Гамбино
Veoma poznat
- Poruka
- 14.512
Ауторска тема ....................
Када су га пре две године изабрали за председника ДС-а ... та слика је изгледала овако.
Лутовац окружен губитницима, ситним душама и русофобима.
Међутим, после катастрофалног пораза ДС-а, чланство као да је тражило највећег патриоту у својим редовима.
Мало људи зна да је Лутовац написао једно клеро-фашистичко дело звано ''Српски идентитет у Црној Гори ''. Оно је клерофашистичко гледано из угла једног Балше Божовића, Лечића, Чомићке и Шутановца.
Па да цитирамо делове тог дела.
У центру пажње ове монографије јесте нова идентитетска политика Црне Горе, која је почела да се гради крајем деведесетих година двадесетог века, после сукоба владајућих странака у Србији и Црној Гори и расцепа у ДПС-у, до тада убедљиво доминантној политичкој странци Црне Горе. Нова идентитетска политика градила се постепено и пажљиво, с обзиром на чињеницу да је српски идентитет дубоко укорењен у црногорском друштву и да су управо протагонисти новог црногорског идентитета до јуче били следбеници и заштитници српског идентитета у Црној Гори.
Побадање нових идентитетских граница схваћено је и спровођено као потискивање српског идентитета, а то се није могло остваривати без политике идентитетскe конфронтацијe, с обзиром на значај и распрострањеност српског идентитета у Црној Гори. Српски језик се нашао у средишту те конфронтације, као до јуче неупитни део црногорског идентитета. Однос према Српској православној цркви, државним и националним симболима такође је део опште идентитетске конфротације. У таквим околностима, држава се ставља изнад људских права, а борба за равноправност третира се као атак на државу.
Истраживања јавног мњења показала су да је нова идентитетска политика започета у околностима када највећи број Срба и Црногораца и даље сматра да је у питању исти народ или барем да су у питању веома блиски, сродни народи и у околностима не- 9 постојања етничке дистанце међу њима.
Иако је идентитетско питање у Црној Гори високо политизовано и усмерено ка постављању граница између српског и црногорског идентитета, резултати последњег пописа становништва показују да је српски идентитет у Црној Гори још увек веома присутан и значајан за велики број грађана Црне Горе, а када је у питању српски језик - да је и даље доминантан. На другој страни, удео Срба у структури запослених у државним и јавним установама далеко је исподпропорционалан у односу на удео Срба у структури становништва, а заступљеност елемената српског идентитета у медијима и образовном систему и вредносни контекст у којем се појављују нису адекватни историјском и актуелном значају и распрострањености српског идентитета у црногорском друштву. И ту се идентитетска питања преливају из политичке сфере у сферу људских права.
Када су га пре две године изабрали за председника ДС-а ... та слика је изгледала овако.
Лутовац окружен губитницима, ситним душама и русофобима.
Међутим, после катастрофалног пораза ДС-а, чланство као да је тражило највећег патриоту у својим редовима.
Мало људи зна да је Лутовац написао једно клеро-фашистичко дело звано ''Српски идентитет у Црној Гори ''. Оно је клерофашистичко гледано из угла једног Балше Божовића, Лечића, Чомићке и Шутановца.
Па да цитирамо делове тог дела.
У центру пажње ове монографије јесте нова идентитетска политика Црне Горе, која је почела да се гради крајем деведесетих година двадесетог века, после сукоба владајућих странака у Србији и Црној Гори и расцепа у ДПС-у, до тада убедљиво доминантној политичкој странци Црне Горе. Нова идентитетска политика градила се постепено и пажљиво, с обзиром на чињеницу да је српски идентитет дубоко укорењен у црногорском друштву и да су управо протагонисти новог црногорског идентитета до јуче били следбеници и заштитници српског идентитета у Црној Гори.
Побадање нових идентитетских граница схваћено је и спровођено као потискивање српског идентитета, а то се није могло остваривати без политике идентитетскe конфронтацијe, с обзиром на значај и распрострањеност српског идентитета у Црној Гори. Српски језик се нашао у средишту те конфронтације, као до јуче неупитни део црногорског идентитета. Однос према Српској православној цркви, државним и националним симболима такође је део опште идентитетске конфротације. У таквим околностима, држава се ставља изнад људских права, а борба за равноправност третира се као атак на државу.
Истраживања јавног мњења показала су да је нова идентитетска политика започета у околностима када највећи број Срба и Црногораца и даље сматра да је у питању исти народ или барем да су у питању веома блиски, сродни народи и у околностима не- 9 постојања етничке дистанце међу њима.
Иако је идентитетско питање у Црној Гори високо политизовано и усмерено ка постављању граница између српског и црногорског идентитета, резултати последњег пописа становништва показују да је српски идентитет у Црној Гори још увек веома присутан и значајан за велики број грађана Црне Горе, а када је у питању српски језик - да је и даље доминантан. На другој страни, удео Срба у структури запослених у државним и јавним установама далеко је исподпропорционалан у односу на удео Срба у структури становништва, а заступљеност елемената српског идентитета у медијима и образовном систему и вредносни контекст у којем се појављују нису адекватни историјском и актуелном значају и распрострањености српског идентитета у црногорском друштву. И ту се идентитетска питања преливају из политичке сфере у сферу људских права.
