To je tacno MPMcB za nas ponosite ljude,iako si Levicar i pro komunisticki orijentisan i mozda kazem mozda pro- cinosticki i moj neistomisljenik.
Ovo je zanimljivo.
Levičar, skoro komunista moraću o tome da razmislim. Da je tako, jedan od mojih deda ako ne i obojica, ustali bi iz grobova i utepali me iz mesta na ko zna koji način.
Jednom davno sam ozbiljno razmišljao da, sledeći očevu porodičnu tradiciju postanem advokat. Tada je poznavanje marksizma i potonje komunistiška teorije bilo veoma važno, pa sam se ozbiljno bacio na izučavanje iste. Tako sam stekao solidno znanje i razumeo dobro šta su ti teoretičari smislili, a I danas rado razmišljam nad njihovim namerama i zabludama. Teoriju sam upoznao iz tih priprema, a praksom smo bili tada okruženi toliko očigledno, kao ničim drugim. Bilo je to krajem sedamdeseti, bio sam tada u gimnaziji. Radne akcije, revolucija, samoupravljanje, gde god hoćeš i koliko god hoćeš, lupetalo se više nego što se jelo, a jelo se mnogo bolje nego danas, barem u Srbiji, koliko vidim. Bez obzira na toliki uticaj, ideologija komunizma i uopšte bilo kakve socijale bila mi je i ostala potpuno strana. Porodični imetak i sa očeve i sa majčine strane, od koga su nas olobodili, naravno ne pamtim, ali mi se to uvek činilo nepravednim. Nismo zbog toga mrzeli komuniste kao mnogi poput nas, jer bi nas to ubilo, jednostavno smo im oprostili tj moji su im oprostili, ja nisam imao šta, ali mi je uvek bilo malo odvratno u društvu bahatih društvenopolitičkih radnika koji mešaju ćirilicu i latinicu i to još drže za nešto kao kul. Baš zato što sam dobro poznavao teoriju i praksu komunizma i levičarstva uopšte nisam mogao da im se pridružim. Uvideo sam relativno brzo, da sve to ima da se raspadne prvom krizom kao da ga nikad nije ni bilo. No, pogrešio sam. Nije se raspalo pri prvoj nego pri drugoj krizi, al dobro, blo je to dosta da se okanem očeve tradicije i priklonim majčinoj. Studirao sam elektrotehniku da bih postao inženjer. To me je nekako dovelo bliže jevrejima i ponekom cionisti. Vama protivnicima cionizma treba da bude jasnije, da postoji značajna razlika između cionizma i svega ostalog što spada u jevrejsko nasleđe. Nije svaki jevrejin cionista, hvala svim bogovima i boginji.
Prvi cionista koga sam lično upoznao, bila je majka moje tadašnje devojke. Svaki moj dolazak na ručak kod njih, a to jedno vreme bilo veoma često, počinjao je njenim pitanjem, jesam li odlučio kada ću da počnem da učim hebrejski. A, prvi jevrejski anticionista koga sam lično upoznao bio je njen muž, otac moje tadašnje devojke, tako to obično biva u brakovima danas, a jevreji nisu nipošto toga pošteđeni. To u Tori ni ne piše, mada piše svašta drugo. Ona je bila jedan od aktivnih cionista i iako nisam hteo da polemišem sa njom, imali smo par razgovora u kojima je učestvovao i jedan njihov prijatelj, rabin i koji mi je posle u četiri oka savetovao da je bolje da ekiviram vruće teme sa gospođom i da bi mom temperamentu više odgovaralo, da dok sam još tu, među njima, okrenem fokus ka filozofiji i kabali, što sam jako rado prihvatio, iako sam za to bio još jako zelen. Rabin je svakako bio u pravu i u pogledu mojih interesovanja i u pogledu privremenosti mog bavljenja svetovnim jevrejskim međuodnosima. Jedino mi je žao što što tad nisam naučio hebrejski, tada sam imao vremena, a bilo je i besplatno. Ostalo mi je otad par dubokih i iskrenih poznanstava koja negujem i danas, a samo jedan ćovek od njih je ono što bi ti nazvao ubeđeni cionista i iako rado diskutujem sa njim, ne gajim baš preterane simpatije ni prema njemu ni prema toj njegovoj priči. Nekako mi je jako sklon tim radikalnim etiketama slično kao i tvoji saborci. Kako ja iznesem neki argument, tog sekunda sam antisemita, a to ide ponekad i do naci šoviniste najgore, skrivene vrste.
Sad simpatizer ili ne koga briga na kraju, meni je tad bilo lepo. Nikad nisam imao bolje društvo za bilijar a bogami i snuker.
Ja sam realan ili sto bi Spanci rekli 100 % REAL.
To je utopija, toga nema na ovom svetu, iako španci kažu, ne zato što mislim da si ti nedosledan svojim opredelenjima nego zato što ništa na ovom svetu nije 100% često ni blizu. Zakon prirode, važi za sve hteli mi to ili ne. 0% toga već ima, recimo stanje na mom računu u vreme studiranja negde u drugoj polovini meseca i tako to. Ipak dobar deo stvari varira tu negde između ta dva.
Ne trudimo se da se menjamo zato sto ne da ne zelimo jer jednostavno ne mozemo, jer smo mi ljudska bica i vec sklopljene licnosti,takvi smo kakvi smo, isli bi protiv sebe i ljudskosti ako bi se menjali kompletno ili za 90 posto.Da korigujemo neke stvari u nasim stavovima,principima i vidjenjima sveta da ali da se kompletno menjamo i postanemo nesto sto nismo je protiv nas samih,prirode i ljudskosti a to ne zelim.
Tja utopija, ali pre svega niko normalan ni ne traži da se neko menja iz svojih korena iz svoje suštine. Mislio sam na nešto nalik običnom rastu, sazrevanju. Lagano ali efikasno, i u određenom smeru , ka nekom cilju, tako to ide. Netačno je da se ne može menjati ni za dlaku. Sve se menja, opet jedan zakon prirode, nemoj samo da misliš da ne važi u gradovima isto kao i u šumama, važi i na grobljima, a lako je moguće i još malo dalje. Tako da ako neko ili nešto ne želi da se menja, pre ili kasnije iskusi posledice pa onad ima nad čim da se zamisli ako ništa drugo. Preterivanje u nekom menjanju, je u najboljem slučaju obično foliranje, a u najgorem zna da udari na zdravlje i tu se izgleda slažemo.
MPMcB i si cuo za evropsko nasledje,ja se tim vodim mojim evropskim nasledjem a ISUS HRIST je deo naseg evropskog nasledja i pokretac nase civilizacije,rase,vere i kulture.
Ćuj, da li sam čuo?
Kako kaže Mujo u onom vicu, kad se vratio iz Pariza pa ga pitaju je li video Mona Lizu?
Isus ili kako ti više voliš, a i veruješ, čini mi se, ISUS HRIST jeste deo evropskog nasleđa, kulturnog, verskog, religijskog, ne sporim. Sad, da li je pokretač, nisam baš siguran, jer civilizacije je bilo i pre njega i to ne baš zanemarljive. Te tradicje leže još dublje u temeljima stare Evrope. Potrebno je samo malo dublje zaroniti. Evropa je dosta dubok bunar.
Bilo bi neozbiljno, možda uvredljivo, ako bih sad bacio foru da je i on bio jevrejin, još Inkvizicija je jako dobro znala za to, a ja dobro znam šta tvoji saborci odgovaraju na tu bezveznu primedbu. Inače veoma rado diskutujem na temu Isus Hrist, ali sa ljudima za koje sam siguran da ona ne vređa njihova verska osećanja ili nešto tome nalik.
Ti kazes Cionisti cine dobre stvari za sebe naravno kada misle da su iznad covecanstva,Hrista i svega na ovoj nasoj planeti i nema nista sustinskog dobrog u njihovim planovima.Dobro za njih da ali za covecanstvo sve najgore.
Ne bih toliko žurio sa sa osudom.
Čine dobre stvari za sebe, stoji, i nimalo im ne služi na čast. Naprotiv, trebalo je da vidiš kako to ponekad izgleda odvratno, gnusno, podlo, ej za svaku moralnu osudu, pogotovo ako je po tvojim leđima. Takvo jedno iskustvo, ako o njemu čovek posle razmisli hladne glave, ne može da opravda holokaust niti ništa njemu nalik, ali može jako dobro da razjasni čoveku zašto je do takvih stvari dolazilo i dolazi uvek iznova. Ipak, nema tu neke osude, to je skoro isto kao i onaj tvoj stav iz prethodnog posta. Viđeno u suprotnom taboru, to izaziva osudu i mržnju, i bio neko emotivac manje ili više, ako na to reaguje samo emotivno, ne može da se otme matici koja ga nosi. Bilo koji dovitljivac tada samo treba da stane na gajbu i pozove u sveti rat, teško žabu u vodu naterati. Ali i to je obična prirodna pojava, a dešava se u društvu i isto kao i u džungli, onda kada društvo počne da potpada pod zakone džungle, a sve ostale odbacuje. Budući da su ti zakoni u temelju svakog društva čoveka, a sve ostalo je samo nadgradnja, oni uvek stoje gde su, ma koliko da se nad njima gradi ili ruši. E, sad je prilika da ti skrenem pažnju na nešto što mošda ne znaš. Na tu vrstu gradnje, bilo da se radi o izgradnji društva, bilo samog pojedinca, odnosi se naziv Slobodni Zidar, kako se masoni često nazivaju.
