Барковски, у бројним анкетама очевидаца земљотреса на територији СССР-а и Руске Федерације, закључује да узрок земљотреса лежи у емисији „неасимилиране“ количине етра у цревима Земље, која се пробија на ломовима земљине коре.
"Током земљотреса, у полупростору изнад епицентра, тежина тела делимично или потпуно нестаје или чак тежина постаје условно негативна, односно обрће се вектор гравитационог убрзања. То значи: гравитација уопште није оно што они мисле."
Непредвиђање земљотреса је природно и одражава стање светске сеизмологије, којој је потребна потпуна концептуална ревизија. Земљотрес, као физички процес, један је од најосновнијих феномена природе и никако се не описује нашим „знањем“ о њему. Веома примитивно и фундаментално погрешно представљамо механизам земљотреса као процес „крхкости – еластичног трзаја“ у стенама током њиховог сабијања. Ова идеја није научно оправдана ни са становишта основног узрока земљотреса и облика њиховог енергетског испољавања, ни у смислу разумевања механизма утицаја на околни простор, а самим тим и – деструктивних фактора.
Не може бити говора ни о каквој ефикасној стратегији заштите од сеизмичких појава са становишта анахроних представа о њима. Ови појмови нису само бескорисни, већ и штетни. И они ће носити све већу опасност за људе како се техноструктура наше цивилизације буде развијала, постајући све рањивија у сеизмичком смислу.
У науци о земљотресима све или скоро све је погрешно. Истина је само да се јављају; а ова ситуација је последица општих концептуалних тешкоћа у геофизици уопште. Јер неуважавање бар једне околности, са православне тачке гледишта невероватне, али одражава објективну стварност, о чему ће бити речи у наставку, неминовно доводи до тога да свака, ма колико софистицирана, која је коштала више деценија „напоран” рад многих геофизичких института, – концепт, приватни или „свеобухватни”, биће неодржив, укључујући – и модел земљотреса. То (само једна од такозваних „основних одредби“) је да се у Земљи у унутрашњим геосферама материја рађа (генерише) (наравно, не из ничега),
Земљотрес, као природна појава, спада у процесе који утичу на фундаменталну суштину материје, гравитације и енергије. Идеја о овом страшном феномену који постоји већ дуже време није само штетна, бесплодна, већ и смешна. Позивање на Американце или Јапанце овде не може послужити као изговор за немогућност предвиђања земљотреса који се дешавају буквално под ногама „кнехтова” из геофизике.
Ц.2 „Земљотрес је повезан са спонтаним ослобађањем (експлозијом) супстанце „физичког вакуума“ (гравитационе материје), која се кондензује у стенама Земље унутрашњих геосфера. „Физички вакуум“ се сматра материјалним пунилом простора и, парадоксално, веома густим гасом, носиоцем енергије. Данас је његова структура довољно добро проучена да би се разумели многи процеси повезани са испољавањем његових својстава.
Да би се разумела суштина земљотреса, треба се дотакнути гравитационог модела заснованог на динамици „физичког вакуума“. Честица вакуума, која стоји у низу фермионских честица (протон, електрон, неутрино, вакуумска честица), је елементарна "цигла" нашег универзума и део је свих елементарних честица и других материјалних формација. На пример, електрон садржи око 1015 комада ових честица.
Поседујући високу хаотичну брзину самокретања у свемиру и огромну продорну моћ због своје мале величине и тежине (10-43 г), честице пролазе кроз дебљину Земљиних стена, делимично прерасподелујући своју енергију у медијуму. Истовремено, постоји одређена (у зависности од дубине и термодинамичких параметара стена) вероватноћа њихове апсорпције од стране Земље, услед чега
у близини планете настаје сферни ток „физичког вакуума“, такозвано гравитационо поље.
https://www.chitalnya.ru/work/2954083/
stoga, cizma glavu cuva. 
za vernika. 
Nema mrtvih.
