gost 281026
Aktivan član
- Poruka
- 1.991
Često u istoriji nailazimo na primere fizičkih likvidacija Srba od strane Srba najčešće zbog ideoloških razlika i sl.
Na razmišljanje me je podstakao Banjički logor u kome su bili zatočeni gotovo svi slojevi srpskog društva, od radnika, seljaka, komunista, četnika, sitnih i krupnih kriminalaca, talaca itd.
U punjenju logora nažalost najviše doprinosa dali su Srbi, od kojih su se pojedinci isticali, i koji su potpisivali egzekucije zatočenih ljudi.
Nedićevo *knjigovodstvo smrti* je zločin kakav do tada nije zabeležen na prostoru Srbije, uz primedbu iz naslova teme.
Ako se vratimo deceniju-dve unazad, tu je crveni teror, ali i beli teror gde su pripadnici represivnog aparata bez suđenja likvidirali komuniste, naročito za vreme šestojanuarske diktature. Tridesetih godina razne nacionalističke organizacije su kreirane i izmanipulisane od strane režima, tako da smo imali ubistva studenata koji su bili marksisticki orjentisani. Postojali su i logori za omladinu, gde sučesto i uz primenu fizičke sile prevaspitavani.
O građanskom ratu neću trošiti reči, jer je to opštepoznato. Posle 45te imamo na delu crveni teror, ubistva, konfiskaciju imovine i nacionalizaciju, a kasnije su mnogi istaknuti srpski komunisti stajali uz Tita do kraja.
Onda dolaze devedesete, Milošević, jedan od najcrnjih perioda, nesaglediva pljačka, hiperinflacija,sukobii koji su mogli da se izbegnu, i velik broj žrtava rata, nemaštine, samoubistva i ubistva.
Ako se setite još nečega, dodajte.
Šta mislite, da li u slučaju da se regionalne i svetske prilike ponovo naruše, da li bismo opet mogli da imamo na vlasti ljude koji bi činili zlo sopstvenom narodu, koje bi se moglo meriti sa zlodelima iz prošlosti? Zašto uvek u istoriji u takvim prilikama zlo ispliva na površinu?
Na razmišljanje me je podstakao Banjički logor u kome su bili zatočeni gotovo svi slojevi srpskog društva, od radnika, seljaka, komunista, četnika, sitnih i krupnih kriminalaca, talaca itd.
U punjenju logora nažalost najviše doprinosa dali su Srbi, od kojih su se pojedinci isticali, i koji su potpisivali egzekucije zatočenih ljudi.
Nedićevo *knjigovodstvo smrti* je zločin kakav do tada nije zabeležen na prostoru Srbije, uz primedbu iz naslova teme.
Ako se vratimo deceniju-dve unazad, tu je crveni teror, ali i beli teror gde su pripadnici represivnog aparata bez suđenja likvidirali komuniste, naročito za vreme šestojanuarske diktature. Tridesetih godina razne nacionalističke organizacije su kreirane i izmanipulisane od strane režima, tako da smo imali ubistva studenata koji su bili marksisticki orjentisani. Postojali su i logori za omladinu, gde sučesto i uz primenu fizičke sile prevaspitavani.
O građanskom ratu neću trošiti reči, jer je to opštepoznato. Posle 45te imamo na delu crveni teror, ubistva, konfiskaciju imovine i nacionalizaciju, a kasnije su mnogi istaknuti srpski komunisti stajali uz Tita do kraja.
Onda dolaze devedesete, Milošević, jedan od najcrnjih perioda, nesaglediva pljačka, hiperinflacija,sukobii koji su mogli da se izbegnu, i velik broj žrtava rata, nemaštine, samoubistva i ubistva.
Ako se setite još nečega, dodajte.
Šta mislite, da li u slučaju da se regionalne i svetske prilike ponovo naruše, da li bismo opet mogli da imamo na vlasti ljude koji bi činili zlo sopstvenom narodu, koje bi se moglo meriti sa zlodelima iz prošlosti? Zašto uvek u istoriji u takvim prilikama zlo ispliva na površinu?