против Додика

комшија

Stara legenda
Poruka
77.048

1649914573368.png

Zvanični Berlin zagovara sankcije protiv Dodika

Rat u Ukrajini uvećao je interes njemačke Vlade da direktno utiče na sprječavanje utjecaja koji destabiliziraju Bosnu i Hercegovinu.

adis-ahmetovic.webp

Ahmetović: Dodikov verbalni napad nedvojbeno dokazuje: mi, demokratske snage, razotkrili smo ga kao autokratu (Arhiva)

Nenad Radičević Published On 11 Apr 2022

Tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini verovatno i ne bi izazvalo toliko interesovanje i debatu nemačkih ministara, poslanika i nevladinog sektora da rat u Ukrajini nije direktno usmerio pažnju Berlina na pitanje rovite stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Uprkos tome što je pitanje uticaja Rusije na međunacionalne i identitetske sukobe aktuelno i u Crnoj Gori, fokus zvaničnog Berlina je pre svega na Bosni i Hercegovini.

Ključnu ulogu u tome imaju Zeleni, koji su još jesenas izdejstvovali da u njihovom koalicionom sporazumu sa socijaldemokratama i liberalima se istakne da će Vlada Olafa Scholza podupirati „nastojanja oko trajnog mira u Bosni i Hercegovini na temelju očuvanja teritorijalne celovitosti i nadvladavanja etničkih podela“.

Da je meta Zelenih u startu bio srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik pokazala je Annalena Baerbock petog dana na mestu šefice nemačke diplomatije kada je na sastanku Saveta EU za spoljne poslove se direktno založila za sankcionisanje Dodika zbog nastojanja da oslabi institucije BiH i poveća autonomiju Republike Srpske.

Međutim, četiri meseca kasnije i mesec i po od ruske invazije na Ukrajinu, pitanje stabilnosti BiH i sankcija protiv Dodika postali su opšteprihvaćena mesta u govorima, ne samo Zelenih, već i ostalih partije nemačke vladajuće koalicije.

BiH kroz ukrajinske naočale​

Trideset godina od početka rata u BiH je u Nemačkoj obeleženo tako što se situacija u BiH sagledavala skoro isključivo kroz svojevrsne ukrajinske naočare. Kako u debati u Bundestagu, tako i u medijima i raspravi koju je organizovala Fondacija Heinrich Boell, inače politička fondacija Zelenih.

U nedeljniku Zeit autorskim člankom se oglasila Marieluise Beck, nekad dugogodišnja poslanica Zelenih a sada direktorka za Istočnu Evropu u nevladinom institutu Centar Liberale Moderne, evocirajući svoja sećanja na ratove na Balkanu i direktno ih poredeći sa aktuelnom situacijom u Ukrajini koju je posetila minulih dana.
„Tugujemo za Ukrajincima, kao što žalimo za Holokaustom, za Srebrenicom i kao što žalimo za Bučom. Ukrajina je zaprepašćena. Da li je to Zapad sa svojim vrednostima u koje su oni verovali i za koje su se borili“, pita se Beck, kritikujući nedovoljnu aktivnost Zapada, kako pre tri decenije u BiH, tako i danas u Ukrajini. „Kada pogledamo unazad, masakr u Srebrenici je klasifikovan kao genocid. Može se pretpostaviti da smo već dozvolili u Ukrajini mnoga mesta genocida“.

Konzervativni berlinski dnevnik Welt objavljuje niz tekstova u kojima se porede ratovi u BiH i Ukrajini, među kojima je i reportaža iz Sarajeva u kojem kroz razgovor sa građanima koji se saosećaju sa Ukrajincima zaključuje da je „Putinov rat otvorio stare rane u Sarajevu“.

Socijaldemokratski poslanik u Bundestagu Josip Juratović je povodom godišnjice istakao da bismo „morali da konačno izvučeno pouku iz ovog neuspeha zapadnog sveta“. U pozadini rata u Ukrajini, on je pozvao na „istinsku politiku pristupanja EU zemalja Zapadnog Balkana, kao što su BiH, Albanija i Crna Gora“.

„Dugi niz godina smo ljude umirivali obećanjem o pristupanju. Poslednjih nekoliko nedelja i Putinov agresivni rat u Ukrajini pokazali su nam da konačno moramo da ovo obećanje ispunimo i akcijom“, rekao je Juratović, dodajući da postoji i potreba za snažnijim fokusom na borbu protiv korupcije i nacionalizama.

Njemačka šalje vojnike u BiH​


Uticajni berlinski portal The Pioneer je saznao u vladinim krugovima da nemačka šefica diplomatije Annalena Baerbock smatra da bi nemački vojnici ponovo trebalo da učestvuju u vojnoj misiji EU u BiH iz koje su izašli pre nepunih 10 godina. Ministarka spoljnih poslova je o ovom predlogu već razgovarala sa šefovima poslaničkih grupa vladajućih stranaka u Bundestagu, pri čemu se ističe da bi kontingent od nekoliko desetina ili stotinjak vojnika Bundeswehra trebalo da ojača misiju EUFOR-a pre izbora u BiH planiranih za 2. oktobar.

Izvori ovog portala navode, pak, da su logistički napori za novu misiju Bundeswehra u BiH poprilično ograničeni zbog već postojeće infrastrukture na licu mesta, ali da je stoga ova misija izvodljivija uprkos tome što je u toku jačanje vojnog prisustva na istočom krilu NATO-a.

Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova je potvrdila pisanja ovog portala u svom govoru pred poslanicima Bundestaga.

„Na ovaj način bismo mogli u ovom veoma kritičnom trenutku da pošaljemo jasan signal ovoj zemlji“, reka je Anna Luehrmann u parlamentarnoj debati povodom 30. godišnjice rata u BiH, dodavši da je u BiH „umesto aktivnog preispitivanja i rada na pomirenju, nacionalistička i zapaljiva retorika ponovo deo političkog diskursa“.

„Takvo destruktivno ponašanje ne sme proći bez posledica“, rekla je ova političarka Zelenih, ne okolišajući da ovde misli na Dodika i dodajući da je RS preduzela konkretne korake koji vode ka odvajanju od BiH i da to predstavlja „napad na državu, mir i čitavu Evropu“ što ne sme da bude dozvoljeno.
„Smatramo da su potrebne i sankcije protiv onih koji huškaju na secesionistički rat – pre svih protiv Milorada Dodika“.

Osuda Dodikovih uvreda​

Pretnje sankcijama i najava slanja kontingenta Bundeswehra u BiH izazvale su burnu reakciju Milorada Dodika, koji je nemačke vojnike uporedio sa nacističkim vojnicima, a za specijalnog izaslanika Bundestaga za Zapadni Balkan Adisa Ahmetovića da ga podseća na člana Hitlerjugenda, podmlatka i paravojne organizacije Nacističke partije.

Ovakva izjava naišla je brzo na osude, kako nemačkih političara, tako i medija. Među prvima je reagovao Michael Roth, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, poručivši Dodiku da se srami.

„Njegova retorika zvuči kao Putinova. Odvratno. Bosni i Hercegovini je potrebna demokratija, pomirenje i saradnja umesto mržnje, nacionalizma i separatizma“, saopštio je Roth, koji je prethodnih osam godina bio državni sekretar za Evropu Ministarstva spoljnih poslova. „Ponosan sam na svog kolegu Adisa Ahmetovića i nemačke vojnike koji služe miru i stabilnosti u regionu“.

Sam Ahmetović, čiji roditelji su 1992. izbegli iz Kotor Varoši u Hanover, rekao je u razgovoru za najtiražniji nemački dnevnik Bild da ga Dodikove izjave nisu lično pogodile.

„Ali njegov verbalni napad nedvojbeno dokazuje: mi, demokratske snage, razotkrili smo ga kao autokratu”, rekao je Ahmetović, dodajući da je poslednjih godina propala politika ustupaka i da sada tome mora konačno da dođe kraj. „Vreme je za oštre sankcije Miloradu Dodiku i ostalim etnonacionalistima. Na primer, trebalo bi da im zamrznemo imovinu“.

I u izjavi za Bild, kao i u govoru pred poslanicima Bundestaga, Ahmetović se založio za slanje nemačkih vojnika u misiji EUFOR-a u BiH uz isticanje da „moramo da sprečimo novi sukob u Evropi i da stabilizujemo situaciju“.

Berlin, umjesto Dodika, kažnjava RS​

Budući da Nemačka zasad ne uspeva da ubedi svih preostalih 26 članica EU da uvedu sankcije protiv Dodika, Vlada u Berlinu je odlučila da kazni Republiku Srpsku tako što joj je, prema rečima nemačke ministarke za ekonomsku saradnju i razvoj Svenja Schulze, suspendovala finansiranje za četiri planirana razvojna projekta, vredna 105 miliona evra.
„Na separatističke težnje RS gledam sa velikom zabrinutošću.

One ne ugrožavaju samo stabilnost BiH. Upravo u ovoj ratnoj situaciji u Ukrajini preti lančana reakcija na Zapadnom Balkanu, pa i šire“, rekla je Schulze, dodajući da je proteklih 30 godina Rusija iz najrazličitijih razloga podržavala separatističke tendencije u partnerskim zemljama kao što su BiH, Moldavija i Gruzija. „Toga bi trebalo da budemo svesni i moramo se dosledno odupremo svim tendencijama političke i ekonomske destabilizacije u Evropi”.

Schulze je istakla da je njeno ministarstvo obustavilo pripremu projekata u RS „sve dok ne odustane od svih secesionističkih težnji“, ali da će nastaviti da pomaže državi Bosni i Hercegovini, kojoj je od 1999. do danas dala 833 miliona eura razvojne pomoći.

link

Баш као што је било предвиђано, парадигма се променила после смене у Белој кући пре две године и сада већ можемо да видимо позитивну и значајну промену односа међународне заједнице према Босни. И као што су Босанци дочекали Инцков закон о забрани негирања геноцида и као што су дочекали активирање тзв. Бонских овлашћења од стране Шмидта, дочекаће и санкције Бундестага против Додига. Браво за немачке Зелене!
 
Poslednja izmena:

bas kao

Veoma poznat
Poruka
13.025
дочекаће и санкције Бундестага против Додига. Браво за немачке Зелене!
svapske sise, ne smeju rusima da lupe prave sankcije, pa se izivljavaju na srpskoj, dok komsija likuje
koji je nemačke vojnike uporedio sa nacističkim vojnicima
ako, ako, ali pokvarice se severni tok, pa ce da kradu drva po bosni, nacisti
 
Da biste mogli da otvarate nove teme i trajno koristite svoje ime - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.