Зоран Вулетић: Национализам је веома профитабилан посао за све политичке странке у Србији

Biće da su srpski nacionalisti izumrla kategorija u Srbiji. Rusomane, pravoslavne fanatike i profitere ne računam u srpske nacionaliste.

Prihvataš proizvoljne floskule o nacionalistima i profiterima koje su samo lingvistička egzibicija onih koji bi da vladaju istom metodom kao i pre sloma “koalicije” - metanisati pred jačim, i dobiti mesto u vladi sastavljenoj u nekoj ambasadi.

Nacionalisti = svi njihovi protivnici, a pošto ta reč ne zastrašuje narod, dodati joj i odrednicu profiteri; Razmišljanje takvog šićardžije: Ko je protiv mene je nacionalista i kao takav je profiter, tj lopuža, ako glasaš za nega opljačkaće te, gladovaće ti i deca i unuci. Glasaj za mene da JA kradem i dalje.

Sad su isfrustrirani što im se vlast izmakla za sva vremena - profiterske strančice koje su lešinarile na političkoj lešini Zlobodana Šiljoševića su u očaju. Kad nam AV jednom ode, oni neće biti u stanju ni cenzus da primirišu.

On ih srašno živcira - zastrašuje birače Zapadom i “sankcijama” i istovremeno nudi spas - isti obrazac manipulisanja sluđenim narodom koji im je jedini poznat.

Metoda žutih i epigona: Ili MI ili SANKCIJE!!! BIRAJ, SAD ODMAH!

Metoda AV: Hihi, hihi, znate, ONI hoće da nam uvedu sankcije, ali JA sam lukav i pametan, izmanevrisaću ih, nema da ni primete kad im pobegnemo, glasajte za mene i spas je tu.
 
Poslednja izmena:
Prihvataš floskule o nacionalistima i profiterima koje su samo lingvistička egzibicija onih koji bi da vladaju istom metodom kao i pre sloma “koalicije” - metanisati pred jačim, i dobiti mesto u vladi sastavljenoj u nekoj ambasadi.
Nacionalista = svi njihovi protivnici, a pošto reč ne zastrašuje narod, dodati joj i odrednicu profiteri; Dakle ko je protiv mene je nacionalista i kao takav profiter, sko glasaš za nega opljačkaće te. Glasaj za mene da kradem i dalje.
Nisu to floskule već činjenice. Profiter voli samo novac i koristi nacionalističku priču kako bi profitirao. Rusoman pretvara se da voli Srbije dok zapravo više voli Rusiju i želi da Srbija bude pod ruskom okupacijom. Pravoslavni fanatik ili litijaš kao voli Srbiju, ali ipak više voli jevrejskog učitelja Isusa Hrista i jevrejskog Boga nego Srbiju i fantazira o Carstvu Nebeskom.
 
Nisu to floskule već činjenice. Profiter voli samo novac i koristi nacionalističku priču kako bi profitirao. Rusoman pretvara se da voli Srbije dok zapravo više voli Rusiju i želi da Srbija bude pod ruskom okupacijom. Pravoslavni fanatik ili litijaš kao voli Srbiju, ali ipak više voli jevrejskog učitelja Isusa Hrista i jevrejskog Boga nego Srbiju i fantazira o Carstvu Nebeskom.

Prihvatio si njihovu premisu nacionalizam = profiterstvo, s tim da NEMA ni približnog konsenzusa u Srbiji oko toga ko je nacionalista, niti šta je nacionalizam. Tako dozvoljavaš nekom drugom da nekog trećeg napada (iz mičnov interesa, ili iz mržnje, mržnje prema svojoj grupi) kao nacionalistu, i izbacuje iz izborne kombinatorike - samo zato što štiti minimum nacionalnog interesa.

U Americi je nemoguće uopšte napasti javno nešto za šta postoji konsenzus da je američki nacionalni interes, a u Srbiji si “nacionalista”, ako konstatuješ da Plenković na svaki način radi protiv Srbije, a da Milanović pravi ozbiljne verbalne ekscese.

Zbog čega prihvataß da te svako ponižava ili zahebava samo zato što si se rodio? Zbog sanjarija o EU? Pa tu se nema namera air sa se iko primi, niti je to i moguće i, odluke se donose “konsenzusom”. Fantazmagorija zvana “Jugoslavija” nas je umalo ubila, aj sad da se sami dotučemo zbog EU - ona neće baš da nas ubija, ali neće ni da plače ako sami skočimo kroz prozor jer izvesna Viola von Cramon-Taubadel & hrvatski nacionalista poznat kao “Tonino Picula” to zahtevaju uz ličnog hira - u njihovim domicilnim jurisdikcijama ih niko ni za šta ne pita.
 
Prihvatio si njihovu premisu nacionalizam = profiterstvo, s tim da NEMA ni približnog konsenzusa u Srbiji oko toga ko je nacionalista, niti šta je nacionalizam. Tako dozvoljavaš nekom drugom da nekog trećeg napada (iz mičnov interesa, ili iz mržnje, mržnje prema svojoj grupi) kao nacionalistu, i izbacuje iz izborne kombinatorike - samo zato što štiti minimum nacionalnog interesa.

U Americi je nemoguće uopšte napasti javno nešto za šta postoji konsenzus da je američki nacionalni interes, a u Srbiji si “nacionalista”, ako konstatuješ da Plenković na svaki način radi protiv Srbije, a da Milanović pravi ozbiljne verbalne ekscese.

Zbog čega prihvataß da te svako ponižava ili zahebava samo zato što si se rodio? Zbog sanjarija o EU? Pa tu se nema namera air sa se iko primi, niti je to i moguće i, odluke se donose “konsenzusom”. Fantazmagorija zvana “Jugoslavija” nas je umalo ubila, aj sad da se sami dotučemo zbog EU - ona neće baš da nas ubija, ali neće ni da plače ako sami skočimo kroz prozor jer izvesna Viola von Cramon-Taubadel & hrvatski nacionalista poznat kao “Tonino Picula” to zahtevaju uz ličnog hira - u njihovim domicilnim jurisdikcijama ih niko ni za šta ne pita.
Ne ja samo kažem da jedan deo nazovi nacionalista i jesu profiteri. Tu ubrajam dveri, zavetnike, socijaliste, radikale, Dragoslava Bokana, Mišu Vacića i slične karakondžule.
 
Ne ja samo kažem da jedan deo nazovi nacionalista i jesu profiteri. Tu ubrajam dveri, zavetnike, socijaliste, radikale, Dragoslava Bokana, Mišu Vacića i slične karakondžule.
Imaš ti i “liberalnih” profitera, eno npr Čeda, Đilas je već kapitalac.
 
1709475573170.png





ZORAN VULETIĆ, PREDSJEDNIK GDF-a SRBIJE: "Bosna i Hercegovina već duže od tri decenije je zarobljena država zbog politike Srbije..."



zv_1.jpg


Prije 3h

Bosna i Hercegovina već duže od tri decenije je zarobljena država zbog politike Srbije, izjavio je Zoran Vuletić, predsjednik Građanskog demokratskog foruma Srbije, gost na današnjoj redovnoj nedjeljnjoj sesiji Asocijacije nazvisnih intelektualaca u Sarajevu "Krug 99".

Kao uvodničar o temi "Srbija i Bosna i Hercegovina – kako dalje?", Vuletić je u ovom obraćanju video-linkom naglasio da suštinskog mira na tlu Bosne i Hercegovine nema iako je proteklo više decenija od završetka rata 1995. godine.

- Zašto je to tako? Ko je odgovoran za decenijsku nestabilnost? Rekao bih da je prvi razlog način na koji je organizovan Dejtonski sporazum. Danas se bjelodano vidi, kroz posljedice u kojima živimo, nedostatak pravde koja je izostala 1995. jer je data prednost miru i momentalnom zaustavljanju rata. Posljedično, nakon takvog Dejtona je srpska politika dobila novi vjetar u leđa, osjećaj pobjede i što je najgore, osjećaj da ništa nije pogrešno urađeno na projektu Republika Srpska. Milošević, Šešelj, Karadžić i Mladić proglašavaju trijumf svoje politike i time djelimično kompenzuju debakl u Krajini, a tokom ’98. pokreću rat na Kosovu naivno vjerujući da će biti moguće protjerati gotovo milion Albanaca, tadašnjih građana Srbije, bez reakcije međunarodne zajednice. Bio je to pokušaj potpune kompenzacije za gubitak Krajine - kazao je Vuletić.

Sve je to bilo nedopustivo, po njegovim riječima, kao i neuporedivo s ratom u Hrvatskoj koji nije trajao samo pet dana tokom Oluje (avgust ’95.) već pet godina prije Oluje jer su se desili Vukovar, Dubrovnik, kninske barikade i napokon, odbačen je konsenzusom srpskih rukovodstava plan Z-4 (Zagreb 4) kojim je mogao da bude završen rat.

- Nažalost, Srbija je na sličan način ušla i u rat sa NATO-om ’99. Odbačen je plebiscitarno plan iz Rambujea i NATO je zaštitio albansku manjinu na Kosovu uz obrazloženje da time sprečava humanitarnu katastrofu imajući u vidu na šta je sve spremna srpska vojska i policija sa iskustvima iz Srebrenice (genocid), opsade Sarajeva, Vukovara, Dubrovnika… U junu ’99., Srbija u Kumanovu potpisuje kapitulaciju i gubi pravo da upravlja Kosovom, povlače se vojska i policija – rekao je Vuletić napominjući da je navedeni kraći opis politike koja je uništila bivšu zajedničku državu Jugoslaviju neophodan za razumijevanje politike Srbije nakon promjena od 5. oktobra 2000. godine.

Vlada premijera Zorana Đinđića i DOS iz 2001-2003. su definisali drugačiji državni koncept, bezuslovne evropske integracije, pomirenje u regionu te ispravan pogled na Miloševićeve ratove. Od hapšenja Slobodana Miloševića i prosljeđivanja sudu u Hagu, koje je uslijedilo brzo, nije bilo bolje inicijative i pruženog izvinjenja susjedima Srbije, smatra Vuletić.

- Nažalost, još uvijek neporažene nacionalističke snage momentalno sabijaju redove. Koštunica, tadašnji predsjednik države, postaje politički pokrovitelj antihaškog lobija koji pronalazi i atentatore u Jedinici za specijalne operacije, zvanična formacija DB. Zoran Đinđić je ubijen da Srbija ne bi promijenila državni koncept – njegove su riječi.

Vuletić podsjeća da su nakon atentata na Đinđića u martu 2003. u decembru iste godine održani vanredni izbori, kada u punom kapacitetu dolaze Koštunica i Boris Tadić na vlast i uz podršku Dačićeve SPS, vladaju do 2012. U tom periodu, po Vuletićevim riječima, počinje odbrana Miloševićeve politike, donosi se zakon o pomoći haškim optuženicima koji bivaju tretirani kao heroji i zaslužni građani; ispraćani su u Hag kao da idu na posljednju prekomandu, dok žrtve niko ne spominje. Donose se kosovske rezolucije koje potvrđuju tzv. Miloševićevu pobjedu, izglasava se Ustav 2006. zbog fikcije u preambuli ,,Kosovo je dio Srbije’’. Referendum je trajao dva dana i bio je neregularniji od upravo završenih parlamentarnih izbora koje su sve relevantne svjetske institucije ocijenile neslobodnim.

- Važno je napomenuti, sve navedene odluke konsenzusom donose Koštunica, Tadić, Šešelj, Dačić, Dinkić, Nikolić i Vučić. Takođe su zajedno u parlamentu odbacili Ahtisarijev plan za Kosovo koji je implementiran u kosovski Ustav i poklonili energetski sektor Rusiji za tobožnje čuvanje cjelovitosti Srbije u SB. Rekao bih da ovaj nacionalistički konsezus i danas traje bez obzira na to što smo u posljednjih pet godina dobili nove političke aktere. Danas u parlamentu Srbije nemamo niti jednu poslaničku grupu koja bi zahtijevala od Vučića zvanično usvajanje zapadnog plana za Kosovo, koja bi pokrenula inicijativu da se obilježi batajnička masovna grobnica s albanskim civilima, koja bi zahtijevala revidiranje odnosa sa Bosnom i Hercegovinom, tj. konačno i stvarno priznanje granice na Drini i Sarajeva kao glavnog grada uz obavezno izglasavanje zakona o zabrani negiranja genocida počinjenog u Srebrenici; koja bi pokrenula inicijativu kod eminentnih istoričara, a ima ih na svim stranama, da naprave jedan udžbenik istorije naših odnosa kako ne bismo trovali budućnost i konačno došli do mira – zaključio je Zoran Vuletić.

Danas u Srbiji nema svijesti o tim stvarima ni o potrebi za novom politikom, a ne samo novim ljudima, dodao je.

- To se jasno vidi iz odnosa novih opozicionih političara koji su svjesno ili nesvjesno podržali Vučićevu politiku "srpskog sveta" u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini kroz podršku Dodiku i njegovoj tzv. Alternativi, Drašku Stanivukoviću. Kad je riječ o Kosovu, utrkuju se ko će žešće da napadne premijera Albina Kurtija nazivajući ga teroristom. Gotovo niko od opozicionih grupacija nema ni najmanju primjedbu na posljednju Dodikovu turneju od Putina do Andrije Mandića u Podgorici, čime je poslao poruku da 'srpski svet' živi punim plućima, nema kritike Vulinove izjave: ,,Možda RS nema vojsku, ali Srbi je imaju”.

Takođe, niko od njih nema problem na zajedničku, ovih dana organizovanu vježbu vojske Srbije i MUP Republike Srpske. Moram dodati da Srpska pravoslavna crkva u politici Srbije ima ekskluzivnu ulogu posebno nakon raspada bivše zajedničke države. Udarna je pesnica srpskog nacionalizma jer se zloupotrebljavajući vjeru, legalno preliva u susjedne države. Nema boljeg dokaza za tu tvrdnju od nedavnih litija pokrenutih u Crnoj Gori radi promjene vlasti koja nije bila po volji 'srpskog sveta'. Srpska pravoslavna crkva je tada dobila apsolutnu podršku gotovo svih političara kako starih tako i novih, bez ostatka, vlasti i opozicije – riječi su predsjednika Građanskog foruma Srbije.

Tragični nacionalistički konsenzus u Srbiji živi, zaključio je Vuletić, unazad trideset godina prilagođen vremenu i okolnostima a uz podšku svih dominantnih medija, kako režimskih tako i opozicionih iz United Group.

Odnos prema demokratiji se ne može pokazivati samo traženjem sloboda u Srbiji, a zanemarivati zla politika Srbije prema regionu, koju manje-više svi podržavaju, zaključio je na sesiji "Kruga 99" gost uvodničar Zoran Vuletić.
 

1727452195004.png


"JOŠ JEDNOM LI NAPIŠEŠ DA SAM SE RADOVAO ATENTATU, UBIĆU TE" Vuletić tvrdi: Boris Tadić mi pretio u punoj "Maderi"! Psovao mi majku i hteo da me skrati za glavu


Gostujući u emisiji Crveni karton na Kurir televiziji, predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF) optužio je bivšeg predsednika za napad u poznatom beogradskom restoranu

1727452129594.png


Objavljeno 24.09.2024.

Autor i voditelj emisije Svetislav Basara započeo je emisiju rećenicom da je njegovom gostu nedavno pretio Boris Tadić u poznatom beogradskom restoranu "Madera" ako još jednom kaže da se radovao kad je ubijen Zoran Đinđić, a posle mu i psovao majku.

svetislav-basara.jpg

Svetislav Basara, autor i voditelj emisije na Kurir televiziji

- Ako ponovim nešto što nikad nisam rekao. Ja sam svoju reakciju i izjavu prosledio svim medijima, jedini si ti odreagovao i napisao kolumnu u Kuriru, na čemu sam zahvalan. Nikad to nisam rekao za njega, zapravo ni za koga iako je javna tajna da su se mnogi radovali. Prepričaću od reči do reči šta mi je rekao i kakvo je moralno dno dotakao bivši predsednik. Prići na ulazu u salu pred prepunim restoranom, podići prst i uneti se nekom u lice kao ulična baraba i da kaže "Još jednom li budeš napisao ili rekao da sam se obradovao ubistvu Đinđića, ubiću te! Ubiću te!" Još jednom je ponovio, pa se onda vratio i rekao "Jesi li me čuo? Je*aću ti majku, lično ću te ubiti" - prepričao je ovaj navodni događaj Vuletić i nastavio:

- Pored njega je stajao policajac koji je u njegovoj pratnji non stop, koji nije mogao da to ne čuje i da ne vidi šta se dogodilo. Jer se ipak radi o atmosferi krizne situacije i nije mogao da zna kako ću da reagujem. Nije se on tu zaustavio. Mi smo sedeli jedan preko puta drugog, a jedan sto je bio između nas, za kojim su neki ljudi već ručali. Ponovo mi je mahao prstom preteći i pokazao kako će me skratiti za glavu. Ne verujem da je bio pijan, to je bilo oko 13:50, dakle pre ručka, a i nije ni delovao tako. Delovao je prilično rastrojeno, iz kog razloga ne znam jer ne mogu da verujem da neki uračunljiv čovek može tako da se ponaša i da preti. Ja nemam razloga da se pravdam da to nisam rekao, jer čak i da sam rekao, on to ne bi smeo ni da pomisli, a kamoli da izgovori i još pred prepunom kafanom, što pokazuje da se on oseća sigurno i bezbedno u ovom gradu.

Na pitanje zašto misli da ga je Boris Tadić napao, Vuletić ima teoriju:

- Nikada nisam propustio priliku u jednom nastupu ili intervjuu da ga pomenem kao jednog od najkrivljih uz Koštunicu, Šešelja, Nikolića, Dačića i Dinkića. To društvo, oni su 2004. počeli svojevrsnu odbranu Miloševićeve politike. Odnosom prema Haškom tribuinalu, prema crkvi, prema svim kosovskim rezolucijama. Usvojili su sve rezolucije koje su bile na štetu srpske zajednice i odbijajući jedine moguće predloge EU. To su konsenzusom odbijali. I ta preambula u Ustavu da je Kosovo Srbija, je isto kao kad Čavić to stavi na majicu i kad pišu grafite "Kad se vojska na Kosovo vrati". To nema značaja, Ustav mora da odražava život. Ima li života u tom Ustavu? Nema. Ajde da pitamo Srbe u Kosovskoj Mitrovici da li oni doživljavaju tu preambulu kao tačnu. Tu počinje Tadićeva netpreljivost ka meni jer on ne može da podnese istinu. A istina je on bio jedan od kreatora energetskog sporazuma s Rusijom. On i Koštunica. To su takođe podržali Dinkić, Vučić, Nikolić, Šešelj...

Kurir.rs погледајте емисију
 
Gomila budalaština u relativno malom tekstu. Nego @комшија reci ti nama je li isplativo ovo što rade Biserko, Balša, Čanak i slične spodobe? Ili to ipak rade za siću? Nešto im slabo ide propaganda.
dinko gruhonjic nedim sejdinovic
ana lalic maja mrnustik

unuk proustase jevrema brkovica

ujedinili se sa opoyicijom na drugom krugu lokalnih iybora ove godine i dobili samarcinu ko nikad

ono sto je imala opoyicija u prvom krugu je uplovila i prosula u drugom zbog ujedinjenja sa tom antisrpskom olosi

da i canak je bio u tom ujedinjenju tad
 
Klosarski srpski nacionalizam je najprofitabilnija stvar u Srbiji.

Od onih najgorih kafancina i najgore kafanske muzike, preko profesora po besmislenim drustvenim srpskim fakultetima, do visokopozicioniranih pandura i krimosa u drustvu- svi profitiraju od lupetanja o srpskom nacionalizmu.
 
Klosarski srpski nacionalizam je najprofitabilnija stvar u Srbiji.

Od onih najgorih kafancina i najgore kafanske muzike, preko profesora po besmislenim drustvenim srpskim fakultetima, do visokopozicioniranih pandura i krimosa u drustvu- svi profitiraju od lupetanja o srpskom nacionalizmu.
Izvini doktore nauka. Nismo te poznali.
 

1727471819436.png

KASNO PALJENJE


Taman sam pomislio da će JexS-ov nasilnički nasrtaj na Zorana Vuletića u Maderi proći nezabeležen u medijima i ostati samo u usmenom predanju, kao „nematerijalna baština“, ne lezi vraže, sa desetak dana zakašnjenja oglasiše se Alo, Informer i - na kraju - Politikina Rotopalanka. Što je, da kažemo, malčice čudno.

props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo

Kurir 23.09.2024.

Opštepoznato je da pomenute odštampotine izveštaje o pizdarijama znaju da objave i dva sata pre nego što se dogode. Večernje novosti - odštampotina toksičnija od Aloa, Informera i Rotopalanke uzetih skupa - znale su da odu i korak dalje, pa su vest o smrti uglednog arhijereja - da l’ Amfilohija, da l’ Irineja Niškog, ne sećam se više - objavile dan pre nego što je čovek umro. Ili je - možebiti - vest bila objektivna i pravovremena, samo je odnekud „odozgo“ - ovog dole „odozgo“, ne onog gore - iz bogzna kog razloga, stiglo naređenje da pokojnik umre dan ranije.

Moja neznatnost je u međuvremenu povremeno lupala glavu oko misterioznog pitanja: šta je JexS-a - koji nikad nije slovio kao siledžija - navelo da nasrne na Vuletića i da mu pripreti ubistvom zbog izjave koju Vuletić nije izgovorio, koju, zapravo, nikad niko nije izgovorio - niti postoji ikakva indicija da bi trebalo da bude izgovorena - da se, naime, Tadić „veselio na vest o streljanju Zorana Đindića“.

Vule, doduše, jeste u više navrata izjavljivao da su Koštunica (primarno) i Tadić (sekundarno) korisnici Đindićevog streljanja, ali to je sušta činjeničnost. Tadić doduše - za razliku od Palikuće - ni na koji način nije bio umešan u pripreme, čitajuće, tonske, tehničke i nekoliko generalnih proba streljanja, ali bi, da Đinđić nije streljan, JexS ostao jedan od nekolicine Ćosićevih poverenika za DS i ne bi dobacio dalje od potpredsednika, ili bi ga Đinđić - koji očima nije mogao da ga vidi - izbacio iz stranke.

Ja već godinama govorim i pišem - a niko me ne demantuje - da su se Koštunica i Tadić uspentrali na vlast državnim udarom podsaharskog tipa - to vam je kad Mbmgo ubije Tonga i preuzme vlast - doduše nešto sporijim (i drljavijim) od podsaharskih pučeva, što ne znači da pučisti nisu žurili, to je tome tako bilo samo zato što su, ka i vazda, bili drljavi, usrani i što je - mimo njihovog plana - bilo proglašeno vanredno stanje, koje bi - da ne bi pritisaka i spolja i iznutra - rezultiralo otkrivanjem političkih pozadinaca i razrešenju mnogih mračnih tajni.

U EU je, „tamo gde treba“, procenjeno da bi takav razvoj situacije rezultirao još većim haosom, ali moja neznatnost sa ove istorijske distance sve nešto misli da je procena EU-ovog „tamo gde treba“ bila pogrešna, da je doneta na osnovu Čerčilovog aksioma - „je l’ ti nameravaš da živiš u Srbiji, ne, onda ne kenjaj“ - i da je tendenciozno doneta da Srbija za dugi period - možda i zauvek - ne bi bila primljena u EU.
 
1727472027117.png


mc5-e1677096651786-1000x560-1-847x477.jpg


Želeo bih da u lično ime, ali i kao predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF), obavestim javnost o teškim pretnjama koje sam dobio od bivšeg predsednika Republike Srbije g. Borisa Tadića, koje su izrečene u javnom prostoru i u prisustvu trećih lica.

Dana 11. septembra (sreda) oko 14h na ulazu u salu za ručavanje u beogradskom restoranu Madera, dok sam čekao susret sa jednim uglednim medijskim poslenikom, presreo me je g. Tadić. Potpuno neočekivano i bez ikakvog povoda, uneo mi se u lice i krajnje agresivno, čak na ivici uračunjivosti mi zapretio, sa uzdignutim prstom: “Ako još jednom kažeš ili napišeš da sam se obradovao Đinđićevom ubistvu, ubiću te! Da li ti je jasno!?


Na moje negodovanje i eksplicitnu tvrdnju da mi spočitava nešto što nikada nisam rekao/napisao, dodao sam da je sramota za predsednika Srbije u dva mandata da tako govori, dobacio mi je ponovo: “J….u ti majku, ubiću te lično!

Ovu nemilu scenu i direktnu pretnju mom životu i ljudskom integritetu, posmatrao je policajac koji je u Tadićevoj pratnji. Bio je dovoljno blizu s obzirom na kriznu situaciju za koju nije mogao da predvidi kuda može da ode.

Međutim, Boris Tadić se nije na ovome zaustavio, pred prepunim restoranom kasnije mi je preko stola gestikulirao da će me skratiti za glavu. Sedeli smo dva stola prekoputa pa smo mogli da se gledamo i on je prešao kažiprstom preko grkljana, gestikulirajući način na koji će me likvidirati.


S obzirom na to da je reč o bivšem predsedniku države i političaru koji se nije libio različitih nečasnih i kriminalnih radnji(Ustavni referendum 2006., predaja NIS-a Rusiji 2008.) u svoje vreme, s pravom očekujem od tužilaštva i javnosti da reaguju, jer sam pretnje bivšeg šefa države, kojima se atakuje na moj život, shvatio krajnje ozbiljno.

Naposletku, ponoviću da nikada nisam rekao ili napisao da se Boris Tadić ili bilo ko drugi radovao ubistvu premijera Zorana Đinđića. Ali ću i ovoga puta ponoviti svoju tvrdnju: Vojislav Koštunica i Boris Tadić bili su ključni politički korisnici ubistva Zorana Đinđića.

Šteta je što dvojica vojnih obaveštajaca bliskih ovoj dvojici političara: Aco Tomić i Branko Krga nikada nisu bili ispitani u sudskom postupku za ubistvo premijera. Tako bismo sigurno bili za korak bliži političkoj pozadini zločina od 12. marta 2003, a time i ozdravljenju našeg društva, stoji u pisanoj izjavi predsednika GDF, fostavljenoj redakciji.
 

Back
Top