Zlo živi u ljudima... predstava "Naš razred"

[Soradze]

Predstava "Naš Razred" je rasprava, pričanje priča nesmirenih duša, javna ispovest zločinaca i žrtava, drugova i drugarica,
pred nama, ritual inicijacije u istinu.

"U vremenu u kojem živim, vremenu novih oblika totalitarizma, travestiranog i ogoljenog fašizma, vremenu koje podstiče nasilje
u raznim oblicima, vremenu političkih zloupotreba istorijskih činjenica, negiranja i progona istine, veličanja zločina i zločinaca,
ova drama je snažan poziv da preispitujemo savest, da razmišljamo o krivici i odgovornosti o Našem razredu - kaže rediteljka
predstave Narodnog pozorišta iz Beograda, Tanja Rigonat...

Glumci nas svojom provokativnom i traumatičnom igrom u predstavi "Naš razred" upozoravaju da u svakom vremenu moramo
dobro promisliti o putu kojim idemo. To isto radi i Tadeuš Slobođanek, koji svojim tekstom preispituje i našu istoriju, ali i našu
budućnost.


Ovaj višestruko nagrađivani tekst ovenčan je i najznačajnijom poljskom književnom nagradom "Nike" i to je jedina drama koja
je dobila pomenuto priznanje u njegovoj 20-godišnjoj istoriji. Značaj ove drame potvrđen je i kroz mnoge postavke na scenama
najznačajnijih pozorišta širom Evrope i sveta...
Napisana je 2008. godine, izvedena na engleskom jeziku u Kraljevskom pozorištu u Londonu, u Poljskoj prvi put 2010. godine
u Varšavi, a pre dva dana na 15. Međunarodnom festivalu flumca "Zaplet open" u Banja Luci...


“Naš razred“ prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, od 1925. do 2000. godine...
Inspirisana je užasavajućim stvarnim događajem - zločinom istrebljenja Jevreja 10. jula 1941. godine koji su počinili - Poljaci.

Zastrašujući, istinit događaj u selu Jedvabne, u istočnoj Poljskoj, kada su poljski katolici upali u domove komšija Jevreja sa
kojima su odrastali, na silu ih zatvorili u ambar i spalili 1.600 nevinih duša, čini osnovu drame i predstave od skoro puna dva
sata.

Prati zlo koje živi u ljudima, prati organizovane laži kojima se to isto zlo sakriva...prati žrtve i preživele svedoke zla koje i danas
živi u nama, sa nama i oko nas...

 

[Soradze]

Priča je kreirana većim delom kao dramaturgija grupe, odnosno mase, gde su junaci na pozornici kao u nekoj komuni, dakle
samim tim ovde nema glavnog junaka. Svi su u drami skoro kao jedno, ili se može reći da su svi glavni ili svi sporedni,
funkcionišu jedinstveno, prisutni su sve vreme na sceni, makar i kao duhovi, kada su im likovi fizički likvidirani.

U komadu se prepliću ljubav i smrt, uspomene i zaborav, silovanje i saosećanje, osveta koja dolazi kasno i dugo se čeka kao
katarza, istražuje se patologija zla koja ljudima zamrači umove, pretvarajući ih u najgore zločince, spremne da oduzimaju
živote onima sa kojima su do juče živeli i bili iskreni prijatelji.

Rediteljka predstave, Tatjana Mandić Rigonat traži ljudsku dimenziju spajanja onoga što je psihološko i intimno, onoga šta je
ideološki, istorijski i religijski momenat tragedije i pogroma tog događaja kada su Poljaci spalili svoje susede Jevreje.

 

[Soradze]

Drama zadire duboko u svakog čoveka, u svakog gledaoca u sali koji može da se identifikuje sa svim likovima...Osećajući razna
stanja i emocije u kojima lako prepoznajemo i delove naše prošlosti, intimne, društvene i političke, shvatamo da se drama odnosi
i na druge sredine u kojima danas živimo... na nas same... i postavljamo sebi pitanje: "Šta bih ja uradio da sam u toj situaciji?"

Predstava žestoko komunicira sa mladim gledaocima u sali koji nisu odgovorni za zločine počinjene u prošlosti, ali od njih zahteva
da imaju odnos prema zločinima i prema pročlosti... jer, "zlo bi bilo ne hteti znati, ili znati, pa to potiskivati"...

"Naš razred" dotiče bolne, neuralgične tačke koje su naša sadašnjost i prošlost i ako nema suočavanja sa tim na pravi način,
ostaje problem za budućnost...

A, pravi način je onaj putem kojeg se ostvaruje momenat empatije...

 

[Soradze]

Glumci Nina Nešković, Suzana Lukić, Jelena Blagojević, Vučić Perović, Nedim Nezirović, Petar Strugar, Danilo Lončarević,
Dragan Sekulić, Dušan Matejić i Jovan Jovanović su odigrali ovu priču koja je na početku vesela, a na kraju teška, mračna
i gorka... odigrali su tako da ne može, a da nas ne potrese.

 

[Soradze]

Katolički sveštenik...

Potresena publika na zlo koje je u ljudima...

 

[Soradze]

Skriveno zlo među nama i danas likuje...

Poklon glumaca...
Ovacije vidno potresene publike...

 

[Soradze]

Posle predstave je publika u velikom broju ostala na "okruglom stolu", razgovarala
sa rediteljkom i glumcima predstave...

Glumci...

Rediteljka i voditelj...

 

[Soradze]

Vidno potresena Branka Katić nije mogla da sudeluje u programu "razgovor sa glumcima"...
Uplakana, izvinila se publici rečima: "Emotivno sam slomljena zbog saznanja da i danas ovo
zlo živi sa nama i u nama... zbog pitanja da li će ikada MIR stići i živeti u ljudima..."

Brisala je suze, plakala i pokazala koliko je veliki i jak senzibilitet koji u pravim umetnicima živi...

Veliki zagrljaj za našu divnu Branku i kapa dole za predstavu koju preporučujem od sveg srca...

 

[Black_star]

Zar ovo vec nije bila tema ??

 

[Soradze]

Zar ovo vec nije bila tema ??

Ovo je još jednom na "bis"...

 

[Soradze]

Ocena stručnog žirija ovogodišnjeg Festivala:

– Za najbolju predstavu ovogodišnjeg festivala Zaplet stručni žiri proglasio je predstavu „Naš razred“ Narodnog pozorišta u Beogradu u režiji Tatjane Mandić Rigonat. Žiri naglašava da je predstava „Naš razred“ totalno postdramsko pozorište koja pred gledaoca postavlja suštinska pitanja evolucije zla i kolektivnog masovnog stradanja kao njegovog krajnjeg rezultata. Ona nam u aktuelnom trenutku pruža jednu važnu istorijsku lekciju. Glumački ansambl ujednačeno i virtuozno predstavlja likove koji kako bi preživeli jedno vrijeme postaju ubice svojih prijatelja.

 

[faraonn]

...Ovo je sve uradjeno kao pod parolom "...Inserti u zivo"
Istine kad se umjetnicki obrade su umjetnicko vidjenje Istine
a kad Gledalac iskusno i znalacki to i prestavi , onako 'sazvakano ' onda je
dovoljno reci ,- H V A L A ...

 

[Soradze]

...Ovo je sve uradjeno kao pod parolom "...Inserti u zivo"
Istine kad se umjetnicki obrade su umjetnicko vidjenje Istine
a kad Gledalac iskusno i znalacki to i prestavi , onako 'sazvakano ' onda je
dovoljno reci ,- H V A L A ...

S obzirom da većina forumaša ne ide u pozorište, ili ne ide da
gleda baš ovu predstavu, recenzija treba da bude "sažvakana"...
Jer, svi imaju pravo na kulturu, pa makar i u ovakvom obliku...
Naročito verni fanovi recenzija pozorišnih predstava...

Hvala, prijatelju, na ovakvom komentaru...
M O L I M... i drugi put...

 

[pady]

Ja pomislih neko se već dosetio pa napravio predstavu o Ribnikaru, gluho bilo. Izgubih interesovanje za dalje skrolovanje i čitanje nakon što je sa slike u drugom postu sevnula teleća glavudža Petra Strugara. Eto, ne znam kako neko može mirno da podnese njegovu pojavu. Ja bih odvalila stolicu u stilu prekaljenih fudbalskih huligana i zavrljčila ka njemu. Retko antipatična njuška koja budi sve najgore u čoveku i tera na zlo.

 

[Soradze]

E, da si ga gledala, još bi ga više omrzla, hahahahah
Odlično je odigrao fašistu i ubicu...
On je u toj predstavi negativac, ali je to baš dobro odglumio...
Šta ti smeta kod njega?
Kad si stigla i zbog čega tako da ga ne variš?
Mora da je igrao negde negativca, pa si ga poistovetila sa ulogom...
On je pristojan mlad čovek, dobar glumac, gradi karijeru, dobar čovek...
Hvala na čitanju i pisanju...