- Poruka
- 54.990
Link.
-
- Popularno:
- (VIDEO) Interventna policija pendrecima...
- Ovaj dokumentovani video je uništio SNS...
- Тужилаштво: Идентификовати особе које...
- Žarko Korać predvidja nasilno rešavanje...
- Nije policija, nije vojska, ko je ?
- Vučic lešinari na teško povredjenoj...
- Obrenovčani napravili „sačekušu“...
- Dan kada su studenti nadigrali
- Da li je na protestu korišćen zvučni...
- Gađaju jajima žene koje rade u opštini...
Zločini na Kosmetu
- Začetnik teme Waterfall
- Datum pokretanja
Link.
- Poruka
- 33.624
nije rec o tome ko je oterao, vec o tome zasto se ne vracaju. to je bila poenta mog posta. izgleda da nisi pazljivo citao.
- Poruka
- 33.624
vojnika na sluzenju JNA koju su na zalost bili krivi jer su bili albanci
- Poruka
- 54.990
- Poruka
- 33.624
Zato ih je KOS ubijala jer su Albanci?
u stvari po informaciji KOS-a, vecina je jela otrovne gljive... ubijeni su samo oni koji nisu hteli jesti otrovne gljive.
jedna molba za moje zemljake, bez obzira sto mozda svi snaju, neka svaki podatak potkrepe nekim linkom. takav je dogovor.
- Poruka
- 12.559
Pa shvatio sam ja to u tvom postu... Ali to je, da prostih, malo glupo... Ta logika kao... Nije problem shto su oterani, nego shto se ne vracaju... Pa da nisu oterani ne bi ni morali da se vracaju misha mu je*em... Kazem ti, pristrasan si, pa ti osecanja ne daju da to racionalno posmatrash... Kao ustalom mozda i meni, samo sa druge strane...
- Poruka
- 33.624
morate imati obzira prema broju postvoa koji se bave zrtvama. trazim iskljucivo one koji imaju link koji je na srpskom jezku, a tu dolazi do izrazaja nedostatak takvih informacija. ima ih, ali...
ovih informacija koje se bave zlocinima iz zadnje decenije proslog veka ima na pretak
ovih informacija koje se bave zlocinima iz zadnje decenije proslog veka ima na pretak
- Poruka
- 33.624
vidi ovako. ja sam mogao naceti pitanje zasto su oterani, ili je bolje reci, zasto su pobegli. ali ne zelim razvodnjavati temu.
- Poruka
- 54.990
Срб-ин
Aktivan član
- Poruka
- 1.341
Овај арнаут опасно смараааааа...
- Poruka
- 33.624
za sta??? za "gljive" ili za raniji navod??
SLUČAJ ĐORĐA MARTINOVIĆA - simbol stradanja Srba sa Kosmeta
Albanski zločinci u Gnjilanu zlostavljali su čoveka, nabili mu kocem flašu od pola litra u utrobu, a nakon toga političari ondašnje SFRJ licemerno prikrivali i negirali napad na svog sunarodnika i lažima pomogli proterivanje i iseljavanje Srba sa Kosmeta i užase koji će tek uslediti
BEOGRAD - Desilo se to u Gnjilanu prvog maja 1985. godine. Đorđu Martinoviću, albanski zločinci i separatisti nabili su sa kocem polulitarsku flašu kroz **** u utrobu! Flaša se zaustavila tik pod desnim porebarnim lukom, a ovaj zločin albanski zločinci su smišljeno počinili kako bi pospešili iseljavanja Srba sa Kosova, koji su se posle toga počeli masovno iseljavati.
Flašu su iz utrobe žrtve izvadila u prištinskoj bolnici dva hirurga Albanca i jedan srpski hirurg dr Moračić. Njega su Albanci naknadno pozvali, pošto su se uplašili kada su otvorili utrobu i videli flašu i srču koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije izjavio:
- Prizor koji sam zatekao bio je jeziv.
Đorđe Martinović je posle toga operisan još tri ****, jednom na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i dva **** u Londonu.
O ovom zločinu tada je pisala celokupna domaća i svetska štampa. Samo nekoliko dana posle operacije koja je izvedena na VMA-a, koju su opsedali novinari, bojeći se da se Srbi na Kosovu ne dignu na ustanak, tada moćni Stane Dolanc, ministar Unutrašnjih poslova Jugoslavije, šef Kontraobaveštajne službe i potencijalni naslednik Josipa Broza Tita, činio je sve da zločin ne bude pripisan Albancima i bude potpuno drugučaje predstavljen javnosti.
Uz pomoć Brozovih generala, pre svega admirala Branka Mamule, generala Milana Daljevića, generala Vladimira Vojvodića, generala i narodnog heroja Jugoslavije Petra Gračanina i pukovnika Novaka Ivanovića, načelnika Doma JNA u Gnjilanu, gde je Martinović bio zaposlen, raznim manipulacijama, obmanama javnosti i skrivanjem istine o zločinu, tok istrage je skrenut u drugom pravcu.
Mnogi iskazi i činjenice o srahovitom činu nasilja su falsifikovani, a javnost obaveštena da je Martinović navodno priznao da se sam povredio. Očigledno je bilo da je reč o zaveri države protiv jednog malog čoveka i da se od užasnog stradanja i psihičkog i fizičkog maltretiranja pravi lakrdija.
O "slučaju Đorđa Martinovića" raspravljala je i skupština Jugoslavije osam ****, ali bez rezultata. Skupština Srbije šest **** je odlagala raspravu jer su rukovodioci smatrali da ona nije nadležna za slučaj već prema Ustavu Pokrajne Kosovo. Razrešenju slučaja nije pomoglo čak ni pismo našeg poznatog pisca Dobrice Ćosića, koje je javno upućeno Branku Mamuli i Dušanu Čkrebiću, tada aktuelnom Predsedniku Skupštine Srbije.
U zločinu učestvovale najmanje tri osobe
Posle operacije u Londonu u bolnici "Sveti Đorđe", čuveni proktolog svetskog ugleda dr Peter Holi izjavio je novinaru Miloradu Bajiću:
- Isključeno je svako samopovređivanje, zločin sam proučio sa svojim kolegama, posle uvida u kompletnu medicinsku dokumentaciju, nasilje su izvršile najmanje tri osobe. Sumnjalo se da su zločin izvršili sestrići Sinana Hasanija, tada aktuelnog predsednika SFRJ po ključu, protiv kojih je Velimir Cvetić, advokat Đorđa Martinovića pokrenuo istragu.
Licemerje i laži Staneta Dolanca
Posle izjave koju je dao Stane Dolanc, ministar unutrašnjih poslova SFRJ, ljubljanskoj televiziji, mediji više nisu pisali o "slučaju Martinović".
U toj izjavi Dolanc je doslovce rekao prisutnim novinarima:
- Što se tiče slučaja Đorđa Martinovića obustavljena je svaka istraga, suđenja neće biti jer su moji kriminalistički organi utvrdili da se on sam povredio.
Zatim je Dolanc sa osmehom licemerno dodao:
- Žao mi je što je Đorđe Martinović srpski samuraj koji je nad sobom izvršio harakiri.
Na tu dosetku Dolanca, svi prisutni novinari su se nasmejali. Ova izjava je, nažalost, do danas na snazi. Zbog te nje za sve ovo vreme, čitave dve decenije, slučaj za je ostao za javnost nerazjašnjen i nerasvetljen.
Albanski zločinci u Gnjilanu zlostavljali su čoveka, nabili mu kocem flašu od pola litra u utrobu, a nakon toga političari ondašnje SFRJ licemerno prikrivali i negirali napad na svog sunarodnika i lažima pomogli proterivanje i iseljavanje Srba sa Kosmeta i užase koji će tek uslediti
BEOGRAD - Desilo se to u Gnjilanu prvog maja 1985. godine. Đorđu Martinoviću, albanski zločinci i separatisti nabili su sa kocem polulitarsku flašu kroz **** u utrobu! Flaša se zaustavila tik pod desnim porebarnim lukom, a ovaj zločin albanski zločinci su smišljeno počinili kako bi pospešili iseljavanja Srba sa Kosova, koji su se posle toga počeli masovno iseljavati.
Flašu su iz utrobe žrtve izvadila u prištinskoj bolnici dva hirurga Albanca i jedan srpski hirurg dr Moračić. Njega su Albanci naknadno pozvali, pošto su se uplašili kada su otvorili utrobu i videli flašu i srču koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije izjavio:
- Prizor koji sam zatekao bio je jeziv.
Đorđe Martinović je posle toga operisan još tri ****, jednom na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i dva **** u Londonu.
O ovom zločinu tada je pisala celokupna domaća i svetska štampa. Samo nekoliko dana posle operacije koja je izvedena na VMA-a, koju su opsedali novinari, bojeći se da se Srbi na Kosovu ne dignu na ustanak, tada moćni Stane Dolanc, ministar Unutrašnjih poslova Jugoslavije, šef Kontraobaveštajne službe i potencijalni naslednik Josipa Broza Tita, činio je sve da zločin ne bude pripisan Albancima i bude potpuno drugučaje predstavljen javnosti.
Uz pomoć Brozovih generala, pre svega admirala Branka Mamule, generala Milana Daljevića, generala Vladimira Vojvodića, generala i narodnog heroja Jugoslavije Petra Gračanina i pukovnika Novaka Ivanovića, načelnika Doma JNA u Gnjilanu, gde je Martinović bio zaposlen, raznim manipulacijama, obmanama javnosti i skrivanjem istine o zločinu, tok istrage je skrenut u drugom pravcu.
Mnogi iskazi i činjenice o srahovitom činu nasilja su falsifikovani, a javnost obaveštena da je Martinović navodno priznao da se sam povredio. Očigledno je bilo da je reč o zaveri države protiv jednog malog čoveka i da se od užasnog stradanja i psihičkog i fizičkog maltretiranja pravi lakrdija.
O "slučaju Đorđa Martinovića" raspravljala je i skupština Jugoslavije osam ****, ali bez rezultata. Skupština Srbije šest **** je odlagala raspravu jer su rukovodioci smatrali da ona nije nadležna za slučaj već prema Ustavu Pokrajne Kosovo. Razrešenju slučaja nije pomoglo čak ni pismo našeg poznatog pisca Dobrice Ćosića, koje je javno upućeno Branku Mamuli i Dušanu Čkrebiću, tada aktuelnom Predsedniku Skupštine Srbije.
U zločinu učestvovale najmanje tri osobe
Posle operacije u Londonu u bolnici "Sveti Đorđe", čuveni proktolog svetskog ugleda dr Peter Holi izjavio je novinaru Miloradu Bajiću:
- Isključeno je svako samopovređivanje, zločin sam proučio sa svojim kolegama, posle uvida u kompletnu medicinsku dokumentaciju, nasilje su izvršile najmanje tri osobe. Sumnjalo se da su zločin izvršili sestrići Sinana Hasanija, tada aktuelnog predsednika SFRJ po ključu, protiv kojih je Velimir Cvetić, advokat Đorđa Martinovića pokrenuo istragu.
Licemerje i laži Staneta Dolanca
Posle izjave koju je dao Stane Dolanc, ministar unutrašnjih poslova SFRJ, ljubljanskoj televiziji, mediji više nisu pisali o "slučaju Martinović".
U toj izjavi Dolanc je doslovce rekao prisutnim novinarima:
- Što se tiče slučaja Đorđa Martinovića obustavljena je svaka istraga, suđenja neće biti jer su moji kriminalistički organi utvrdili da se on sam povredio.
Zatim je Dolanc sa osmehom licemerno dodao:
- Žao mi je što je Đorđe Martinović srpski samuraj koji je nad sobom izvršio harakiri.
Na tu dosetku Dolanca, svi prisutni novinari su se nasmejali. Ova izjava je, nažalost, do danas na snazi. Zbog te nje za sve ovo vreme, čitave dve decenije, slučaj za je ostao za javnost nerazjašnjen i nerasvetljen.
O slučaju porodice Milinčić i drugim slučajevima stradanja Srba od strane šiptarskog bašibozluka na stranama:
http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html
i
http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_3deo_c.html
prenosim samo jedan deo:
Таласима исељавања Срба са Космета у послератним годинама нарочито је доприносио велик број емиграната из Албаније, којима је нова власт директно помагала давањем имања и материјалном помоћи. А они су управо били најагресивнији према Србима. О томе сведочи, између осталога, и случај породице Милинчић из Самодреже код Вучитрна, којој је током рата убијен отац Данило од Албанаца емиграната, затим 1960. син Славомир од емиграната и шумокрадица, и 1982. унук Данило од Ферата Мује, емигранта Албанца, настањеног у суседству у Самодрежи[7] Да је исељавање српског живља са Космета под притиском почело већ у првој деценији по ослобођењу као сигурни показатељи могу послужити свакогодишњи извештаји Рашко призренског епископа Светом Синоду у Београд, по којима се скоро сваке године смањивао број парохија у овој епархији, нарочито око Подујева, у Дреници и око Ђаковице Истина, извесно смањење броја верујућих домова на Космету било је резултат антирелигиозне кампање нове власти марксистичке идеологије, при чему та кампања није погађала арбанашки живаљ као муслимански, јер је ислам у новом режиму био одувек и до данас привилегован Уз то, напади на Српску цркву и њену имовину били су све учесталији и од власти толерисани, понекад чак и подстрекивани, о чему постоји велик број докумената, жалби, преставки, вођења бескрајних судских спорова - и углавном све без успеха.
Међу злодела и злочине над српским живљем овога периода треба споменути и јавности већ познато мучко убиство младога Данила Милинчића пред његовом кућом у селу Самодрежи, 2. јуна 1982. године, када су четворица Арбанаса држала Данила, а албански емигрант Ферат Мујо пуцао му из пиштоља у срце, на очи мајке Данице која је својим телом покушала да заштити живот свог невиног сина.[36]
Судбина убијеног Данила Милинчића и затим читаве његове породице само је симболичка појава за судбину читавог српског живља на Косову. Било је још и других убистава, за ових неколико последњих година, као што је убиство оца породице Шарића, у селу Меће код Ђаковице, убијеног од фамилије Краснићи (арбанашких католика, који му отимају имање), пред својом кућом, 3. јула 1983, после чега је настављено са прогоном његових синова и породице, с циљем да се иселе са свог имања и из Метохије. Године 1981, другог априла, по повратку са демонстрација у Приштини, арбанашка маса убила је једног Србина младића на излазу из Вучитрна, али је то убиство чувано као "државна тајна" и није досад објављивано. У Новом селу код Витине познати балиста Хисен Трпеза ранио је тешко једног српског младића (1986), који је једва остао жив, а један други српски младић, Милош Кошутић из села Сазлије код Урошевца, претучен је од 6 Арбанаса лопатама, тако да је после неколико дана умро од повреда (1983). Младићу Славиши Томићу, студенту из Призрена, насред улице зарио је нож у ребра Шукри Гаши и затим побегао (јуна 1988), а у српском селу Прекалу код Истока (од септембра 1988) жене и деца с пушкама чувају даноноћну стражу због насртаја арбанашких ага и бегова из дечанске општине, о чему је штампа опширно писала.
http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/stradanje_srba/img/011.jpg
Место убиства Данила Миланчића у Самодрежи (2. јуна 1982.)
- Пред тужну годишњицу крвничког убиства Данила Милинчића (+2. јун 1982), новинар Јеврем Дамњановић посетио је сироту мајку Даницу у Самодрежи и још једном изнео њене старе и нове муке и злопаћења на Косову. "Није моја мука једина овде", (на Косову), вели жалосна Даница Милинчић. "Прошле ноћи су пси бесно лајали и јурили двориштем. Никако да се смире као да лају на човека. Узмем овај мали пиштољ и опалим два пута у ваздух. Пси се смирише. Чудно је то. Кад шушне, скочим. Тера ме нешто, изнутра. Али не зато што се плашим за свој живот. Поготову откад ми сина убише. И кад идем кроз помрчину, не склањам се; идем право према њему. Ако ми је судњи дан, нека буде. Свашта сам претурила преко главе... Већ на почетку рата дошао је овде из Албаније Шабан Буња са браћом и стричевима. Стао горе изнад куће и наоружан машинком довикнуо мом будућем свекру Данилу: "Да се селиш одавде, ово је моје". ... Данило је одважно рекао: "Ми одавде не идемо. А свачија је сила прошла, па ће и твоја.". Ипак, и Милинчићи и моји Михаиловићи морали су да се селе. Чим је дошла слобода, вратили смо се у Самодрежу. Затекли смо демолиране куће, а из неких се још нису били иселили Шабанови рођаци. Затим је мукотрпни сељачки живот текао наизглед као свуда. Али, није било тако... Године 1960. убијен је мој муж Славољуб... доле крај потока, на нашем имању, убили су га мучки из пиштоља. Никада се није сазнало ко је то учинио". 2. јуна 1982. г. убили су и Даничиног сина Данила. Син, синовац и сестрић Ферата Мује (емигранта из Албаније) држали су беспомоћног младића Данила и тукли га, а затим је убица, Ферат, притрчао и клекао му на стомак и пиштољем хладнокрвно пуцао му у срце, пред очима мајке Данице, која је покушала да својим телом заштити сина. Данилова супруга Ратка са двоје дечице (једно је посмрче), живи сада у Косову Пољу, где се по убиству мужа једва некако запослила као учитељица. "Сви су се разишли, каже мајка Даница. Шта ћу овде сама? Тек само да будем на броју. Коме то користи? Ионако, кад умрем, ово ће опустети. Понудила сам кућу на продају, али купаца нема. Срби се селе, остало је свега неколико домаћинстава. Све сами старци. Школа има само 4 српска ђака. Одлазе и Срби из околине. И ја бих исто. Али, Шабанови потомци, оног балисте, поручили су: "Ми Даници нећемо да правимо никакве сметње, али њена земља је наша". И зато нико од Шиптара неће да је купи. А и зашто би, кад ће им ионако припасти једнога дана. Дође ми да све ово оставим како је, и одем" ("Илустрована политика", 31. 5. 1988).
http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html
i
http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_3deo_c.html
prenosim samo jedan deo:
Таласима исељавања Срба са Космета у послератним годинама нарочито је доприносио велик број емиграната из Албаније, којима је нова власт директно помагала давањем имања и материјалном помоћи. А они су управо били најагресивнији према Србима. О томе сведочи, између осталога, и случај породице Милинчић из Самодреже код Вучитрна, којој је током рата убијен отац Данило од Албанаца емиграната, затим 1960. син Славомир од емиграната и шумокрадица, и 1982. унук Данило од Ферата Мује, емигранта Албанца, настањеног у суседству у Самодрежи[7] Да је исељавање српског живља са Космета под притиском почело већ у првој деценији по ослобођењу као сигурни показатељи могу послужити свакогодишњи извештаји Рашко призренског епископа Светом Синоду у Београд, по којима се скоро сваке године смањивао број парохија у овој епархији, нарочито око Подујева, у Дреници и око Ђаковице Истина, извесно смањење броја верујућих домова на Космету било је резултат антирелигиозне кампање нове власти марксистичке идеологије, при чему та кампања није погађала арбанашки живаљ као муслимански, јер је ислам у новом режиму био одувек и до данас привилегован Уз то, напади на Српску цркву и њену имовину били су све учесталији и од власти толерисани, понекад чак и подстрекивани, о чему постоји велик број докумената, жалби, преставки, вођења бескрајних судских спорова - и углавном све без успеха.
Међу злодела и злочине над српским живљем овога периода треба споменути и јавности већ познато мучко убиство младога Данила Милинчића пред његовом кућом у селу Самодрежи, 2. јуна 1982. године, када су четворица Арбанаса држала Данила, а албански емигрант Ферат Мујо пуцао му из пиштоља у срце, на очи мајке Данице која је својим телом покушала да заштити живот свог невиног сина.[36]
Судбина убијеног Данила Милинчића и затим читаве његове породице само је симболичка појава за судбину читавог српског живља на Косову. Било је још и других убистава, за ових неколико последњих година, као што је убиство оца породице Шарића, у селу Меће код Ђаковице, убијеног од фамилије Краснићи (арбанашких католика, који му отимају имање), пред својом кућом, 3. јула 1983, после чега је настављено са прогоном његових синова и породице, с циљем да се иселе са свог имања и из Метохије. Године 1981, другог априла, по повратку са демонстрација у Приштини, арбанашка маса убила је једног Србина младића на излазу из Вучитрна, али је то убиство чувано као "државна тајна" и није досад објављивано. У Новом селу код Витине познати балиста Хисен Трпеза ранио је тешко једног српског младића (1986), који је једва остао жив, а један други српски младић, Милош Кошутић из села Сазлије код Урошевца, претучен је од 6 Арбанаса лопатама, тако да је после неколико дана умро од повреда (1983). Младићу Славиши Томићу, студенту из Призрена, насред улице зарио је нож у ребра Шукри Гаши и затим побегао (јуна 1988), а у српском селу Прекалу код Истока (од септембра 1988) жене и деца с пушкама чувају даноноћну стражу због насртаја арбанашких ага и бегова из дечанске општине, о чему је штампа опширно писала.
http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/stradanje_srba/img/011.jpg
Место убиства Данила Миланчића у Самодрежи (2. јуна 1982.)
- Пред тужну годишњицу крвничког убиства Данила Милинчића (+2. јун 1982), новинар Јеврем Дамњановић посетио је сироту мајку Даницу у Самодрежи и још једном изнео њене старе и нове муке и злопаћења на Косову. "Није моја мука једина овде", (на Косову), вели жалосна Даница Милинчић. "Прошле ноћи су пси бесно лајали и јурили двориштем. Никако да се смире као да лају на човека. Узмем овај мали пиштољ и опалим два пута у ваздух. Пси се смирише. Чудно је то. Кад шушне, скочим. Тера ме нешто, изнутра. Али не зато што се плашим за свој живот. Поготову откад ми сина убише. И кад идем кроз помрчину, не склањам се; идем право према њему. Ако ми је судњи дан, нека буде. Свашта сам претурила преко главе... Већ на почетку рата дошао је овде из Албаније Шабан Буња са браћом и стричевима. Стао горе изнад куће и наоружан машинком довикнуо мом будућем свекру Данилу: "Да се селиш одавде, ово је моје". ... Данило је одважно рекао: "Ми одавде не идемо. А свачија је сила прошла, па ће и твоја.". Ипак, и Милинчићи и моји Михаиловићи морали су да се селе. Чим је дошла слобода, вратили смо се у Самодрежу. Затекли смо демолиране куће, а из неких се још нису били иселили Шабанови рођаци. Затим је мукотрпни сељачки живот текао наизглед као свуда. Али, није било тако... Године 1960. убијен је мој муж Славољуб... доле крај потока, на нашем имању, убили су га мучки из пиштоља. Никада се није сазнало ко је то учинио". 2. јуна 1982. г. убили су и Даничиног сина Данила. Син, синовац и сестрић Ферата Мује (емигранта из Албаније) држали су беспомоћног младића Данила и тукли га, а затим је убица, Ферат, притрчао и клекао му на стомак и пиштољем хладнокрвно пуцао му у срце, пред очима мајке Данице, која је покушала да својим телом заштити сина. Данилова супруга Ратка са двоје дечице (једно је посмрче), живи сада у Косову Пољу, где се по убиству мужа једва некако запослила као учитељица. "Сви су се разишли, каже мајка Даница. Шта ћу овде сама? Тек само да будем на броју. Коме то користи? Ионако, кад умрем, ово ће опустети. Понудила сам кућу на продају, али купаца нема. Срби се селе, остало је свега неколико домаћинстава. Све сами старци. Школа има само 4 српска ђака. Одлазе и Срби из околине. И ја бих исто. Али, Шабанови потомци, оног балисте, поручили су: "Ми Даници нећемо да правимо никакве сметње, али њена земља је наша". И зато нико од Шиптара неће да је купи. А и зашто би, кад ће им ионако припасти једнога дана. Дође ми да све ово оставим како је, и одем" ("Илустрована политика", 31. 5. 1988).
- Poruka
- 54.990
Za gljive
- Poruka
- 12.559
Pobegli? Neki su pobegli, a neki (vecina) su oterani... Necemo to da izostavimo... Razvodnjavanje teme ili ne, chinjenica je da ste izvrshili pogrom Srba...
To brojke kazu, a ne ja... A ja nisam chuo do sada da je bio neki pogrom Albanaca ili neshto? 
To apropo priche ko je pochinio vishe zlochina... Ja sam samo malo to izokrenuo... I postavio pitanje... Ko je pochinio veci zlochin?
- Poruka
- 33.624
to ce ti objasniti neki stariji forumas.
- Poruka
- 54.990
Teror nad Srbima
Година 1988.
Јануар
- Уочи нове 1988. године у Приштини Шиптар Ибрахим Шаља је физички напао Србина новинара само зато што га је претекао аутом. И пред милицијом се насилнички понашао и претио Србину осветом.
- Око нове 1988. године, у селу Букошу код Вучитрна, непознати је ноћу узнемиравао село пуцњима пред кућом Сава Живковића. У истом селу су 4 пута палили сточну храну на имањима српских породица Ивановић, Букић, Вардић и Челић. Шиптар тракториста јурио је трактором српску децу преко сеоске ливаде док су се враћала кући из школе. Нико од свих ових насилника није ухваћен ни кажњен.
- Почетком јануара 1988. Нергиз Имери из Драгаша, радник у Бору, рекао је јавно у Приштини да "Србе и Црногорце не треба исељавати са Косова, него их треба побити".
У две школе у Ђаковици већ конкурсом су онемогућили формирање одељења на српском језику. А Средњошколски центар у Клини постао је у наставном особљу једнонационалан, тј. шиптарски директори прогурали су искључиво своје наставнике. У културним институцијама Подујева сва руководећа места су попуњена Албанцима.
- 3. 1. 1988. Ајет Мочила и његов син из Новог села код Витине физички су напали Трајану Марковић (35), домаћицу из истог села и вређали је зато што је упитала Мочилу зашто јој је убио ћерку. Ускоро затим, Хисен Хаљиљи у Витини ранио је ловачком пушком Станојка Михаиловића и то на чистом простору. Такође је у Витини Драгутину Ђокићу комшија Албанац посекао на њиви шљиве и преорао међу дуж 200 метара. У истој витинској општини је током протекле године било доста пожара по српским шумама и имовини. Пожаре су подметнули Шиптари.
- Око 10. 1. 1988. Хашим Шаћири из села Депце код Прешева налетео је великом брзином аутом "голфом" директно на Драгана Ивковића из Пасјана код Гњилана и повредивши га побегао. После је ухваћен и осуђен.
- 20. 1. 1988. Шаћир Шаћири је у радничком ресторану, у Косовској Витини тањиром погодио у главу Савку Дујић. Њено здравствено стање се од тада нагло погоршало и после неколико дана умрла је. Силеџија није одговарао.
- 27. јануара 1988. у препуном аутобусу "Косовотранса", који саобраћа од Вучитрна до Гојбуље (српско село), на двојицу путника Срба, Ранка Лемпића и Милосава Гајића из Гојбуље, напали су ножевима двојица Шиптара, Муса Хисени и Сабри Брака. Овај напад на Србе десио се још док је аутобус био у Вучитрну, а повод је био што су овим Шиптарима наводно ометале дечје санке које су ови Срби путници били купили својој деци. Само благодарећи присутном Разиму Феки који је код себе имао пиштољ, спречено је да не дође до крвопролића. Тада су ове шиптарске силеџије побегле из аутобуса, бојећи се да не буду осуђени због угрожавања људских живота. Тек касније су ухваћени од органа власти и осуђени на 6 месеци односно годину дана.
- 29. 1. 1988. одваљена су и украдена врата са средњовековне српске цркве Св. Петке у селу Бинач код Витине. Кривци нису откривени.
Фебруар
- 2. 2. 1988. у Чаглавици код Приштине жале се мештани Срби да су непознати "хулигани" насрнули на имовину Момчила Трајковића и демолирали му тек изграђену кућу и палили је.
- Почетком фебруара 1988. води се препирка да ли је Иљаш Бериша претио пиштољем становницима села Аде приликом експропријације земљишта за "Електропривреду" Косова, како то српско становништво тврди. Слично у Призрену дивљају узурпатори општенародне имовине. Такође у Дечанској општини влада самовоља општинских моћника Албанаца, а надлежни загонетно ћуте док се Србима отима имање, или га Албанци плаћају државним новцем. Тек половином априла 1988. окружни суд у Пећи расправља о тим купопродајама у Дечанима, где је откривено да су Шиптари: председник Комитета Чекај и шеф СУП-а Вишај, вршили притисак на Србе за исељавање и давали друштвени новац за куповину имања од српских породица Буриплић и Пешић.
- Шумар Богољуб Илић из Бањоке жали се, фебруара 1988. да шумокрадице Албанци недозвољено секу туђе шуме по селима око Бањоке и Звечана и физички насрћу на њега када их опомиње. Слична масовна сеча шума од Шиптара шумокрадица, али и других албанских силника, забележена је и у општини Витина.
"Јединство" од 9. 2. 1988. јавља да је у Приштини откривено и ухапшено 17 препродаваца дроге, углавном Албанаца, међу којима има и крадљиваца и шверцера другом робом. Саслушавањем ових откривено је још 19 лица, опет већином Албанаца, који су такође учествовали у преносу и препродаји дроге. Из друге штампе, домаће и иностране, сазнаје се да су Албанци међу првим мафијашима на Западу у кријумчарењу и продавању дроге, што је један од главних извора огромних девизних сума којима Шиптари купују српска имања на Космету.
- 14. 2. 1988. у Приштини је студент Мухамед Хасани насрнуо да силује Елвиру Мусић из Рожаја и она је искочила кроз прозор са 4. спрата и погинула, а силеџија је побегао. Многи случајеви силовања на Косову су прикривани због срамоте или из страха од Шиптара.
- 16. 2. 1988. возач "Косовотранса" Суљ Кастрати из Захача код Пећи ишамарао је малолетницу В. О. Српкињу из Прекала код Истока, ученицу 3. разреда Основне школе у Ђураковцу, зато што је затражила да аутобус стане на постаји да би она сишла.
- 18. 2. 1988. јављају да је у Витини откривено неколико купаца и препродаваца имања и кућа од угрожених српских породица, чиме је директно подстицано исељавање Срба. Такође вест истога дана у приштинском "Јединству" да у Урошевцу избегавају да приме Србе повратнике на Косово, а у међувремену и ту сеоба Срба под притиском траје и даље.
- 22. 2. 1988. суд у Пећи осудио је Фатмира Јаху, Африма Краснићи и Бедруша Беришу из Брежаника код Пећи што су 24. 9. 1987. на свиреп начин силовали малолетницу Н. Н. (17) Српкињу из села Крушевца код Пећи.
Година 1988.
Јануар
- Уочи нове 1988. године у Приштини Шиптар Ибрахим Шаља је физички напао Србина новинара само зато што га је претекао аутом. И пред милицијом се насилнички понашао и претио Србину осветом.
- Око нове 1988. године, у селу Букошу код Вучитрна, непознати је ноћу узнемиравао село пуцњима пред кућом Сава Живковића. У истом селу су 4 пута палили сточну храну на имањима српских породица Ивановић, Букић, Вардић и Челић. Шиптар тракториста јурио је трактором српску децу преко сеоске ливаде док су се враћала кући из школе. Нико од свих ових насилника није ухваћен ни кажњен.
- Почетком јануара 1988. Нергиз Имери из Драгаша, радник у Бору, рекао је јавно у Приштини да "Србе и Црногорце не треба исељавати са Косова, него их треба побити".
У две школе у Ђаковици већ конкурсом су онемогућили формирање одељења на српском језику. А Средњошколски центар у Клини постао је у наставном особљу једнонационалан, тј. шиптарски директори прогурали су искључиво своје наставнике. У културним институцијама Подујева сва руководећа места су попуњена Албанцима.
- 3. 1. 1988. Ајет Мочила и његов син из Новог села код Витине физички су напали Трајану Марковић (35), домаћицу из истог села и вређали је зато што је упитала Мочилу зашто јој је убио ћерку. Ускоро затим, Хисен Хаљиљи у Витини ранио је ловачком пушком Станојка Михаиловића и то на чистом простору. Такође је у Витини Драгутину Ђокићу комшија Албанац посекао на њиви шљиве и преорао међу дуж 200 метара. У истој витинској општини је током протекле године било доста пожара по српским шумама и имовини. Пожаре су подметнули Шиптари.
- Око 10. 1. 1988. Хашим Шаћири из села Депце код Прешева налетео је великом брзином аутом "голфом" директно на Драгана Ивковића из Пасјана код Гњилана и повредивши га побегао. После је ухваћен и осуђен.
- 20. 1. 1988. Шаћир Шаћири је у радничком ресторану, у Косовској Витини тањиром погодио у главу Савку Дујић. Њено здравствено стање се од тада нагло погоршало и после неколико дана умрла је. Силеџија није одговарао.
- 27. јануара 1988. у препуном аутобусу "Косовотранса", који саобраћа од Вучитрна до Гојбуље (српско село), на двојицу путника Срба, Ранка Лемпића и Милосава Гајића из Гојбуље, напали су ножевима двојица Шиптара, Муса Хисени и Сабри Брака. Овај напад на Србе десио се још док је аутобус био у Вучитрну, а повод је био што су овим Шиптарима наводно ометале дечје санке које су ови Срби путници били купили својој деци. Само благодарећи присутном Разиму Феки који је код себе имао пиштољ, спречено је да не дође до крвопролића. Тада су ове шиптарске силеџије побегле из аутобуса, бојећи се да не буду осуђени због угрожавања људских живота. Тек касније су ухваћени од органа власти и осуђени на 6 месеци односно годину дана.
- 29. 1. 1988. одваљена су и украдена врата са средњовековне српске цркве Св. Петке у селу Бинач код Витине. Кривци нису откривени.
Фебруар
- 2. 2. 1988. у Чаглавици код Приштине жале се мештани Срби да су непознати "хулигани" насрнули на имовину Момчила Трајковића и демолирали му тек изграђену кућу и палили је.
- Почетком фебруара 1988. води се препирка да ли је Иљаш Бериша претио пиштољем становницима села Аде приликом експропријације земљишта за "Електропривреду" Косова, како то српско становништво тврди. Слично у Призрену дивљају узурпатори општенародне имовине. Такође у Дечанској општини влада самовоља општинских моћника Албанаца, а надлежни загонетно ћуте док се Србима отима имање, или га Албанци плаћају државним новцем. Тек половином априла 1988. окружни суд у Пећи расправља о тим купопродајама у Дечанима, где је откривено да су Шиптари: председник Комитета Чекај и шеф СУП-а Вишај, вршили притисак на Србе за исељавање и давали друштвени новац за куповину имања од српских породица Буриплић и Пешић.
- Шумар Богољуб Илић из Бањоке жали се, фебруара 1988. да шумокрадице Албанци недозвољено секу туђе шуме по селима око Бањоке и Звечана и физички насрћу на њега када их опомиње. Слична масовна сеча шума од Шиптара шумокрадица, али и других албанских силника, забележена је и у општини Витина.
"Јединство" од 9. 2. 1988. јавља да је у Приштини откривено и ухапшено 17 препродаваца дроге, углавном Албанаца, међу којима има и крадљиваца и шверцера другом робом. Саслушавањем ових откривено је још 19 лица, опет већином Албанаца, који су такође учествовали у преносу и препродаји дроге. Из друге штампе, домаће и иностране, сазнаје се да су Албанци међу првим мафијашима на Западу у кријумчарењу и продавању дроге, што је један од главних извора огромних девизних сума којима Шиптари купују српска имања на Космету.
- 14. 2. 1988. у Приштини је студент Мухамед Хасани насрнуо да силује Елвиру Мусић из Рожаја и она је искочила кроз прозор са 4. спрата и погинула, а силеџија је побегао. Многи случајеви силовања на Косову су прикривани због срамоте или из страха од Шиптара.
- 16. 2. 1988. возач "Косовотранса" Суљ Кастрати из Захача код Пећи ишамарао је малолетницу В. О. Српкињу из Прекала код Истока, ученицу 3. разреда Основне школе у Ђураковцу, зато што је затражила да аутобус стане на постаји да би она сишла.
- 18. 2. 1988. јављају да је у Витини откривено неколико купаца и препродаваца имања и кућа од угрожених српских породица, чиме је директно подстицано исељавање Срба. Такође вест истога дана у приштинском "Јединству" да у Урошевцу избегавају да приме Србе повратнике на Косово, а у међувремену и ту сеоба Срба под притиском траје и даље.
- 22. 2. 1988. суд у Пећи осудио је Фатмира Јаху, Африма Краснићи и Бедруша Беришу из Брежаника код Пећи што су 24. 9. 1987. на свиреп начин силовали малолетницу Н. Н. (17) Српкињу из села Крушевца код Пећи.
- 27. 2. 1988. на збору Срба у Косову Пољу један старији Србин је рекао да је ловац и да не може да издржи а да не каже оно што га тишти. Драму косовскометохијских Срба он је представио овим речима: "Као ловац знам да у ловачким књигама стоји да, кад се ловни фонд сведе на 7-8 %, онда та врста постаје аутоматски заштићена - мора се чувати неговати и одржавати. И наш број (тј. број Срба) на Косову већ се свео на толико. Зашто више не престану да нас прогоне?!" - Овакво осећање безизлаза код Срба на Косову један честити новинар је с правом окарактерисао као "трагично осећање дивљачи за одстрел" ("Књижевна реч" 10. 3. 1988). Са оваквим осећањем Срби на Космету живе већ пола века.
- 28. 2. 1988. у селу Дечани напао је Селмон Укај (18) ножем на малолетницу Г. Д. (15) из Црнобрега и нанео јој тешке телесне повреде, а лакше је повредио њеног друга М. С. из Луке и затим побегао. Касније је ухваћен и суђен.
Март
- Почетком марта 1988. Изјах Бехљули и братанац му Безаир, из села Љубиште код Витине, посекли су 56 стабала топола и врба на имању Србина Светозара Стојановића. Човек је од жалости напрасно умро!
- 4. марта 1988. непознати Шиптар напао је српске ученице М. Ј. и М. Б. из Коретишта, код Гњилана, на путу кад су се из школе враћале кући. Он их је вулгарно вређао и јурио их, али су их пролазници спасли од веће напасти.
- "Јединство" од 7. 3. 1988. јавља да је у општини Призрен "ове више исељених" Срба: у току 1987. иселила се 31 породица са преко 100 чланова и још 171 појединац, што је у односу на прошлу годину више за 46 лица. Разлог је - све бројнија кривична дела против Срба и десетак тешких физичких напада од Шиптара. Органи покрајинских власти констатују да "исељавање Срба и Црногораца, као најтежа последица деловања албанских националиста и сепаратиста, и даље је најтежи проблем у Покрајини Косово". Оваква се констатација чешће понавља, и - ником ништа! Ој кукавно Српство угашено!
- Ноћу 10/11. марта 1988. претучен је Угљеша Вујић из села Грнчара код Витине на путу за село, где су га непозната лица (= Шиптари) пресрели и нанели му тешке телесне повреде, па побегла. Мештани су га нашли у бесвести и пренели у болницу у Гњилане. Свима је јасно ко су силеџије.
- 14. марта 1988. браћа Хајдар и Рама Планеја упали су ноћу насилно у хотелу "Турист" у Призрену, у собу Српкиње В. С. и ножем је присилили да целу ноћ остане са једним од њих. Сутрадан су јој претили да их не сме пријавити и онда побегли.
- "Јединство" од 16. 3. 1988. преноси констатацију власти да исељавање српског живља у гњиланском крају и даље траје и да многим "селима прети етничка чистота". Слично је и у вучитрнском крају, где је установљено да су од преосталих Срба још 113 породица саградиле куће ван Косова. Исти лист још пише о томе како на седници Скупштине општине у Србици, када је на дневном реду било питање "остваривања мера и акција за заустављање исељавања Срба и Црно гораца" из ове општине, сви су Албанци буквално "оћутали седницу, тј. "прешли су ћутке преко овог питања". Истога дана пише "Јединство" да још увек није разјашњен узрок смрти Звонимира Станића (38) из Призрена, који је 20. 4. 1987. увече нађен у бесвести у реци Бистрици у Призрену, под каменим мостом, са тешким повредама главе и грудног коша, па је убрзо умро у болници. Такође доноси и вест да је Брахим Џамиљи (22) из Аранђеловца претукао Тихомира Воштића из Клине, а када је ухапшен, побегао је из станице милиције. Можда му је бекство и омогућено.
- 17. 3. 1988. "Јединство" пише о тучи просветних радника у селу Пожарању код Витине, што показују међунационалне односе у тој школи, у којој је један ученик Албанац написао: "Не желимо Србе овде". Такође и вест да су у тој општини неки Албанци "унапређени иако су били кажњени због непријатељског деловања". Иначе, у Витинској општини већ је 5 села "етнички чисто", а ускоро ће то изгледа бити и још 8 насеља.
- 20. марта 1988. око поноћи непознати (= Шиптари) су напали мајку Даницу Лутовац и њену ћерку Бранку у њиховој кући у Ђураковцу, покушавши да провале у кућу, при чему су оштетили врата и скинули умрлицу покојног оца породице. Такође су у истом месту пре 10 дана непознати узнемиривали кућу и породицу Томислава Шиљковића. Свима је јасно на Космету ко коме напада куће и чељад.
- У селу Доња Дубница код Подујева, после досељавања породице Ђони, емиграната из Албаније, којима је шездесетих година СУП Косова купио имање у засеоку Горњи Личани, почело је исељавање српског становништва које и данас несмањено траје (дакле и пре и после 1981). Из села се иселило преко 100 српских породица са око 400 чланова. Разлози су: многи и разни притисци Шиптара емиграната. Радосава Вук Мировић више пута је тражила помоћ СУП-а Подујево због напада на њу и њену децу на властитом имању, али све узалуд. Српска имања се купују по нижим ценама, и онда препродају по већим, а неки Албанци за то добијају и државне кредите. У Подујевском крају је све већи број "етнички чистих" села. ("Јединство" 21. 3. 1988).
- У Вучитрну су средњовековни културноисторијски споменици: кула Војиновића, камени мост, Самодрежа црква и друге српске знаменитости изложени пропадању - не само зубом времена него и људским немаром и скрнављењем. Река Ситница годинама се загаћује од термоелектране. Такође је и Газиместански споменик и његова околина у очајном стању. Тако шиптарске аутономне власти затиру на Косову Српске трагове живота и историје.
- 21. марта 1988. у селу Б. Луковац код Истока пет српских породица Терзића одлучило је да се селе, а разлог је: "Осећај несигурности, страха, бесперспективности, немогућност запошљавања, нерешени комунални проблеми, директни и индиректни притисци", нарочито од шиптарских породица Бљакај, Горужде и Руговај. У селу су рушени споменици на српском гробљу, подметани пожари, сечена шума, чињена пољска штета Србима.
- 28. 2. 1988. у селу Дечани напао је Селмон Укај (18) ножем на малолетницу Г. Д. (15) из Црнобрега и нанео јој тешке телесне повреде, а лакше је повредио њеног друга М. С. из Луке и затим побегао. Касније је ухваћен и суђен.
Март
- Почетком марта 1988. Изјах Бехљули и братанац му Безаир, из села Љубиште код Витине, посекли су 56 стабала топола и врба на имању Србина Светозара Стојановића. Човек је од жалости напрасно умро!
- 4. марта 1988. непознати Шиптар напао је српске ученице М. Ј. и М. Б. из Коретишта, код Гњилана, на путу кад су се из школе враћале кући. Он их је вулгарно вређао и јурио их, али су их пролазници спасли од веће напасти.
- "Јединство" од 7. 3. 1988. јавља да је у општини Призрен "ове више исељених" Срба: у току 1987. иселила се 31 породица са преко 100 чланова и још 171 појединац, што је у односу на прошлу годину више за 46 лица. Разлог је - све бројнија кривична дела против Срба и десетак тешких физичких напада од Шиптара. Органи покрајинских власти констатују да "исељавање Срба и Црногораца, као најтежа последица деловања албанских националиста и сепаратиста, и даље је најтежи проблем у Покрајини Косово". Оваква се констатација чешће понавља, и - ником ништа! Ој кукавно Српство угашено!
- Ноћу 10/11. марта 1988. претучен је Угљеша Вујић из села Грнчара код Витине на путу за село, где су га непозната лица (= Шиптари) пресрели и нанели му тешке телесне повреде, па побегла. Мештани су га нашли у бесвести и пренели у болницу у Гњилане. Свима је јасно ко су силеџије.
- 14. марта 1988. браћа Хајдар и Рама Планеја упали су ноћу насилно у хотелу "Турист" у Призрену, у собу Српкиње В. С. и ножем је присилили да целу ноћ остане са једним од њих. Сутрадан су јој претили да их не сме пријавити и онда побегли.
- "Јединство" од 16. 3. 1988. преноси констатацију власти да исељавање српског живља у гњиланском крају и даље траје и да многим "селима прети етничка чистота". Слично је и у вучитрнском крају, где је установљено да су од преосталих Срба још 113 породица саградиле куће ван Косова. Исти лист још пише о томе како на седници Скупштине општине у Србици, када је на дневном реду било питање "остваривања мера и акција за заустављање исељавања Срба и Црно гораца" из ове општине, сви су Албанци буквално "оћутали седницу, тј. "прешли су ћутке преко овог питања". Истога дана пише "Јединство" да још увек није разјашњен узрок смрти Звонимира Станића (38) из Призрена, који је 20. 4. 1987. увече нађен у бесвести у реци Бистрици у Призрену, под каменим мостом, са тешким повредама главе и грудног коша, па је убрзо умро у болници. Такође доноси и вест да је Брахим Џамиљи (22) из Аранђеловца претукао Тихомира Воштића из Клине, а када је ухапшен, побегао је из станице милиције. Можда му је бекство и омогућено.
- 17. 3. 1988. "Јединство" пише о тучи просветних радника у селу Пожарању код Витине, што показују међунационалне односе у тој школи, у којој је један ученик Албанац написао: "Не желимо Србе овде". Такође и вест да су у тој општини неки Албанци "унапређени иако су били кажњени због непријатељског деловања". Иначе, у Витинској општини већ је 5 села "етнички чисто", а ускоро ће то изгледа бити и још 8 насеља.
- 20. марта 1988. око поноћи непознати (= Шиптари) су напали мајку Даницу Лутовац и њену ћерку Бранку у њиховој кући у Ђураковцу, покушавши да провале у кућу, при чему су оштетили врата и скинули умрлицу покојног оца породице. Такође су у истом месту пре 10 дана непознати узнемиривали кућу и породицу Томислава Шиљковића. Свима је јасно на Космету ко коме напада куће и чељад.
- У селу Доња Дубница код Подујева, после досељавања породице Ђони, емиграната из Албаније, којима је шездесетих година СУП Косова купио имање у засеоку Горњи Личани, почело је исељавање српског становништва које и данас несмањено траје (дакле и пре и после 1981). Из села се иселило преко 100 српских породица са око 400 чланова. Разлози су: многи и разни притисци Шиптара емиграната. Радосава Вук Мировић више пута је тражила помоћ СУП-а Подујево због напада на њу и њену децу на властитом имању, али све узалуд. Српска имања се купују по нижим ценама, и онда препродају по већим, а неки Албанци за то добијају и државне кредите. У Подујевском крају је све већи број "етнички чистих" села. ("Јединство" 21. 3. 1988).
- У Вучитрну су средњовековни културноисторијски споменици: кула Војиновића, камени мост, Самодрежа црква и друге српске знаменитости изложени пропадању - не само зубом времена него и људским немаром и скрнављењем. Река Ситница годинама се загаћује од термоелектране. Такође је и Газиместански споменик и његова околина у очајном стању. Тако шиптарске аутономне власти затиру на Косову Српске трагове живота и историје.
- 21. марта 1988. у селу Б. Луковац код Истока пет српских породица Терзића одлучило је да се селе, а разлог је: "Осећај несигурности, страха, бесперспективности, немогућност запошљавања, нерешени комунални проблеми, директни и индиректни притисци", нарочито од шиптарских породица Бљакај, Горужде и Руговај. У селу су рушени споменици на српском гробљу, подметани пожари, сечена шума, чињена пољска штета Србима.
- Poruka
- 33.624
Pobegli? Neki su pobegli, a neki (vecina) su oterani... Necemo to da izostavimo... Razvodnjavanje teme ili ne, chinjenica je da ste izvrshili pogrom Srba...
razmisli malo, koliko je srba moglo biti proterano ?? bio je rat, pojedini srbi, pripadnici vosjke, paramilitarnih grupacija, policije, a bogami i civili, su cinili na kosovu sta su cinili... dolazi NATO koji obavezuje da se sva vojska povuce, a i policija, sta mislis da li je neko trebao terati taj narod koji je iako nije ucestvovao, video sta je radjeno albancima na kosovu. nemoj da si naivan, ja verujem da je mozda oterano par desetina hiljada, ali to je maksimum. ostalo je pobeglo. i ja ih ne krivim,i ja bih da sam na njihovom mestu, iako nisam bio kriv. previse su zla naneli pojedinci da bih krivio te koji su pobegli.
samo u mitrovici je ostalo mozda hiljadu ili dve, i to mahom staraca. kada sam dosao bila je pusta, govorim o severnom delu. tek kasnije, kako su dani prolazili, i kako se videlo da albanci ipak ne divljaju, zahvaljujuci i KFOR-u koji je bio na mostu, pocinje povratak i sada ih ima vise nego sto ih je bilo.
Spisak ubijenih i kidnapovanih Srba na Kosmetu od dolaska KFOR-a
Tela srpskih žrtava iz Starog Grackog
Spisak ubijenih Srba
Spisak kidnapovanih Srba
Fotografije
SPISAK UBIJENIH SRBA NA KOSOVU I METOHIJI
od 2. juna do 22. avgusta 1999. godine
Priština
Branković Dragan, ubijen 2. juna 1999. kod Kičme u Prištini
Kapetanović Dojčin, ubijen 8. juna 1999. tokom vožnje u autobusu, u selu Lebane, pri povratku iz Beograda
Jovanović Dragan iz sela Kojlovića, ubijen na ulasku u Prištinu
Petrović Miroslav, mehaničar iz Kosova Polja, nađen ubijen u selu Kojlovići kod Prištine
Sukić Ilij iz Prištine, ubijen u svom dvorištu, 14. juna 1999.
Stanisavljević Vladimir i
Stanisavljević Persa (bračni par), tela su im pronađena 17. juna 1999. u njihovoj kući u Prištini
Branković Dragan iz Prištine, naselje Dardanija, ubijen 21. juna 1999.
Leković Milenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Prištini, ubijen 23. juna 1999. u zgradi Ekonomskog fakulteta
Mladenović Miodrag, portir u zgradi Ekonomskog fakulteta, i
Stamenković Jovica, konobar u menzi Ekonomskog fakulteta, ubijeni 23. juna 1999. u zgradi Ekonomskog fakulteta
Jovanović Mileta, ubijen 25. juna 1999.
Živić Miodrag iz Lapljeg Sela, ubijen na benzinskoj pumpi u svom selu, 26. juna 1999.
Pavlović Milutin, sofer iz Kragujevca, ubijen 30. juna 1999. i sa njim
Raičević Dragan, šofer iz Kragujevca, ubijen 30. juna 1999. u selu Lebane.
Ivić Velimir, ubijen 9. jula 1999.
Tasić Tomislav, ubijen u Pristini, ul. Mostarska, 15. jula 1999.
Dančetović Bozidar, ubijen 15. 7. 1999. u Pristini
Ristić Milivoje (68) i njegova supruga
Ristić Julijana (65), dana 20. 7. 1999. pred zoru ubijeni u svojoj kuci u selu Matićane (2km istočno od naselja Sunčani breg u Prištini)
Novaković Nikola, ubijen 27. 7. 1999. u Prištini
Ćurčić Zlatibor, i njegova majka
Ćurčić Srbinka, ubijeni 2. 8. 1999. u njihovoj kuci u Prsistini, ul. Stevana Sinđelićha br. 20, od naoružanih Šiptara
Milenković Momčilo (64), ubijen u svojoj kući u Prištini 2. 8. 1999. između 21-22 časa, a sin mu Svetomir kidnapovan
Vujović Ljubica (oko 90 g.) ubijena u svom stanu u Prištini, tako što je udavljena u kadi, 2. 8. 1999.
Vucić Radislav (61), zemljoradnik iz Donje Gustetrice, ubijen 3. 8. 1999. na raskrsnici glavnog puta za Uroševac, kod skretanja za Livađe
Nićić Dejan, radnik PTT iz Kosova Polja, ubijen 8. 8. 1999. u Prsistini
Ciftarić Milka
Nikolić Dejan
Ristić Rada
Vasić Ljubiša
Vasić (Miodraga) Živorad, pretučen 14. 8. 1999. na Veterniku i od posledica maltretiranja preminuo
Stojanović Milena
Jovanović Nebojša, iz sela Batusa, radnik, ubijen ispred svoje kuce
Ilić Velimir
Žižić Zorka (74), zaklana u Prištini, ul. JNA, i sahranjena 19. 8. 1999. u Kosovu Polju
Otac Miroslav Popadić je posetio Prištinsko pravoslavno groblje i našao nekoliko svežih humki, iznad kojih su bile letvice sa natpisima:
Petka Mladenović, br. 1103.
Svetislav Trajković, br. 1126.
Pera Rakočević, br. 1143.
Eva Krstić, br. 1145.
Svetislav Đepa, br. 1146.
Marica Badanjak, br. 1147.
N. N. dom staraca 23. 7. 1999.
Zorka Maksimović, dom staraca 28. 7. 1999.
i jedan grob sa letvom, na kojoj nema natpisa
Šlivovo kod Gračanice
Živojin Simić, zaklan u svom selu Šlivovu od suseda Šiptara, 21. juna 1999, zajedno sa tri sledeća srodnika Simića iz Šlivova:
Dimitrije Simić
Trajan Simić
Živko Simić
Obilić
Dana 16. juna 1999. g. u selu Mazgitu kod Obilića kidnapovano je od strane Šiptara šest Srba, koji su zatim ubijeni, i tela im pronađena 19. 6. 1999. u selu Miloševu, i potom odneta u prištinsku bolnicu:
Pavlović Slobodan (47) iz Obilića, ubijen zajedno sa svojim sinom:
Pavlović Nenad (15)
Milenković Dimitrije (47) iz Obilića, i njegov sin:
Milenković Aleksandar (15)
Dimić Momcilo (33), iz Obilića, i
Prokić Dejan (19)
Todorović Predrag (33), iz Obilića, ubijen u Obiliću od bombe koju su na njega bacili Šiptari
Lipljan
Filipović Danijela (21), iz Donje Gušterice kod Lipljana, ubijena mecima u glavu od četiri Šiptara, ujutru 20. 7. 1999, u kolima koja je vozio muž joj Radojica, putem kroz Košutovo (Kosovska Mitrovica), ranjeno im i dete od 4 godine
Šimić Milan, iz sela Veliki Alas, ubijen 2. jula 1999.
Talić Mirko (70) i sa njim
Talić Javorka (65), izmasakrirani u Lipljanu od Šiptara
Dimić Vladan,
Dimić Dusan, i
Dimić Milovan
Dimić Mila iz sela Veliki Alas, ubijena u porodičnoj kući 2. 7. 1999.
Perić Milorad, otet 26. jula 1999. i pronađen mrtav
Maksimović Milan (65), umro na VMA u Beogradu, od posledica ranjavanja
Behljulji Zuho iz Lipljana, Goranac, zaklan 5. 7. 1999. od Šiptara na pijaci u Lipljanu (bio radnik TV Priština, verovatno snimao šiptarska nedela)
Stojanović Milena, ubijena na Vidovdan, 28. 6. 1999. u 22 casa i 40 minuta, kroz prozor u svojoj kući u Velikom Alasu
Ristić Tomislav iz sela Slovinja, ubijen 1. 7. 1999. u svojoj kući
Đukić Ana, iz sela Vrsevce, ubijena 19. 6. 1999.
Perencević Dragan iz Lipljana, ubijen 29. 6. 1999. od strane KFOR-a, pohitavši da pomogne svom bratu kome su Šiptari upali u stan i tukli ga
Dibrani N., (Rom, Ciganin), ubijen 19. 6. 1999.
Stanisić Zoran iz Slovinja, nestao 22. 6. 1999. i ubijen u okolini Slovinja od Šiptara
Vučić N., iz Donje Gušterice, ubijen pri povratku iz Kosova Polja
Staro Gracko
Šiptari ubili 14 Srba u zetvi pšenice, predveče 23. jula 1999. godine:
Janićijević Momčilo (1946), iz Starog Gracka, i sin mu
Janićijević M. Novica (1981), i brat mu
Janićijević Đ. Mile (1957)
Janićijević C. Slobodan (1965), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
Cvejić J. Saša (1973), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
Cvejić D. Ljubiša (1939), iz Velikog Alasa, izbegao u St. Gracko
Živić I. Radovan (1967) iz Starog Grackog, i njegov brat
Živić I. Jovica (1970)
Đekić M. Stanimir (1955), iz Velikog Alasa, izbegao u Staro Gracko
Đekić D. Božidar (1947), iz Starog Grackog
Odalović M. Andrija (1967), iz Starog Grackog
Tepsić M. Miodrag (1951), iz Starog Grackog
Jovanović C. Milovan (1969), iz Topličana, izbegao u Staro Gracko
Stojanović D. Nikola (1936), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
Uroševac
Vujnović Nenad, otac i njegov sin
Vujnović Srđan
Đorđević Milorad i njegov brat
Đorđević Miloš, iz Donjeg Nerodimlja
Parlić Dimko, iz Donjeg Nerodimlja
Đokić Bogdan, iz Uroševca
Talić Mirko (70), iz Štimlja, i
Talić Jovanka (65), iz Štimlja, oboje ubijeni u svojoj kući oko 5. 7. 1999.
Tri nova groba, pre polovine avgusta 1999. na uroševačkom pravoslavnom groblju
(vidi broj 97)
(vidi broj 97)
Gnjilane
Jovanović Miroslav iz Gnjilana, ubijen između 18. i 27. jula 1999.
Mihajlović Jugoslav i
Stanojević Saša, iz sela Zerge, ubijeni između 18. i 27. jula 1999.
Zzivković Nebojša, iz sela Zerge ubijen između 18. i 27. juna 1999..
Karadžić Srećko, iz sela Partesa, ubijen između 18. i 27. jula 1999.
Mihajlović Ljubomir , zaklan u svom stanu, ul. Bojanina
Jevtić Slobodan iz sela Labljana, ubijen na putu prema Pasjanu
Antić Ivko, iz sela Ponesa, ubijen na svojoj njivi
Antić Jova, iz sela Ponesa, ubijen na svojoj njivi
Janković Zoran (14), ubijen na svojoj njivi
Simonović Blagoje, i
Simonović Vera, ul. Abdula Preševa br. 144, ubijeni od Šiptara
Savić Petar (56) iz sela Koretište, ubijen na mestu zvanom Rebar
Stojanović Božidar (50), iz sela Cernića, ubijen na livadi
Perić Živojin (66), iz sela Trnjicevce, ubijen u Gnjilanu
Dimić Momčilo, iz sela Pones, ubijen između 18. i 27. juna 1999.
Denić Čedomir, iz sela Pones, ubijen između 18. i 27. juna 1999.
Dimić Vlada (55), iz sela Staza, ubijen dok je čuvao stoku
Denić Vojislav (41), iz sela Paralova, i
Denić Branko (49), iz sela Paralova, ubijeni 27. 7. 1999. u oružanom napadu Šiptara na srpsku mahalu Strbici u selu Paralovu
Perić Rade, koji je bio kidnapovan i mučen, umro po puštanju od posledica batinjanja u bolnici KFOR-a
Stojanović Mile, iz sela Gornji Makres, ubijen prilikom napada Šiptara na to selo
Kostić Saša (181), iz sela Budrige, ubijen oko 8. 7. 1999. na putu prema selu Pasjane
Stojanović Sava, iz sela Labljana, ubijen od Šiptara oko 3. 7. 1999. g. koji su pucali na njega iz obližnje labljanske šume
Vitina
Mihajlović Stanojko (55), iz sela Novo Selo, ubijen od Šiptara vatrenim oruzjem 16. juna 1999. i nije sahranjen, jer se nije smelo otići po njegovo telo, za koje se dalje ne zna ništa
Rađenović Milorad (1951) iz sela Grmova, nađen je 18. juna 1999. mrtav pred ulaznim vratima crkve Svete Trojice u Grmovu (koja je kasnije, u nedelju 25. 7. 1999. minirana do temelja)
Vasiljković-Živković (Todora) Petar (1930), iz sela Žitinja, ubijen 12. jula 1999. dok je radio na svom imanju u Žitinju
Tela srpskih žrtava iz Starog Grackog
Spisak ubijenih Srba
Spisak kidnapovanih Srba
Fotografije
SPISAK UBIJENIH SRBA NA KOSOVU I METOHIJI
od 2. juna do 22. avgusta 1999. godine
Priština
Branković Dragan, ubijen 2. juna 1999. kod Kičme u Prištini
Kapetanović Dojčin, ubijen 8. juna 1999. tokom vožnje u autobusu, u selu Lebane, pri povratku iz Beograda
Jovanović Dragan iz sela Kojlovića, ubijen na ulasku u Prištinu
Petrović Miroslav, mehaničar iz Kosova Polja, nađen ubijen u selu Kojlovići kod Prištine
Sukić Ilij iz Prištine, ubijen u svom dvorištu, 14. juna 1999.
Stanisavljević Vladimir i
Stanisavljević Persa (bračni par), tela su im pronađena 17. juna 1999. u njihovoj kući u Prištini
Branković Dragan iz Prištine, naselje Dardanija, ubijen 21. juna 1999.
Leković Milenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Prištini, ubijen 23. juna 1999. u zgradi Ekonomskog fakulteta
Mladenović Miodrag, portir u zgradi Ekonomskog fakulteta, i
Stamenković Jovica, konobar u menzi Ekonomskog fakulteta, ubijeni 23. juna 1999. u zgradi Ekonomskog fakulteta
Jovanović Mileta, ubijen 25. juna 1999.
Živić Miodrag iz Lapljeg Sela, ubijen na benzinskoj pumpi u svom selu, 26. juna 1999.
Pavlović Milutin, sofer iz Kragujevca, ubijen 30. juna 1999. i sa njim
Raičević Dragan, šofer iz Kragujevca, ubijen 30. juna 1999. u selu Lebane.
Ivić Velimir, ubijen 9. jula 1999.
Tasić Tomislav, ubijen u Pristini, ul. Mostarska, 15. jula 1999.
Dančetović Bozidar, ubijen 15. 7. 1999. u Pristini
Ristić Milivoje (68) i njegova supruga
Ristić Julijana (65), dana 20. 7. 1999. pred zoru ubijeni u svojoj kuci u selu Matićane (2km istočno od naselja Sunčani breg u Prištini)
Novaković Nikola, ubijen 27. 7. 1999. u Prištini
Ćurčić Zlatibor, i njegova majka
Ćurčić Srbinka, ubijeni 2. 8. 1999. u njihovoj kuci u Prsistini, ul. Stevana Sinđelićha br. 20, od naoružanih Šiptara
Milenković Momčilo (64), ubijen u svojoj kući u Prištini 2. 8. 1999. između 21-22 časa, a sin mu Svetomir kidnapovan
Vujović Ljubica (oko 90 g.) ubijena u svom stanu u Prištini, tako što je udavljena u kadi, 2. 8. 1999.
Vucić Radislav (61), zemljoradnik iz Donje Gustetrice, ubijen 3. 8. 1999. na raskrsnici glavnog puta za Uroševac, kod skretanja za Livađe
Nićić Dejan, radnik PTT iz Kosova Polja, ubijen 8. 8. 1999. u Prsistini
Ciftarić Milka
Nikolić Dejan
Ristić Rada
Vasić Ljubiša
Vasić (Miodraga) Živorad, pretučen 14. 8. 1999. na Veterniku i od posledica maltretiranja preminuo
Stojanović Milena
Jovanović Nebojša, iz sela Batusa, radnik, ubijen ispred svoje kuce
Ilić Velimir
Žižić Zorka (74), zaklana u Prištini, ul. JNA, i sahranjena 19. 8. 1999. u Kosovu Polju
Otac Miroslav Popadić je posetio Prištinsko pravoslavno groblje i našao nekoliko svežih humki, iznad kojih su bile letvice sa natpisima:
Petka Mladenović, br. 1103.
Svetislav Trajković, br. 1126.
Pera Rakočević, br. 1143.
Eva Krstić, br. 1145.
Svetislav Đepa, br. 1146.
Marica Badanjak, br. 1147.
N. N. dom staraca 23. 7. 1999.
Zorka Maksimović, dom staraca 28. 7. 1999.
i jedan grob sa letvom, na kojoj nema natpisa
Šlivovo kod Gračanice
Živojin Simić, zaklan u svom selu Šlivovu od suseda Šiptara, 21. juna 1999, zajedno sa tri sledeća srodnika Simića iz Šlivova:
Dimitrije Simić
Trajan Simić
Živko Simić
Obilić
Dana 16. juna 1999. g. u selu Mazgitu kod Obilića kidnapovano je od strane Šiptara šest Srba, koji su zatim ubijeni, i tela im pronađena 19. 6. 1999. u selu Miloševu, i potom odneta u prištinsku bolnicu:
Pavlović Slobodan (47) iz Obilića, ubijen zajedno sa svojim sinom:
Pavlović Nenad (15)
Milenković Dimitrije (47) iz Obilića, i njegov sin:
Milenković Aleksandar (15)
Dimić Momcilo (33), iz Obilića, i
Prokić Dejan (19)
Todorović Predrag (33), iz Obilića, ubijen u Obiliću od bombe koju su na njega bacili Šiptari
Lipljan
Filipović Danijela (21), iz Donje Gušterice kod Lipljana, ubijena mecima u glavu od četiri Šiptara, ujutru 20. 7. 1999, u kolima koja je vozio muž joj Radojica, putem kroz Košutovo (Kosovska Mitrovica), ranjeno im i dete od 4 godine
Šimić Milan, iz sela Veliki Alas, ubijen 2. jula 1999.
Talić Mirko (70) i sa njim
Talić Javorka (65), izmasakrirani u Lipljanu od Šiptara
Dimić Vladan,
Dimić Dusan, i
Dimić Milovan
Dimić Mila iz sela Veliki Alas, ubijena u porodičnoj kući 2. 7. 1999.
Perić Milorad, otet 26. jula 1999. i pronađen mrtav
Maksimović Milan (65), umro na VMA u Beogradu, od posledica ranjavanja
Behljulji Zuho iz Lipljana, Goranac, zaklan 5. 7. 1999. od Šiptara na pijaci u Lipljanu (bio radnik TV Priština, verovatno snimao šiptarska nedela)
Stojanović Milena, ubijena na Vidovdan, 28. 6. 1999. u 22 casa i 40 minuta, kroz prozor u svojoj kući u Velikom Alasu
Ristić Tomislav iz sela Slovinja, ubijen 1. 7. 1999. u svojoj kući
Đukić Ana, iz sela Vrsevce, ubijena 19. 6. 1999.
Perencević Dragan iz Lipljana, ubijen 29. 6. 1999. od strane KFOR-a, pohitavši da pomogne svom bratu kome su Šiptari upali u stan i tukli ga
Dibrani N., (Rom, Ciganin), ubijen 19. 6. 1999.
Stanisić Zoran iz Slovinja, nestao 22. 6. 1999. i ubijen u okolini Slovinja od Šiptara
Vučić N., iz Donje Gušterice, ubijen pri povratku iz Kosova Polja
Staro Gracko
Šiptari ubili 14 Srba u zetvi pšenice, predveče 23. jula 1999. godine:
Janićijević Momčilo (1946), iz Starog Gracka, i sin mu
Janićijević M. Novica (1981), i brat mu
Janićijević Đ. Mile (1957)
Janićijević C. Slobodan (1965), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
Cvejić J. Saša (1973), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
Cvejić D. Ljubiša (1939), iz Velikog Alasa, izbegao u St. Gracko
Živić I. Radovan (1967) iz Starog Grackog, i njegov brat
Živić I. Jovica (1970)
Đekić M. Stanimir (1955), iz Velikog Alasa, izbegao u Staro Gracko
Đekić D. Božidar (1947), iz Starog Grackog
Odalović M. Andrija (1967), iz Starog Grackog
Tepsić M. Miodrag (1951), iz Starog Grackog
Jovanović C. Milovan (1969), iz Topličana, izbegao u Staro Gracko
Stojanović D. Nikola (1936), iz Krajišta, izbegao u Staro Gracko
Uroševac
Vujnović Nenad, otac i njegov sin
Vujnović Srđan
Đorđević Milorad i njegov brat
Đorđević Miloš, iz Donjeg Nerodimlja
Parlić Dimko, iz Donjeg Nerodimlja
Đokić Bogdan, iz Uroševca
Talić Mirko (70), iz Štimlja, i
Talić Jovanka (65), iz Štimlja, oboje ubijeni u svojoj kući oko 5. 7. 1999.
Tri nova groba, pre polovine avgusta 1999. na uroševačkom pravoslavnom groblju
(vidi broj 97)
(vidi broj 97)
Gnjilane
Jovanović Miroslav iz Gnjilana, ubijen između 18. i 27. jula 1999.
Mihajlović Jugoslav i
Stanojević Saša, iz sela Zerge, ubijeni između 18. i 27. jula 1999.
Zzivković Nebojša, iz sela Zerge ubijen između 18. i 27. juna 1999..
Karadžić Srećko, iz sela Partesa, ubijen između 18. i 27. jula 1999.
Mihajlović Ljubomir , zaklan u svom stanu, ul. Bojanina
Jevtić Slobodan iz sela Labljana, ubijen na putu prema Pasjanu
Antić Ivko, iz sela Ponesa, ubijen na svojoj njivi
Antić Jova, iz sela Ponesa, ubijen na svojoj njivi
Janković Zoran (14), ubijen na svojoj njivi
Simonović Blagoje, i
Simonović Vera, ul. Abdula Preševa br. 144, ubijeni od Šiptara
Savić Petar (56) iz sela Koretište, ubijen na mestu zvanom Rebar
Stojanović Božidar (50), iz sela Cernića, ubijen na livadi
Perić Živojin (66), iz sela Trnjicevce, ubijen u Gnjilanu
Dimić Momčilo, iz sela Pones, ubijen između 18. i 27. juna 1999.
Denić Čedomir, iz sela Pones, ubijen između 18. i 27. juna 1999.
Dimić Vlada (55), iz sela Staza, ubijen dok je čuvao stoku
Denić Vojislav (41), iz sela Paralova, i
Denić Branko (49), iz sela Paralova, ubijeni 27. 7. 1999. u oružanom napadu Šiptara na srpsku mahalu Strbici u selu Paralovu
Perić Rade, koji je bio kidnapovan i mučen, umro po puštanju od posledica batinjanja u bolnici KFOR-a
Stojanović Mile, iz sela Gornji Makres, ubijen prilikom napada Šiptara na to selo
Kostić Saša (181), iz sela Budrige, ubijen oko 8. 7. 1999. na putu prema selu Pasjane
Stojanović Sava, iz sela Labljana, ubijen od Šiptara oko 3. 7. 1999. g. koji su pucali na njega iz obližnje labljanske šume
Vitina
Mihajlović Stanojko (55), iz sela Novo Selo, ubijen od Šiptara vatrenim oruzjem 16. juna 1999. i nije sahranjen, jer se nije smelo otići po njegovo telo, za koje se dalje ne zna ništa
Rađenović Milorad (1951) iz sela Grmova, nađen je 18. juna 1999. mrtav pred ulaznim vratima crkve Svete Trojice u Grmovu (koja je kasnije, u nedelju 25. 7. 1999. minirana do temelja)
Vasiljković-Živković (Todora) Petar (1930), iz sela Žitinja, ubijen 12. jula 1999. dok je radio na svom imanju u Žitinju
Đorđević Saša (1975), iz sela Binac, ubijen 13. 7. 1999. iz vatrenog oružja dok je radio na svom imanju u selu Binač
Đorić Spasoje (1940), iz Žitinja, ubijen 16. 7. 1999. iz vatrenog oruzja u blizini džamije u Žitinju dok je vozio svoj traktor (žena ostala nepovređena), na očigled prisutnih Šiptara istog sela
Đorđević Zoran (1954) iz sela Mogile, ubijen 17. 7. 1999. iz vatrenog oružja dok je radio na svojoj njivi u tom selu
Bogdanović-Kojić Slavko (50), iz Vrbovca kod Vitine, ubijen 21. 7. 1999. dok je čuvao stoku na svom imanju istog sela
Stanković Vlastimir (1964), iz Žitinja, ubijen 27. 7. 1999. vatrenim oružjem od Šiptara u svojim kolima na ulazu u Žitinje iz pravca Klokota, i sa njim u istim kolima ubijena i
Aksić Milić (1961) iz Žitinja.
Pržić Velibor (1939), iz sela Mogila, ubijen 1. 8. 1999.. iz vatrenog oružja na svojoj njivi
Pešić Dragan (1960), iz s. Vitine, ubijen 4. 8. 1999. časova iz vatrenog oružja u svojoj kući od strane Šiptara, koji su tom prilikom u kući maltretirali i pretukli njegovu majku Stanicu
Stević Dobrivoje iz Vitine, ubijen iz vatrenog oružja 4. 8. 1999. u selu Dobrcani (Kosovska Kamenica), vozeći u koloni vozila u pravcu Bujanovca - pucali su naoruzani Šiptari, koji su i u istoj koloni ranili i Dragojević Zorana iz Vitine
Antić Veljko (55), iz Pozaranja, ubijen iz vatrenog oružja 14. 8. 1999. u Pozaranju, u svojoj kući, telo odneo KFOR u mrtvačnicu u Gnjilane
Radić Tihomir (1973), iz Klokota, ubijen 16. 8. 1999. pri minobacačkom napadu OVK na Klokot (iz pravca šiptarskog sela Radivojce), kada je ubijena i Spasić Silvana i još 6 Srba iz Klokota ranjeno
Spasić Silvana (1976), iz Klokota, ubijena 16. 8. 1999. pri minobacačkom napadu OVK na Klokot, kada je ubijen i Radić Tihomir i 6 Srba ranjeno
Novo Brdo
Jovanović Aleksandar (77) ubijen 21. juna 1999. u selu Bostane (mahala Čuljkovce), čuvajući stražu u selu
Vukas Mile (45), izbeglica iz Krajine, ubijen u noći 29/30. juna 1999. - njegovo telo su pripadnici OVK verovatno bacili u neku rudničku jamu ili zakopali na nepoznatom mestu.
Stojanović Stanko (55), iz sela Klobukar, 10. jula 1999. pretučen i obešen, pritom mu je stavljena balega u usta
Stojković Miloradka (36) iz sela Labljana, mentalno obolela, nađena kod ovaca maltretirana i silovana, sutradan, 11. jula 1999. umrla od preživljenog šoka
Stojanović Sava (60) iz Labljana, ranjen pri napadu na selo i od posledica ranjavanja umro
Živko N. (68) iz Paralova 10. jula 1999. nađen obešen ispred svoje kuce
Petrović Jovica, dete od 12 godina, sin Vlastimira i Verice, radnika iz Novog Brda, ubijen od Šiptara u šumi gde je slučajno otišao
Kosovska Kamenica
Simić (Srbe) Milivoje iz K. Kamenice, nađen je 19. juna 1999. izmasakriran (kastriran i odsečeno mu je levo uvo) kod trafo-stanice u Kamenici
Arsić (Novice) Nenad (1968) iz Kamenice ubijen je kod Robne kuće u Kamenici 19. 6. 1999, od strane Šiptara koji su ga strpali u kola i onda mu pucali u glavu
Vasić Novica (50) iz sela Oraovice, ubijen, ostalo mu troje dece
Stojanović (Srboljuba) Miodrag (28) iz sela Oraovice, ubijen, ostalo mu dvoje dece
Stanković Blagonja (70) iz sela Ljestar, ubijen je od Šiptara sekirom
Antić Negovan (33), i
Ilić Novica (38), kidnapovani 31. 7. 1999. kod benzinske pumpe u selu Koretinu, pronađeni mrtvi 2. 8. 1999.
Kosovska Mitrovica
Vasić Sava, i
Nikolić Saša (1968) iz Svinjara, ubijen 23. 6. 1999. na Bairu u Kosovskoj Mitrovici, u kolima koje je vozio sin Savin i koji je tesko ranjen
Gojbulja kod Vučitrna
Milovanović (Momcila) Mirko (1973), iz Gojbulje, ubijen 27. 7. 1999. idući svojim kolima iz Gojbulje na ulazu u Novo Selo (ispred Vučitrna), rafalom iz zasede kod jedne šiptarske kuće, i sa njim
Đorđević (Nikole) Miladin (1953), ubijen na isti nacin 27. 7. 1999.
Podujevo
Mirović Slobodan, ubijen 23. juna 1999.
Živković Sreten, iz sela Livadice
Lazović Dragojla (79) pronađena mrtva iza svoje kuće u selu Lužanima, kod Podujeva, 9. avgusta 1999.
Prizren
Pucković Bosiljka (60), nađena ubijena u svom stanu u naselju Ortakol u Prizrenu, oko 20. jula 1999.
Jovanović Krsta, i
Jovanović N., njegova žena, ubijeni u njihovom stanu, 26. 7. 1999.
Babarogić Čeda (95), i žena mu
Babarogić Olga (75), ubijeni 30. 7. 1999. od Šiptara u svojoj kući više Saborne crkve, (Čedi su razmrskali glavu, a Olga je izbodena nožem)
Nešić Jezdimir, iz Prizrena, i
Nešić Đurka, zaklani u svojoj kući u noći 12/13. 8. 1999.
Popović Ratko, ubijen u Prizrenu, pre 10. 8. 1999: žena mu Ljiljana ranjena
Mitić Stanislav (65), i
Mitić Jovanka (60), i
Jovanović Radovan (63), iz sela Mušutišta (Prizren), ubijeni i potom spaljeni u svojim kućama u tom selu, oko 20. juna 1999.
Krstić Rade, apotekar iz Prizrena
Stamenković Marica,
Filipović Panta,
Marčević N. (suprug Ljubomirke Marčević), i
Krstić N. (suprug Slobodanke Krstić), ubijeni u Prizrenu pre 2. 8. 1999.
Nedeljković Dragica iz Štrpca više Prizrena, ubijena u kolima iz snajpera na putu Bujanovac - Gnjilane
Talić Mirko (70), i
Talić Jovanka (65), iz Štrpca, masakrirani oko 5. 7. 1999.
Marković Stojadin (75), iz Prizrena, starac i žena mu
Marković Rada (75), nađeni ubijeni 20. 8. 1999. pucnjevima u glavu u Prizrenu
U selu Dojnice, iznad Prizrena, gde su živeli Srbi, a koje je spaljeno od Šiptara 24. jula 1999.. vojnici KFOR-a su, pri pri obilasku sela (na zahtev Episkopa Artemija), pronašli pet leševa, svakako Srba
Vidi br. 181.
Vidi br. 181.
Vidi br. 181.
Vidi br. 181.
Orahovac i Velika Hoča
Grković Panta (63) iz Orahovca, ubijen u Orahovcu; sa njim zajedno pronađena 3 izmasakrirana tela na istom mestu, teško ih je bilo identifikovati; pretpostavlja se da su to Srbi izbeglice iz Velike Hoče:
Bigović Nikola i
Velimirović Mihajlo, i
Bulić Budimir
N. N, izbeglica Krajišnik, ubijen u Orahovcu
Klina
Radojica (70), i
Radivoje (70), i
Jovana Vidić, rođena Dončić, iz Klinavca (Klina), ubijeni u Klini oko 20.6.99.
Pešić Živko (70) iz Kline, nestao 18.6.99. i najverovatnije ubijen
Vesić Gligorije (89) iz sela Drsnik kod Kline, ubijen 24.6.99, sahranjen od rimokatolika u srpskom groblju
Žuvić Mirko (45) iz sela Berkovo kod Kline, ubijen 19.6.99. od Šiptara kod svoje kuće i sahranjen u štali po njihovom naređenju od Blagoja Banjca i Vojislava Vučkovića (posle izbeglih), kasnije prenet i sahranjen na svom imanju od monaha Davida (Perovića)
Milovanović Radoslav (oko 70), iz sela Opraske (Kos, kod Kline), sahranjen na svom imanju, od monaha Davida (Perović) 15.7.99.
Banjac Zdravko (oko 70), duševni bolesnik, iz sela Berkovo, ubijen ili umro od gladi
Šutić Vučko (68), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
Šutić Dostana, nestali, najverovatnije ubijeni
Lalić Vojislav (65), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
Lalić Jelena, nestali, najverovatnije ubijeni
Lalić Miroslava (80) i sin joj
Lalić Ljubomir (60), i njegova žena mu
Lalić Milijana (60), svi nestali, najverovatnije ubijeni
Marušić Živko (65), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
Marušić Cveta, oboje nestali, najverovatnije ubijeni
Marušić Milica (65) iz s. Stupelj kod Kline, kuća im zapaljena 29. juna. 99. uveče i najverovatnije ubijena ili izgorela (u kući josz bili: dever joj Živko, žena mu Cveta, i njihova prija Dostana Šutić)
Istok
Radivoje Đurić i
Petar Đurić i
Mihajlo Vulić, nađeni mrtvi 27.7.99. kod džamije u Istoku
Kovačević Damjan (1940), iz sela Banje kod Rudnika (između Srbice i Istoka) ubijen rafalom od Šiptara ujutro 21.8.1999. dok je čuvao svoju stoku iznad sela; sa njim je ranjen i Kovačević Milisav (1939) iz istog sela
Peć i okolina
Novaković Olga (55), inženjer iz Peći, zaklana je 25. jula 99. u Vitoluci kod Peći, dojke su joj odsečene a srce izvađeno, italijanski KFOR je u manastir Pećku Patrijaršiju doneo leš
Chirković Radoslava (54) i
Chirković Bosiljka (76) silovane i ubijene, sahranjene kod lipe
Gašić Marko, masakriran i bačen na svoje imanje
Dašić Radoslav (45), iz sela Rudice, o njemu se ništa ne zna, najverovatnije da je ubijen oko 19.6.99. (kod sela Rudice, kraj Belog Drima, deca rimokatolika Šiptara videla su 2 leša nepoznatih, moguće da je jedan od njih ovaj čovek)
Kizić Dragiša iz Donjeg Petrića, ubijen oko 17.7.99. kada je otišao da poseti svoju kuću u selu
Vulević Branko (61) iz s. Glavicice, nađen masakriran i u raspadanju
Ralević Sreten
Ralević Miloš iz Vitomirice, ubijen od Šiptara sekirom
Janković Nebojša, iz Peći, zaklan
Leković Milenko, iz Peći, zaklan
Leković Milivoje, iz Peći
Živković Sreten, iz Peći
Javlinović Božana (80), iz sela Drenovac kod Peći, i njen sin
Javlinović Vojislav (55), nestali, najverovatnije ubijeni
U selu Belo Polje 3 osobe ubijene oko 21.6.99.
(vidi broj 228)
(vidi broj 228)
U kući Kojića, u Peci, ubijeno je 10 Srba:
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
Takođe su u Peći spaljena 2 Srbina
vidi broj 241.
U selu Goraždevcu je do 4. jula 1999. ubijeno jos 20 Srba:
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
Još su ubijeni: Ristić Tomislav
Tošić Marko
Rosić Hamza
Spisak ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji nije potpun, ni završen.
--------------------------------------------------------------------------------
Spisak kidnapovanih Srba
Fotografije
Copyright © 2001 - 2004 Kancelarija za saradnju sa medijima
Email: ooc@srbija.sr.gov.yu
Đorić Spasoje (1940), iz Žitinja, ubijen 16. 7. 1999. iz vatrenog oruzja u blizini džamije u Žitinju dok je vozio svoj traktor (žena ostala nepovređena), na očigled prisutnih Šiptara istog sela
Đorđević Zoran (1954) iz sela Mogile, ubijen 17. 7. 1999. iz vatrenog oružja dok je radio na svojoj njivi u tom selu
Bogdanović-Kojić Slavko (50), iz Vrbovca kod Vitine, ubijen 21. 7. 1999. dok je čuvao stoku na svom imanju istog sela
Stanković Vlastimir (1964), iz Žitinja, ubijen 27. 7. 1999. vatrenim oružjem od Šiptara u svojim kolima na ulazu u Žitinje iz pravca Klokota, i sa njim u istim kolima ubijena i
Aksić Milić (1961) iz Žitinja.
Pržić Velibor (1939), iz sela Mogila, ubijen 1. 8. 1999.. iz vatrenog oružja na svojoj njivi
Pešić Dragan (1960), iz s. Vitine, ubijen 4. 8. 1999. časova iz vatrenog oružja u svojoj kući od strane Šiptara, koji su tom prilikom u kući maltretirali i pretukli njegovu majku Stanicu
Stević Dobrivoje iz Vitine, ubijen iz vatrenog oružja 4. 8. 1999. u selu Dobrcani (Kosovska Kamenica), vozeći u koloni vozila u pravcu Bujanovca - pucali su naoruzani Šiptari, koji su i u istoj koloni ranili i Dragojević Zorana iz Vitine
Antić Veljko (55), iz Pozaranja, ubijen iz vatrenog oružja 14. 8. 1999. u Pozaranju, u svojoj kući, telo odneo KFOR u mrtvačnicu u Gnjilane
Radić Tihomir (1973), iz Klokota, ubijen 16. 8. 1999. pri minobacačkom napadu OVK na Klokot (iz pravca šiptarskog sela Radivojce), kada je ubijena i Spasić Silvana i još 6 Srba iz Klokota ranjeno
Spasić Silvana (1976), iz Klokota, ubijena 16. 8. 1999. pri minobacačkom napadu OVK na Klokot, kada je ubijen i Radić Tihomir i 6 Srba ranjeno
Novo Brdo
Jovanović Aleksandar (77) ubijen 21. juna 1999. u selu Bostane (mahala Čuljkovce), čuvajući stražu u selu
Vukas Mile (45), izbeglica iz Krajine, ubijen u noći 29/30. juna 1999. - njegovo telo su pripadnici OVK verovatno bacili u neku rudničku jamu ili zakopali na nepoznatom mestu.
Stojanović Stanko (55), iz sela Klobukar, 10. jula 1999. pretučen i obešen, pritom mu je stavljena balega u usta
Stojković Miloradka (36) iz sela Labljana, mentalno obolela, nađena kod ovaca maltretirana i silovana, sutradan, 11. jula 1999. umrla od preživljenog šoka
Stojanović Sava (60) iz Labljana, ranjen pri napadu na selo i od posledica ranjavanja umro
Živko N. (68) iz Paralova 10. jula 1999. nađen obešen ispred svoje kuce
Petrović Jovica, dete od 12 godina, sin Vlastimira i Verice, radnika iz Novog Brda, ubijen od Šiptara u šumi gde je slučajno otišao
Kosovska Kamenica
Simić (Srbe) Milivoje iz K. Kamenice, nađen je 19. juna 1999. izmasakriran (kastriran i odsečeno mu je levo uvo) kod trafo-stanice u Kamenici
Arsić (Novice) Nenad (1968) iz Kamenice ubijen je kod Robne kuće u Kamenici 19. 6. 1999, od strane Šiptara koji su ga strpali u kola i onda mu pucali u glavu
Vasić Novica (50) iz sela Oraovice, ubijen, ostalo mu troje dece
Stojanović (Srboljuba) Miodrag (28) iz sela Oraovice, ubijen, ostalo mu dvoje dece
Stanković Blagonja (70) iz sela Ljestar, ubijen je od Šiptara sekirom
Antić Negovan (33), i
Ilić Novica (38), kidnapovani 31. 7. 1999. kod benzinske pumpe u selu Koretinu, pronađeni mrtvi 2. 8. 1999.
Kosovska Mitrovica
Vasić Sava, i
Nikolić Saša (1968) iz Svinjara, ubijen 23. 6. 1999. na Bairu u Kosovskoj Mitrovici, u kolima koje je vozio sin Savin i koji je tesko ranjen
Gojbulja kod Vučitrna
Milovanović (Momcila) Mirko (1973), iz Gojbulje, ubijen 27. 7. 1999. idući svojim kolima iz Gojbulje na ulazu u Novo Selo (ispred Vučitrna), rafalom iz zasede kod jedne šiptarske kuće, i sa njim
Đorđević (Nikole) Miladin (1953), ubijen na isti nacin 27. 7. 1999.
Podujevo
Mirović Slobodan, ubijen 23. juna 1999.
Živković Sreten, iz sela Livadice
Lazović Dragojla (79) pronađena mrtva iza svoje kuće u selu Lužanima, kod Podujeva, 9. avgusta 1999.
Prizren
Pucković Bosiljka (60), nađena ubijena u svom stanu u naselju Ortakol u Prizrenu, oko 20. jula 1999.
Jovanović Krsta, i
Jovanović N., njegova žena, ubijeni u njihovom stanu, 26. 7. 1999.
Babarogić Čeda (95), i žena mu
Babarogić Olga (75), ubijeni 30. 7. 1999. od Šiptara u svojoj kući više Saborne crkve, (Čedi su razmrskali glavu, a Olga je izbodena nožem)
Nešić Jezdimir, iz Prizrena, i
Nešić Đurka, zaklani u svojoj kući u noći 12/13. 8. 1999.
Popović Ratko, ubijen u Prizrenu, pre 10. 8. 1999: žena mu Ljiljana ranjena
Mitić Stanislav (65), i
Mitić Jovanka (60), i
Jovanović Radovan (63), iz sela Mušutišta (Prizren), ubijeni i potom spaljeni u svojim kućama u tom selu, oko 20. juna 1999.
Krstić Rade, apotekar iz Prizrena
Stamenković Marica,
Filipović Panta,
Marčević N. (suprug Ljubomirke Marčević), i
Krstić N. (suprug Slobodanke Krstić), ubijeni u Prizrenu pre 2. 8. 1999.
Nedeljković Dragica iz Štrpca više Prizrena, ubijena u kolima iz snajpera na putu Bujanovac - Gnjilane
Talić Mirko (70), i
Talić Jovanka (65), iz Štrpca, masakrirani oko 5. 7. 1999.
Marković Stojadin (75), iz Prizrena, starac i žena mu
Marković Rada (75), nađeni ubijeni 20. 8. 1999. pucnjevima u glavu u Prizrenu
U selu Dojnice, iznad Prizrena, gde su živeli Srbi, a koje je spaljeno od Šiptara 24. jula 1999.. vojnici KFOR-a su, pri pri obilasku sela (na zahtev Episkopa Artemija), pronašli pet leševa, svakako Srba
Vidi br. 181.
Vidi br. 181.
Vidi br. 181.
Vidi br. 181.
Orahovac i Velika Hoča
Grković Panta (63) iz Orahovca, ubijen u Orahovcu; sa njim zajedno pronađena 3 izmasakrirana tela na istom mestu, teško ih je bilo identifikovati; pretpostavlja se da su to Srbi izbeglice iz Velike Hoče:
Bigović Nikola i
Velimirović Mihajlo, i
Bulić Budimir
N. N, izbeglica Krajišnik, ubijen u Orahovcu
Klina
Radojica (70), i
Radivoje (70), i
Jovana Vidić, rođena Dončić, iz Klinavca (Klina), ubijeni u Klini oko 20.6.99.
Pešić Živko (70) iz Kline, nestao 18.6.99. i najverovatnije ubijen
Vesić Gligorije (89) iz sela Drsnik kod Kline, ubijen 24.6.99, sahranjen od rimokatolika u srpskom groblju
Žuvić Mirko (45) iz sela Berkovo kod Kline, ubijen 19.6.99. od Šiptara kod svoje kuće i sahranjen u štali po njihovom naređenju od Blagoja Banjca i Vojislava Vučkovića (posle izbeglih), kasnije prenet i sahranjen na svom imanju od monaha Davida (Perovića)
Milovanović Radoslav (oko 70), iz sela Opraske (Kos, kod Kline), sahranjen na svom imanju, od monaha Davida (Perović) 15.7.99.
Banjac Zdravko (oko 70), duševni bolesnik, iz sela Berkovo, ubijen ili umro od gladi
Šutić Vučko (68), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
Šutić Dostana, nestali, najverovatnije ubijeni
Lalić Vojislav (65), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
Lalić Jelena, nestali, najverovatnije ubijeni
Lalić Miroslava (80) i sin joj
Lalić Ljubomir (60), i njegova žena mu
Lalić Milijana (60), svi nestali, najverovatnije ubijeni
Marušić Živko (65), iz sela Stupelj kod Kline, i žena mu
Marušić Cveta, oboje nestali, najverovatnije ubijeni
Marušić Milica (65) iz s. Stupelj kod Kline, kuća im zapaljena 29. juna. 99. uveče i najverovatnije ubijena ili izgorela (u kući josz bili: dever joj Živko, žena mu Cveta, i njihova prija Dostana Šutić)
Istok
Radivoje Đurić i
Petar Đurić i
Mihajlo Vulić, nađeni mrtvi 27.7.99. kod džamije u Istoku
Kovačević Damjan (1940), iz sela Banje kod Rudnika (između Srbice i Istoka) ubijen rafalom od Šiptara ujutro 21.8.1999. dok je čuvao svoju stoku iznad sela; sa njim je ranjen i Kovačević Milisav (1939) iz istog sela
Peć i okolina
Novaković Olga (55), inženjer iz Peći, zaklana je 25. jula 99. u Vitoluci kod Peći, dojke su joj odsečene a srce izvađeno, italijanski KFOR je u manastir Pećku Patrijaršiju doneo leš
Chirković Radoslava (54) i
Chirković Bosiljka (76) silovane i ubijene, sahranjene kod lipe
Gašić Marko, masakriran i bačen na svoje imanje
Dašić Radoslav (45), iz sela Rudice, o njemu se ništa ne zna, najverovatnije da je ubijen oko 19.6.99. (kod sela Rudice, kraj Belog Drima, deca rimokatolika Šiptara videla su 2 leša nepoznatih, moguće da je jedan od njih ovaj čovek)
Kizić Dragiša iz Donjeg Petrića, ubijen oko 17.7.99. kada je otišao da poseti svoju kuću u selu
Vulević Branko (61) iz s. Glavicice, nađen masakriran i u raspadanju
Ralević Sreten
Ralević Miloš iz Vitomirice, ubijen od Šiptara sekirom
Janković Nebojša, iz Peći, zaklan
Leković Milenko, iz Peći, zaklan
Leković Milivoje, iz Peći
Živković Sreten, iz Peći
Javlinović Božana (80), iz sela Drenovac kod Peći, i njen sin
Javlinović Vojislav (55), nestali, najverovatnije ubijeni
U selu Belo Polje 3 osobe ubijene oko 21.6.99.
(vidi broj 228)
(vidi broj 228)
U kući Kojića, u Peci, ubijeno je 10 Srba:
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
vidi broj 231
Takođe su u Peći spaljena 2 Srbina
vidi broj 241.
U selu Goraždevcu je do 4. jula 1999. ubijeno jos 20 Srba:
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
vidi broj 243.
Još su ubijeni: Ristić Tomislav
Tošić Marko
Rosić Hamza
Spisak ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji nije potpun, ni završen.
--------------------------------------------------------------------------------
Spisak kidnapovanih Srba
Fotografije
Copyright © 2001 - 2004 Kancelarija za saradnju sa medijima
Email: ooc@srbija.sr.gov.yu
- Poruka
- 33.624
SPISAK KIDNAPOVANIH SRBA
od 2. juna do 22. avgusta 1999. godine
Gnjilane
Stanković Dragan (16), selo Klobukar kod Novog Brda, kidnapovan 4. 7. 1999.
Stojanović Stanko (52), selo Klobukar, kidnapovan 4. 7. 1999.
Tasić Srđan, selo Silovo, kidnapovan 4. 7. 1999.
Tasić Vučko, selo Silovo, kidnapovan 4. 7. 1999.
Đekić Milorad, selo Koretište, kidnapovan 6. 7. 1999.
Marinković Slobodan, i
Trajković Slobodan, nestali 4. 7. 1999. na putu Bujanovac - Gnjilane - Klokot
Stojanović, dr David
Jaćimović Dragan, kidnapovan na adresi Kneza Lazara br. 6.
Stojanović Staniša, nestao 10. 7. 1999. godine, oko 10 časova, u ulici Dragi Popović
Ristić Momčilo iz Livoča, i
Ivanović Velizar iz Pasjana, nestali 9. 7. 1999. na putu Pasjane - Gornji Livoč
Jovanović Žarko, nestao oko 3. ili 4. 7. 1999.
Simonović Siniša, nestao 10. 7. 1999.
Jović Mirko, Komnik 2/2, nestao 13. 7. 1999, oko 19 časova
Zulji Džema (Rom)
Tomić Dragan, iz Raniluga,
Zdravković Đorđe, iz Raniluga, i
Zdravković Zoran iz Raniluga, nestali 10. 7. 1999. godine, oko 6:30 časova, u ataru šuma sela Glogovce
Maksimović Čedomir, ulica Bojanina 6/3, nestao 16. 7. 1999, oko 18:30 časova
Parić Živojin, selo Trnjicevce, nestao 17. 7. 1999. na putu za Gnjilane
Mihajlović Slađana, ulica Kralja Petra br. 194, nestala 18. 7. 1999, oko 14 časova
Timotijević Vojislav, nestao u prištinskoj bolnici
Jovanović Mića, kidnapovan 23. 7. 1999. godine, oko 11 časova
Pavić Borislav, ulica S. Trajića br. 164.
Paunović Jovica (1973),
Arsić Dragan (1963), nestali 23. 7. 1999, na putu Pasjane - Gnjilane
Stević Zlatko, selo Pones, kidnapovan 17. 7. 1999.
Stojanović Momčilo, i
Stojanović Dragan iz sela Makres, oteti od strane komšija Ramiza i Rasima.
Ristić Svetozar, i
Ristić Vitomir, nestali na putu za Kosovsku Kamenicu, posle hapšenja od strane KFOR-a, koji ih je ostavio u Gnjilanu
Stanković Dragica (80), selo Klobukar
Baba Đurđa (70), ulica Ganeta Jovanovića br. 1, Gnjilane
Stojković Vlastimir, kidnapovan ispred svoje prodavnice 1. 7. 1999.
Todorović Peda, ulica Momcila Trumpića, kidnapovan 2. 7. 1999.
Petković Dragan, i njegov kolega
Dobri N., kidnapovani su 2. 7. 1999.
Cvetković Dragan, iz sela Kmetovca
Furunović Nebojša, iz Gnjilana
Slobodan N., iz Pavlovca
Stojanović Zvonko, iz sela Kmetovca
Jorda Jordanović Đorđe, iz sela Kmetovca
Filipović Zvonimir, iz sela Kmetovca
Stojković Slobodan, iz Gnjilana, Kamnik 3.
Sirinić-Cvetković, Vlasta, iz Gnjilana, ulica Bojanina
Ristić Slavoljub, iz Gnjilana
Savić Dragan, iz Gnjilana
Stojković Radomir (66), iz sela Klokot, nestao je prilikom obavljanja poljoprivrednih radova na svom imanju u ataru sela Klokot
Vitina
Marinković Slobodan (50), i
Pekić Stojan (50), iz Vitine, i
Trajković Slobodan (50), iz sela Klokot, kidnapovani 4. 7. 1999. u selu D. Livocu, dok su se traktorom kretali iz pravca Gnjilana ka Vitini
Pirić Ljubiša (1973), iz sela Vrbovac, nestao 8. 7. 1999. godine, poslednji put viđen je u Gnjilanu
Antić Milisav (1971),
Antić Svetislav (1968), i
Antić Radovan (1977), trojica braće iz sela Pozaranja, nestali 12. 6. 1999. i prema raspoloživim podacima nestali su u pravcu sela Ljubište
Petrović Brane (35) iz Vitine, inače duševni bolesnik
Priština
Marković (Marulović?) Branko, naselje Vranjevac
Masulović (Misulović?) Miodrag, naselje Vranjevac
Biočanin Ljubisav, neselje Vranjevac
Tasev Toma, naselje Vranjevac
Piljević Petrija, Dardanija
Čelić Ivan, Sunčani breg, kidnapovan 14. 6. 1999.
Stamenković Nenad, iz Devet Jugovića
Dimitrijević Milutin, naselje Vranjevac
Petrušić Radmila, iz Pecke Banje
Petrusić Luka
Vujačić Slobodan
Jojanović Krunislav, nestao u gradskom vodovodu "Batlava"
Tomanović, dr Andrija
Petrušić Radmila
Perušić Luka
Todorović Saša
Brusač Nenad
Buljević Mile
Radić Miloš
Serdić Stevo, nestao 18. 6. 1999.
Šaranović Stanko
Mikić Miloš
Mikić Leposava
Kuzmanović Đorđe
Jovanović Milorad
Rajičić Zoran
Dimić Dragana
Dimitrijević Dragan
Izderić Slaviša
Marković Branko
Dimitrijević Milutin
Đukić Branko
Rajković Mirjana
Rajković Slavoljub
Rajković Violeta
Živić Nenad
Cvetković Živadin
Ivanović Mileta
Ivanović Jelena
Spasić Veljko
Mirković Zoran
Kovačević Nebojša
Đorđević Slavko
Stošić Branko
Babić N.
Stevanović Dragan (47), iz Kosova Polja, i
Majstorović Ivan (18), iz Prištine, nestali su 19. 8. 1999. na putu Priština-Podujevo
Antić Zlatko, nestao 28. 7. 1999. na putu Brezovica - Prizren
Ismajlji Kemalj, Rom, nestao 20. 6. 1999. u 15 časova
Stević Slaviša (30), psihički bolesnik iz sela Novi Badovac, nestao 3. 8. 1999., na putu za Stari Babovac
Milenković Svetislav, kidnapovan 2. 8. 1999. u 11 časova, u Prištini, ulica Dalmatinska
Nedeljković Zoran (45), iz Prištine, nestao 20. 8. 1999. oko 14 časova, ispred svoje zgrade kod poslovnog centra "Boro i Ramiz"
Stanković Trajko (55), iz sela Kojlovica, kidnapovan 11. 8. 1999.
Simović Aleksandar (31), iz naselja Kičma (ulaz 13, V sprat, stan 5), radnik PTT-a u Prištini, nestao 21. 8. 1999.
Spasić (Dragoljuba) Veljko, iz naselja Sunčani breg (blok 5, ulaz 2, stan 5), kidnapovan 19. 6. 1999. godine - Veljkovi roditelji prijavili su slučaj KFOR-u 23. 6. 1999 - Ispred svog stana, ušao je u kola sa svojim kolegom sa posla, u 7 časova, i od tada im se gubi svaki trag - ime njegovog kolege nije poznato
Brnjica
Popović Milovan (22), iz Donje Brnjice, nestao 28. 7. 1999.
Popović Dragan (38), iz Donje Brnjice, nestao 10. 8. 1999.
Kosovo Polje
Ristić Davor, nestao 22. 6. 1999.
Stevanović Vlastimir
Stepić Zvonko
Obilić
Stević Milan
Pavlović Slobodan (1952)
Pavlović Nenad
Dimić Momčilo (1967)
Milenković Dimitrije (1954)
Prokić Dejan (1979)
od 2. juna do 22. avgusta 1999. godine
Gnjilane
Stanković Dragan (16), selo Klobukar kod Novog Brda, kidnapovan 4. 7. 1999.
Stojanović Stanko (52), selo Klobukar, kidnapovan 4. 7. 1999.
Tasić Srđan, selo Silovo, kidnapovan 4. 7. 1999.
Tasić Vučko, selo Silovo, kidnapovan 4. 7. 1999.
Đekić Milorad, selo Koretište, kidnapovan 6. 7. 1999.
Marinković Slobodan, i
Trajković Slobodan, nestali 4. 7. 1999. na putu Bujanovac - Gnjilane - Klokot
Stojanović, dr David
Jaćimović Dragan, kidnapovan na adresi Kneza Lazara br. 6.
Stojanović Staniša, nestao 10. 7. 1999. godine, oko 10 časova, u ulici Dragi Popović
Ristić Momčilo iz Livoča, i
Ivanović Velizar iz Pasjana, nestali 9. 7. 1999. na putu Pasjane - Gornji Livoč
Jovanović Žarko, nestao oko 3. ili 4. 7. 1999.
Simonović Siniša, nestao 10. 7. 1999.
Jović Mirko, Komnik 2/2, nestao 13. 7. 1999, oko 19 časova
Zulji Džema (Rom)
Tomić Dragan, iz Raniluga,
Zdravković Đorđe, iz Raniluga, i
Zdravković Zoran iz Raniluga, nestali 10. 7. 1999. godine, oko 6:30 časova, u ataru šuma sela Glogovce
Maksimović Čedomir, ulica Bojanina 6/3, nestao 16. 7. 1999, oko 18:30 časova
Parić Živojin, selo Trnjicevce, nestao 17. 7. 1999. na putu za Gnjilane
Mihajlović Slađana, ulica Kralja Petra br. 194, nestala 18. 7. 1999, oko 14 časova
Timotijević Vojislav, nestao u prištinskoj bolnici
Jovanović Mića, kidnapovan 23. 7. 1999. godine, oko 11 časova
Pavić Borislav, ulica S. Trajića br. 164.
Paunović Jovica (1973),
Arsić Dragan (1963), nestali 23. 7. 1999, na putu Pasjane - Gnjilane
Stević Zlatko, selo Pones, kidnapovan 17. 7. 1999.
Stojanović Momčilo, i
Stojanović Dragan iz sela Makres, oteti od strane komšija Ramiza i Rasima.
Ristić Svetozar, i
Ristić Vitomir, nestali na putu za Kosovsku Kamenicu, posle hapšenja od strane KFOR-a, koji ih je ostavio u Gnjilanu
Stanković Dragica (80), selo Klobukar
Baba Đurđa (70), ulica Ganeta Jovanovića br. 1, Gnjilane
Stojković Vlastimir, kidnapovan ispred svoje prodavnice 1. 7. 1999.
Todorović Peda, ulica Momcila Trumpića, kidnapovan 2. 7. 1999.
Petković Dragan, i njegov kolega
Dobri N., kidnapovani su 2. 7. 1999.
Cvetković Dragan, iz sela Kmetovca
Furunović Nebojša, iz Gnjilana
Slobodan N., iz Pavlovca
Stojanović Zvonko, iz sela Kmetovca
Jorda Jordanović Đorđe, iz sela Kmetovca
Filipović Zvonimir, iz sela Kmetovca
Stojković Slobodan, iz Gnjilana, Kamnik 3.
Sirinić-Cvetković, Vlasta, iz Gnjilana, ulica Bojanina
Ristić Slavoljub, iz Gnjilana
Savić Dragan, iz Gnjilana
Stojković Radomir (66), iz sela Klokot, nestao je prilikom obavljanja poljoprivrednih radova na svom imanju u ataru sela Klokot
Vitina
Marinković Slobodan (50), i
Pekić Stojan (50), iz Vitine, i
Trajković Slobodan (50), iz sela Klokot, kidnapovani 4. 7. 1999. u selu D. Livocu, dok su se traktorom kretali iz pravca Gnjilana ka Vitini
Pirić Ljubiša (1973), iz sela Vrbovac, nestao 8. 7. 1999. godine, poslednji put viđen je u Gnjilanu
Antić Milisav (1971),
Antić Svetislav (1968), i
Antić Radovan (1977), trojica braće iz sela Pozaranja, nestali 12. 6. 1999. i prema raspoloživim podacima nestali su u pravcu sela Ljubište
Petrović Brane (35) iz Vitine, inače duševni bolesnik
Priština
Marković (Marulović?) Branko, naselje Vranjevac
Masulović (Misulović?) Miodrag, naselje Vranjevac
Biočanin Ljubisav, neselje Vranjevac
Tasev Toma, naselje Vranjevac
Piljević Petrija, Dardanija
Čelić Ivan, Sunčani breg, kidnapovan 14. 6. 1999.
Stamenković Nenad, iz Devet Jugovića
Dimitrijević Milutin, naselje Vranjevac
Petrušić Radmila, iz Pecke Banje
Petrusić Luka
Vujačić Slobodan
Jojanović Krunislav, nestao u gradskom vodovodu "Batlava"
Tomanović, dr Andrija
Petrušić Radmila
Perušić Luka
Todorović Saša
Brusač Nenad
Buljević Mile
Radić Miloš
Serdić Stevo, nestao 18. 6. 1999.
Šaranović Stanko
Mikić Miloš
Mikić Leposava
Kuzmanović Đorđe
Jovanović Milorad
Rajičić Zoran
Dimić Dragana
Dimitrijević Dragan
Izderić Slaviša
Marković Branko
Dimitrijević Milutin
Đukić Branko
Rajković Mirjana
Rajković Slavoljub
Rajković Violeta
Živić Nenad
Cvetković Živadin
Ivanović Mileta
Ivanović Jelena
Spasić Veljko
Mirković Zoran
Kovačević Nebojša
Đorđević Slavko
Stošić Branko
Babić N.
Stevanović Dragan (47), iz Kosova Polja, i
Majstorović Ivan (18), iz Prištine, nestali su 19. 8. 1999. na putu Priština-Podujevo
Antić Zlatko, nestao 28. 7. 1999. na putu Brezovica - Prizren
Ismajlji Kemalj, Rom, nestao 20. 6. 1999. u 15 časova
Stević Slaviša (30), psihički bolesnik iz sela Novi Badovac, nestao 3. 8. 1999., na putu za Stari Babovac
Milenković Svetislav, kidnapovan 2. 8. 1999. u 11 časova, u Prištini, ulica Dalmatinska
Nedeljković Zoran (45), iz Prištine, nestao 20. 8. 1999. oko 14 časova, ispred svoje zgrade kod poslovnog centra "Boro i Ramiz"
Stanković Trajko (55), iz sela Kojlovica, kidnapovan 11. 8. 1999.
Simović Aleksandar (31), iz naselja Kičma (ulaz 13, V sprat, stan 5), radnik PTT-a u Prištini, nestao 21. 8. 1999.
Spasić (Dragoljuba) Veljko, iz naselja Sunčani breg (blok 5, ulaz 2, stan 5), kidnapovan 19. 6. 1999. godine - Veljkovi roditelji prijavili su slučaj KFOR-u 23. 6. 1999 - Ispred svog stana, ušao je u kola sa svojim kolegom sa posla, u 7 časova, i od tada im se gubi svaki trag - ime njegovog kolege nije poznato
Brnjica
Popović Milovan (22), iz Donje Brnjice, nestao 28. 7. 1999.
Popović Dragan (38), iz Donje Brnjice, nestao 10. 8. 1999.
Kosovo Polje
Ristić Davor, nestao 22. 6. 1999.
Stevanović Vlastimir
Stepić Zvonko
Obilić
Stević Milan
Pavlović Slobodan (1952)
Pavlović Nenad
Dimić Momčilo (1967)
Milenković Dimitrije (1954)
Prokić Dejan (1979)
Uroševac
Cungulović Slavko, iz Uroševca
Stolić Slobodan, iz Štimlja
Grković Jovo
Ristić Dragan, i
Ristić Marija, iz sela Srpski Babus
Koltočević Novak, i
Koltočević Zorka, iz sela Gatnje
Dancetović Božidar iz sela Srpski Babus
Trajković Dragan
Stanković Božidar, iz sela Srpski Babus
Đorđević Ljubomir
Đorđević Rada
Đorđević Sanja
Đorđević Goran
Vitković Borivoje, i
Vitković Slavica
Kocić Stanislav, iz sela Varoš
Marković Desimir, iz sela Varoš
Stolić Nebojša, iz sela Varoš
Lipljan
Stanišić Zoran, iz Slovinja
Đulić Mile, i
Slavković Dragoljub, i
Vasić Mladen, iz Rabovca, kidnapovani 23. 6. 1999.
Stojanović Rade, iz Lipljana, kidnapovan 24. 6. 1999.
Nedeljković Svetislav, otet ispred pošte u Lipljanu 3. 7. 1999.
Živić Voja
Živić Dragan
Stoliš Mica, kidnapovan 10. 7. 1999.
Canović Momir, i
Canović Slavica, iz Lipljana
Dukić Anka, iz Magure, Lipljan
Cerimi Bedrija, policajac iz Lipljana
Prizren
Stevanović Ljubisavka (1936) iz Prizrena, nestala 20. 7. 1999.
Otac Hariton (Radoslav) Lukić (40), monah iz Prizrena, poslednji put viđen 15. 7. 1999. godine. vozio je tamna metalik kola marke Golf, registarski broj PZ 120-91, ulicama Prizrena, kada su ga kidnapovali neidentifikovani, uniformisani muškarci
Dojnice
Stefanović Milica (70)
Stevanović Slavica (40)
Antić Čeda (70)
Antić Mara (70)
Nikolić Božidar (75)
Nikolić Vasiljka (70)
Đekić Draga (70)
Đekić Srećko (50)
Spasić Jefta (70)
Spasić Bosiljka (70)
Radivojević Tomislav (70)
Radivojević Moma (70)
Stojković Mirko
Stojković Živka
Stojković Trifun (90)
Stojković Natka
Bogdan N., Natkin brat, iz sela Vrbičane
Jedan Musliman iz Grnčara
Mušutište
Dva brata Marković
Vidi 171.
Orahovac
Mulovda Ibrahim
Grković Svetislav (63), otet iz kuće
Vitošević Marko (65), otet iz kuće
Pelević Ratko (64), otet iz kuće
Dedić Boban (35), nestao na putu prema stanu
Vitošević Siniša (40), otet iz svoje kuće
Majmarević Gradimir (58), otet iz svoje kuće
Bulić Budimir (47), otet iz stana
Grković Ljubiša (43), otet iz stana
Jeftić Milica (68), oteta iz stana
Kažić Siniša (38), gluvonem, otet na putu
Hamza Jusuf (35), Rom, otet iz kuće
Hamza Skeljzen (33), Rom, otet iz kuće
Isaku Adrijan (20), iz Orahovca, otet u Đakovici
Miljnović Tihomir
Pelević Peka
Podujevo
Milačić Miroslav
Milanković (ili Milovanović) Smiljko, nestao 21.5.1999. u Dobrom Dolu
Vučitrn i Gojbulja
Kordić Jovica, i
Baltić Slobodan
Jocić (Luke) Srđan, iz sela Banjske, kidnapovan 21.8.99. idući iz svog sela ka Vučitrnu, na glavnom putu, dok je gledao svoja pokvarena kola; prišli su mu Šiptari i zgrabili ga, a majku njegovu pustili
Savić (Pavla) Ljubodrag (1947), iz Gojbulje, nestao polovinom juna 1999. g.
Mihajlović (Nenada) Branimir (1971), iz Gojbulje, kidnapovan od Šiptara u svojoj kući u Gojbulji 25.5.99. g. i sa njim kidnapovan njegov brat
Mihajlović (Nenada) Vladimir (1977), i sa njima kidnapovan u istoj kući
Mladenović (Draga) Vlada (1971), iz Novog Sela kod Vučitrna
Peć
Stanišić Zoran
Klina
Jovanović Božana (80), i
Jovanović Vojislav (55), nestali, nema podataka
Jeromonah Stefan Lurić, kidnapovan ispod manastira Budisavci, 19.7.1999., i zajedno sa njim
Vujović Vujadin, iz sela Stup
Goraždevac
Kidnapovano je oko 50 Srba
Đakovica
Conović Sreten
Stanojević Đokica
Stanojević Momčilo
Đevaira Hodri (1962), radnik PTT-a
Cungulović Slavko, iz Uroševca
Stolić Slobodan, iz Štimlja
Grković Jovo
Ristić Dragan, i
Ristić Marija, iz sela Srpski Babus
Koltočević Novak, i
Koltočević Zorka, iz sela Gatnje
Dancetović Božidar iz sela Srpski Babus
Trajković Dragan
Stanković Božidar, iz sela Srpski Babus
Đorđević Ljubomir
Đorđević Rada
Đorđević Sanja
Đorđević Goran
Vitković Borivoje, i
Vitković Slavica
Kocić Stanislav, iz sela Varoš
Marković Desimir, iz sela Varoš
Stolić Nebojša, iz sela Varoš
Lipljan
Stanišić Zoran, iz Slovinja
Đulić Mile, i
Slavković Dragoljub, i
Vasić Mladen, iz Rabovca, kidnapovani 23. 6. 1999.
Stojanović Rade, iz Lipljana, kidnapovan 24. 6. 1999.
Nedeljković Svetislav, otet ispred pošte u Lipljanu 3. 7. 1999.
Živić Voja
Živić Dragan
Stoliš Mica, kidnapovan 10. 7. 1999.
Canović Momir, i
Canović Slavica, iz Lipljana
Dukić Anka, iz Magure, Lipljan
Cerimi Bedrija, policajac iz Lipljana
Prizren
Stevanović Ljubisavka (1936) iz Prizrena, nestala 20. 7. 1999.
Otac Hariton (Radoslav) Lukić (40), monah iz Prizrena, poslednji put viđen 15. 7. 1999. godine. vozio je tamna metalik kola marke Golf, registarski broj PZ 120-91, ulicama Prizrena, kada su ga kidnapovali neidentifikovani, uniformisani muškarci
Dojnice
Stefanović Milica (70)
Stevanović Slavica (40)
Antić Čeda (70)
Antić Mara (70)
Nikolić Božidar (75)
Nikolić Vasiljka (70)
Đekić Draga (70)
Đekić Srećko (50)
Spasić Jefta (70)
Spasić Bosiljka (70)
Radivojević Tomislav (70)
Radivojević Moma (70)
Stojković Mirko
Stojković Živka
Stojković Trifun (90)
Stojković Natka
Bogdan N., Natkin brat, iz sela Vrbičane
Jedan Musliman iz Grnčara
Mušutište
Dva brata Marković
Vidi 171.
Orahovac
Mulovda Ibrahim
Grković Svetislav (63), otet iz kuće
Vitošević Marko (65), otet iz kuće
Pelević Ratko (64), otet iz kuće
Dedić Boban (35), nestao na putu prema stanu
Vitošević Siniša (40), otet iz svoje kuće
Majmarević Gradimir (58), otet iz svoje kuće
Bulić Budimir (47), otet iz stana
Grković Ljubiša (43), otet iz stana
Jeftić Milica (68), oteta iz stana
Kažić Siniša (38), gluvonem, otet na putu
Hamza Jusuf (35), Rom, otet iz kuće
Hamza Skeljzen (33), Rom, otet iz kuće
Isaku Adrijan (20), iz Orahovca, otet u Đakovici
Miljnović Tihomir
Pelević Peka
Podujevo
Milačić Miroslav
Milanković (ili Milovanović) Smiljko, nestao 21.5.1999. u Dobrom Dolu
Vučitrn i Gojbulja
Kordić Jovica, i
Baltić Slobodan
Jocić (Luke) Srđan, iz sela Banjske, kidnapovan 21.8.99. idući iz svog sela ka Vučitrnu, na glavnom putu, dok je gledao svoja pokvarena kola; prišli su mu Šiptari i zgrabili ga, a majku njegovu pustili
Savić (Pavla) Ljubodrag (1947), iz Gojbulje, nestao polovinom juna 1999. g.
Mihajlović (Nenada) Branimir (1971), iz Gojbulje, kidnapovan od Šiptara u svojoj kući u Gojbulji 25.5.99. g. i sa njim kidnapovan njegov brat
Mihajlović (Nenada) Vladimir (1977), i sa njima kidnapovan u istoj kući
Mladenović (Draga) Vlada (1971), iz Novog Sela kod Vučitrna
Peć
Stanišić Zoran
Klina
Jovanović Božana (80), i
Jovanović Vojislav (55), nestali, nema podataka
Jeromonah Stefan Lurić, kidnapovan ispod manastira Budisavci, 19.7.1999., i zajedno sa njim
Vujović Vujadin, iz sela Stup
Goraždevac
Kidnapovano je oko 50 Srba
Đakovica
Conović Sreten
Stanojević Đokica
Stanojević Momčilo
Đevaira Hodri (1962), radnik PTT-a
