Злочини партизана над српским народом

[PA8]

У току ратова често страдају и невини.

Staljinizam je zločinačka ideologija. Komunisti su ubiljali zbog njihove zločinačke ideologije (staljinizam).

 

[savasavanovic]

Списак Комисије за тајне гробнице Министарства правде је објављен пре 12 година.Од тада, нађене су бројне неправилности у списку.На пример, на подручју Београда пронађено је преко 400 дуплираних имена, односно 21% укупних лица на списку (око 1900).

 

[savasavanovic]

Staljinizam je zločinačka ideologija. Komunisti su ubiljali zbog njihove zločinačke ideologije (staljinizam).

У целој Србији је након ослобођења стрељано пар хиљада људи, остали су убијени у борбама за ослобођење Србије, или су их убили четници и Немци.

 

[PA8]

Списак Комисије за тајне гробнице Министарства правде је објављен пре 12 година.Од тада, нађене су бројне неправилности у списку.На пример, на подручју Београда пронађено је преко 400 дуплираних имена, односно 21% укупних лица на списку (око 1900).

Da li je istina da su partizani ubili više nevinih ljudi nego četnici?

 

[savasavanovic]

Da li je istina da su partizani ubili više nevinih ljudi nego četnici?

Зашто четници нису ослободили Јасеновац?

 

[Боб]

На Сремском фронту није страдало 180 000 Срба.Укупни губици НОВЈ су били око 15 000-20 000.

по званичним подацима кроз сремски фронт је током шестомесеног трајања прошло 240 хиљада наших људи, а губици су износили 50 до 80 одсто
проста рачуница износи да је та комунистичка замка са српску омладину однела барем 120 хиљада Срба

Da li je istina da su partizani ubili više nevinih ljudi nego četnici?

бројке кажу да су само усташе убиле више Срба него комунисти, што посредно што непосредно, као на примеру изнад

 

[PA8]

У целој Србији је након ослобођења стрељано пар хиљада људи, остали су убијени у борбама за ослобођење Србије, или су их убили четници и Немци.

Da li mozes da dokazes tvoju tvrdnju?

 

[PA8]

Зашто четници нису ослободили Јасеновац?

Nisi odgovorio na pitanje: da li je istina da su partizani ubili više nevinih ljudi nego četnici?

 

[Боб]

Da li mozes da dokazes tvoju tvrdnju?

шта он да докаже, нашао једног који можда и није био невин, да оправда убијање стотине хиљада невиних
шта да каже он, кад су нам већ старији комунисти довољно рекли, углавном пред крај живота, шта су све радили

а тек је почело да се открива...

 

[Nikita Kulganov]

опет си збуњен сенилни џо, већ сам навео податке ове комисије, која је у прве две године рада евидентирала преко 60.000 жртава комуниста



знамо добро вашу истину

Samo nastavi sa tim ko sta ''kaze''' i tekstovima copy pest, ali bez link i to je onda ne istina nego aksiom ( istina koja ne mora da se dokazuje )

 

[Nikita Kulganov]

Šta sam rekao?

Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

Koliiko su cetnici pobili nevine dece, zena i ljudi i kako ? Sada zabijas glavu u klozet i pravis se lud.

 

[Боб]

Samo nastavi sa tim ko sta ''kaze''' i tekstovima copy pest, ali bez link i to je onda ne istina nego aksiom ( istina koja ne mora da se dokazuje )

џо, то су све само навели твоји комунисти, доста тога је из архива удбе/дб/биа, затим је нешто неутралнија поменута комисија већ доказала 60.000 жртава у Србији, а ко зна шта би стварно објективно истраживање још пронашло...

 

[PA8]

Koliiko su cetnici pobili nevine dece, zena i ljudi i kako ? Sada zabijas glavu u klozet i pravis se lud.

Ti se praviš lud jer znaš da je tema “Zločini partizana”. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

 

[Nikita Kulganov]

џо, то су све само навели твоји комунисти, доста тога је из архива удбе/дб/биа, затим је нешто неутралнија поменута комисија већ доказала 60.000 жртава у Србији, а ко зна шта би стварно објективно истраживање још пронашло...

Ti se hvatas za neke price rekla, kazala, a zvanican popis te ne zanima.

 

[Nikita Kulganov]

Ti se praviš lud jer znaš da je tema “Zločini partizana”. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

Ti se pravis lud, kada konstatno izbegabas pitanje o cetnickic zlocinima nad decom ?

 

[PA8]

Ti se pravis lud, kada konstatno izbegabas pitanje o cetnickic zlocinima nad decom ?

Ti se praviš lud jer znaš da je tema “Zločini partizana”. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

 

[Nikita Kulganov]

Ti se praviš lud jer znaš da je tema “Zločini partizana”. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

Ti se pravis jos ludji nego sto jesi. Koliko su cetnici pobili nevinih ljudi ? Cutis , maca ti pojela jezik ?

 

[PA8]

Ti se pravis jos ludji nego sto jesi. Koliko su cetnici pobili nevinih ljudi ? Cutis , maca ti pojela jezik ?

Šta je tema? Tema je “Zločini partizana”. Ti si praviš super lud. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

 

[Nikita Kulganov]

Šta je tema? Tema je “Zločini partizana”. Ti si praviš super lud. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

Sto se pravis gluplji nego sto jesi, ti sve teme preokrenes, a sada kada ti se postavi pitanje koliko su cetnici zaklali nevinine dece, zena, ljudi..onda ''nije tema'' Sram te bilo.

 

[Боб]

koliko su cetnici zaklali nevinine dece, zena, ljudi..

нема ту заклане деце, позната су само два случаја злочина четника према цивилима, а занимљиво да су оба случаја везана за борбе четника против злогласног партизанског космајског одреда:

село вранић 1943.г.,
Командант четничког батаљона Спасоје Дрењанин Зека одмах је наредио покрет према Липовичкој шуми. Један вод који је ишао као претходница, сукобио се са партизанима и почела је борба. Зекин батаљон разбио је партизанску групу, али пуцњава није престајала скоро до поноћи…
По престанку борбе, Зека је наредио да се батаљон са рањеницима пребаци у село Вранић, одакле је и Зекина жена. Село Вранић је имало више партизанких симпатизера, јер су учитељ и поп још 1941. отишли у партизане. Познавајући куће партизанских симпатизера, свих својих 12 рањеника разместио је по њиховим кућама. Остало људство разместио је по осталим кућама.
Ујутру, кад су устали, све је било мирно. Зека је пошао са својом пратњом да обиђе рањенике. Када је ушао у прву кућу наишао је на ужасну слику, два његова рањеника леже заклана у локви усирене крви. Овакав призор је био и у другим кућама. Ужаснут тиме што је видео, наредио је да се сви одрасли мушкарци из тих кућа повежу и изведу изнад села и стрељају. То је и учињено. Сви су стрељани из ватреног оружја.
- радиограм мајора Александра Михајловића, команданта београдских илегалаца, послат Врховној команди 27. децембра:
20\21. децембра у селу Вранићу код Умке непознати бандити убили су 40 лица мушких и женских. Ближи подаци непознати. (Зборник докумената, том 14, књига 3, 210.)
- по извештају недићеве жандармерије, која је изашла на терен након злочина, јављено је да је убијено 40 људи. (Ноћу 20\21. ом. непознати људи заклали су у селу Вранић среза Посавског 40 мушких и женских лица који су били симпатизери и јатаци комуниста. (Зборник докумената, том 1, књига 21, 552.) Исти број пријавио је и командант авалске и београдске групе корпуса ЈВуО мајор Александар ”Саша” Михаиловић. Међутим, пре неколико година, истраживач из Београда Миша Матић, након увида у црквене књиге умрлих (то су биле једине званичне матичне књиге у то време) у селу Вранић и околним селима, закључио је да је убијено укупно 38 особа и сви убијени су одрасли мушкарци. Иако комунисти стално говоре о закланим женама, деци и бебама у колевци у Вранићу, о томе у књигама умрлих села Вранић нема доказа. Како су комунисти дошли до броја од 72 убијених мештана Вранића? Тако што су на тај број од 38 убијених одраслих мушкараца, додавали број свих мештана Вранића који су умрли након тога, неки погинули, а неки и страдали у рату у разним формацијама и другим околностима
(принцип сличан касније коришћеном у тзв сребреничком ђеносајду)

дакле, у првим извештајима се помиње број од 40 убијених цивила, али се додуше у неким помињу и убијене жене


село друговац 1944.г. - 72 убијена цивила, такође у околностима после борби са космајским одредом у том селу
Бројно стање четника износило је више хиљада бораца, док је партизана било вероватно мање од 200: Друговачки батаљон и једна чета Космајског одреда.
Напад је почео 29. априла у пет часова ујутру. У село најпре улази 4. космајска бригада, испред које се налазила управо чета Космајског одреда. Партизани почињу да беже, а четници спаљују једну кућу из које је пуцано. Троје укућана страдало је у пламену. Партизани су се повлачили према Биновцу, где се налазила 8. подунавска бригада, у којој је наводно било убачених комуниста. Како су мештани комунисти из Биновца припуцали у леђа овој бригади, она се померила и највећи број партизана из Друговца извукао се из обруча. Због овога је смењен командант 8. подунавске бригаде, поручник Радован Докмановић.
Током борбе тог јутра погинуло је седам партизана, један је касније ухваћен и ликвидиран, а један је убијен у потери сутрадан. Четници нису имали губитака.
После борбе, постројени су сви мушкарци. Ко је имао блатњаву обућу и панталоне, извођен је из строја и на лицу места стрељан или заклан, под оптужбом да је био у рововима око Друговца и да је учествовао у борбама. Такође, неки су ликвидирани под оптужбом да су помагали комунисте и побуњене сељаке. Оптужбе су биле претеране и нема сумње да су страдали и мештани који нису били у рововима и који нису помагали партизанима.


дакле у ова два злочина је укупно убијено 132 (по комунистима 144) цивила, што је десет пута мање него само у једној раније поменутој акцији комуниста у београду 1944.г. , о којој сведочи медаковић, за коју каже да је убијено тачно 1995 људи

 

[PA8]

Sto se pravis gluplji nego sto jesi, ti sve teme preokrenes, a sada kada ti se postavi pitanje koliko su cetnici zaklali nevinine dece, zena, ljudi..onda ''nije tema'' Sram te bilo.

Kako te nije sramota? Šta je tema? Tema je “Zločini partizana”. Ti si debil. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

 

[Nikita Kulganov]

Kako te nije sramota? Šta je tema? Tema je “Zločini partizana”. Ti si debil. Koliko je nevinih ljudi ubijeno od strane komunista na teritoriji cele Jugoslavije?

Nema veceg tupsona od tebe, ovo je forum istorija, ane tvoja masta.

 

[Nikita Kulganov]

нема ту заклане деце, позната су само два случаја злочина четника према цивилима, а занимљиво да су оба случаја везана за борбе четника против злогласног партизанског космајског одреда:

село вранић 1943.г.,
Командант четничког батаљона Спасоје Дрењанин Зека одмах је наредио покрет према Липовичкој шуми. Један вод који је ишао као претходница, сукобио се са партизанима и почела је борба. Зекин батаљон разбио је партизанску групу, али пуцњава није престајала скоро до поноћи…
По престанку борбе, Зека је наредио да се батаљон са рањеницима пребаци у село Вранић, одакле је и Зекина жена. Село Вранић је имало више партизанких симпатизера, јер су учитељ и поп још 1941. отишли у партизане. Познавајући куће партизанских симпатизера, свих својих 12 рањеника разместио је по њиховим кућама. Остало људство разместио је по осталим кућама.
Ујутру, кад су устали, све је било мирно. Зека је пошао са својом пратњом да обиђе рањенике. Када је ушао у прву кућу наишао је на ужасну слику, два његова рањеника леже заклана у локви усирене крви. Овакав призор је био и у другим кућама. Ужаснут тиме што је видео, наредио је да се сви одрасли мушкарци из тих кућа повежу и изведу изнад села и стрељају. То је и учињено. Сви су стрељани из ватреног оружја.
- радиограм мајора Александра Михајловића, команданта београдских илегалаца, послат Врховној команди 27. децембра:
20\21. децембра у селу Вранићу код Умке непознати бандити убили су 40 лица мушких и женских. Ближи подаци непознати. (Зборник докумената, том 14, књига 3, 210.)
- по извештају недићеве жандармерије, која је изашла на терен након злочина, јављено је да је убијено 40 људи. (Ноћу 20\21. ом. непознати људи заклали су у селу Вранић среза Посавског 40 мушких и женских лица који су били симпатизери и јатаци комуниста. (Зборник докумената, том 1, књига 21, 552.) Исти број пријавио је и командант авалске и београдске групе корпуса ЈВуО мајор Александар ”Саша” Михаиловић. Међутим, пре неколико година, истраживач из Београда Миша Матић, након увида у црквене књиге умрлих (то су биле једине званичне матичне књиге у то време) у селу Вранић и околним селима, закључио је да је убијено укупно 38 особа и сви убијени су одрасли мушкарци. Иако комунисти стално говоре о закланим женама, деци и бебама у колевци у Вранићу, о томе у књигама умрлих села Вранић нема доказа. Како су комунисти дошли до броја од 72 убијених мештана Вранића? Тако што су на тај број од 38 убијених одраслих мушкараца, додавали број свих мештана Вранића који су умрли након тога, неки погинули, а неки и страдали у рату у разним формацијама и другим околностима
(принцип сличан касније коришћеном у тзв сребреничком ђеносајду)

дакле, у првим извештајима се помиње број од 40 убијених цивила, али се додуше у неким помињу и убијене жене


село друговац 1944.г. - 72 убијена цивила, такође у околностима после борби са космајским одредом у том селу
Бројно стање четника износило је више хиљада бораца, док је партизана било вероватно мање од 200: Друговачки батаљон и једна чета Космајског одреда.
Напад је почео 29. априла у пет часова ујутру. У село најпре улази 4. космајска бригада, испред које се налазила управо чета Космајског одреда. Партизани почињу да беже, а четници спаљују једну кућу из које је пуцано. Троје укућана страдало је у пламену. Партизани су се повлачили према Биновцу, где се налазила 8. подунавска бригада, у којој је наводно било убачених комуниста. Како су мештани комунисти из Биновца припуцали у леђа овој бригади, она се померила и највећи број партизана из Друговца извукао се из обруча. Због овога је смењен командант 8. подунавске бригаде, поручник Радован Докмановић.
Током борбе тог јутра погинуло је седам партизана, један је касније ухваћен и ликвидиран, а један је убијен у потери сутрадан. Четници нису имали губитака.
После борбе, постројени су сви мушкарци. Ко је имао блатњаву обућу и панталоне, извођен је из строја и на лицу места стрељан или заклан, под оптужбом да је био у рововима око Друговца и да је учествовао у борбама. Такође, неки су ликвидирани под оптужбом да су помагали комунисте и побуњене сељаке. Оптужбе су биле претеране и нема сумње да су страдали и мештани који нису били у рововима и који нису помагали партизанима.


дакле у ова два злочина је укупно убијено 132 (по комунистима 144) цивила, што је десет пута мање него само у једној раније поменутој акцији комуниста у београду 1944.г. , о којој сведочи медаковић, за коју каже да је убијено тачно 1995 људи

Kako su dželati postali žrtve​

Analiza "registra žrtava" Državne komisije za tajne grobnice
Iako je u toku borbi za oslobođenje Beograda, 14-20. oktobra, prema zvaničnim podacima, poginulo 2.953 pripadnika NOVJ i 976 pripadnika Crvene armije, dok je okupator pobio na desetine civila, predstavnici SPC nisu našli za potrebno da se osvrnu i na ove stradale koji su poticali mahom iz pravoslavnih porodica. Smatramo da su veliki gubici pripadnika NOVJ u borbama za oslobođenje grada, uz velika stradanja pripadnika NOP-a u glavnom gradu tokom 1941-1944, jedan od osnovnih razloga velikog broja streljanih lica u Beogradu nakon oslobođenja, pri čemu su počinioci ovih ubistava smatrali da ubijaju saradnike okupatora i da eliminišu potencijalne neprijatelje u ratu koji još uvek traje.
Procene broja stradalih na području grada Beograda nakon oslobođenja

U poslednje dve decenije novinari, istorijski publicisti i druge javne ličnosti, ali i pojedini istoričari, iznosili su u javnosti preuveličane brojke stradalih u Beogradu nakon 20. oktobra 1944.

Preuveličane brojke stradalih Beograđana nakon oslobođenja, kao sastavni deo retorike antikomunističke emigracije i domaćih antikomunističkih kuloara, u domaćoj javnosti najpre je plasirala desničarska štampa. Tako je krajem 1990. u jednom tiražnom beogradskom nedeljniku (Duga) objavljen feljton o događajima u Beogradu nakon 20. oktobra 1944. u kom je intervjuisan određen broj savremenika ovih događaja. U feljtonu se tvrdi da je u ovom razdoblju „prema nezvaničnim podacima, bez suđenja noću pobijeno između 15.000 i 30.000 žitelja Beograda“.[1]

Međutim, preuveličane brojke stradalih u Beogradu nakon oslobođenja iznosio je i deo istoričara koji su se istraživački ili retrospektivno doticali ovog pitanja, najčešće bez pozivanja na relevantne izvore.

Slobodan Marković, potonji predsednik Državne komisije za tajne grobnice, u jednom radu iz 2003. istupio je sa tvrdnjom da je „u prvim nedeljama nakon oslobođenja glavnog grada Jugoslavije“ ubijeno minimalno 10.000građana.[2]

Austrijski istoričar Michael Portmann preuzima tezu o navodno 10.000 stradalih u Beogradu „prvih meseci nakon partizanskog ulaska“.[3]

Kazujući o broju stradalih nakon oslobođenja Beograda, Srđan Cvetković izneo je oprezniju pretpostavku. “Smatramo da je [u Beogradu] stradalo između pet i deset hiljada. Ili preciznije: ne manje od 5.000 i ne više od 10.000.”[4]

Čedomir Antić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i predsednik upravnog odbora Instituta za savremenu istoriju, govoreći o procenama stradalih u Beogradu i Srbiji nakon oslobođenja, izneo je takođe neutemeljene pretpostavke: „Procenjuje se da je samo u Beogradu, u miru, ubijeno od 6.000 do 30.000 ljudi. Kada se saberu žrtve komunističkog režima u celoj Srbiji, dolazi se do frapantne cifre od 100.000 ubijenih ljudi.”[5]
= DUPLA IMENA U REGISTRU ZA BEOGRAD
.....
U registru za grad Beograd navedeno je broj licva lica koja nisu stradala nakon oslobođenja, već su umrla prirodnom smrću nekoliko godina ili decenija kasnije.

Sergije Golubijev (RKTG-33581), agent Specijalne policije, nije „streljan 1944.“ u Beogradu. Golubijev je preživeo rat, odnosno nije likvidiran nakon što je postao dostupan jugoslovenskim vlastima, i upamćen je kao jedan od logoraša na Golom otoku (doduše, njegov boravak na Golom otoku podrazumevao je specijalni status, umnogome povoljniji od položaja zatočenih pripadnika prosovjetske opozicije). Prema navodima u literaturi, Golubijev je nakon povratka iz logora na Golom otoku živeo u Beogradu, gde je umro krajem 1980-ih.[11]

Laza Teokarević (RKTG-31217), industrijalac, nije stradao 1946. kako se pogrešno navodi u njegovom kartonu. Teokarević je zaista posle rata bio osuđen na smrt (u prvostepenom postupku), kako se navodi u kartonu, ali mu je smrtna kazna preinačena u vremensku.[12] Umro je 1975. u Južnoj Africi.

Jezdimir Lazarević (RKTG-31206), zemljoradnik iz Oglađenovca pokraj Valjeva, osuđen na smrt od strane Vojnog suda 4. divizije u Valjevu, što je Vrhovni vojni sud preinačio u kaznu 20 godina robije. Lazarević je oslobođen 31. decembra 1951.[13]

Veroljub Vukićević (RKTG-31185), zemljoradnik iz Lopatnice pokraj Kraljeva, osuđen na smrt od Vojnog suda u Kraljevu 1945, nakon čega je Prezidijum Narodne skupštine kaznu preinačio u vremensku („uslovno pušten 24. novembra 1960.“).[14]

Lazar Jovanović (RKTG-15956), glumac, nije stradao nakon oslobođenja, iako je njegovo ime naznačeno u poznatom spisku 105 likvidiranih „narodnih neprijatelja“ u Politici od 27. novembra 1944. Umro je 1976. u Nišu.[15]
.....
https://princip.info/2014/04/25/kako-su-dzelati-postali-zrtve-2/

 

[Лекизан]

Kako su dželati postali žrtve​

Analiza "registra žrtava" Državne komisije za tajne grobnice
Iako je u toku borbi za oslobođenje Beograda, 14-20. oktobra, prema zvaničnim podacima, poginulo 2.953 pripadnika NOVJ i 976 pripadnika Crvene armije, dok je okupator pobio na desetine civila, predstavnici SPC nisu našli za potrebno da se osvrnu i na ove stradale koji su poticali mahom iz pravoslavnih porodica. Smatramo da su veliki gubici pripadnika NOVJ u borbama za oslobođenje grada, uz velika stradanja pripadnika NOP-a u glavnom gradu tokom 1941-1944, jedan od osnovnih razloga velikog broja streljanih lica u Beogradu nakon oslobođenja, pri čemu su počinioci ovih ubistava smatrali da ubijaju saradnike okupatora i da eliminišu potencijalne neprijatelje u ratu koji još uvek traje.
Procene broja stradalih na području grada Beograda nakon oslobođenja

U poslednje dve decenije novinari, istorijski publicisti i druge javne ličnosti, ali i pojedini istoričari, iznosili su u javnosti preuveličane brojke stradalih u Beogradu nakon 20. oktobra 1944.

Preuveličane brojke stradalih Beograđana nakon oslobođenja, kao sastavni deo retorike antikomunističke emigracije i domaćih antikomunističkih kuloara, u domaćoj javnosti najpre je plasirala desničarska štampa. Tako je krajem 1990. u jednom tiražnom beogradskom nedeljniku (Duga) objavljen feljton o događajima u Beogradu nakon 20. oktobra 1944. u kom je intervjuisan određen broj savremenika ovih događaja. U feljtonu se tvrdi da je u ovom razdoblju „prema nezvaničnim podacima, bez suđenja noću pobijeno između 15.000 i 30.000 žitelja Beograda“.[1]

Međutim, preuveličane brojke stradalih u Beogradu nakon oslobođenja iznosio je i deo istoričara koji su se istraživački ili retrospektivno doticali ovog pitanja, najčešće bez pozivanja na relevantne izvore.

Slobodan Marković, potonji predsednik Državne komisije za tajne grobnice, u jednom radu iz 2003. istupio je sa tvrdnjom da je „u prvim nedeljama nakon oslobođenja glavnog grada Jugoslavije“ ubijeno minimalno 10.000građana.[2]

Austrijski istoričar Michael Portmann preuzima tezu o navodno 10.000 stradalih u Beogradu „prvih meseci nakon partizanskog ulaska“.[3]

Kazujući o broju stradalih nakon oslobođenja Beograda, Srđan Cvetković izneo je oprezniju pretpostavku. “Smatramo da je [u Beogradu] stradalo između pet i deset hiljada. Ili preciznije: ne manje od 5.000 i ne više od 10.000.”[4]

Čedomir Antić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i predsednik upravnog odbora Instituta za savremenu istoriju, govoreći o procenama stradalih u Beogradu i Srbiji nakon oslobođenja, izneo je takođe neutemeljene pretpostavke: „Procenjuje se da je samo u Beogradu, u miru, ubijeno od 6.000 do 30.000 ljudi. Kada se saberu žrtve komunističkog režima u celoj Srbiji, dolazi se do frapantne cifre od 100.000 ubijenih ljudi.”[5]
= DUPLA IMENA U REGISTRU ZA BEOGRAD
.....
U registru za grad Beograd navedeno je broj licva lica koja nisu stradala nakon oslobođenja, već su umrla prirodnom smrću nekoliko godina ili decenija kasnije.

Sergije Golubijev (RKTG-33581), agent Specijalne policije, nije „streljan 1944.“ u Beogradu. Golubijev je preživeo rat, odnosno nije likvidiran nakon što je postao dostupan jugoslovenskim vlastima, i upamćen je kao jedan od logoraša na Golom otoku (doduše, njegov boravak na Golom otoku podrazumevao je specijalni status, umnogome povoljniji od položaja zatočenih pripadnika prosovjetske opozicije). Prema navodima u literaturi, Golubijev je nakon povratka iz logora na Golom otoku živeo u Beogradu, gde je umro krajem 1980-ih.[11]

Laza Teokarević (RKTG-31217), industrijalac, nije stradao 1946. kako se pogrešno navodi u njegovom kartonu. Teokarević je zaista posle rata bio osuđen na smrt (u prvostepenom postupku), kako se navodi u kartonu, ali mu je smrtna kazna preinačena u vremensku.[12] Umro je 1975. u Južnoj Africi.

Jezdimir Lazarević (RKTG-31206), zemljoradnik iz Oglađenovca pokraj Valjeva, osuđen na smrt od strane Vojnog suda 4. divizije u Valjevu, što je Vrhovni vojni sud preinačio u kaznu 20 godina robije. Lazarević je oslobođen 31. decembra 1951.[13]

Veroljub Vukićević (RKTG-31185), zemljoradnik iz Lopatnice pokraj Kraljeva, osuđen na smrt od Vojnog suda u Kraljevu 1945, nakon čega je Prezidijum Narodne skupštine kaznu preinačio u vremensku („uslovno pušten 24. novembra 1960.“).[14]

Lazar Jovanović (RKTG-15956), glumac, nije stradao nakon oslobođenja, iako je njegovo ime naznačeno u poznatom spisku 105 likvidiranih „narodnih neprijatelja“ u Politici od 27. novembra 1944. Umro je 1976. u Nišu.[15]
.....
https://princip.info/2014/04/25/kako-su-dzelati-postali-zrtve-2/

Овде је питање колико су комунисти у име своје идеологије побили невиног становништва, тако да имаш ли сазнања о томе?

 

[PA8]

Nema veceg tupsona od tebe, ovo je forum istorija, ane tvoja masta.

Ti si najveći imbecil svih vremena.