Znate li ko je unistio srpski jezik?

Znate li kako smo govorili nekad pre 300 godina?
Pre nego je prokleti mason vuk karadjic unistio Srpski jezik u Srbiji se govoriloovako:

Srbi/Serbule u početku i jesu oko Soluna - tamo ih je Heraklije doveo, tako da je moguče da se stari jezik vukao za Serbulama po balkanu...
Vuk preuzima jezik od rvata i pojednostavljuje ga za Serbule...

.
 
Evo ti rts i oni lažu? Pa zar je moguće da ima 850.000 roma nepismenih ili tako zoveš sve nepismene srbe? 🤔

Ima i video.
https://www.rts.rs/lat/vesti/drustv...ako-da-odrasli-dodju-do-obavezne-diplome.html

U Srbiji osnovnu školu nije završilo oko 850.000 ljudi – kako da odrasli dođu do obavezne diplome​

Procene su da u Srbiji oko 850.000 ljudi nije završilo osnovnu školu. Uprkos tome što je osnovno obrazovanje obavezno, troje od stotinu dece ni ne upiše osnovnu školu. Iz Škole za osnovno obrazovanje odraslih "Đuro Salaj" navode da je obrazovanje odraslih besplatno i da se završava za tri godine, kao i da polaznici zahvaljujući saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje imaju mogućnost za zaposlenje.

Direktorka Škole za osnovno obrazovanje odraslih "Đuro Salaj" Ljiljana Petrović rekla je da je to najstarija škola za osnovno obrazovanje odraslih u Srbiji i da tu školu svake godine upiše 34 odeljenja, ali i da u celom Beogradu imaju 32 izdvojena odeljenja.
Ne čitaš pažljivo, izvinila sam se za grešku u kucanju, zvanični podatak RZS....a procene koje se javljaju u tabloidima su toliko različite i povećavaju se ....ne bih se iznenadila da uskoro pročitamo da je cela Srbija bez OŠ.
 
"ča to" za quid nisam vidio da je dokazano.
Al je zato ovo dokazivo, bez daljnjeg, evo šta kažu pripadnici izvesnog kajkavskog naroda o nekakvoj agresivnoj kroatizaciji i balkanizaciji kojoj su oni kao srednjeeuropski narod ni krivi ni dužni izloženi kao i ostale žrtve opasne jugoslovenske ideacije:

https://kajkavski-jezik.eu/en/

@Frtajler-u će i suza iz oka zbog ovoga kanuti, eto ko su oni zlobnici što prave razliku između č i ć i koriste i je, ije i ono zloglasno velikosrpsko e gde ne treba. Zlice jedne okupatorske!

https://kajkavski-jezik.eu/en/

Данас Кајкавци нажалост страдају под хрватским јармом, а њихов словенски, средњоевропски идентитет и језик нестају због агресивног хрватизације и балканизације који иду руку под руку.

Кајкавски је изворни језик Загреба и кајкавског краја око њега. Кајкавски је био стандардни књижевни језик на читавом подручју Загребачке бискупије све до средине 19. века.

Ако данас причате кајкавски у Загребу, већина људи неће разумети шта говорите и питаће вас да ли сте из Словеније.

Кајкавски књижевни језик је признат према ISO 639-3 језичком коду kjv, а постоји много литературе датиране из 16. века. у средњоевропским националним библиотекама писаним у кјв.

Кајкавци су данашњи службени језик Хрватске почели учити прије неких 150 година.

Од тада су хрватске институције направиле велику штету, која се и данас се наноси њиховом језику.

Термин „кајкавски” су сковали српскохрватски филолози крајем 19. века. и био је у употреби као такав, али је заправо погрешан јер би на основу заменице „кај” требало да обухвата и данашње Словенце, што наравно није случај.

То је израз политичке репресије са Балкана и биће замењено оним што су Кајкавци заиста и како су себе називали више од 1000 година – народом панонских Словена!

  1. Kaikavian is the original language of Zagreb and the Kaikavian region around it
  2. Kaikavian was the standard literary language in the whole area of Zagreb bishopric until the mid of 19th century
  3. If you speak Kaikavian in Zagreb today, most people will not understand what you are saying, and will ask if you are from Slovenia
  4. Kaikavian literary language is recognized under ISO 639-3 language code kjv, and there is much literature dated from 16th ct. in Central European national libraries written in kjv.
  5. Glottolog entry by respected international linguists for Kaikavian language is here
  6. Kaikavians started to learn todays official language of Croatia some 150 years ago.
    Since then much damage was done and is still being done to their language today by Croatian institutions
  7. Term “Kaikavian” has been coined by Serbo-Croatian philologists end of 19th ct. and has been in use as such but is actually wrong since based on pronoun “kaj” it should encompass also today Slovenes, but it doesn’t.
    It is an expression of political opression from Balkans and shall be replaced with what Kaikavians really are and how they called themselves for more than 1000 years – a folk of Pannonian Slovenes !
B1423E5E-8E6E-462B-8A36-DE21897310D2.jpeg
 
Šta fali ustašama i oni govore srpski, zovu ga drugačije, ali srpski je srpski istina i taj dijalekt se približava serbskom od pre 10 vekova.
Glede pak priče o štokavštini itd.- to je starudija. Na čisto dijalektološkoj razini, trebalo bi ju odbaciti. Ne postoji jedan čakavski dijalekt/narječje, a južnočakavski je, napose i u prošlosti, "bliži" hrvatskom zapadnoštokavskom u 16. ili 17. st., a i kasnije, nego što je hrvatski štokavski "blizak" srpskim štokavskim jezičnim spomenicima, sudi li se po stupnju srodnosti ili različitosti. Kod srpskog štokavskog name baš spomenika od 15. st. nadalje, pa je teško suditi, no koliko možemo, jezik Hrvata, (južnih) čakavaca i štokavaca, praktički je teško razlučiv međusobno, a vrlo jasno odvojen od jasno drugačijega srpskog toga doba (vernakularnog pisanog).

To je, na vulgarni način, i s implikacijama s kojim se ne slažem, jasno rekao neki lik na forum.hr:

Svaki slavenski jezik je manje-više razumljiv svim Slavenima. Ja nikada nisam učio slovenski pa skoro svaki dan pročitam neki članak na delu.si. Razumjeti jezik ne znači da je isti moj jezik i slovenski. Tim više kad se zna da su svi Slaveni govorili istim jezikom prije 1400 godina što je u takvim mjerilima prekjučer. Samo Srbi mogu pomisliti da sličnosti koje su nastale na takav način znače da je to sve znak da je svima jezik nastao od srpskog. Osim toga, Obradović je pisao jezikom koji slijedi vašu narodnu i književnu tradiciju a ovo što sada imate slijedi hrvatsku tradiciju jer je Karadžić smatrao da je vaša crkvenoslavenska pismenost gomila govana. On je ustvari najveći uništavatelj srpske kulture ikada a to što ste sad dovedeni u šizofreno stanje da vam je jezik skroz blizak hrvatskoj čakavici iz 16. stoljeća ne znači da je to "naš" jezik. To je hrvatski. Riješite se Karadžićeve ostavštine pa ne će biti takvih nedoumica.
 
Овај језик који сада причамо је мешавина Рашког (Источно-херцеговачки) и Шумадијско-Војвођанског (Северног), дијалект којем се причало у родном селу Вука Тршићу, код Лознице и ту се читава прича завршава. Е сад, ако Рашка и Шумадија нису центар Србије е онда... :hahaha:
 
Al je zato ovo dokazivo, bez daljnjeg, evo šta kažu pripadnici izvesnog kajkavskog naroda o nekakvoj agresivnoj kroatizaciji i balkanizaciji kojoj su oni kao srednjeeuropski narod ni krivi ni dužni izloženi kao i ostale žrtve opasne jugoslovenske ideacije:

https://kajkavski-jezik.eu/en/

@Frtajler-u će i suza iz oka zbog ovoga kanuti, eto ko su oni zlobnici što prave razliku između č i ć i koriste i je, ije i ono zloglasno velikosrpsko e gde ne treba. Zlice jedne okupatorske!

https://kajkavski-jezik.eu/en/

Данас Кајкавци нажалост страдају под хрватским јармом, а њихов словенски, средњоевропски идентитет и језик нестају због агресивног хрватизације и балканизације који иду руку под руку.

Кајкавски је изворни језик Загреба и кајкавског краја око њега. Кајкавски је био стандардни књижевни језик на читавом подручју Загребачке бискупије све до средине 19. века.

Ако данас причате кајкавски у Загребу, већина људи неће разумети шта говорите и питаће вас да ли сте из Словеније.

Кајкавски књижевни језик је признат према ISO 639-3 језичком коду kjv, а постоји много литературе датиране из 16. века. у средњоевропским националним библиотекама писаним у кјв.

Кајкавци су данашњи службени језик Хрватске почели учити прије неких 150 година.

Од тада су хрватске институције направиле велику штету, која се и данас се наноси њиховом језику.

Термин „кајкавски” су сковали српскохрватски филолози крајем 19. века. и био је у употреби као такав, али је заправо погрешан јер би на основу заменице „кај” требало да обухвата и данашње Словенце, што наравно није случај.

То је израз политичке репресије са Балкана и биће замењено оним што су Кајкавци заиста и како су себе називали више од 1000 година – народом панонских Словена!

  1. Kaikavian is the original language of Zagreb and the Kaikavian region around it
  2. Kaikavian was the standard literary language in the whole area of Zagreb bishopric until the mid of 19th century
  3. If you speak Kaikavian in Zagreb today, most people will not understand what you are saying, and will ask if you are from Slovenia
  4. Kaikavian literary language is recognized under ISO 639-3 language code kjv, and there is much literature dated from 16th ct. in Central European national libraries written in kjv.
  5. Glottolog entry by respected international linguists for Kaikavian language is here
  6. Kaikavians started to learn todays official language of Croatia some 150 years ago.
    Since then much damage was done and is still being done to their language today by Croatian institutions
  7. Term “Kaikavian” has been coined by Serbo-Croatian philologists end of 19th ct. and has been in use as such but is actually wrong since based on pronoun “kaj” it should encompass also today Slovenes, but it doesn’t.
    It is an expression of political opression from Balkans and shall be replaced with what Kaikavians really are and how they called themselves for more than 1000 years – a folk of Pannonian Slovenes !
Pogledajte prilog 1584808
Dečko, ja cijeli život živim u Zagrebu i pričam kaj.
Ali eto, našao se genije koji nije nogom kročio u Zg da me nešto nauči, tipa ovo
"If you speak Kaikavian in Zagreb today, most people will not understand what you are saying, and will ask if you are from Slovenia"
Ako je nešto sirotinjski, to je tvoja bahatost bez pokrića.
 
Srbi/Serbule u početku i jesu oko Soluna - tamo ih je Heraklije doveo, tako da je moguče da se stari jezik vukao za Serbulama po balkanu...
Vuk preuzima jezik od rvata i pojednostavljuje ga za Serbule...

.
Jel ovo Zagrepčani misle na tebe? Kažu ljudi da si još i gori od nas zlih Srba i tzv. “Jugoslavije”, jel to istina?

https://kajkavski-jezik.eu/en/


Према лингвистима2, кајкавски се користи више од 1000 година од стране такозваног кајкавског народа у данашњој северној Хрватској. Данас већина “кајкаваца” себе сматра кајкавским Хрватима. Међутим, они под хрватском влашћу не уче о својој засебној историји, језику и традицији.

Дакле, већина кајкавског народа и Хрвата до пре неколико година није знала да постоји кајкавски књижевни језик, а многи још увек не знају јер је на јавној телевизији некако цензурисано да се о томе говори.

Каикаивци такође не знају да су њихови преци имали своје краљевство и да им је првобитно име било Словенци. Ове чињенице су све познате историчарима, али нису укључене у јавни образовни систем Хрватске. Ипак, неки себе сматрају само кајкавцима.
Кајкавски језик је постојао много пре него што је постојала Хрватска, као што је то случај са многим језицима чији је развој много старији од идеје националне државе развијене у 19. веку. У ствари, постојала је древна кајкавска држава око времена владавине Карла Великог са главним градом Сисеком, ау касном средњем веку постојала је краљевина Словење или Словенски орсаг са главним градом Загребом.

Њен језик се звао словеначки, а не хрватски. Словенски је прво само име данашњег кајкавског језика. Хрватска је у то време била друга држава на југу реке Уне и Купе. Хрватски је тада био чакавско-икавски језик, писан различитим писмима: глагољицом – istud alphabetum est Chrawaticum и ћирилицом. Кајкавци/Словенци у својој краљевини Словење користили су само латинично писмо, а никада нису користили ова два хрватска писма.


Важно је знати разлику да изворни самоназив Словенски језик Словенског орсага није означавао језик данашње Словеније, већ језик који су српскохрватски филолози почели да називају „кајкавским“ од краја 19. века, што је тако прихваћен од славистике, иако је политички некоректан.

Проф. Ватрослав фон Јагић, један од најистакнутијих светских словенских филолога, у свом „Арцхив фур слависцхе Пхилологие” наводи да су на различитим територијама постојала 3 различита језика, који су имали исто име Словенски: у данашњој Словенији, Словачкој, и Словење (северна Хрватска). Међутим, само један од њих је имао свој главни град и државу – Загреб и Словење. А управо су овим загребачким Словенцима отели главни град, краљевину и језик хрватски освајачи са југа. Како се то догодило пише овде.

Kaikavian language today in Croatia: institutional & public discrimination​



Kaikavian language has been existing throughout centuries. From 16th to the mid of 19th century Kaikavian had the functionality of official and literary language (more details below) in the kingdom that was called originally Slovonski orsag or Slovenje. Through medieval times until the 1800 ct. Kaikavians never called their land Croatia or their language Croatian. They denoted it Slovenje and themselves as Slovenci. In Latin this was Slavonia. The area of Regnum of Slovenje was what they call today Kaikavian speaking area, whereas Croatia (Harvatska/Hervatska) was in the south to Knin. All written sources from these times show this – Kaikavian, Austrian, Hungarian and Croatian sources state this. More about it below.
After the middle of 19th ct. Kaikavian language was removed from public use in Kaikavian region/state by the decision of Croatian parliament in favour of, as officially proclaimed, Yugoslavian language6.
This Yugoslavian language was the Neostokavian dialect imported from Bosnia/Monte Negro. This is also the reason why bhs-languages are mutually intelligible – they are all based on one and same Neostokavian dialect. But not Kaikavian – it had different historical, cultural and linguistic development. To remove a highly developed and urban language like Kaikavian from public use in 19th ct. was actually a crazy decision seen from cultural and societal point of view. Kaikavians tried to resist by making allies with Hungarians, but could not stand against the ruling Croatian aristocracy that was mostly for the new southern dialect hoping to Neostokavian get areas and properties in the south.



The proclamation of, as initially called, Yugoslavian dialect for new official language of the new Croatia – Cakavian Dalmatia, Stokavian Slavonia (since 18th ct.) and Kaikavian Horvatskamarks the start of discrimination of Kaikavian (and Cakavian) language in the new state of Croatia, meaning also in Kaikavian area. This discrimination started in 19th centurty, did not stop even today, and it is worse today than it was before socialist Yugoslavia. The doctrine that Kaikavian is a dialect of official Stokavian Croatian started actually in socialist Yugoslavia, and is carried over without thinking into the new Croatian state by language policy creators. This doctrine has only one goal and reason – to stop Kaikavians from learning and using their language. Initially the doctrine “Away from Austro-Hungarian Empire” introduced new Yugoslavian language for all South Slaves – also meant for Bulgarians and Slovenes. For that, Neostokavian language, the lingua franca among Balkan South Slaves, was chosen as the new official language. Bulgarians did not join, Slovenes managed to resist (they had Prešeren), Kaikavians tried but failed. The Kaikavian “Prešeren” – Miroslav Krleža came some 100 years too late – when all was set and done in favour of Neostokavian language. Kaikavian authors wrote against acceptance of the foreign Neostokavian Croatian language, and lower Kaikavian aristocracy even fought against Ban Jelačič and his Neostokavian colonisators from south. Also Šafarik, who supported Gaj in introducing new orthography, was against dropping valuable Kaikavian language, but it did not help yet. Stokavian hegemony and colonisatio are further on the rise.

According to linguists2, Kaikavian is being used for more than 1000 years by so called Kaikavian folks in what is today northern Croatia. Today most “Kaikavians” regard themselves as Kaikavian Croats. However, they do not learn under Croatian rule about their own separate history, language and tradition.

So most Kaikavian folks and Croats did not know that Kaikavian literary language existed, until few years ago, and many still do not know because it is kind of censored on public TV to talk about that.
Kaikaivans also do not know that their ancestors had their own kingdom and that their original name was Slovenci. These facts are all known to historians, yet they are not included in the public education system of Croatia. Still, some regard themselves as Kaikavians only.
Kaikavian language existed long before there was Croatia, like this is the case with many languages where their development is much older than the idea of national state developed in 19th century. In fact there was ancient Kaikavian state around the time of Charlemagne rule with its main city of Sisek, and in late medieval times there was a kingdom of Slovenje or Slovenski orsag with its main city Zagreb. Its language was called Slovenski language, and not Croatian. Slovenski is the first self-name of today’s Kaikavian language. Croatia at that time was a different country in the south of river Una and Kupa. Croatian then was Čakavian-Ikavian language, written in different scripts: glagoliticistud alphabetum est Chrawaticum and cyrillic script. Kaikavians/Slovenci in their kingdom of Slovenje used only Latin script, and never used these two Croatian scripts.



It is important to know the distinction that the original self-name Slovenski language of Slovenski orsag did not denote language of todays Slovenia, but the language that Serbo-Croatian philologists started to call “Kaikavian” since the end of 19th century, which was thus accepted by Slavistics, even though it is politically incorrect.
Prof. Vatroslav von Jagič, one of the world’s most prominent Slavic philologists, stated in his “Archiv für slawische Philologie” that there were 3 different languages on different territories, that shared the same name Slovenski: in what is present day Slovenia, Slovakia, and Slovenje (North of Croatia). However, only one of them had it’s capital and state – it was Zagreb and Slovenje. And exactly these Zagreb Slovenes were robbed of their capital, kingdom and language by Croatian invaders from South. How this happened it is written here.
 
Srbi/Serbule u početku i jesu oko Soluna - tamo ih je Heraklije doveo, tako da je moguče da se stari jezik vukao za Serbulama po balkanu...
Vuk preuzima jezik od rvata i pojednostavljuje ga za Serbule...

.
Pa to u stvari ti ovako progoniš ove jadne ljude? Strašno! Kažu Prešern odbranio Sloveniju od Stanka Vraza i jugoslovenske najezde, a njih nije imalo ko:

https://kajkavski-jezik.eu/en/

Кајкавски језик данас у Хрватској: институционална и јавна дискриминација​


Кајкавски језик постоји кроз векове. Од 16. до средине 19. века кајкавски је имао функцију службеног и књижевног језика (детаљније у наставку) у краљевини која се првобитно звала Словонски орсаг или Словење. Кроз средњи век до 1800. године. Кајкавци своју земљу никада нису називали Хрватском нити свој језик хрватским. Означили су га Словење, а себе Словенци. На латинском је то била Славонија. Подручје Регнума Словеније било је оно што данас називају кајкавским говорним подручјем, док је Хрватска (Харватска/Херватска) била на југу до Книна. То показују сви писани извори из ових времена – наводе кајкавски, аустријски, мађарски и хрватски извори. Више о томе у наставку.
После средине 19. ст. Кајкавски језик је укинут из јавне употребе у кајкавском крају/држави одлуком Хрватског сабора у корист, како је званично проглашен, југословенског језика6.
Овај југословенски језик је био неостокавски дијалекат увезен из Босне/Црне Горе. То је и разлог зашто су бхс-језици међусобно разумљиви – сви су засновани на једном те истом неостокавском дијалекту. Али не кајкавски – имао је другачији историјски, културни и језички развој. Уклонити високо развијен и урбан језик попут кајкавског из јавне употребе у 19. веку. била је заправо суманута одлука посматрана са културног и друштвеног становишта. Кајкавци су покушали да се одупру склапајући савезнике са Мађарима, али нису могли да се супротставе владајућој хрватској аристократији која је била углавном за нови јужни дијалект у нади да ће неоштокавци добити области и имања на југу.

Kaikavian language today in Croatia: institutional & public discrimination​



Kaikavian language has been existing throughout centuries. From 16th to the mid of 19th century Kaikavian had the functionality of official and literary language (more details below) in the kingdom that was called originally Slovonski orsag or Slovenje. Through medieval times until the 1800 ct. Kaikavians never called their land Croatia or their language Croatian. They denoted it Slovenje and themselves as Slovenci. In Latin this was Slavonia. The area of Regnum of Slovenje was what they call today Kaikavian speaking area, whereas Croatia (Harvatska/Hervatska) was in the south to Knin. All written sources from these times show this – Kaikavian, Austrian, Hungarian and Croatian sources state this. More about it below.
After the middle of 19th ct. Kaikavian language was removed from public use in Kaikavian region/state by the decision of Croatian parliament in favour of, as officially proclaimed, Yugoslavian language6.
This Yugoslavian language was the Neostokavian dialect imported from Bosnia/Monte Negro. This is also the reason why bhs-languages are mutually intelligible – they are all based on one and same Neostokavian dialect. But not Kaikavian – it had different historical, cultural and linguistic development. To remove a highly developed and urban language like Kaikavian from public use in 19th ct. was actually a crazy decision seen from cultural and societal point of view. Kaikavians tried to resist by making allies with Hungarians, but could not stand against the ruling Croatian aristocracy that was mostly for the new southern dialect hoping to Neostokavian get areas and properties in the south.
 
U Vojvodini imaju. I naravno da sumnjam u RTS, to više ni nije srpski kanal. Baš bih volela da se javi neko iz južne Srbije da čujemo i drugo mišljenje. Sigurno da tamo ima onih sa nezavršenom OŠ, ali u tolikom broju nema.
U Nišu su u toj kategoriji samo oni koji su uspeli da ih najure iz škole, isto kao i u Smederevu. Čovek laže i troluje 24/7.
 
Vuk nije uništio srpski jezik, nego je prelepi srpski narodni jezik uzdigao na nivo književnoj jezika. Našim narodnim pesmama su se divili velikani svetske književnosti, a i danas se dive. Marko Kraljević, Jevrosima majka, majka Jugovića, car Lazar, Musa Kesedžija, Kosančić Ivan i Toplica Milan, Hasanaginica ... Svega toga se odreći zarad crkvenoslovenskog. Seljačino na piši gluposti. Vuk nije bio mason, već Karađorđe.
Postoji sumnja da je Karađorđe bio pripadnik 'Heterije', a čak i ako formalno nije poznato je da je imao veze sa tom organizacijom masonskog tipa https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Heterija
 
Pa to u stvari ti ovako progoniš ove jadne ljude? Strašno! Kažu Prešern odbranio Sloveniju od Stanka Vraza i jugoslovenske najezde, a njih nije imalo ko:

https://kajkavski-jezik.eu/en/

Кајкавски језик данас у Хрватској: институционална и јавна дискриминација​


Кајкавски језик постоји кроз векове. Од 16. до средине 19. века кајкавски је имао функцију службеног и књижевног језика (детаљније у наставку) у краљевини која се првобитно звала Словонски орсаг или Словење. Кроз средњи век до 1800. године. Кајкавци своју земљу никада нису називали Хрватском нити свој језик хрватским. Означили су га Словење, а себе Словенци. На латинском је то била Славонија. Подручје Регнума Словеније било је оно што данас називају кајкавским говорним подручјем, док је Хрватска (Харватска/Херватска) била на југу до Книна. То показују сви писани извори из ових времена – наводе кајкавски, аустријски, мађарски и хрватски извори. Више о томе у наставку.
После средине 19. ст. Кајкавски језик је укинут из јавне употребе у кајкавском крају/држави одлуком Хрватског сабора у корист, како је званично проглашен, југословенског језика6.
Овај југословенски језик је био неостокавски дијалекат увезен из Босне/Црне Горе. То је и разлог зашто су бхс-језици међусобно разумљиви – сви су засновани на једном те истом неостокавском дијалекту. Али не кајкавски – имао је другачији историјски, културни и језички развој. Уклонити високо развијен и урбан језик попут кајкавског из јавне употребе у 19. веку. била је заправо суманута одлука посматрана са културног и друштвеног становишта. Кајкавци су покушали да се одупру склапајући савезнике са Мађарима, али нису могли да се супротставе владајућој хрватској аристократији која је била углавном за нови јужни дијалект у нади да ће неоштокавци добити области и имања на југу.

Kaikavian language today in Croatia: institutional & public discrimination​



Kaikavian language has been existing throughout centuries. From 16th to the mid of 19th century Kaikavian had the functionality of official and literary language (more details below) in the kingdom that was called originally Slovonski orsag or Slovenje. Through medieval times until the 1800 ct. Kaikavians never called their land Croatia or their language Croatian. They denoted it Slovenje and themselves as Slovenci. In Latin this was Slavonia. The area of Regnum of Slovenje was what they call today Kaikavian speaking area, whereas Croatia (Harvatska/Hervatska) was in the south to Knin. All written sources from these times show this – Kaikavian, Austrian, Hungarian and Croatian sources state this. More about it below.
After the middle of 19th ct. Kaikavian language was removed from public use in Kaikavian region/state by the decision of Croatian parliament in favour of, as officially proclaimed, Yugoslavian language6.
This Yugoslavian language was the Neostokavian dialect imported from Bosnia/Monte Negro. This is also the reason why bhs-languages are mutually intelligible – they are all based on one and same Neostokavian dialect. But not Kaikavian – it had different historical, cultural and linguistic development. To remove a highly developed and urban language like Kaikavian from public use in 19th ct. was actually a crazy decision seen from cultural and societal point of view. Kaikavians tried to resist by making allies with Hungarians, but could not stand against the ruling Croatian aristocracy that was mostly for the new southern dialect hoping to Neostokavian get areas and properties in the south.
Ne sramoti se. To je iskompleksirana budala Jembrih pokušao i ispao idiot. Inter alia, zato je donesen Zakon o hrvatskom jeziku: https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2024_02_14_252.html

Grčević je u detalje rasčlanio ludilo Jembriha i pseudostručnh "institucija":https://www.hkv.hr/razgovori/41250-...jelovanju-organizacije-sil-international.html

Gospodin Mario Jembrih, po struci informatičar s adresom u Beču, podnio je u ime „Udruge za kulturnu raznolikost i održivi razvoj društva – Kajkavska renesansa“ SIL Internationalu dva zahtjeva vezana uz kajkavski. Prvi je zahtjev predao 2013. godine [v. ovdje] [ovdje]. Brojne formulacije i argumentacija govore da je Jembrihov zahtjev napisan pod izravnim utjecajem zahtjeva Waltera Breua o kojem sam upravo govorio. Jembrihov zahtjev podržale su četiri osobe, od kojih su trojica poznati hrvatski jezikoslovci. Ne znam u kojoj su mjeri oni bili upućeni u sadržaj zahtjeva Marija Jembriha, no kao njegovi formalni podržavatelji snose odgovornost i mogu se smatrati supredlagateljima. U Jembrihovu zahtjevu navodi se da se kajkavski jezik službeno smatra dijalektom službenoga hrvatskoga jezika. Jembrih tumači u skladu s Walterom Breuom i predispozicijama SIL Internationala da je to u suprotnosti s lingvističkom realnošću. Hrvatski, bošnjački („bosnian“) i srpski jezik imaju štokavsko narječje kao zajedničku osnovicu, a kajkavski da ne pripada štokavskoj skupini. „Budući da su kajkavski i hrvatski slabo ili nikako međusobno razumljivi, kajkavski ne može biti dijalekt hrvatskoga jezika.“ Tvrdi se i da je kajkavski sličniji slovenskomu nego hrvatskomu. Vezano uz odnos kajkavskoga i slovenskoga Jembrih spominje bliske kulturne i književne veze između kajkavskoga jezika i prekmurskoga (dijalekta slovenskoga jezika) koji se govori u sjeveroistočnim susjednim područjima u Sloveniji i Mađarskoj. Jembrihu se čini da je prekmurski leksički i gramatički bliži kajkavskomu nego slovenskomu jeziku. S obzirom na to nejasno je zašto tvrdi da su samo hrvatski kajkavci izvorni govornici kajkavskoga jezika i zašto nije dosljedno svojoj argumentaciji zatražio uključivanje barem prekmurskoga dijalekta slovenskoga jezika u „kajkavski jezik“. Poznato je da je nominalna i jezična kroatizacija susjednih krajeva u Sloveniji vođena ponajprije iz hrvatskih kajkavskih, kajkavsko-čakavskih i ponešto čakavskih krajeva. Jembrih se vezano uz to mogao pozvati na knjigu slovenskoga povjesničara Borisa Goleca objavljenu 2012. pod naslovom „Nedokončana kroatizacija delov vzhodne Slovenije med 16. in 19. stoletjem. Po sledeh hrvaškega lingvonima in etnonima v Beli krajini, Kostelu, Prekmurju in Prlekiji“.

Kako je SIL International riješio Jembrihov zahtjev?


Zahtjev mu je odbijen [v. ovdje]. Međutim, u odbijenici se kaže da je zahtjev sadržajno opravdan jer se čini da doista postoje dijelovi kajkavskoga jezičnoga kontinuuma koji nisu razumljivi govornicima štokavskoga varijeteta, a koji je temelj hrvatskomu jeziku. No zbog trenutačnih ograničenja ISO norme nema načina na koji bi se taj novi (kajkavski) jezik mogao uvesti. Napominje se da je ISO 639-2 odlučio priznati jezike bošnjački („bosnian“), srpski i hrvatski na temelju nacionalnih (tj. državnih) granica, a ne jezičnih čimbenika. Oni zajedno čine makrojezik „srpsko-hrvatski“ (hbs). U kontradikciji s postavkom prema kojoj se hrvatski definira isključivo prema svojemu štokavski stiliziranomu standardnomu jeziku, autori odbijenice kažu da nema načina da se kajkavski prihvati kao novi jezik unutar postojećega makrojezika jer da bi to značilo razdvajanje onoga što trenutačno predstavlja hrvatski, a to bi pak obezvrijedilo dosadašnju uporabu oznake hrv u knjižničnim katalozima. Nastavljaju nerazumljivo da prihvaćanje kajkavskoga izvan srpsko-hrvatskoga makrojezika ne rješava problem jer da je trenutačna uporaba oznake hrv još uvijek nevrijedeća. Time zapravo priznaju da način na koji SIL International rabi oznaku hrv nema uporišta u normi 639-2 i da vezano uz to pokušava voditi neku svoju jezičnu politiku. Autori odbijenice dodatno komentiraju, vrlo jasno, da svojom odbijenicom kriterij međusobne razumljivosti podređuju normi ISO 639-2 i da problem prvo treba riješiti na razini ISO 639-2, a tek potom na razini ISO 639-3 [v. ovdje].


Kako je naposljetku došlo do uvođenja kajkavskoga kao jezika u sustav ISO 639-3?


Mario Jembrih bio je uporan pa je 2014. podnio novi zahtjev i zatražio priznanje „kajkavskoga književnoga jezika“ na temelju njegove povijesne pisane uporabe [v. ovdje]. Tomu je zahtjevu s pravom udovoljeno pa je 1. prosinca 2015. godine „kajkavski književni jezik“ dobio kao povijesni književni jezik koji je postojao do 19. stoljeća od organizacije SIL International ISO-oznaku kjv [v. ovdje]. Taj njegov prijedlog podržalo je petero jezikoslovaca.


Je li Mario Jembrih imao kakav politički cilj koji ga je možebitno motivirao na postavljanje zahtjeva SIL Internationalu?


Prema podatcima dostupnima na mreži on je oko 2012. godine došao iz Beča u Hrvatsku i te godine pod imenom „Udruga Kajkavska renesansa“ pokušao potaknuti kulturnu revoluciju u sklopu koje bi se kajkavci formirali kao posebna etnička skupina s posebnim jezikom. Međutim, gotovo nikoga nije uspio zainteresirati za svoje ciljeve pa se 2019. godine neobavljena posla vratio u Beč. Iako mu je projekt propao, i u novije vrijeme nastupa s istih pozicija.


Kajkavska renesansa2
 
Glede pak priče o štokavštini itd.- to je starudija. Na čisto dijalektološkoj razini, trebalo bi ju odbaciti. Ne postoji jedan čakavski dijalekt/narječje, a južnočakavski je, napose i u prošlosti, "bliži" hrvatskom zapadnoštokavskom u 16. ili 17. st., a i kasnije, nego što je hrvatski štokavski "blizak" srpskim štokavskim jezičnim spomenicima, sudi li se po stupnju srodnosti ili različitosti. Kod srpskog štokavskog name baš spomenika od 15. st. nadalje, pa je teško suditi, no koliko možemo, jezik Hrvata, (južnih) čakavaca i štokavaca, praktički je teško razlučiv međusobno, a vrlo jasno odvojen od jasno drugačijega srpskog toga doba (vernakularnog pisanog).

To je, na vulgarni način, i s implikacijama s kojim se ne slažem, jasno rekao neki lik na forum.hr:

Svaki slavenski jezik je manje-više razumljiv svim Slavenima. Ja nikada nisam učio slovenski pa skoro svaki dan pročitam neki članak na delu.si. Razumjeti jezik ne znači da je isti moj jezik i slovenski. Tim više kad se zna da su svi Slaveni govorili istim jezikom prije 1400 godina što je u takvim mjerilima prekjučer. Samo Srbi mogu pomisliti da sličnosti koje su nastale na takav način znače da je to sve znak da je svima jezik nastao od srpskog. Osim toga, Obradović je pisao jezikom koji slijedi vašu narodnu i književnu tradiciju a ovo što sada imate slijedi hrvatsku tradiciju jer je Karadžić smatrao da je vaša crkvenoslavenska pismenost gomila govana. On je ustvari najveći uništavatelj srpske kulture ikada a to što ste sad dovedeni u šizofreno stanje da vam je jezik skroz blizak hrvatskoj čakavici iz 16. stoljeća ne znači da je to "naš" jezik. To je hrvatski. Riješite se Karadžićeve ostavštine pa ne će biti takvih nedoumica.
Ma izvesni EUropski Zagrepčani i Zagrepčanke bi da se rešavaju i Vuka i Gaja i Maretića i ostalih, vidiš ti šta ljudi zahtevaju. A tražiće oni i severozapadne Čakavce, nisu valjda ludi da sebi iz poseda najure Istru i Rijeku, a garant zamišljaju i upravu nad ostatkom, doduše bez prava glasa, tj 100% neku adimetriju, pa ko govori štokavski nema pravo glasa i mora da traži pečat za ulaz u Metropolu, a samo oni se pitaju za sve.

Znaju ljudi šta rade, naučili od vas:

https://kajkavski-jezik.eu/en/

1FD4BB50-E903-4481-AA84-22719A3286DE.jpeg

E7A9949E-989D-4BE3-B11C-487FC99424FA.jpeg
 
Ovim navedenim jezikom niko nije govoro na teritorijama gde su živeli Srbi. Ne znam šta je to loše uradio Vuk Karadžić, osim što je jezik kojim je govorio narod uveo u književni jezik zemlje sređivanjem azbuke.
sredio azbuku i osakatio rečnik. izbacio mnoge reči i pojmove pa kada se prevode knjige Uspenskog sa ruskog treba pola strane ili fusnota da se nešto objasni. umesto da je narodu približio te pojmove, izbacio ih je, da eto kobajagi običnom čoveku olakša život, umesto da običnog čoveka produhovi
 
sredio azbuku i osakatio rečnik. izbacio mnoge reči i pojmove pa kada se prevode knjige Uspenskog sa ruskog treba pola strane ili fusnota da se nešto objasni. umesto da je narodu približio te pojmove, izbacio ih je, da eto kobajagi običnom čoveku olakša život, umesto da običnog čoveka produhovi
Ko je hteo i imao želju, on se naučio i produhovio.
 

Back
Top