Quantcast

Zločin i kazna

  • Začetnik teme ofelija
  • Datum pokretanja

Лилит

Zainteresovan član
Poruka
230
bundeva:
E,ljudi,a zamislite da smo ovo procitali u novinama-neki tamo Raskoljnikov ubio neku tamo babu.Bas cesto se setim 'Zlocina i kazne' kad u novinamaprocitam o nekom ubistvu.Mislim da bismo ga ovde svi osudili bez puno razmisljanja.E,al' kad to sve razradi cika Dostojevski,onda nam sve to izgleda tako opravdano i normalno..Prosto ti dodje da pobijes babe zelenasice,bogatasice,Andicevu 'simpaticnu' gospodjicu..Zezam se.
Da proba bundeva malo bez zezanja.Uh,tesko ce to ici..Pa,evo,Raskoljnikov je u sustini nezan,krhak,emotivan,sa nesumnjivim intelektualnim kvalitetima i vecitim moralnim dilemama.Nezavidna situacija u kojoj se nalazi,devojka koju voli,dovode do nejasne ideje o tome kako da prevazidje situaciju u kojoj se nalazi.Ideja postaje sve jasnija a njegov intelekt postupno nalazi valjano opravdanje za ono sto ce uslediti.I sta,zlocin se desi a Raskoljnikov prska po savovima.Niti je zlocin 'uradjen' kako treba,niti je njegovo ponasanje posle zlocina racionalno.Zasto?Pa zato sto Raskoljnikov u dusi nije zlocinac i zato sto intelektualno opravdanje gubi bitku sa njegovom prirodom i njegovim moralnim dilemama.
Razmisljao sam o tome,zlocinci stvarno imaju specificnu psihu.Treba se prosto roditi kao zlocinac da bi bez trunke dileme,potpuno hladnokrvno i racionalno nekog ubio.
Eto,setih se jedne predstave kojoj sam prisustvovao:radi se o masovnoj hipnozi.Na binu su izasli dobrovoljci.Predstava je zaista uspela,velika grupa ljudi je podlegla hipnozi,ali njih nekoliko ipak nije.Sta mislite ko?Pa najveci kriminalci u mom mestu.Zasto njih nije uspeo da hipnotise?E o tome valja razmisliti.
Могу ти рећи да сам од тебе и очекивала овако бриткоуман коментар. Додала бих опет да је битна карактеристика његовог психолошког профила, поред онога што је већ речено, и јасна тежња ка самоунижењу, самоуништењу, тј. кршењу закона самоодржања, уз неизоставну морбидну насладу коју при том осећа. Он се све време понаша као лептир ког мами светлост свеће (то примећује и он сам, а и иследник): ношен, као и лептир, готово механичким поривом - он незадрживо најпре срља у злочин, а затим око иследника кружи, непрестано смањујући свој круг, све док коначно не призна преступ. Негде на почетку романа и каже се да се понаша као да га је захватио точак неке машине. Такво понашање је, наравно, само израз његове психичке немоћи. Богатство, сложеност и префињеност духа, показује Достојевски, не иду под руку са психичком снагом и способношћу за преступ. Прави преступник је по њему духом сиромашно биће без имало рафинмана које себи не поставља питања. Зар би се један Наполеон имало узрујавао због убиства непотребног и штетног створења као што је стара зеленашица?

Поздрав,
Лилит
 

igracina

Primećen član
Banovan
Poruka
909
Hа данашњи дан - 30. октобар


1821. - Рођен је Фјодор Михаилович Достојевски, руски књижевник. Формирао се под утицајем социјалиста-утописта и на Гогољевим књижевним традицијама. Рана дела су му прожета одбраном отуђења људске суштине "понижених и увређених", а инсиприсана социјалним трагедијама малих људи. Као учесник утопијско-социјалног кружока М. В. Петрашевског, ухапшен је и осуђен најпре на смрт, а потом на десет година изгнанства у Сибир. Дела настала на робији дочаравају тешку трагику људи који своје психолошке кризе решавају убиством или побуном против средине са којом су се сукобили, да би на крају нашли излаз у хришћанском смирењу, кроткости и унутрашњем усавршавању. Дубина психологије, понирање у подсвест, трагање за коренима људске трагике у човеку - главне су карактеристике дела Достојевског и основна преокупација модерног романа, а његов утицај на развитак светске књижевности изванредно је значајан. Дела: "Кротка", "Бедни људи", "Понижени и увређени", "Забелешке из подземља", "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Идиот", Коцкар"...
 

TimeTravellingBunny

Ističe se
Poruka
2.196
Зашто мислиш да је Толстој "развучен"? Због Љевинове косидбе и сличних момената? Његови детаљи и описи вишеструко су функционални. Јеси ли читала Толстојеве приповетке? Узгред, и мени је дражи Достојевски, али нипошто не оспоравам Толстојеву уметност; напротив. Они су у извесном смислу напросто антиподи. Препоручујем ти Стејнерову студију "Толстој или Достојевски".
Kako da nije razvučen, u Ratu i miru su se čitava poglavlja sastoje isključivo od njegovih razmišljanja na temu istorije i toga kako nju ne prave "veliki ljudi" već narod itd., a pritom je iste stvari ponavljao 100 puta... mogao je to sve da skrati na jedno poglavlje. Dostojevski je, za razliku od Tolstoja, umeo takva razmišljanja i filozofske rasprave da ubaci u radnju, na mnogo koncizniji, slikovitiji i zanimljiviji način, recimo kad Ivan Karamazov izlaže svoje ideje Aljoši i priča o "Velikom inkvizitoru". Retko kad direktno ubeđuje čitaoca u nešto kao Tolstoj, i njegova dela imaju više dramsku strukturu, likovi se obično otkrivaju kroz dijaloge i ponašanje a ne kroz opise. To su samo neki od razloga zašto su romani Dostojevskog, bar za mene, mnogo uzbudljiviji i napetiji... ponekad čak i kad znam šta će da se desi. Zanimljivo je da je on često uzimao teme iz crne hronike; i mada su njegovi romani u neku ruku "kriminalistički romani", za razliku od običnog krimića, nije važno šta će se desiti, ko će koga ubiti i da li će ga uhvatiti (Zločin i kazna je recimo krajnje predvidljiva po tom pitanju), već zašto, kako i šta sve to znači - šta su likovi mislili i osećali i koje su ih ideje i porivi naveli na to što su učinili... Zato je meni teško da ostavim neki njegov roman kad počnem da čitam - zaista prodire čoveku u dušu (znam da već zvuči otrcano, ali tako je), piše o nekim porivima, mislima i osećanjima koje većina ljudi ne želi ni da prizna sebi.

Meni su najdraži Idiot i Zapisi iz podzemlja. Ovo poslednje delo mu je verovatno najsavršenije, zato što ne sadrži didaktične momente koji su se provlačili kroz neke druge romane... Dostojevski je možda najbolji romanopisac ikada, ali je vrlo daleko od najboljeg mislioca. Kao pisac je bio slab jedino kad je pokušavao da propoveda i ubedi čitaoca u pozitivne vrednosti koje su za njega pravoslavlje i majka Rusija itd. (U "Karamazovima" su Aljoša i posebno Starac Zosima daleko manje ubedljivi i manje zanimljivi likovi od Ivana, Dimitrija, Smerdjakova, Grušenjke ili Katarine). Zbog toga poslednjeg je na žalost kasnije postao idol kojekakvih likova koje je bolje ne pominjati, a nagledali smo ih se za prošlih par decenija ... :eek:
 
Poslednja izmena:

Hesse

Aktivan član
Poruka
1.822
Pa ovo do sad sto sam procitala (ostala mi je jos treca knjiga) mi se jako svidja.
Мени је то једна од најлепших књига. То је заправо синтеза свих тема које је Достојевски проучавао током живота. Хтео је да напише и наставак, али је умро годину дана након објављивања. Најупечатљивији ми је матори Карамазов, онако развратан, припрост а опет наглашен као паметан. И епизода са Великим Инквизитором је врло упечатљива.
 

tuzna_malla

Aktivan član
Poruka
1.062
Мени је то једна од најлепших књига. То је заправо синтеза свих тема које је Достојевски проучавао током живота. Хтео је да напише и наставак, али је умро годину дана након објављивања. Најупечатљивији ми је матори Карамазов, онако развратан, припрост а опет наглашен као паметан. И епизода са Великим Инквизитором је врло упечатљива.
Pa ne znam jos sta ce se desiti na kraju,da bih razmisljala o tom nastavku.:) E da,zanimljivo je misljenje Ivana u tom dijelu,ali meni je ipak Aljosa najdrazi.z:)
 

Hesse

Aktivan član
Poruka
1.822
Pa ne znam jos sta ce se desiti na kraju,da bih razmisljala o tom nastavku.:) E da,zanimljivo je misljenje Ivana u tom dijelu,ali meni je ipak Aljosa najdrazi.z:)
Па Аљоша има најпозитивније карактеристике, али код Достојевског су ликови симболични, они су само инструменти у 'полифонији'. Достојевски их сучељава у разним ситуацијама, творећи ту његову музику карактера (да је условном назовем тако). Видећеш после и Аљошине неочекиване поступке.
 
Poruka
4.326
Radnja je smeštena u Sankt Peterburg sredinom šezdesetih godina 19. veka. Glavni lik, Rodion Romanovič Raskoljnikov, ambiciozni student prava, podstaknut krajnjom bedom i turobnom budućnošću odlučuje da ubije i opljačka Aljonu Ivanovnu, omraženu staricu koja lihvarenjem izrabljuje ljude. Osim šta ubistvom planira da reši sopstvene finansijske i porodične probleme, smatra ga i etički opravdanim jer, po njegovom mišljenju, životi običnih ljudi koji mu se nalaze na putu ne vrede ništa spram plemenitih ideala kojima teži; smatra da se on, kao poseban pojedinac (sličan Napoleonu), nalazi iznad moralnih pravila koja obavezuju ostale ljude. Pomno razrađuje plan, ali ipak mu se potkradu greške i privlači sumnju policije; i sam postaje nesiguran u sopstvenim razmišljanjima o zločinu, pa očajava i čezne za iskupljenjem. U psihičkoj krizi kroz koju prolazi pomaže mu prostitutka Sonja Marmeladova, napaćena devojka koja se ponizno i pasivno drži prema zlu i životnim nedaćama, a utehu nalazi u hrišćanstvu.
 

dess

Poznat
Poruka
7.172
nakon poslednjeg citanja knjige cini mi se da je problem Raskoljnikova u stvari- sporedna stvar romana..kao i sam taj lik..citava ta prica oko pitanja da li je izabranima (ili makar onima koji se tako osjecaju) zaista sve dozvoljeno, citav taj problem kompleksa i tastine..sve je to u stvari i sam Dostojevski vec nebrojeno puta prije razotkrio..

ono sto je, po meni, kljucna odlika Zlocina i kazne jeste upravo Sonja Marmeladovna..ona je zaista originalni kvalitet romana,i,usudim se reci,citavog opusa ne samo pisca i ruskih autora, nego i uopste misli hriscanske civilizacije..svojim zrtvovanjem,za porodicu,za macehu,za Raskoljnikova, i potpunim negiranjem znacaja te svoje zrtve (koji je nevjerovatan) ona je prva poslije Hrista pokazala prakticno sta znaci ljubav..a ljubav je potpuno odsustvo tastine, koja je od vraga..i zato je ovaj i nije nikada mogao spoznati, jer ga je posvecivanje konsrtukciji te tastine onemogucilo da voli i drugoga..a ne samo sebe..Sonja Marmeladovna tu potpuno postavlja stvari na pravi nacin..nju ne morate logicki da pratite- ona vas poražava upravo svojim predavanjem..i tek kad je to ukapirao,nekoliko mjeseci vec u Sibiru,tek je onda Raskoljnikov osjetio pokajanje i ljubav..jer ovog prvoga nikada nema i ne moze biti bez ljubavi..
 

Hesperus

Početnik
Poruka
10
Raskoljnikov do kraja ne rešava pitanje kazne. On se predaje jer nije izdržao, ali i dalje veruje da je njegov čin ispravan i da svi veliki ljudi nose sa sobom zločin, a to se ne može poreći. Ima nečeg ''đavoljeg'' u ubistvu Lizavete – kao da oslobođeno zlo ne može više biti kontrolisano. Kakav je razlog da ljudi sa plemenitim ambicijama ne ubijaju dokazane zločince, ako će to ubistvo doneti korist velikom broju ljudi? Zašto Lazara pominju i Porfirije i Sonja? Dakle – ne ubij. Zašto?
Starica se uvek pominje kao baba, zelenašica, iako je njeno ime poznato. Gurnuta je u anonimnost, makimalno svedena na tip, sa što manje individualnih osobina, ličnost se u najvećoj meri udaljuje od čitaoca i time se sprečava uspostavljanje emotivne veze između čitaoca i babe. Time se podvlači princip : čovek nema prava da ubije bilo koga, bez obzira na njegove osobine. Opljačkano Raskoljnikova zanima samo kao moguć dokaz protiv njega – dokaz koji treba sakriti...
Zločin postaje ogled o mogućnostima jednog sistema vrednosti kao i postupaka koji bi se na tom sistemu zasnivali. U tom racionalno postavljenom sistemu, nameću se iracionalni problemi : ''Da nikog nisam voleo, svega ovoga ne bi bilo...'' Raskoljnikov više ne može da komunicira sa porodicom. Ali kako, konkretno, to iracionalno slama uspostavljeni sistem? Šta su uporišta iracionalnog ?
Raskoljnikov doživljava napade mržnje prema majci, sestri, zato što instinktivno oseća da ta ljubav (kao iracionalni princip) narušava njegov svet, sistem zbog koga se odlučio na ubistvo, da ga potkopava, da ta ljubav na neki način sprečava njegove napore da preživi zločin. To je ono čime se sve vreme Raskoljnikov bavi. To je ono čemu je posvećen roman. Raskoljnika ništa drugo u vezi sa zločinom ne zanima, sem kako ga ostaviti za sobom i krenuti dalje. On čak uspeva da potpuno potisne Lizavetu. Ali, on i sam kaže ''Ubio sam princip''. On ima mogućnost da se izvuče od kazne, ali više ne može da se vrati ljubavi. Zašto?
 

MegaSrka

Početnik
Poruka
7
'ZLOCIN i KAZNA' je fantasticno djelo. Dostojevski mi je oduvjek bio drazi od razvucenog Tolstoja. Volim i 'Kockara'... Negdje sam procitala da je Dostojevski i sam postao kockar da bi stvarno iskusio sta znaci i kako je kada covjek ogreze u kocku. Nevjerovatno......
jedan savjet> Ne poklanjaj nikad Zlocin i kaznu drugu u zatvoru...
Greshka, nije zbog toga postao kockar, vec je bio kockar dok je pisao to delo...inache zbog roka ga je napisao u roku od mesec dana!
 
Poruka
7.883
Ja vas ne teram, niti zelim da mi napravite sastav, vec samo da opisete likove, ti bas mislis da sve znas?
Ako ti je potrebno zbog domaceg zadatka, evo, ukratko, i najbitnije:

Raskoljnikov je pametan mladi covek koji zeli da se izvuce iz siromastva kroz Zvezde Granda.
Sonja je siromasna sminkerka koja radi u bekstejdzu i koju on upoznaje tokom stilizovanja frizure pre nastupa.
Baba zelenasica je Sasa Popovic.
Lizaveta je Lepa Brena, kolateralna steta.
Razumihin je Milan Stankovic, njegov najbolji prijatelj.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.