Podelicu sa Vama pricu koja me prati kroz ceo zivot,
kroz svaki dan u nedelji i svaki sat u danu.
Moj deda je bio alkoholicar.Zloostavljao mog oca,strica i tetku.Bili su siromasni,pa su po celi dan morali da rade na njivi.Kada su stasali u ljude i resili da osnuju svoju porodicu...
Nije bilo lako,verujem.Deda je poceo onda da pije vise nego ikada,pravio je scene po selu,i sto je najgore pretio je da ce ubiti babu.Jedne noci je i krenuo to da uradi i poneo je vile sa sobom.Stric je to video i pokusao da ga spreci,medjutim zapretio mu je da ce i njega srediti.Stric je seo u kola i krenuo kuci,ali je naglo okrenuo auto kada je vide da se ovaj nesali.Nedostajala su samo dva santimetra da probode babu vilama.Stric ga je udario autom, i deda je na licu mesta ostao mrtav.A moja familija je nakon toga prozvana ubicama...
Mog oca je to znam mnogo pogodilo, ali on nije trazio utehu u nama nego u picu,svakim danom sve vise.Mnogo volim svog oca i dan danas,ali...
Pobegla sam od kuce kada je ubio od batina Boga u meni.Nisam dolazila kuci skoro godinu dana,ali sam se redovno cula sa mamom i bratom,i terala inat,zivela zivot, i patila jer nisam imala oca pored sebe.Mamami se jako razbolela i ja sam se morala vratiti kuci.Molio me da mu oprostim.I jesam...
Ali jedne noci je pijan dosao kuci i pred mojim i bratovljevim ocima hteo da siluje majku u dnevnoj sobi... To vise nisam bila ja...Skocila sam na njega ,i svom snagom ovoga sveta lupala ga pesnivama nogama,a on tako me je lupi da sam kasnije imala potres mozga,razbijenu vilicu>Te noci je dobio batina od svih nas lezao je na podu kao malo stene cvilio,meni se srce kidalo,nisam vise mogla izdrzati zagrlila sam ga svom snagom i pocela ludacki da placem.Sledeci dan sam se probudila u bolnici sa potresom mozga i sto je jos gore bila sam slogirana...
Svaki dan mi je otac dolazio u posetu,pricao mi je satima,a nikada nije ni suzu pustio.
Izasla sam iz bolnice i nastavila skolovanje,pomagao mi je,bodrio,i bio ponosan na mene..Bio mi je otac napokon.
Sada nakon svih godina duboko u meni skrivene su te slike njega na podu,njega gde sam ga zagrljajem sahranila.
Moj otac i dan danas popije ali nikada vise kao nekada,sada i kada slavimo nesto,nazdravimo zajedno.
Zar je sve to moralo da se desi,da meni zivot postane jutarnja i vecernja doza bensedina.
Sa celom rodbinom nepricamo,jer nas pljuju,ali sada imamo jedno drugo kao i na pocetku,da smo samo to i onda znali...
ALKOHOL JE KAO I LJUBAV NIJE CUDO, ALI CINI CUDA !!!