Знате ли ко је Дане Лукајић?

K

Khal Drogo

Veoma poznat
Poruka
13.859
Ауторска

Знате ли ко је Дане Лукајић? Вјерујем да је јако мало људи у Србији чуло за Данета, можда понеки и то баш ријетки.
Ових дана доста пажње се посветило наводној забрани уласка једне хрватске пјеваљке у Србију. Неке Северине. Јавили су се многи, политичари, јавне личности, дежурни србомрсци те остали лелемуди и мрсомуди, наравно и ова назови опозиција у земљи Србији је подржала ову умјетницу, естрадну и у неким другим областима, како већ примијети један политичар из Српске “једном порно, увијек порно“, подоста нарицања, малициозних жаока упућених српским институцијама, и од стране србофобијом заробљеног окружења и од стране дежурних аутошовиниста међу Србљем, на удару се нашао наравно и дежурни “злоћо“, Вучић лично, тако једна хорска рика која би повремено добијала облик хистерије.

Но да се вратимо питању. Ко је Дане Лукајић? Срби, па има једно петнаест и кусур љета, кроз дан сјећања врше своју дужност и обавезу према мученицима пострадалим у стратишту Јадовно, уз Доњу Градину највећем српском стратишту из времена ендехазије. То чине достојанствено, примјерено, одају пијетет нашим мученицима, но то је почело да смета владајућпј клики у земљи усташ...., упс, пардон Хрватској. Посебно након што је 2015.године извјесни Александар Вулин одржао емотивну бесједу посвећену нашим страдалницима
Дара је превршила мјеру. Наредне двије године, 2016-е и 2017-е, учесници који су из Српске ишли на ово подсјећање организовано аутобусом су прошли кроз вишечасовно шиканирање и малтретирање. Очекиван пасјалук хрватских власти. Ниш' страшно. Но то није било довољно, морали су међу онима који организују то подсјећање наћи жртву на којој ће бијес искалити. Као што су то чинили њихови претходници за времена ендехазије.
И нашли су је. У пензионисаном пуковнику ВРС Данету Лукајићу. Дане је као један од организатора већ девет година долазио на ово подсјећање, био још барем 30ак пута у Хрватској. Човјек зна да је исправан, нема разлога стрепити од непријатности, барем он је тако мислио.

А онда је Дане Лукајић ухапшен 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу када је са члановима Удружења “Јадовно 1941” путовао на обиљежавање страдања у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. На основу лажног свједочења (Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића (3): Суд повјеровао професионалним лажним свједоцима) и иначе професионалних лажних свједока. жупанијски суд у Загребу 2. маја 2019. године осудио га је на шест година затвора, а Врховни суд Хрватске 6. новембра исте године потврдио је пресуду.
Важно је рећи да су ове инструисане протуве провеле у логору Мањача само осам дана и да нису уопште знале коју је функцију у логору обављао Дане. Такође није лоше поменути да од свих осталих заточеника који су прошли кроз логор, нисмо имали ни једно једино свједочење које би на било који начин теретило Данета, напротив.
Но у овој и оваквој Хрватској у монтираном политичком процесу, колико год био исправан, Србин нема никакве шансе, Дане је одробијао шест година.

И тако, због једне пјеваљке и што су јој (наводно) ускратили улазак у Србију, дигло се подоста прашине, огласише се многи ликови, знани и незнани, наравно и медији су то све пропратили, и многи “дежурни моралисти“ су моралисали. Но да ли је ико икад писнуо или написао коју због робијања Данета. Добро, сад и ја превише очекујем, за сву ту булументу, укључујући и бројне паћенике на крсти, чим је Србин ухапшен и робијао, мора да је лрив, мора да има нека злочињења на души. Мада да је неко од тих што одобравају сваки хрватски пасјалук, мућнуо главом, поставио би питање, па ако заиста има неких “гријеха“ зар би уопште путовао у Хрватску и то много пута, и због те обавезе према нашим мученицима у стратишту Јадовно.
Но тако му је то, култура самопорицања је пустила коријење међу Србљем. На жалост.
 
Poslednja izmena:
Khal Drogo:
Ауторска

Знате ли ко је Дане Лукајић? Вјерујем да је јако мало људи у Србији чуло за Данета, можда понеки и то баш ријетки.
Ових дана доста пажње се посветило наводној забрани уласка једне хрватске пјеваљке у Србију. Неке Северине. Јавили су се многи, политичари, јавне личности, дежурни србомрсци те остали лелемуди и мрсомуди, наравно и ова назови опозиција у земљи Србији је подржала ову умјетницу, естрадну и у неким другим областима, како већ примијети један политичар из Српске “једном порно, увијек порно“, подоста нарицања, малициозних жаока упућених српским институцијама, и од стране србофобијом заробљеног окружења и од стране дежурних аутошовиниста међу Србљем, на удару се нашао наравно и дежурни “злоћо“, Вучић лично, тако једна хорска рика која би повремено добијала облик хистерије.

Но да се вратимо питању. Ко је Дане Лукајић? Срби, па има једно петнаест и кусур љета, кроз дан сјећања врше своју дужност и обавезу према мученицима пострадалим у стратишту Јадовно, уз Доњу Градину највећем српском стратишту из времена ендехазије. То чине достојанствено, примјерено, одају пијетет нашим мученицима, но то је почело да смета владајућпј клики у земљи усташ...., упс, пардон Хрватској. Посебно након што је 2015.године извјесни Александар Вулин одржао емотивну бесједу посвећену нашим страдалницима
Дара је превршила мјеру. Наредне двије године, 2016-е и 2017-е, учесници који су из Српске ишли на ово подсјећање организовано аутобусом су прошли кроз вишечасовно шиканирање и малтретирање. Очекиван пасјалук хрватских власти. Ниш' страшно. Но то није било довољно, морали су међу онима који организују то подсјећање наћи жртву на којој ће бијес искалити. Као што су то чинили њихови претходници за времена ендехазије.
И нашли су је. У пензионисаном пуковнику ВРС Данету Лукајићу. Дане је као један од организатора већ девет година долазио на ово подсјећање, био још барем 30ак пута у Хрватској. Човјек зна да је исправан, нема разлога стрепити од непријатности, барем он је тако мислио.

А онда је Дане Лукајић ухапшен 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу када је са члановима Удружења “Јадовно 1941” путовао на обиљежавање страдања у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. На основу лажног свједочења (Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића (3): Суд повјеровао професионалним лажним свједоцима) и иначе професионалних лажних свједока. жупанијски суд у Загребу 2. маја 2019. године осудио га је на шест година затвора, а Врховни суд Хрватске 6. новембра исте године потврдио је пресуду.
Важно је рећи да су ове инструисане протуве провеле у логору Мањача само осам дана и да нису уопште знале коју је функцију у логору обављао Дане. Такође није лоше поменути да од свих осталих заточеника који су прошли кроз логор, нисмо имали ни једно једино свједочење које би на било који начин теретило Данета, напротив.
Но у овој и оваквој Хрватској у монтираном политичком процесу, колико год био исправан, Србин нема никакве шансе, Дане је одробијао шест година.

И тако, због једне пјеваљке и што су јој (наводно) ускратили улазак у Србију, дигло се подоста прашине, огласише се многи ликови, знани и незнани, наравно и медији су то све пропратили, и многи “дежурни моралисти“ су моралисали. Но да ли је ико икад писнуо или написао коју због робијања Данета. Добро, сад и ја превише очекујем, за сву ту булументу, укључујући и бројне паћенике на крсти, чим је Србин ухапшен и робијао, мора да је лрив, мора да има нека злочињења на души. Мада да је неко од тих што одобравају сваки хрватски пасјалук, мућнуо главом, поставио би питање, па ако заиста има неких “гријеха“ зар би уопште путовао у Хрватску и то много пута, и због те обавезе према нашим мученицима у стратишту Јадовно.
Но тако му је то, култура самопорицања је пустила коријење међу Србљем. На жалост.
Kliknite za proširenje...
i šta je država Srbija uradila da zaštiti prava Daneta Lukajića? Da li je izbacila hrvatskog ambasadora, prekinula diplomatske odnose...barem mu platila advokata....uradila je ništa...da je uradila nešto možda bi i imala moralno pravo da maltretira stranu državljanku zbog javno iznesene podrške protestima u Srbiji ...ovako ova država nema to pravo...jer je i ovo sa Severinom samo igrokaz navodnog patriotizma tamo gde patriotizma u stvari nema jer patriotizam znači brigu o svojim sunarodnicima a ne šikaniranje tuđih građana..dok nam Srbi na Kosovu žive u sve gorem getu ovi koji su odgovorni za situaciju Srba na Kosovu onanišu kako su velike patriote jer su šikanirali hrvatsku državljanku na granici
 
Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића, осуђеног у монтираном процесу пред хрватским правосуђем (1): Све су изрежирали с циљем сатанизације мене, Српске и Срба

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића, осуђеног у монтираном процесу пред хрватским правосуђем (1): Све су изрежирали с циљем сатанизације мене, Српске и Срба​


Никада никога у животу нисам ударио, а камоли немоћну особу у логору, савјесно сам обављао своју дужност у логору за ратне заробљенике “Мањача” током тешких шест мјесеци 1992. године и потпуно сам невин човјек и пред Богом и пред људима.

Дане Лукајић
Овим ријечима своју исповијест за наш лист почиње пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекло хрватско правосуђе.
– Нисам ништа чинио што је забрањено Женевском конвенцијом. Чинио сам све што сам био дужан и захваљујући томе многа недјела су санкционисана, а појединци процесуирани. Ово кроз што пролазим резултат је монтираног и лажног процеса усмјереног против Републике Српске, Војске Републике Српске, мене и моје породице – каже пуковник Лукајић.
Он објашњава да је у логор “Мањача” упућен 16. јуна 1992. године на дужност “вође тима оперативаца за испитивање ратних заробљеника” и да је ту дужност обављао до 18. децембра те године када је логор распуштен и затворен симболичном предајом кључева управника логора Божидара Поповића међународном “хуманисти” Данијелу Шиферу.
– За то вријеме кроз логор су прошло укупно 4.403 заробљеника. Било је пет смртних случајева, од чега три природне смрти и двије насилне за које су починиоци процесуирани. То зна и Међународни комитет Црвеног крста и УНХЦР и све остале међународне организације, као и Хашки трибунал пред којим сам три пута био свједок, али та истина не одговара мозаику о Србима, као лошим момцима у које сам и ја сврстан – са нескривеним огорчењем према правосуђу Хрватске говори Лукајић, који је прије рата као официр ЈНА пуне 23 године био на служби у Хрватској, од чега већину времена у Загребу.
Према његовим ријечима, само хапшење, хитра истрага и експресно суђење, а посебно давање медијске пажње његовом случају синхронизовано са прославама “Бљеска” и “Олује” потврђују да је ријеч о политичком процесу.
– Све током припрема свједока и суђења била је режирана монтажа како би се у јавности створио утисак да се ради на откривању и процесуирању ратних злочина. И мој и сви процеси у вези са Мањачом су политички, монтирани и лажни са циљем сатанизације Срба и Републике Српске са што већим бројем осуђених за ратне злочине, као и што већим збиром година затвора Србима како би се Република Српска окарактерисала као “геноцидна творевина” – оцјењује пуковник Лукајић.
Он подсјећа на случај пензионисаног полицајца из Сплита Мирка Граорца о чему је писао “Глас Српске”, који је осуђен у Хрватској на 15 година затвора на основу исказа лажних свједока да је био командир вањске страже на Мањачи, иако никада у животу није крочио на плато Мањаче, а камоли у логор.
– Ја сам лично написао изјаву и овјерио печатом да та особа није била припадник ни унутрашње ни вањске страже на Мањачи током егзистирања ЛРЗ “Мањача”, али свеједно, јер Жупанијски суд у Сплиту и Врховни суд у Загребу нису поклонили вјеру свједоцима и доказима, већ лажним свједоцима. Исти ти свједоци су свједочили и против мене, а с правом сумњам да ми се управо моја изјава дата у писаној форми у корист Граорца, вратила као бумеранг и да је један од разлога мог хапшења и процесуирања – каже пуковник Лукајић.
 
Khal Drogo:
Ауторска

Знате ли ко је Дане Лукајић? Вјерујем да је јако мало људи у Србији чуло за Данета, можда понеки и то баш ријетки.
Ових дана доста пажње се посветило наводној забрани уласка једне хрватске пјеваљке у Србију. Неке Северине. Јавили су се многи, политичари, јавне личности, дежурни србомрсци те остали лелемуди и мрсомуди, наравно и ова назови опозиција у земљи Србији је подржала ову умјетницу, естрадну и у неким другим областима, како већ примијети један политичар из Српске “једном порно, увијек порно“, подоста нарицања, малициозних жаока упућених српским институцијама, и од стране србофобијом заробљеног окружења и од стране дежурних аутошовиниста међу Србљем, на удару се нашао наравно и дежурни “злоћо“, Вучић лично, тако једна хорска рика која би повремено добијала облик хистерије.

Но да се вратимо питању. Ко је Дане Лукајић? Срби, па има једно петнаест и кусур љета, кроз дан сјећања врше своју дужност и обавезу према мученицима пострадалим у стратишту Јадовно, уз Доњу Градину највећем српском стратишту из времена ендехазије. То чине достојанствено, примјерено, одају пијетет нашим мученицима, но то је почело да смета владајућпј клики у земљи усташ...., упс, пардон Хрватској. Посебно након што је 2015.године извјесни Александар Вулин одржао емотивну бесједу посвећену нашим страдалницима
Дара је превршила мјеру. Наредне двије године, 2016-е и 2017-е, учесници који су из Српске ишли на ово подсјећање организовано аутобусом су прошли кроз вишечасовно шиканирање и малтретирање. Очекиван пасјалук хрватских власти. Ниш' страшно. Но то није било довољно, морали су међу онима који организују то подсјећање наћи жртву на којој ће бијес искалити. Као што су то чинили њихови претходници за времена ендехазије.
И нашли су је. У пензионисаном пуковнику ВРС Данету Лукајићу. Дане је као један од организатора већ девет година долазио на ово подсјећање, био још барем 30ак пута у Хрватској. Човјек зна да је исправан, нема разлога стрепити од непријатности, барем он је тако мислио.

А онда је Дане Лукајић ухапшен 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу када је са члановима Удружења “Јадовно 1941” путовао на обиљежавање страдања у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. На основу лажног свједочења (Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића (3): Суд повјеровао професионалним лажним свједоцима) и иначе професионалних лажних свједока. жупанијски суд у Загребу 2. маја 2019. године осудио га је на шест година затвора, а Врховни суд Хрватске 6. новембра исте године потврдио је пресуду.
Важно је рећи да су ове инструисане протуве провеле у логору Мањача само осам дана и да нису уопште знале коју је функцију у логору обављао Дане. Такође није лоше поменути да од свих осталих заточеника који су прошли кроз логор, нисмо имали ни једно једино свједочење које би на било који начин теретило Данета, напротив.
Но у овој и оваквој Хрватској у монтираном политичком процесу, колико год био исправан, Србин нема никакве шансе, Дане је одробијао шест година.

И тако, због једне пјеваљке и што су јој (наводно) ускратили улазак у Србију, дигло се подоста прашине, огласише се многи ликови, знани и незнани, наравно и медији су то све пропратили, и многи “дежурни моралисти“ су моралисали. Но да ли је ико икад писнуо или написао коју због робијања Данета. Добро, сад и ја превише очекујем, за сву ту булументу, укључујући и бројне паћенике на крсти, чим је Србин ухапшен и робијао, мора да је лрив, мора да има нека злочињења на души. Мада да је неко од тих што одобравају сваки хрватски пасјалук, мућнуо главом, поставио би питање, па ако заиста има неких “гријеха“ зар би уопште путовао у Хрватску и то много пута, и због те обавезе према нашим мученицима у стратишту Јадовно.
Но тако му је то, култура самопорицања је пустила коријење међу Србљем. На жалост.
Kliknite za proširenje...
a sta ocekujes od foruma dje ti je 50 % bosnackih klonova 30 % hrvatskih ....
sta ocekivati od onogciji nik pocinje na 38i pa od alter ega od kcerke direktora od dobro siturianog gospodina od komsije od guslara od sake takvih srpskih dusmana ....



da ce da brinu od Danetu Lukajicu ?

pa ustase ti daju primer, da ako budete obelezavali znajdte da ce te najebati...
 
Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу

Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу​


Правда није задовољена и зато су моји адвокати искористили ванредни правни лијек и поднијели тужбу Уставном суду Хрватске, а уколико ни тамо не дочекам правду, ићи су до Европског суда за људска права у Стразбуру, јер желим са свог имена да скинем етикету ратног злочинца.

Овим ријечима наставља своју исповијест пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске.
– Правда и истина не станују у хрватском правосуђу, бар за мене. Да су ме бранили најчувенији адвокати Фила Филота, Анте Нобило или било ко трећи, не би ме одбранили. Осуђујућа пресуда је унапријед била донесена, све је било монтирано, режирано, припремљени су професионални лажни свједоци и морао сам да будем осуђен – каже пуковник Лукајић.
Он каже да сви детаљи, од његовог хапшења 30. јуна 2018. године, па до изрицања другостепене пресуде пред Врховним судом Хрватске 6. новембра 2019. године, напросто указују на то да је све изрежирано како би му била изречена осуђујућа пресуда.
– Послије 2000. године ишао сам двадесетак пута у Хрватску. Нити сам нешто сумњао, нити сам имао разлога да будем забринут. Возио сам кћерку на нека тестирања, са супругом на прегледе, ишао по сина на аеродром, као и по још неке људе и ништа није слутило шта ће ме снаћи. Прадјед и дјед моје прве супруге убијени су у Јадовну и ја сам 30. јуна 2018. године осми пут ишао на комеморацију у Јадовно и на Паг – присјећа се пуковник Лукајић почетка свог страдања.
Прешли су границу и стали у Личком Петровом Селу које је свега неколико километара послије границе, наставља он и додаје да је у аутобус ушао полицајац и рекао да се ради о селективној контроли.
– Рекао је “изађите ти, ти, ти и ти, међу њима и ја”. Мени су посљедњем прегледали пасош и када је узео пасош рекао ми је “Дане, ви сте од овог момента лишени слободе”. Послије првобитног шока сам их упитао могу ли узети ранац са личним стварима из аутобуса, а он ми је одговорио да су они већ узели моје ствари.
Дакле, чекали су ме, јер сам ја преко “Фејсбука” најавио да тај дан идем на комеморацију, а то су знали и анализом списка, јер су из Удружења “Јадовно 1941” морали раније да доставе списак свих путника који долазе на комеморацију – каже Лукајић.
Према његовим ријечима, током суђења је сазнао да је хрватска полиција у јуну мјесецу позвала све професионалне лажне свједоке, од Дубравка Вучковића и Жарка Толе, преко Стипе, Јозе и Ивице Зрно, па до Фрање Мамића и Владе Угрина и од њих узела исказе како би 30. јуна њега одмах на граници дочекали са монтираном оптужницом.
– Убацили су ме у марицу и одвезли у Загреб. У полицијској управи сам био до десет сати навече, гдје су узимали податке, отиске и формирали криминалистички картон. Око пола једанаест су ме одвезли у притворску јединицу у којој сам био сам. Преходао сам цијелу ноћ, а сутрадан у 11 сати су ме одвезли у Жупанијско државно одвјетништво (ЖДО) Загреб. Адвокат ми је сугерисао да се браним ћутањем и једино што сам рекао је да “узму у обзир да сам три пута био у Хагу као свједок због Мањаче и да је горе све речено” – каже Лукајић.
Из ЖДО је послије петнаестак минута враћен у притвор у којем је преноћио претходну ноћ, а послије сат времена је изведен пред Жупанијски суд.
– Суд ми је одредио притвор од мјесец дана на који је мој адвокат уложио жалбу, али послије пет минута су рекли да је жалба одбијена. Одатле сам одвезен у затвор Реметинец у собу 62 у којој сам био током цијелог суђења све до изрицања другостепене пресуде – каже пуковник Лукајић.
Закључан у марици
Дане Лукајић каже да је по доласку у Загреб након хапшења у Личком Петровом Селу два сата провео у закључаној полицијској марици.
– Када смо дошли у Загреб, нису могли да откључају марицу, а ја сам био затворен унутра на јунској температури. Више од два сата је трајало отварање марице и на крају су некаквим апаратом као за варење исјекли браву и увели ме у полицијску управу – каже Лукајић.
Он додаје да му је кроз главу пролазило да би могао жив да изгори ако се возило запали, али да је највише мислио на своју породицу.
 
Khal Drogo:
Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу

Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу​


Правда није задовољена и зато су моји адвокати искористили ванредни правни лијек и поднијели тужбу Уставном суду Хрватске, а уколико ни тамо не дочекам правду, ићи су до Европског суда за људска права у Стразбуру, јер желим са свог имена да скинем етикету ратног злочинца.

Овим ријечима наставља своју исповијест пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске.
– Правда и истина не станују у хрватском правосуђу, бар за мене. Да су ме бранили најчувенији адвокати Фила Филота, Анте Нобило или било ко трећи, не би ме одбранили. Осуђујућа пресуда је унапријед била донесена, све је било монтирано, режирано, припремљени су професионални лажни свједоци и морао сам да будем осуђен – каже пуковник Лукајић.
Он каже да сви детаљи, од његовог хапшења 30. јуна 2018. године, па до изрицања другостепене пресуде пред Врховним судом Хрватске 6. новембра 2019. године, напросто указују на то да је све изрежирано како би му била изречена осуђујућа пресуда.
– Послије 2000. године ишао сам двадесетак пута у Хрватску. Нити сам нешто сумњао, нити сам имао разлога да будем забринут. Возио сам кћерку на нека тестирања, са супругом на прегледе, ишао по сина на аеродром, као и по још неке људе и ништа није слутило шта ће ме снаћи. Прадјед и дјед моје прве супруге убијени су у Јадовну и ја сам 30. јуна 2018. године осми пут ишао на комеморацију у Јадовно и на Паг – присјећа се пуковник Лукајић почетка свог страдања.
Прешли су границу и стали у Личком Петровом Селу које је свега неколико километара послије границе, наставља он и додаје да је у аутобус ушао полицајац и рекао да се ради о селективној контроли.
– Рекао је “изађите ти, ти, ти и ти, међу њима и ја”. Мени су посљедњем прегледали пасош и када је узео пасош рекао ми је “Дане, ви сте од овог момента лишени слободе”. Послије првобитног шока сам их упитао могу ли узети ранац са личним стварима из аутобуса, а он ми је одговорио да су они већ узели моје ствари.
Дакле, чекали су ме, јер сам ја преко “Фејсбука” најавио да тај дан идем на комеморацију, а то су знали и анализом списка, јер су из Удружења “Јадовно 1941” морали раније да доставе списак свих путника који долазе на комеморацију – каже Лукајић.
Према његовим ријечима, током суђења је сазнао да је хрватска полиција у јуну мјесецу позвала све професионалне лажне свједоке, од Дубравка Вучковића и Жарка Толе, преко Стипе, Јозе и Ивице Зрно, па до Фрање Мамића и Владе Угрина и од њих узела исказе како би 30. јуна њега одмах на граници дочекали са монтираном оптужницом.
– Убацили су ме у марицу и одвезли у Загреб. У полицијској управи сам био до десет сати навече, гдје су узимали податке, отиске и формирали криминалистички картон. Око пола једанаест су ме одвезли у притворску јединицу у којој сам био сам. Преходао сам цијелу ноћ, а сутрадан у 11 сати су ме одвезли у Жупанијско државно одвјетништво (ЖДО) Загреб. Адвокат ми је сугерисао да се браним ћутањем и једино што сам рекао је да “узму у обзир да сам три пута био у Хагу као свједок због Мањаче и да је горе све речено” – каже Лукајић.
Из ЖДО је послије петнаестак минута враћен у притвор у којем је преноћио претходну ноћ, а послије сат времена је изведен пред Жупанијски суд.
– Суд ми је одредио притвор од мјесец дана на који је мој адвокат уложио жалбу, али послије пет минута су рекли да је жалба одбијена. Одатле сам одвезен у затвор Реметинец у собу 62 у којој сам био током цијелог суђења све до изрицања другостепене пресуде – каже пуковник Лукајић.
Закључан у марици
Дане Лукајић каже да је по доласку у Загреб након хапшења у Личком Петровом Селу два сата провео у закључаној полицијској марици.
– Када смо дошли у Загреб, нису могли да откључају марицу, а ја сам био затворен унутра на јунској температури. Више од два сата је трајало отварање марице и на крају су некаквим апаратом као за варење исјекли браву и увели ме у полицијску управу – каже Лукајић.
Он додаје да му је кроз главу пролазило да би могао жив да изгори ако се возило запали, али да је највише мислио на своју породицу.
Kliknite za proširenje...
seme im se zatrlo!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

I
Znate li ko je unistio srpski jezik?
11 12 13
Odgovora
308
Pregleda
5.546
kapetanmark
kapetanmark
комшија
Ко је изгубио Косово?
9 10 11
Odgovora
258
Pregleda
4.628
комшија
комшија
Nemoguća Могућност
Da li je bavljenje politikom
Odgovora
11
Pregleda
366
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top