Major_Pavle_Djurisic
Primećen član
- Poruka
- 619
ЗНАЧАЈ ДРАЖЕ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ
Није ли иронија када је један од највећих хероја у српској историји човек кога сопствени народ скоро и да не поштује, човек који је убијен и бачен на непознато место, да му се ни гроб не зна. Када бива заборављен и црњен од сопственог народа?
Јесте иронично, али на жалост и истинито. Такав је случај са командантом српског покрета отпора у Југославији за време Другог светског рата, ђенералом Драгољубом Михаиловићем.
У јеку највећег рата вођеног икада на тлу овоземаљском, када су нацистичке трупе газиле све пред собом, када је пала једна Француска, Пољска, а Велика Британија била на рубу пропасти, један мали народ је имао храбрости да се одупре тој великој сили, да јој каже не. То су били Срби, то је био ђенерал Драгољуб Михаиловић.
Иако је Краљевина Југославија одлучила да приступи Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана, народ се са тим није слагао. Српски борбени дух и жеља за слободом нису дозволили да се мирно допусти туђину да крочи на српску земљу и да њоме влада.
Војска Краљевине Југославије, морално трула, без икакве мотивације, саботирана изнутра, није могла да се супростави нацистичким агресорима. Ипак, постојао је један човек огромне воље и жеље, инспирисан традицијом и вековном жељом за слободом Срба, који ће касније од нациналног хероја прерасти у највећег ратног злочинца, иако то није био.
Он је био тај који је имао смелости да у тренутку када је Трећи рајх на врхунцу моћи, одбије било какву предају и одлучи се на оружани отпор. Његов план био је демократски, али и истовремено план који ће прихватити многи патриотски опредељени Срби. Он није ни за предају, али није ни за хитру акцију. Он је свестан јачине непријатеља, и схвата какве би биле последице преурањеног напада. Касније ће се то и потврдити, у преурањеном устанку 1941., плански изазваном од стране југословенских комуниста.
Доказ да је Драгољуб Михаиловић схватао у каквој је ситуацији српски народ, је то што је он предлагао да тежиште борбе буде тамо где Срби највише страдају, територија нацистичке марионетске творевине, назване НДХ. Иако је највећи број јединица Драгољуб Михаиловић имао на територији Србије, његова наређења су била у складу са тиме да се по сваку цену заштити српски народ у НДХ. Он одмах на почетку рата шаље помоћ Србима ''са оне стране Дрине'' у виду професионалног војничког кадра, пошто га је тамо недостајало. Вође устанка на територији НДХ су били претежно људи из народа, којима је недостајало ширег војничког знања. Знајући то, слање официра у помоћ представља велики значај за борбу Срба за опстанак.
Да је и ту Михаиловић имао право, види се из тога што је након слања стручног војног кадра на територију НДХ, одмах дошло до успеха. Пример је само слање мајора Јездимира Данхига у источну Босну, ако се зна да су његове јединице ослободиле велик број градова и села на том делу окупиране земље. Касније Дрину прелази и Церски корпус пуковника Драгослава Рачића, али ће сва та борба Срба пасти у воду, када комунисти започну своју прљаву игру.
У Србији је ситуација била следећа:
Како је пропао устанак 1941. у Србији, тако су и из ње нестали комунисти. Све до краја 1944. године, територијом Србије ће владати четници. Већих борби је било повремено, изузевши 1941. највише их је било 1944. када је Дража наредио свеопшти напад на Немце. Период између тога је период герилске активности четника, односно период саботажа и препада. Четници играју велику улогу у спречавању напретка Ромелових трупа на северу Африке, својим саботирањем железнице у Србији, којом је Ромелу допреман део товара. Ту се још једном огледа генијалност Дражиног плана.
Међутим, комунисти су Дражу ''уболи'' у његову најслабију тачку, а то је била политика. Пошто је Јосип Броз био вешт политички демагог и калкулант, комунисти су својом пропагандом завели велик број Срба у западним крајевима. Драгољуб Михаиловић је човек опредељен увек за правду и поштење, а таквима политика не иде. Он је свој покрет видео као војни и национални, а никако као политички. Његова је грешка била то што није одмах на почетку рата одредио јасан циљ борбе, односно, његов циљ је био само борба против окупатора и ослобођење, а није садржао никакве економске и друштвене реформе. Комунисти су ту однели предност, пошто су одмах на почетку рата нудили народу хлеба, и обећавали да ће сви они који су га експлоатисали бити кажњени.
Међутим, без обзира на обећања и пропаганду комуниста, може се са сигурношћу тврдити да је Дражина идеја била више прихваћена међу Србима. Зашто?
Зато што су Срби нациОналне циљеве стављали испред економских или било каквих других материјалних циљева.
Његов значај за српску историју је огроман.
- Прво, он је повео српски народ у последњу борбу за његов спас, на жалост изгубљену.
- Он је био последњи српски борац који се залагао за националне циљеве, и то је искрено хтео и мислио.
- Дража је био човек који се залагао за очување културе, традиције и вере међу Србима, свега онога што су комунисти међу њима уништили.
Његова човечност се огледа у томе, што он, иако су током целог рата вршени монструозни злочини од стране муслимана, Хрвата и Албанаца (Не свих наравно) над Србима, не наређује било какве репресалије против истих, нити предлаже било какве масовне ликвидације. Исто тако, приликом ослобођења појединих градова или вароши од стране његових трупа, када долази до освете над цивилима, он наређује да се извршиоци казне, што никако није био случај код комуниста, или било које друге војске у Југославији за време рата.
И поред тога што је његов покрет искључиво српски, он својој војсци даје име ЈУГОСЛОВЕНСКА војска у отаџбини. Дакле, ту се огледа његова величина моралног и праведног човека.
Ипак, његова скромност ће бити можда и кобна у појединим случајевима. Одређен број његових команданата је радио на своју руку, и понекад су игнорисали његова наређења. Одређен број команданата се и отцепио од њега крајем рата.
Иако је Дража често оптуживан да није улагао труда у борби против окупатора и његових сарадника, што никако није истина, јер су се четници борили против свих војних формација у Југославији, мора се схватити значај његове борбе против комуниста.
Прво, он је први који се одлучио на покретање отпора и борбе против нацистичког окупатора, и то је урадио из чисто патриотских разлога. Са друге стране, и више је него јасно да су комунисти у рат ушли из сопствене користи. Он су му били највећи конкурент, из тог разлога што је Дража од самог почетка рата веровао да ће Немачка изгубити рат, а са поразом Немачке ће отићи и сви њени сарадници у Југославији. Наравно, то не значи да он предлаже неутралност или сарадњу према њима и искључиво борбу против комуниста, али се мора схватити то да је његов покрет водио борбу на три фронта. Први је фронт био против нацистичких окупатора, Немаца и мање Италијана, са којима је додуше и било веће принудне сарадње, али никако идеолошке сарадње. Други је против слуга окупатора, пре свега Усташа, а након њих Љотићеваца, Балиста и других. И трећи, најжалоснији, али најшири фронт, против југословенских комуниста.
Дакле, зашто је Дража тежио да уништи комунисте?
Њихови планови су у тоталном контрасту са његовим, и они су кобни, што ће се касније показати, за Србе. Они ће уништити национални осећај и патриотизам код већине Срба, својим репресалијама, пропагандом и тортурама, те тиме што ће народу испирати мозак паролама о братсву и јединству, које није ни постојало.
Наиме, након толико крвавих борби и злочина вођених за време рата, никако није могло склопити заједничку државу у којој ће у миру живети Срби и Хрвати. То се показало тачном тезом деведесетих година претходног века, распадом комунистичке Југославије. Дража је знао шта је намера комуниста, и управо због тога је схватао да они по сваку цену морају бити спречени у томе да је остваре.
Они су за време док су српски лешеви пливали Дунавом, говорили о слози два народа, док је у Јасеновцу клано хиљаде људи дневно, они предлажу уједињене. Наравно, не треба генерализовати, и третирати цео народ као геноцидан, али се приликом вршења масовних злочина једне стране над другом, у тој другој страни ствара осећај мржње и нетрепељивости према првој. Управо због тога је комично говорити о постојању братсва и јединства међу два народа, чији су односи много крвави кроз целу историју. Дража је то добро, знао, па иако је предлагао Југославију и после рата, то је било чисто из његове људскости, и због тога што у њему није постојала мржња.
Ипак, након рата, комунистичке власти су га означиле као главног организатора покоља муслимана и Хрвата у Југославију, као вођу шовинистичког покрета, чији су циљеви били нељудски и недемкорастки.
Да ли неко ко је на власт дошао репресалијама, превратом и злочином, ко је после рата у држави завео диктатуру, који је укинуо слободу говора и штампе, слободу мишљења, има право да говори о једном човеку демократских и патриотских убеђења такве ствари? Одговор није ни потребно дати.
Зато је Дража значајан за српску историју, зато треба откривати истину о његовој улози у српској и светској историји, и разбијати лажи оних који су оцрнили.
Нека се о њему певају песме, нека се пишу књиге, јер он то апсолутно заслужује.
Вечно почивај у миру, српски ђенерале, последњи борче за част и слободу наше поробљене отаџбине. Нека ти је вечна слава.
Није ли иронија када је један од највећих хероја у српској историји човек кога сопствени народ скоро и да не поштује, човек који је убијен и бачен на непознато место, да му се ни гроб не зна. Када бива заборављен и црњен од сопственог народа?
Јесте иронично, али на жалост и истинито. Такав је случај са командантом српског покрета отпора у Југославији за време Другог светског рата, ђенералом Драгољубом Михаиловићем.
У јеку највећег рата вођеног икада на тлу овоземаљском, када су нацистичке трупе газиле све пред собом, када је пала једна Француска, Пољска, а Велика Британија била на рубу пропасти, један мали народ је имао храбрости да се одупре тој великој сили, да јој каже не. То су били Срби, то је био ђенерал Драгољуб Михаиловић.
Иако је Краљевина Југославија одлучила да приступи Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана, народ се са тим није слагао. Српски борбени дух и жеља за слободом нису дозволили да се мирно допусти туђину да крочи на српску земљу и да њоме влада.
Војска Краљевине Југославије, морално трула, без икакве мотивације, саботирана изнутра, није могла да се супростави нацистичким агресорима. Ипак, постојао је један човек огромне воље и жеље, инспирисан традицијом и вековном жељом за слободом Срба, који ће касније од нациналног хероја прерасти у највећег ратног злочинца, иако то није био.
Он је био тај који је имао смелости да у тренутку када је Трећи рајх на врхунцу моћи, одбије било какву предају и одлучи се на оружани отпор. Његов план био је демократски, али и истовремено план који ће прихватити многи патриотски опредељени Срби. Он није ни за предају, али није ни за хитру акцију. Он је свестан јачине непријатеља, и схвата какве би биле последице преурањеног напада. Касније ће се то и потврдити, у преурањеном устанку 1941., плански изазваном од стране југословенских комуниста.
Доказ да је Драгољуб Михаиловић схватао у каквој је ситуацији српски народ, је то што је он предлагао да тежиште борбе буде тамо где Срби највише страдају, територија нацистичке марионетске творевине, назване НДХ. Иако је највећи број јединица Драгољуб Михаиловић имао на територији Србије, његова наређења су била у складу са тиме да се по сваку цену заштити српски народ у НДХ. Он одмах на почетку рата шаље помоћ Србима ''са оне стране Дрине'' у виду професионалног војничког кадра, пошто га је тамо недостајало. Вође устанка на територији НДХ су били претежно људи из народа, којима је недостајало ширег војничког знања. Знајући то, слање официра у помоћ представља велики значај за борбу Срба за опстанак.
Да је и ту Михаиловић имао право, види се из тога што је након слања стручног војног кадра на територију НДХ, одмах дошло до успеха. Пример је само слање мајора Јездимира Данхига у источну Босну, ако се зна да су његове јединице ослободиле велик број градова и села на том делу окупиране земље. Касније Дрину прелази и Церски корпус пуковника Драгослава Рачића, али ће сва та борба Срба пасти у воду, када комунисти започну своју прљаву игру.
У Србији је ситуација била следећа:
Како је пропао устанак 1941. у Србији, тако су и из ње нестали комунисти. Све до краја 1944. године, територијом Србије ће владати четници. Већих борби је било повремено, изузевши 1941. највише их је било 1944. када је Дража наредио свеопшти напад на Немце. Период између тога је период герилске активности четника, односно период саботажа и препада. Четници играју велику улогу у спречавању напретка Ромелових трупа на северу Африке, својим саботирањем железнице у Србији, којом је Ромелу допреман део товара. Ту се још једном огледа генијалност Дражиног плана.
Међутим, комунисти су Дражу ''уболи'' у његову најслабију тачку, а то је била политика. Пошто је Јосип Броз био вешт политички демагог и калкулант, комунисти су својом пропагандом завели велик број Срба у западним крајевима. Драгољуб Михаиловић је човек опредељен увек за правду и поштење, а таквима политика не иде. Он је свој покрет видео као војни и национални, а никако као политички. Његова је грешка била то што није одмах на почетку рата одредио јасан циљ борбе, односно, његов циљ је био само борба против окупатора и ослобођење, а није садржао никакве економске и друштвене реформе. Комунисти су ту однели предност, пошто су одмах на почетку рата нудили народу хлеба, и обећавали да ће сви они који су га експлоатисали бити кажњени.
Међутим, без обзира на обећања и пропаганду комуниста, може се са сигурношћу тврдити да је Дражина идеја била више прихваћена међу Србима. Зашто?
Зато што су Срби нациОналне циљеве стављали испред економских или било каквих других материјалних циљева.
Његов значај за српску историју је огроман.
- Прво, он је повео српски народ у последњу борбу за његов спас, на жалост изгубљену.
- Он је био последњи српски борац који се залагао за националне циљеве, и то је искрено хтео и мислио.
- Дража је био човек који се залагао за очување културе, традиције и вере међу Србима, свега онога што су комунисти међу њима уништили.
Његова човечност се огледа у томе, што он, иако су током целог рата вршени монструозни злочини од стране муслимана, Хрвата и Албанаца (Не свих наравно) над Србима, не наређује било какве репресалије против истих, нити предлаже било какве масовне ликвидације. Исто тако, приликом ослобођења појединих градова или вароши од стране његових трупа, када долази до освете над цивилима, он наређује да се извршиоци казне, што никако није био случај код комуниста, или било које друге војске у Југославији за време рата.
И поред тога што је његов покрет искључиво српски, он својој војсци даје име ЈУГОСЛОВЕНСКА војска у отаџбини. Дакле, ту се огледа његова величина моралног и праведног човека.
Ипак, његова скромност ће бити можда и кобна у појединим случајевима. Одређен број његових команданата је радио на своју руку, и понекад су игнорисали његова наређења. Одређен број команданата се и отцепио од њега крајем рата.
Иако је Дража често оптуживан да није улагао труда у борби против окупатора и његових сарадника, што никако није истина, јер су се четници борили против свих војних формација у Југославији, мора се схватити значај његове борбе против комуниста.
Прво, он је први који се одлучио на покретање отпора и борбе против нацистичког окупатора, и то је урадио из чисто патриотских разлога. Са друге стране, и више је него јасно да су комунисти у рат ушли из сопствене користи. Он су му били највећи конкурент, из тог разлога што је Дража од самог почетка рата веровао да ће Немачка изгубити рат, а са поразом Немачке ће отићи и сви њени сарадници у Југославији. Наравно, то не значи да он предлаже неутралност или сарадњу према њима и искључиво борбу против комуниста, али се мора схватити то да је његов покрет водио борбу на три фронта. Први је фронт био против нацистичких окупатора, Немаца и мање Италијана, са којима је додуше и било веће принудне сарадње, али никако идеолошке сарадње. Други је против слуга окупатора, пре свега Усташа, а након њих Љотићеваца, Балиста и других. И трећи, најжалоснији, али најшири фронт, против југословенских комуниста.
Дакле, зашто је Дража тежио да уништи комунисте?
Њихови планови су у тоталном контрасту са његовим, и они су кобни, што ће се касније показати, за Србе. Они ће уништити национални осећај и патриотизам код већине Срба, својим репресалијама, пропагандом и тортурама, те тиме што ће народу испирати мозак паролама о братсву и јединству, које није ни постојало.
Наиме, након толико крвавих борби и злочина вођених за време рата, никако није могло склопити заједничку државу у којој ће у миру живети Срби и Хрвати. То се показало тачном тезом деведесетих година претходног века, распадом комунистичке Југославије. Дража је знао шта је намера комуниста, и управо због тога је схватао да они по сваку цену морају бити спречени у томе да је остваре.
Они су за време док су српски лешеви пливали Дунавом, говорили о слози два народа, док је у Јасеновцу клано хиљаде људи дневно, они предлажу уједињене. Наравно, не треба генерализовати, и третирати цео народ као геноцидан, али се приликом вршења масовних злочина једне стране над другом, у тој другој страни ствара осећај мржње и нетрепељивости према првој. Управо због тога је комично говорити о постојању братсва и јединства међу два народа, чији су односи много крвави кроз целу историју. Дража је то добро, знао, па иако је предлагао Југославију и после рата, то је било чисто из његове људскости, и због тога што у њему није постојала мржња.
Ипак, након рата, комунистичке власти су га означиле као главног организатора покоља муслимана и Хрвата у Југославију, као вођу шовинистичког покрета, чији су циљеви били нељудски и недемкорастки.
Да ли неко ко је на власт дошао репресалијама, превратом и злочином, ко је после рата у држави завео диктатуру, који је укинуо слободу говора и штампе, слободу мишљења, има право да говори о једном човеку демократских и патриотских убеђења такве ствари? Одговор није ни потребно дати.
Зато је Дража значајан за српску историју, зато треба откривати истину о његовој улози у српској и светској историји, и разбијати лажи оних који су оцрнили.
Нека се о њему певају песме, нека се пишу књиге, јер он то апсолутно заслужује.
Вечно почивај у миру, српски ђенерале, последњи борче за част и слободу наше поробљене отаџбине. Нека ти је вечна слава.
