Znao sam da negde postji

Znao sam da negde postoji. Negde izmedju sna i jave, negde daleko,
gde leptiri kriju snove, gde laste prave gnezda, gde beže misli.....
Tamo gde vetar peva uspavanku večitog leta, tamo gde zaborav
ne boli. Tamo smo se sreli ja i ona.
Na ušću zaborava reke sudbine su nam se splele, krilima bola duše
su nam se dotakle. Zaboravili smo i nas i svet, zaboravili smo na bol,
zaboravili smo na zaborav .....
Život je veoma lep, osobito kad si zaljubljen. Pomislih
koliko malo treba do sreće a koliko mnogo da to čovek shvati.