Znate li ko je unistio srpski jezik?

Jeste ovo politika, ali političke pamflete o hrvatskom ostavi sebi. Pročitaj malo Zagrebačku povelju Vuku na ćirilici. Boli, ali je lekovito. Daj nam neku zbirku hrvatskih junačkih pesama o borbi s Turcima, drugim okupatorima. Pročitaj malo o Zakonopravilu, Miroslavljevom jevanđelju i drugima...
Neuki ne mogu shvatiti što nadilazi njihov kapacitet. Povelja Karadžiću je znak južnoslavenskih zanosa onoga doba- i ništa više.

A o junačkim pjesmama i Turcima ozbiljno razmišljaju jedino infantilci.

Hrvatski su filolozi odavno obradili daleko nijansiranije teme koje sa srpskm zakašnjelim folklorizmom nema veze. Nu, to je iznad vaših dosega.

https://hrcak.srce.hr/file/136112
PRETVORBA HRVATSKOGA IZ CRKVENOG U KNJIŽEVNI JEZIK

I konačno- broj inozemnih kroatista koji se bave ozbilno hrvatskim sad premašuje srbiste u omjeru 5 prema 1.

Finili su Mare bali.
 
Neuki ne mogu shvatiti što nadilazi njihov kapacitet. Povelja Karadžiću je znak južnoslavenskih zanosa onoga doba- i ništa više.

A o junačkim pjesmama i Turcima ozbiljno razmišljaju jedino infantilci.

Hrvatski su filolozi odavno obradili daleko nijansiranije teme koje sa srpskm zakašnjelim folklorizmom nema veze. Nu, to je iznad vaših dosega.

https://hrcak.srce.hr/file/136112
PRETVORBA HRVATSKOGA IZ CRKVENOG U KNJIŽEVNI JEZIK

I konačno- broj inozemnih kroatista koji se bave ozbilno hrvatskim sad premašuje srbiste u omjeru 5 prema 1.

Finili su Mare bali.
Pokušaj s ovom na pdf humor. Shvati šta piše u povelji pa nećeš lupati gluposti.
 
Savremeni Hrvati su produkt 19. i 20. veka, nastali na osnovu relligijske pripadnostii krađe tuđeg jezika, isto kao i "Bošnjaci". A Srbi su narod starostavan.

Gedeone, koji narod se odrice svog identiteta kroz narodne nosnje?
Hrvati kravate ili Srbi serbula?

Jesu li Srbi preuzeli kravatu ili su Hrvati preuzeli serbule?

Po tome tko se odrekao svoje odjece shvatices I tko se odrekao svojeg jezika I uzeo tudji jezik...

.
 
Ne pisanje, nego "sugestija".
Ako se uzme u obzir da je latinica priznato pismo Srbiji i na forumu.
Твојој „сугестији” за избор писма додао сам само још једну „сугестију”, такође признато писмо и то чак као првенствено писмо српског језика.
Нисам „антилатиничар”, напротив, пун је форум мојих „свађа” са „тврдоћириличарима” који би да латиницу потпуно укину, дакле – ниђе везе с оним што си помислила, него реко кад већ „црташ” како се бира писмо на рачунару, додај на крају да се може изабрати ћирилица или латиница, што баш упутство САМО за латиницу?
 
Јер, логично, не постоји осисана цирилица.
Не вјерујем да ти који куцају ошишаном латиницом уопће бирају писмо па је њихов избор латиница (ошишана). Најчешће их мрзи, а није их ни брига тј. не смета им па их зато и мрзи да било шта кликћу.
Имамо појаву да настаје цијела „поезија” (која се штампа у облику књига, дакле није само куцкање по нету) без иједног великог слова, то је као некакво „приближавање поезије новим технологијама” и сл. будалаштине, ал ајд сад, да не ширим тему...
Тема избора писма и поштовања правописа на нету је занимљива, ако те не мрзи, отвори је. Језички форум је, на моју велику жалост, потпуно умро током короне, али удјени је већ негдје, то је занимљива појава и имало би се шта рећи о томе...
 
До Вукове реформе ниједан од тих језика није се говорио у народу већ си имао бројне дијалекте као сада што имаш ако не и више... То су тзв. "виши језици".
Tako je.
Da nije bilo Pavla Šafarika da osvesti slovenske narode u Austrougarskoj, ko zna kakva bi nacionalna karta Evrope bila.
Jezik najbitnija komponenta nacija, a Šafarik je u vreme nacionalnog buđenja Evrope, insistirao na narodnom, govornom jeziku.
Vuk je bio instrument u službi velike ideje.

A kad smo kod Šafarika, evo i njegove karte govornog područja srpskog jezika.

Safarik_Srbi_1842.png
 
Не постоји староцрквенословенски нити је икада постојао.
Пошто смо богослужење имали на два језика (двије редакције), понекад се користе термини „старо” и „ново” уз црквенословенски. У том смислу новоцрквенословенски би био садашњи, а староцрквенословенски онај претходни, старији језик СПЦ.
 
Пошто смо богослужење имали на два језика (двије редакције), понекад се користе термини „старо” и „ново” уз црквенословенски. У том смислу новоцрквенословенски би био садашњи, а староцрквенословенски онај претходни, старији језик СПЦ.
Ајмо од почетка. Не постоји староцрквенословенски и никада није постојао.
Прочитај шта је заправо црквенословенски језик па ће ти бити јасније зашто староцрквенословенски није могао да постоји.
 
Ајмо од почетка. Не постоји староцрквенословенски и никада није постојао.
Прочитај шта је заправо црквенословенски језик па ће ти бити јасније зашто староцрквенословенски није могао да постоји.
И Први свјетски рат је постао први тек појавом другог, до тада је био Велики рат.
 
То ми је струка. Не лупај ти.
https://crkvenoslovenski.wordpress.com/књиге-за-учење/

Зоран Ранковић
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
Приручник за студенте
академске 2015 / 2016.
И Први свјетски рат је постао први тек појавом другог, до тада је био Велики рат.
Друже, пробај да схватиш да ти тема не иде. Окачио сам литературу па изволи погледај и сам.
 
Ако ти је то струка, онда можеш само бити противник такве терминологије, што не значи да не постоји оно што означава термин који ти не прихваташ.
Биће да ти не знаш елементарне ствари.
То што смо ми навикли на равноземљашке истине, теорије завере, то је друга ствар.
Ја ти пишем о чињеницама.

Језик првог периода словенске писмености, засведочен у споменицима до XI века,
настао на подлози дијалекта Словена настањених у околини Солуна, назива се
старословенски језик. То је, дакле, први књижевни језик Словена, настао средином IX
века, и на коме се ширила писменост међу Словенима у наредна два столећа.
Старословенски касније прелази у српскословенски језик. То је чињенично стање.
Језик се мења.
Ко данас од Срба користи речи "тисућу" ? Нико.
Е то је рецимо старословенска реч. А користила више половином деветнаестог века.
Или реч "жупан". Нпр Свети Симеон тј. Стефан Немања је био велики жупан.
Данас то нико не користи барем не код Срба.
Тако се са временом од старословенског развили су се посебни језици као што је српскословенски и други језици.
 
Биће да ти не знаш елементарне ствари.
То што смо ми навикли на равноземљашке истине, теорије завере, то је друга ствар.
Ја ти пишем о чињеницама.


Старословенски касније прелази у српскословенски језик. То је чињенично стање.
Језик се мења.
Ко данас од Срба користи речи "тисућу" ? Нико.
Е то је рецимо старословенска реч. А користила више половином деветнаестог века.
Или реч "жупан". Нпр Свети Симеон тј. Стефан Немања је био велики жупан.
Данас то нико не користи барем не код Срба.
Тако се са временом од старословенског развили су се посебни језици као што је српскословенски и други језици.
Црквени језик из доба поменутог великог жупана и савремени црквени језик СПЦ су један те исти језик или два различита језика?
 
Црквени језик из доба поменутог великог жупана и савремени црквени језик СПЦ су један те исти језик или два различита језика?
Ниси разумео. Постојали су старословенски и српскословенски. Тј. старословенски се полако трансформирао у локалне варијанте као српскословенски итд.
Временом су црте народног језика почеле да продиру у старословенски и тако настају
националне редакције старословенског језика.
Нема тад никаквог црквенословенског.
Црквенословенски је настао тако што Србија није имала богослужбене књиге у време туркократије.
Морала је да набавља богослужбене књиге од Руса.
У том периоду, 1619. године, Мелетије Смотрицки саставио је граматику
црквенословенскога језика, којом је извршена кодификација црквенословенског
правописа, заснованог на руској ортоепији. На тај начин руска редакција старословенског
језика постаје или добија име црквенословенски језик.
Дакле рускословенски на неки српски начин постаје црквенословенски.

https://crkvenoslovenski.wordpress....180d0b8d180d183d187d0bdd0b8d0ba-2015-2016.pdf

Имаш све детаљније у књизи.

У новијем периоду, почев од XVIII века, старословенски језик руске редакције,
познат као црквенословенски језик (рускословенски или новоцрквенословенски), преко
богослужбених књига из Русије, постаје богослужбени језик православних Словена.
Од тридесетих година XVIII века и код Срба се у богослужењу раширио црквенословенски /
рускословенски језик.
 
Poslednja izmena:
Ниси разумео. Постојали су старословенски и српскословенски. Тј. старословенски се полако трансформирао у локалне варијанте као српскословенски итд.

Нема тад никаквог црквенословенског.
Црквенословенски је настао тако што Србија није имала богослужбене књиге у време туркократије.
Морала је да набавља богослужбене књиге од Руса.

Дакле рускословенски на неки српски начин постаје црквенословенски.

https://crkvenoslovenski.wordpress....180d0b8d180d183d187d0bdd0b8d0ba-2015-2016.pdf

Имаш све детаљније у књизи.
Ама знам, побогу, али понекад се користе термини (старо/ново)црквенословенски умјесто српскословенски и рускословенски (који је, временом, наравно, дијелом србизиран), то знаш и ти, али ти се очито не допада таква терминологија. Све док знамо о чему говоримо, терминологија није пресудна.
 
Ама знам, побогу, али понекад се користе термини (старо/ново)црквенословенски умјесто српскословенски и рускословенски (који је, временом, наравно, дијелом србизиран), то знаш и ти, али ти се очито не допада таква терминологија. Све док знамо о чему говоримо, терминологија није пресудна.
Нађи ми речник црквенословенског па ми реци шта пише о староцрквенословенском.
Ја ти објашњавам да се то никада не користи јер се језик развијао - старословенски-српскословенски-црквенословенски.
 
Нађи ми речник црквенословенског па ми реци шта пише о староцрквенословенском.
Ја ти објашњавам да се то никада не користи јер се језик развијао - старословенски-српскословенски-црквенословенски.
Прво, у низу ти недостаје рускословенски, а друго, не инсистирам ја на тим терминима, само кажем да се користе. Да би терминологију требало уједначити, то се слажем, али то види с Институтом за српски језик САНУ, нисам им ја адвокат.
 

Back
Top