Znanje ili iskustvo - filozofska debata

[LBarbara]

Filozofska debata o borbi između znanja i iskustva bi trebala da dokaže da su ova dva aspekta neodvojiva.
Dok je znanje često apstraktno i univerzalno, iskustvo mu daje kontekst i značenje.
U realnom životu, razumevanje ove borbe se postiže kroz dinamičan odnos između ovih elemenata.

Hint

Filozofi poput Sartra, Kjerkegora i Huserla naglašavaju značaj ličnog iskustva u oblikovanju znanja:

"Znanje nije samo apstraktno, ono ima smisla tek u kontekstu čovekovog individualnog iskustva.
Iskustvo, posebno u ključnim momentima (npr. patnja, sreća, kriza), pruža dublje uvide nego što to može teorijsko znanje."

Šta vi mislite šta je bitnije za donošenje ispravnog zaključka, znanje ili iskustvo?

 

[moca77]

Једно без другог је безвезе, једно значи друго и обрнуто.

 

[ružislav]

znanje jel iskustvo se stekne znanjem naknadno

 

[Stojkov Menidjer]

Iskustvo jer se znanje onda lakše zaprimi

tako ja oborio ocenu i tražio novo ispitivanje.
Dok sam bubao sastavne delove trafo jedinice to je bilo ono standardno bubatorsko
ali kada sam se vratio sa pakse gde sam od majstora naučio šta čemu služi....
profesorka skakala od sreće za studioznu analizu

 

[Stojkov Menidjer]

Albert Ajnštajn je rekao:
"Dajem svo znanje sveta za jedno zrnce iskustva"

 

[Џорџи]

Znanje je ograniceno ne moze biti svestrano i iskljucuje iskustvo

 

[martta]

Studenti misle da su pokupili svo znanje ovog sveta ako nabubaju neko stivo a shvate da ne znaju nista tek kad
to sto su procitali treba da upotrebe.
Iskustvo je zakon.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

bez iskustva nema znanja, znanje bez iskustva je kao da znas da igras fudbal teoretski

 

[Отварач мозга...опет]

Знање без искуства је непримењиво...
То иде и развија се у пакету...

 

[edi54]

Filozofska debata o borbi između znanja i iskustva bi trebala da dokaže da su ova dva aspekta neodvojiva.
Dok je znanje često apstraktno i univerzalno, iskustvo mu daje kontekst i značenje.
U realnom životu, razumevanje ove borbe se postiže kroz dinamičan odnos između ovih elemenata.

Hint

Filozofi poput Sartra, Kjerkegora i Huserla naglašavaju značaj ličnog iskustva u oblikovanju znanja:

"Znanje nije samo apstraktno, ono ima smisla tek u kontekstu čovekovog individualnog iskustva.
Iskustvo, posebno u ključnim momentima (npr. patnja, sreća, kriza), pruža dublje uvide nego što to može teorijsko znanje."

Šta vi mislite šta je bitnije za donošenje ispravnog zaključka, znanje ili iskustvo?

Nazalost, covjek pun znanja cesto je u ogromnim zabludama vezanim cak i za osnovne stvari iz realnog zivota. I lak je plijen iskusnih.

 

[MladenS.]

Bolji je kilogram prakse, nego tona teorije. Ali tek zajedno teorija i praksa, znanje i iskustvo donose ono što je najvrednije - novo saznanje, znanje koje nije do tada postojalo.

 

[Ljubo2]

Šta vi mislite šta je bitnije za donošenje ispravnog zaključka, znanje ili iskustvo?

Psihičkih procesa ima ukupno pet. To su: opažanje, osećanje opažemog, pamćenjei, mišljenje i razumevanje.

Znamje nije psihički proces, već tekovima, tj. rezučtat iskustva. Dakle, znanje je nešto što može da se stekne putem iskustva, tj. pomoću psihičkih procesa iopažanja, osećanja i pamćenja. A koristi se uz pomoć psihičkih sposobnosti mišljenja i razumevanja.

Razumevanj je sposobnost Svesti da sva svoja iskustva , a to su sva zapamćena opažanja i osećanja stvarnosti, svrstava u dve drupe - dobro i zlo. Značenje dobra ima sve ono što onogzćeuje postojanje Svesti koja raspolaže sposobnostima da fizičke i psihičke procese vrši ili daje smisao njemom postojanju. A zlo je sve što ugroževa postojanje Svesti i umanjuje smisao njenom postojanju.

Svest koristi svoje znanje uz pomoć psihičkih radnji mišljenja i razumevanja, tako što uvek teži da ponavlja one radnje kje je opazila, osetila, razumela i zapamtila kao dobro, a izbegava one koje je opazila, osetila, razumela i zapamtila kao zlo. i to jke način na koji se Svest samoodržava, tj. postoji.

Sasvim drugo pitanje je da li smo neko znanje stekli putem ličnog iskustva, tj. pomoću vlasti og opažanja stvarnosti, osečanja i pamćenja, jer to je jedini način da možemo da ga razumemo kao dobro ili zlo. Zato se i kaže da je iskustvo "majka mudrosti". Nego kada znanje primamo od nekog drugog kao teoriju, jer razni svetski manipulatori se uvek - radi vlastite koristi i dobra - trude da nametnu ljudima neko znanje, po kojem će oni da deluju, a koje će samo za manipulatore da ima značenje dobra, a za izmnanipulisane ljude, značenje zla.

Dakle, ispravan odgovor na pitanje Šta je bitnije za donošenje ispeavnog zaključka, znanje ili iskustvo", glasi, da je bitnije znanje koje smo lučno stekli putem iskustva, jer to znanje možemo da razumemo da li ima značenje dobra ili zla,, nego znanje koje nismo stekli putem iskustva, za koje malo teže možemo da znamo da li ima značenje dobra ili zla.

Nije teško oceniti koja znanja se ljudima nameću putam manipilacije kao teorija, koja za ljude u većini slučajeva imaju značenje zla. To su razne ideologije, politike, religije, kao i znanja po kojima se ljudi dele po nacijama i klasama. .

 

[Metronomy]

Svako znanje je nastalo iz nečijeg iskustva. Veštačka intelegencija je nastala na sabiranju iskustva i poredjenju znanja na osnovi iskustva.
Čak i idealistička filozofija ima u osnovi iskustvo.