Znate li ko je ona...ili on...?

[kojeimedadam]

Znate li ko je ona...ili on...?

Pre oko mesec dana prolazio sam kroz jednu neuglednu ulicu u mom gradu Beogradu i na jednoj kući video tablu sa nazivom ulice. Ime sa naziva ulice sam negde čuo, ali u prvom momentu nisam mogao da se setim. Razmišljao sam o tome celim putem do kuće i setio sam se.

Kada sam bio mladić sa oko 16 godina otac mi je pričao nesto sto je njegov otac ( solunac i lekar ) pričao jednom prilikom njemu i tada sam od oca čuo za ime koje mi se učinilo poznatim....

To me je zaintrigiralo i počeo sam da tražim podatke vezane za to ime....i no što sam saznao vrlo me je začudilo, a posle i revoltiralo....da jedna tako zaslužna osoba ( za srpski narod ) ....za svoje zasluge od ovog naroda, vlade i grada... dobije jedno " neugledno sokače ".. Iskreno " Sramota "..( Ali... ovo nije tema )

Ideja ove teme nije zamišlena kao igra već kao nacin za sticanje znanja o poznatim i zaslužnim ljudima...ženama i muškarcima iz naše i svetske istorije i sadašnjosti....

Pravila su sledeća:

1. Odgovarate na postavljeno pitanje...( ako ne znate nemojte odgovatati sa ne znam...saznajte pa odgovorite )
2. Postavljate svoje pitanje...

Pre nego počnemo zamolio bih sve članove da ozbiljno shvate ovu temu i izbegavaju suvisla i neozbiljna pitanja o osobama koje nemaju kredibilitet za ovu temu...

Pa da krenemo...početno pitanje: " Znate li ko je Dr. Izabela Haton ? "

Sticajem okolnosti jedan član ovog foruma " Nina " je vec delimično odgovorio na to pitanje na temi " Beograd PITANJE "... malo ću da je dopunim sa podacima koje sam ja prikupio...to je inače bio naziv ulice iz moje priče...
------------------------------
Zapisi ratnih dobrovoljaca
spomena na skotske bolnicarke (1912-1918)

Srpski vojnici su ostali zahvalni tim predivnim i predanim Skotlandjankama lekarkama i bolnicarkama, ne samo zato sto ih brizno lecile, vec i zbog njihovog emotivnog odnosa koji je prerastao u ljubav prema Srbiji i njenom narodu. To su pokazivale i svojim postupcima. Tako je dr Elsi Inglis odbila poziv engleskog konzula da povuce svoju bolnicu iz Krusevca, pred dolazak agresora, vec je, s grupom saradnika, sacekala Nemce pored postelja srpskih ranjenika. Ostala u je jos tri meseca u okupaciji i, mada u teskim uslovima, zavrsila svoju misiju. I posle ekstradicije nastavila je da se bori za Srbe i Srbiju. Gospodja Stobar je, i pored naredjenja da se povuce bezbednim putem, s veoma dobro opremljenom bolnicom, ostala s vojskom, dozivljajuci albansku dramu i pomazuci vojsci i narodu u egzodusu. Zbog rizika da oprema propadne (mada se to nije dogodilo), engleski donatori su je kritikovali i smenili s polozaja upravnika bolnice. Svojevrstan kuriozitet predstavlja poznata Flora Senz, ranije otmena dama iz najvisih londonskih krugova. Kako nije zelela da napusti srpske vojnike, a njena jedinica je povucena, ona se odlucila da bolnicki mantil zameni uniformom obicnog srpskog vojnika i nastavi povlacenje sa vojskom preko Albanije. Na slounskom bojistu je jurisala na bugarske rovove i nekoliko puta je ranjavana.

Niko kao te humane zene nije napisao toplija secanja na srpske ratnike. Evo nekoliko zapisa:
Doktorica Vejkfild: "Srbi su fenomenalan narod: cvrst, snazan, izdrzljiv; i kad obole, puni su poverenja i ne zale se. To su idealni pacijenti. Oni umeju da zive, ali umeju i da umiru. Zaista smo ih voleli!"

Stela Frenklin, bolnicarka iz Australije: "Kad god smo ugledale sajkacu srpskog vojnika, to nam je govorilo da imamo veliku srecu i zastitnike junake.Srbin je po prirodi aristokrata zbog svoje dostojanstvenosti. Ako je soljica kafe sve sto ima da vam pruzi, on ce to uciniti isto tako ljubazno kao pravi pravu gozbu, sa istom jednostavnoscu i darezljivoscu."

Postavio clan " Nina "

Ledi Izabela Haton, lekarka na Slounskom frontu i upravnik Vojne bolnice u Vranju 1919.godine: "Kada sam krenula za Beograd dosla je beskrajna povorkja da me isprati i da mi pozeli srecan put. Doneti su mi mnogi pokloni. Slatka nasa doktorka, govorile su mi zene. Najlepse dane svoga mladjanog zivota provela sam u Srbiji. Deo sebe ostavila sam u Srbiji.Deo Srbije zivi sa mnom u Londonu."

Citati iz knjige Veliki dani Srbije 1914-1918

A, sada novo početno pitanje ... Znate li ko je Milena Pavlović Barili ?

 

[/una/]

Nasa slikarka, rodom iz Pozarevca, slikala je uglavnom zene, predstavnik romantizma. Koliko detaljno treba da se odgovara?

Ko je bio Trisa Kaclerovic?

Posto se nisam pretrgla, kako mi je ljubazno receno...

Milena Pavlovic Barili je rodjena u Pozarevcu 1909. a umrla u Njujorku 1945. prerano, od srcanog udara. Pored slikanja pisala je poeziju, bila kostimograf i ilustrovala je mnoge poznate casopise(modne i za uredjenje enterijera). Otac joj je bio Italijan kompozitor, pa je od detinjstva mnogo putovala po Evropi. Slikarstvo je studirala u Beogradu i Minhenu. Slikala je romanticno, imaginarno i setno, odbacivsi konzervativno ucenje.

Slikala je autoportrete
http://3.***************/__rGFWd8ARSI/SmIoMKFKHiI/AAAAAAAAA34/IRaQqQWCBJI/s400/autoportret_sa_kicicom_m.p.b.jpg

muske portrete....

 

[kojeimedadam]

Ko je bio Trisa Kaclerovic?

Triša Kaclerović (Boka (Sečanj), 14. februar 1879 - Beograd 31. mart 1964), novinar, advokat i političar.

Jedan je od osnivača Srpske socijaldemokratske partije i Glavnog radničkog saveza. U saradnji sa Dimitrijem Tucovićem radio je na stvaranju socijalističke federacije balkanskih naroda. Bio je socijalistički narodni poslanik.

Jedan je od osnivača Socijalističke radničke partije (komunista), aprila 1919. i član Centralnog partijskog veća od septembra 1919. godine. Izabran je za narodnog poslanika, na listi KPJ, novembra 1920. godine. Od proleća 1921. godine nalazio se u rukovodećim partijskim telima KPJ.

Od avgusta 1921. godine bio je sekretar, tada ilegalne, Komunističke partije Jugoslavije. Bio je član Centralnog odbora, legalne, Nezavisne radničke partije Jugoslavije. Delegat na Petom kongresu Kominterne. Sa aktivnim partijskim radom u radničkom pokretu prestao je 1928. godine.

.Jedna ulica u Beogradu, na Voždovcu, nosi njegovo ime.

Ko je bio Edgar Dega ?

 

[Nina]

Edgar Dega (fr. Hilare Germain Edgar Degas) rodjen je 19. jula 1834 godine u Parizu. Bio je francuski slikar, graficar i vajar. Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije svrstavao u impresionisticki pokret.
Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao sto su Engr i Delakroa, stvara vecinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga vecina istoricara umetnosti se slaze da je njegovio mesto u okviru impresionizma.

Dega je bio sin bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa (SAD), koja je umrla kada je Edgar imao 13 godina. Sa jedanaest godina poceo je skolovanje u skoli Lycee Louis le Grand. Poceo se ozbiljno baviti slikarstvom, svoju sobu pretvorivsi u atelje, ali od njega se ocekivalo da studira kao i od svih mladih plemica.
1853. godine poceo je studije prava, ali se 1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Nakon toga putuje u Rim. 1866. godine se vraca iz Rima u Pariz obogacen iskustvima koja je sakupio. U pocetku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea, a za razliku od Engra - samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju, a 70-ih godina zavoleo je i poceo da slika u pastelu i temperi.
Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave, slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog zivota i uglavnom scene iz pozorista - balerine. Zahvatao je u svojim slikama sa izrazenom skracenicom i leprsavim pokretom trenutna raspolozenja a njegovo duboko osecanje karaktera ljudi daje tezinu cak i naizgled slucajnim prizorima.
I kada je prisao impresionizmu on nije napustio svoju sklonost ka crtanju i crtezu i njegova najlepsa dela nastala su u tehnici pastela.

1865. godine izlaze u Salonu (sluzbena izlozba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberucke prihvaceni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorisnog zivota i i konja sa konjskih trka i pre se zanimao za teme iz svakodnevnog zivota nego za mitoloske teme. 1870. godine izbio je Francusko-Pruski rat u kome je ucestvovao stupivsi u Nacionalnu gardu a 1873. godine posecuje severnu Ameriku.
1886. godine ucestvuje poslednji put na izlozbi sa impresionistima. Od 1886. nalazi nove motive i aktivno se bavi slikanjem.
Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i ocima sto ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije zenio, poslednje godine svog zivota proveo je skoro slep lutajuci ulicama Pariza, dok nije tu i umro 27. septembra 1917. godine.

Kraljica Natalija..?

 

[kojeimedadam]

Kraljica Natalija..?

Rođena je kao Natalija Keško 1859. u Firenci. Otac joj je bio ruski pukovnik Petar Keško, a majka princeza Pulherija Sturdza od Moldavije.

Kraljica Natalija Obrenović (Firenca, 14. maj 1859 — Pariz, 8. maj 1941) je bila supruga kralja Milana Obrenovića, kneginja (1875—1882) i kraljica Srbije (1882—1888).

Za kralja Milana se udala 1875. i sa njim je imala sina Aleksandra rođenog sledeće godine. I ljudske i političke razlike dosta brzo su dovele do sukoba između supružnika. Dok je Milan tražio oslonac u Austro-Ugarskoj, dotle je Natalija bila rusofil. Natalijina hladnoća i Milanov temperament odvele su ga u brojne ljubavne avanture, koje su vređale Nataliju. Postala je vrlo popularna zbog brige i truda oko ranjenika za vreme rata sa Bugarskom 1885. godine. Otvoren i javan sukob sa Milanom nastao je 1886. godine, povodom njegove veze sa gospođom Nasos.

Razlaz Natalije i Milana potrajao je više godina, povremeno imao znatne političke implikacije i punio skandalozne hronike. Brak je razveden 1888, pokazalo se na neregularan način, što je kasnije poništeno. Milan je abdicirao 1889. godine, a, kao deo njegovog poravnanja sa vladajućim radikalima i namesništvom, kraljica Natalija je proterana iz Srbije 1. juna 1891. godine. Do formalnog, ali ne i suštinskog pomirenja došlo je 1893, kada joj se Milan obratio za novac, pa su 1894. godine ponovo primljeni u kraljevski dom.

Za vreme vladavine sina Aleksandra Natalija je pokušala da mu bude glavni savetnik. Zalagala se za orijentaciju na Rusiju i radikale, verujući da bez njih neće biti političke stabilnosti u Srbiji. Uglavnom je živela u Bijaricu u Francuskoj, u vili zvanoj Sašino. U Beograd je došla na duže 1895, pa 1897. godine, kada se opet sukobila sa kraljem Milanom. U njenom društvu se kao dvorska dama nalazila Draga Mašin, u koju se Aleksandar definitivno zaljubio.

Teško razočarenje Nataliji je donelo venčanje sina Aleksandra sa Dragom Mašin 1900. godine. Najveći udarac doživela je 29. maja 1903, kada je grupa oficira ubila Aleksandra. Posle 1903. izvesnu utehu našla je u društvu jedne španske katoličke porodice, pa je prešla u katoličku veru i zamonašila se. Umrla je osmog maja 1941. godine u manastiru Sen Deni kraj Pariza i sahranjena na groblju Lardi kraj Pariza. Njeni memoari se čuvaju u Vatikanu i nisu još uvek objavljeni.
Natalija i Aleksandar

Testament kraljice Natalije

Posle majskog prevrata 1903. godine sva imovina porodice Obrenović pripala je Nataliji Obrenović. Postala je veliki dobrotvor. Svojim testamentom velika imanja u Srbiji zaveštala je Beogradskom univerzitetu i manastirima i crkvama koji su zadužbine Obrenovića. A jedan deo u novcu i umetničkim slikama odredila je živim potomcima Jakova Obrenovića, brata kneza Miloša Obrenovića. Kraljica Natalija je 1903. godine želela da imovinu u Srbiji pokloni porodici Jakovljević, ali oni nisu smeli da to prihvate iz straha od tadašnje dinastije Karađorđević, pa je tako više od 7.700 hektara šume dato Beogradskom univerzitetu. Sadržina testamenta nije poznata i o tome postoje samo nagađanja. Ono što se sa sigurnošću može reći je da je sačuvan lični dnevnik kraljice Natalije. Umetnine se nalaze po muzejima i privatnim kolekcijama.

Znate li ko je Michio Kaku ?

 

[kojeimedadam]

Michio Kaku ( rođen 24. januara 1947 ) Američki teorijski fizičar specijalizovan za oblast iz teorije polja, futurista popularizator nauke, domaćin dva radio programa koji se bave tom tematikom i najprodavaniji autor iz te oblasti nauke....

Znate li ko je Laza Ristovski ?

 

[kojeimedadam]

Laza Ristovski

Laza Ristovski (rođen 23. januara 1956. godine u Novom Pazaru, umro 6. oktobra 2007. godine u Beogradu) je bio jugoslovenski muzičar koji je najpoznatiji po radu u grupama Smak i Bijelo dugme.

Muzikom je počeo da se bavi sa samo pet godina kada je posle puno natezanja uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Prve časove dobio je od jednog poznatog kraljevačkog pedagoga, kod kojeg se svirala samo klasična muzika. Tri godine kasnije prešao je u tek otvorenu muzičku školu. Provlačio se sa trojkama iz vladanja, jer direktoru nikako nije bila po volji njegova naklonost prema rokenrolu.

U 13. godini je zbog galame pobegao sa nekog koncerta ozbiljne muzike i upao u prvu grupu. Kada je završio sedmi razred osnovne škole, roditelji su mu kupili orgulje "Vox Jaguar" za 540 hiljada ondašnjih dinara. Grupa je svirala po kraljevačkim igrankama bez imena, pa su prozvani Bezimeni.

Posle osnovne škole upisao gimnaziju u Kraljevu i vanredno, Muzičku školu "Stanković" u Beogradu. Gimnazija ga nije oduševila, pa je pao prvi razred i nakon toga prešao u ekonomsku školu. Usput je završio i dve godine srednje muzičke škole. Početkom sedamdesetih kupio je i Hamond orgulje, koje je platio šest miliona i sedamsto hiljada ondašnjih dinara.

Leta 1975. svirao je s "Bezimenima" u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd. Jednog dana mu je dosadilo da prati Lepu Lukić, pa je pokupio stvari i otišao u Kragujevac. Već posle nekoliko dana održao je prvi koncert sa Smakom na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ristovski je Smakom snimio albume: "Smak" (1975); "R. M. Točak" (1976); kao i singlove "Ulazak u Harem" (1975); "Satelit" (1976); i "Ljudi nije fer" (1976); kasnije skupljene na kompilaciji "Ulazak u Harem" (1977). U oktobru 1976, na nagovor Gorana Bregovića, je prešao u Bijelo dugme, što je odjeknulo poput fudbalskog tranfera. Sa Bijelim dugmetom je snimio album "Eto! Baš hoću!".

Sredinom 1978. napustio je grupu i sa Ipetom Ivandićem snimio album "Stižemo". Početkom 1979. doveo je iz Kragujevca grupu Vatra, ali više od toga nije uspeo da učini. U proleće 1979. na predlog Tačka, Zorana i Kepe, vratio se u Smak i sa njima snimio još dva singla : "Na Balkanu" (1979); i "Rok cirkus" (1980); i dva albuma: "Rok cirkus" (1980); i "Zašto ne volim snijeg" (1981). Učestvovao je i u snimanju ploče "Iz profila" (1982) Borisa Aranđelovića, koja je zapravo ostatak materijala pripremljenog za album "Zašto ne volim snijeg".

Nakon raspada Smaka u jesen 1981, Laza počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo je postao najtraženiji klavijaturista u zemlji. Spisak ljudi s kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki. Sarađivao je s Džez-orkestrom RTB-a, a nekoliko je godina radio na solističkoj karijeri u elektronskoj muzici. Snimio je jedan singl - "Tražiš oproštaj" (1982), i tri albuma: "Merge" (1983), "2/3" (1983) i "Roses for General" (1984).

U "Bijelo dugme" se vratio u februaru 1985. i sa njima snimio albume "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" i "Ćiribiribela".

Komponovao je muziku za više domaćih filmova, od kojih su najpoznatiji: Lazar (1984), Sveto mesto (1990), Velika frka (1990), Mrav pešadinac (1993), Paket aranžman (1995), Lepa sela lepo gore i Nečista krv (1996). 1994. godije u saradnji sa Sašom Loknerom, klavijaturistom Bajage i Instruktora, objavio vrlo zapažen album "Naos". Takođe je izdao CD klasične muzike „AVE MARIA“, sa operskom pevačicom Dubravkom Zubović. Pratio je na turneji gitaristu Alvina Lija, bivšeg člana grupe Ten jers after.

Zbog teške bolesti Ristovski je vezan za invalidska kolica nekoliko godina unazad, ali je nastavio sa radom i čak je učestvovao na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005. 1. januara 2003. je objavio album "Gondola". Radio je na novom materijalu za nekadašnjeg bubnjara Bijelog dugmeta Milića Vukašinovića i pevača grupe Smak - Borisa Aranđelovića. 2006. godine je objavio album „Plays Simon & Garfunkel“ koji predstavlja intrumentalne obrade hitova ovog dueta. Umro je u Beogradu 6. oktobra 2007.

Znate li ko je Nikola Tesla ?

 

[kojeimedadam]

Nikola Tesla

Po meni najveći naučnik svih vremena i dobrotvor čitavog čovečanstva...

Verovatno svako od vas zna po nešto o ovom genijalnom srpskom naučniku... evo prilike da saznate više....

Nikola Tesla (Smiljan, Austrijsko Carstvo, 10. jul 1856. — Njujork, Njujork, SAD, 7. januar 1943) je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Rođen je 10. jula 1856. u selu Smiljan kod Gospića (Austrijsko Carstvo, danas Hrvatska) u srpskoj porodici, a umro 7. januara 1943. u Njujorku, SAD.
Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.
Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
Pošto nikada nije obraćao mnogo pažnje na svoje finansijsko stanje, umro je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen.
Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa, Tesla.

Rani život i porodica

Nikola je rođen u Smiljanu kraj Gospića od oca Milutina, pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u nekadašnjoj Vojnoj krajini Austrijskog carstva, u današnjoj Hrvatskoj. Kršten je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Petra i Pavla. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Prema krštenici je rođen 28. juna 1856. godine.

Nikolin otac, po zanimanju pravoslavni sveštenik, bio je takođe nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i sam Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike. Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini. Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Hrvatsku koji je prozvan Tesla po oruđu.

Sa druge strane Nikolina majka bila je vredna žena sa mnogo talenata koja je i sama bila kreativna jer je svojim izumima olakšavala život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom životu. Njegovi roditelji su osim njega imali sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu sa konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim talentom, dok je Nikola smatran manje inteligentnim. Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da ga pusti od kuće na škole tehnike daleko od kuće.

Školovanje

Prvi razred osnovne škole je učio u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, pa se porodica seli u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju Nikola pohađa u Gospiću.

U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe: jedan trgovac je ogranizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi koju je pohodilo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla je instiktivno rešio problem ušašvši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.

Na kraju trećeg razreda, 1870. godine, teško se razboleo. S jeseni odlazi u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima izmolio je očevo obećanje da ga umesto na bogosloviju upiše na studije tehnike.

Pošto je ozdravio otac ga šalje ujaku, proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.

Spava veoma malo - svega četiri sata dnevno - i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama.Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta“. Zabrinuti za njegovo zdravlje profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.

Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Maribor (danas Slovenija) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji.

Početkom 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije. Tamo ne može da se upiše jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.

Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Inače, ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje“.

 

[kojeimedadam]

Nikola Tesla

- Drugi deo -

Teslino prvo zaposlenje

Godine 1881. se seli u Budimpeštu da radi u telegrafskoj kompaniji Američka Telefonska Kompanija. Pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine je Tesla postao glavni telefonski tehničar kompanije. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta“, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.

Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu

U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883. je kompanija trebala u Štrazburgu (današnji Strazbur) da osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.

Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine).

Prelazak okeana sa preporukom Edisonu

Tesla je došao u Ameriku 1884. godine sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek“. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.

Razlaz sa Edisonom

Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor“. i pogazio svoje obećanje. Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 100 godina da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.

Edison je kao dobar biznismen, zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se opskrbili jedan gradski kvart, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona). Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje.

Prvi patenti iz naizmeničnih struja

Godine 1886. Tesla osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing). Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera“ (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija“ (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja.

Eksperimenti sa Iks-zracima

Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje“. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rentgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.

Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu... primećujem da su ona pogrešno tumačena... ona nisu od Rentgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri“. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rentgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.

Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića

Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine.

Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd

Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije“. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja.

Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.“ Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.

Tesla, na poziv Đorđa Stanojevića, dolazi u Beograd 1. juna[3]. Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.

Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo potom dobio počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.

Zlatne godine stvaralaštva

Od 1893. do 1895. godine on istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.

 

[kojeimedadam]

Nikola Tesla

- Treći deo -

Svetska izložba u Čikagu

Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu. Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora.

Priznanja, nedaće i rat struja

Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle“. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik.

Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru“. Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla“ i nastavlja rad.

Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja.

Otkriće radija i bežičnog prenosa

Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike“, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 1960-ih. Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore“.

Kolorado Springs

Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.

Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji.

U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.

Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900., a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola.

Svetska radio stanica na Long Ajlendu

Tesla počinje planiranje Svetske radio stanice - Vordenklajf kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vordenklajf. Velelepna kula Svetske radio stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vordenklajf je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta.

Na svoj 50-ti rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16,000 rpm (obrtaja u minuti). Tokom 1910-1911 su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga.

Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915. Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.

Ratne prilike i neprilike

Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi posleratnog okruženja. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme.

Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalazci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje.

Tesline opsesije i nevolje

Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda.

Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka.

Avgusta 1917. je Tesla postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla“.

 

[kojeimedadam]

Nikola Tesla

-Četvrti deo -

Pozne godine i usamljenički život

Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo e uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.

U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda.

Teslina smrt i epilog

Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela negde između večeri 5. i jutra 8. januara 1943. godine u 87. godini života. Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima.

Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće“.

Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače.

Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku pesmu „Tamo daleko“. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.

Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.

Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo“ zbog prirode Teslinih otkrića i patenata.

Borba rodbine za ličnu imovinu

Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji.

Čovek koji je izumeo dvadeseti vek

Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera - IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.

Govorio je mnogo jezika - srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.

Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“ i nazivaju ga „Prometej dvadesetog veka“.

Toliko od mene.....

A, sada jedno lakše pitanje.... Znate li ko je Roza Luksemburg ?























j

 

[Petar BSK]

Roza Luksemburg

Poljska politicarka,borac za socijalizam i markcizam. - toliko ja znam ne bi da kopiram sa wikipedie

Pitanje za vas - ko je Pavle Jurisic Sturm?

 

[kojeimedadam]

Pavle Jurišić Šturm

Siguran sam da mnogi ne znaju, izuzev onih starijih medju nama, a i iz istorije se verovatno uče neke bitnije stvari...

Lužički Srbin i general srpske vojske tokom oslobodilačkih ratova 1912-1918. Rodjen kao Pavel Šturm 1848 u Zgorželcu (Lužica), vojnu akademiju završio je u Vroclavu. U Srbiju dolazi pre srpsko-turskih ratova da predaje na vojnoj akademiji. Oduševljen ovom zemljom, oženio se Srpkinjom i promenio ime u Pavle Jurišić, a prezime Šturm je zadržao za nadimak.

Kao dobrovoljac, učestvuje u srpsko-turskim ratovima 1876-1878 sa činom poručnika, gde se istakao kao komandant Šabačkog i Posavsko-Tamnavskog bataljona zbog čega je unapređen u čin kapetana.
U balkanskim ratovima komandovao je Drinskom divizijom, koja se najviše istakla u Kumanovskoj bici probivši tursku odbranu.
U prvom svetskom ratu komandovao je III armijom, koja je zaslužna za sprečavanje prodora austrougarske vojske, čime je omogućeno Stepanovićevoj II armiji da se na vreme rasporedi i donese prvu savezničku pobedu u Cerskoj bici. Sa III armijom učestvovao je u Kolubarskoj bici i na solunskom frontu.

Odlikovan je Ordenom Karađorđeve Zvezde sa mačevima, Ordenom Belog Orla sa mačevima, Ordenom Takovskog krsta, a penzionisan 1921.
Umro je u Beogradu 1922 godine.


Znate li ko je Amelia Mary Earhart ?

 

[kojeimedadam]

Amelia Mary Earhart

Amelia Mary Earhart (24.7. 1897. - 2.7. 1937.) je američka žena-pilot koja se smatra jednom od najznačajnijih pionira avijacije. Prvi put je poletela godine 1919. a samo godinu dana nakon Charlesa Lindbergha bila je prva žena koja je preletela Atlantik. Nestala je prilikom pokušaja da obleti svet.

Znate li ko je James Patrick Page ?

 

[kojeimedadam]

James Patrick Page

James Patrick Page,(рођен 9. јануара 1944) је енглески гитариста, текстописац и музички продуцент. Каријеру је започео као гитариста у студиу у Лондону и био је касније члан " The Yardbirds " од 1966 до 1968, након чега је основао енглески алтернативни рок бенд " Led Zeppelin ". Описује се као" несумњиво као један веома важан,утицајан и разноврстан гитариста и текстописац у рок историји.

Znate li ko je Majkl Dzordan ?

 

[kojeimedadam]

Мајкл Џордан

Мајкл Џефри Џордан (енгл. Michael Jeffrey Jordan) (рођен 17. фебруара 1963. у Бруклину) је бивши амерички НБА кошаркаш, који се често сматра за најбољег кошаркаша свих времена.

Мајкл Џордан је у NBA провео 15 пуних сезона са 30,12 поена по утакмици у регуларној сезони (највише у НБА). Освојио је 6 НБА шампионата са Чикаго Булсима, био 10 пута најбољи стрелац и 5 пута најкориснији играч лиге. Девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а 3 пута је био најбољи по броју украдених лопти. Од 1983. се рекордних 49 пута појавио на омоту часописа Спорт Илустрејтед и 1991. био проглашен за спортисту године по избору овог часописа. Проглашен је 1999. за "највећег северноамеричког спортисту у 20. веку" по избору спортског канала ESPN, а други је на листи најбољих спортиста века по избору Асошијетед преса. Његова могућност одраза, коју најбоље дочарава закуцавање са линије слободних бацања, и други подвизи су му донели надимке "Ер Џордан" и "Његово ваздушно височанство".

Још података о том изузетном спортисти....има на адреси....

http://zivot.krstarica.com/l/arhiva/portreti/majkl-dzordan/


Знате ли ко је Ђорђе Вајферт ?

 

[greba]

ako neko moze da mi kaze,kakve veze ima dzordan za bg?

 

[причалица]

ako neko moze da mi kaze,kakve veze ima dzordan za bg?

e, suzdržavala sa se koliko god sam mogla, jer čovek misli da ima nešto protiv njega...
nisam jedina, dakle. ovde gomila likova nema veze s beogradom.

 

[kojeimedadam]

ako neko moze da mi kaze,kakve veze ima dzordan za bg?

Da si procitala prvu poruku.....sve bi ti bilo jasno....

 

[gost 243178]

Vikipedija:

Đorđe Vajfert (nem. Georg Weifert; 15. juna 1850. Pančevo - 12. januara 1937. Beograd) je bio srpski industrijalac nemačkog porekla.

Đorđe Vajfert, od oca Ignjata i majke Ane, se rodio Pančevu. Živeo je i imućnoj pančevačkoj porodici industrijalaca. Pančevo je tada bilo malo pogranično mesto na ušću reke Tamiš u Dunav, naseljeno pretežno Srbima, Nemcima i Mađarima. Sa druge strane granice preko Dunava je ležao grad Beograd, komercijalni centar i glavni grad ponovo uspostavljene Kraljevine Srbije.

Vajfertov deda se doselio u Pančevo početkom 19. veka, tražeći svoju sreću prvo kao trgovac a zatim i kao proizvođač piva. Da bi ojačao svoje preduzeće poslao je svog sina Ignjata u Minhen da bi radio u tamošnjim pivarama i izučavao zanat, što je Ignjat i radio u pivari Spatenbrau. Posle Ignjatovog povratka grade još veću pivaru koja postaje najveća na Balkanu, i koja je postojala sve do 2008. godine.

Tokom 1865. godine Vajfertovi iznajmljuju postojeću pivaru u Beogradu, da bi počeli i tamo sa proizvodnjom, da bi izbegli troškove transporta i carine prilikom dovoženja pančevačkog piva za Beograd.

Đorđe Vajfert je u Pančevu pohađao nemačku osnovnu školu i mađarsku srednju školu, posle čega ga otac šalje u Budimpeštu u Trgovačku akademiju na daljnje školovanje. Posle toga Đorđe odlazi na usavršavanje u Vajenštofen, pored Minhena, gde apsolvira Veliku pivarsku školu. Posle diplomiranja 1872. godine, Đorđe odlazi u Beograd da bi pomogao ocu u poslu i zajedno grade novu pivaru na Topčiderskom brdu.

Kao veliki dobrotvori, otvorili su veliko pančevačko katoličko groblje, gde su i danas posmrtni ostaci članova porodice Vajfert. Takođe su iz svog fonda sagradili pančevačku katoličku crkvu svete Ane i još mnoge druge javne i dobrotvorne ustanove.

A Bajloni?

 

[kojeimedadam]

Bajloni ?

Ignjat Bajloni, poreklom Čeh je odustao od emigracije u Ameriku i sa porodicom je došao u Srbiju sredinom 19. veka.

1880. otkupio je malu ručnu pivaru i na njenom mestu sagradio je veliku pivaru opremljenu najmodernijom opremom poznatih svetskih fabrika. Među prvima je koristio električnu energiju Beogradske električne centrale a već 1900. na svetskoj izložbi u Parizu osvojio je značajne nagrade za svoje proizvode.

Bajloni je značajno doprineo napretku Beograda, pa se pijaca pored nekadašnje pivare naziva po njemu.

Bajlonijeva pijaca je jedna od najvećih i najbolje snabdevenih beogradskih pijaca. Nalazi se u opštini Stari grad. Omeđena je ulicama Džordža Vašingtona, Skadarskom, Đorđa Miletinom i Drinčićevom. Obzirom da je Železnička stanica - Dunav relativno blizu, dominiraju prehrambeni proizvođači iz Banata.

Porodica Ignjata Bajlonija bila je trgovačka porodica. Sva imanja oduzeta su im nakon početka rata, 1941. godine. Tada porodica i odlazi iz zemlje. Nikada se nisu vratili.

Gordana Bajloni, preostala i najstarija ćerka, nastanila se u Lisabonu. Živeći dosta izolovano, u jednom zamku u Lisabonu, nikada nije dala nijedan intervju, niti je želela da govori o prošlom životu svoje porodice. Jedan jedini intervju je dala Miri Adanja-Polak pod uslovom da se intervju objavi posle njene smrti. Umrla je u Lisabonu 1999. god.

Intervju s Gordanom Bajloni iz poznate beogradske porodice Bajloni.

Znate li ko je Nikola pašić?

 

[kojeimedadam]

Nikola Pašić

Nikola Pašić (Zaječar, 18. decembar 1845 — Beograd, 10. decembar 1926) Najznačajniji srpski političar i drzavnik, osnivač i vodja Narodne Radikalne stranke, dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Bio je za stvaranje jugoslovenske države. Pašić je kao državnik i diplomata bio odgovoran za sudbinu Srbije i njene političke interese. Sve što je činio na tom planu, preduzimao je na način kojim je najbolje mogao štititi interese države i Vlade na čijem čelu je bio. Iako mu se dan-danas "prišiva" velikosrpstvo i ideja o "Velikoj Srbiji", Pašić taj termin nikada nije upotrebljavao, niti takvu ideju zagovarao, čak ni u trenucima kada mu je to od strane saveznika nuđeno. Pašić se na njemu svojstven odmeren i uporan način izborio za jugoslovensku državu, prvenstveno unutrašnjim snagama, s krajnjim ciljem da se u jednoj državi nađu ujedinjeni svi Srbi, izmešani sa drugim narodima na gotovo celom jugoslovenskom prostoru.

Nikola Pašić se dokazao kao mudar, pragmatičan, izuzetno obavešten, staložen i uporan političar, umeren u privatnom životu. Bio je respektovan i od istomišljenika i od političkih protivnika, pa i neprijatelja.

Znate li ko je Če Gevara ?

 

[kojeimedadam]

Če Gevara

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če (šp. Ernesto Guevara de la Serna, Che; rođen 14. juna 1928. u mestu Rosario, u Argentini, ubijen 9. oktobra 1967. u selu La Igera, u bolivijskoj provinciji Valje Grande) bio je marksistički revolucionar, kubanski gerilski vođa i teoretičar, lekar, diplomata i pisac.

Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956–1959), kao član pokreta „26. jul“. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta.

Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti.

Časopis „Tajm“ proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a čuvenu fotografiju Gevare, koju je načinio Alberto „Korda“ Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka“.


Znate li ko je Jurij Gagarin ?

 

[Nina]

tema je otisla nekim drugim pravcem..
ne znam kakve veze ima Majkl Dzordan sa Beogradom
cak ne znam ni da li je bio u Beogradu ..ulicu sa svojim imenom nema..to sam sigurna..
tako da..molim postavljaca teme da je vrati na prvobitnu zaamisao
tj..na poznate licnosti koje su zivele ili imale velikog uticaja na Beograd...

 

[kojeimedadam]

Citiran deo iz prve poruke - Teme : Znate li ko je ona ili on ?

Ideja ove teme nije zamišlena kao igra već kao nacin za sticanje znanja o poznatim i zaslužnim ljudima...ženama i muškarcima iz naše i svetske istorije i sadašnjosti....

Pravila su sledeća:

1. Odgovarate na postavljeno pitanje...( ako ne znate nemojte odgovatati sa ne znam...saznajte pa odgovorite )
2. Postavljate svoje pitanje...

Pre nego počnemo zamolio bih sve članove da ozbiljno shvate ovu temu i izbegavaju suvisla i neozbiljna pitanja o osobama koje nemaju kredibilitet za ovu temu...

Tu se ništa ne spominje da je tema " STRIKTNO " vezana za grad Beograd.....i ko je god pročitao " zadatak teme "....mogao je to da uoči...

Ako po vašem sudu ....odstupa od potreba pdf Beorad....slobodno je ...PREMESTITE...ZAKLJUČAJTE....ili ..... OBRIŠITE.....ionako je većina članova ...BOJKOTUJE....iz meni nepoznatih razloga....jer to nije više moja tema....nakon postavljanja ...postala je " vlasništvo foruma "....