Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu nas svojom provokativnom i traumatičnom igrom u predstavi "Naš razred" upozoravaju da u
svakom vremenu moramo dobro promisliti o putu kojim idemo. To isto radi i Tadeuš Slobođanek, koji svojim tekstom preispituje
i našu istoriju, ali i našu budućnost.
Ovaj višestruko nagrađivani tekst ovenčan je i najznačajnijom poljskom književnom nagradom Nike i to je jedina drama koja je dobila
pomenuto priznanje u njegovoj 20-godišnjoj istoriji. Značaj ove drame potvrđen je i kroz mnoge postavke na scenama najznačajnijih
pozorišta širom Evrope i sveta... Napisana je 2008. godine, izvedena na engleskom jeziku u Kraljevskom pozorištu u Londonu, a u
Poljskoj prvi put 2010. u Varšavi.
“Naš razred“ prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, od 1925. do 2000. godine...
Inspirisana je užasavajućim stvarnim događajem - zločinom istrebljenja Jevreja 10. jula 1941. godine koji su počinili - Poljaci.
Zastrašujući istinit događaj u selu Jedvabne, u istočnoj Poljskoj, kada su poljski katolici upali u domove komšija Jevreja sa
kojima su odrastali, na silu ih zatvorili u ambar i spalili 1.600 nevinih duša, čini osnovu drame i predstave od skoro puna dva
sata.
Prati zlo koje živi u ljudima, prati organizovane laži kojima se to isto zlo sakriva...prati žrtve i preživele svedoke zla koje i danas
živi u nama, sa nama i oko nas...
Priča je kreirana većim delom kao dramaturgija grupe, odnosno mase, gde su junaci na pozornici kao u nekoj komuni, dakle
samim tim ovde nema glavnog junaka. Svi su u drami skoro kao jedno, ili se može reći da su svi glavni ili svi sporedni,
funkcionišu jedinstveno, prisutni su sve vreme na sceni, makar i kao duhovi, kada su im likovi fizički likvidirani.
U komadu se prepliću ljubav i smrt, uspomene i zaborav, silovanje i saosećanje, osveta koja dolazi kasno i dugo se čeka kao
katarza, istražuje se patologija zla koja ljudima zamrači umove, pretvarajući ih u najgore zločince, spremne da oduzimaju
živote onima sa kojima su do juče živeli i bili iskreni prijatelji.
Rediteljka predstave, Tatjana Mandić Rigonat traži ljudsku dimenziju spajanja onoga što je psihološko i intimno, onoga šta je
ideološki, istorijski i religijski momenat tragedije i pogroma tog događaja kada su Poljaci spalili svoje susede Jevreje...
Drama zadire duboko u svakog čoveka, u svakog gledaoca u sali koji može da se identifikuje sa svim likovima...Osećajući razna
stanja i emocije u kojima lako prepoznajemo i delove naše prošlosti, intimne, društvene i političke, shvatamo da se drama odnosi
i na druge sredine u kojima danas živimo... na nas same i postavljamo sebi pitanje: "Šta bih ja uradio da sam u toj situaciji?"
Predstava žestoko komunicira sa mladim gledaocima u sali koji nisu odgovorni za zločine počinjene u prošlosti, ali od njih zahteva
da imaju odnos prema zločinima i prema pročlosti... jer, "zlo bi bilo ne hteti znati, ili znati, pa to potiskivati"...
"Naš razred" dotiče bolne, neuralgične tačke koje su naša sadašnjost i prošlost i ako nema suočavanja sa tim na pravi način,
ostaje problem za budućnost...
A, pravi način je onaj putem kojeg se ostvaruje momenat empatije...
Glumci Nina Nešković, Suzana Lukić, Jelena Blagojević, Vučić Perović, Nedim Nezirović, Petar Strugar, Danilo Lončarević,
Dragan Sekulić, Dušan Matejić i Jovan Jovanović su odigrali ovu priču koja je na početku vesela, a na kraju teška, mračna
i gorka... odigrali su tako da ne može, a da nas ne potrese...
Poslednja izmena:
