Quantcast

Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću

комшија

Legenda
Poruka
57.440
1596515064324.png








Predsednik Socijaldemokratske unije za Danas o promeni imena stranke

Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću

Pretpostavljamo da je onima koji su devedesetih godina osnovali ovu organizaciju, Socijaldemokratsku uniju, u kontekstu rata i nacionalizma, socijaldemokratija bila dobra ideja za borbu za jednakost i pravdu u društvu, kaže za Danas Ivan Zlatić, predsednik SDU, u odgovoru na pitanje da li ova stranka menja ime u – Radikalna levica, kako su nedavno izvestili beogradski mediji.


Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću 1


Piše: Snežana Čongradin 03. avgusta 2020. 14.15 Izmenjeno: 18.17


U međuvremenu, dodaje sagovornik Danasa, desila se decenija privatizacije društvene svojine, a za njom i decenija štednje, tako da se politički centar, kako naglašava Zlatić, pomerio radikalno udesno.

– Danas vladajuću politiku oblikuju organizacije ekstremne desnice, poput Fiskalnog saveta, Srpske napredne stranke, Saveta stranih investitora, Levijatana i sličnih. Koncepti koji su do nedavno bili normalnost, poput besplatnog zdravstva, školstva, prava na dom, prava na dostojanstven život od poštenog rada i prava na život i životne planove, danas su radikalno levi. U svirepom sistemu kapitalističke periferije u kom živimo, radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću i zahtev za elementarnom pristojnošću – ističe Ivan Zlatić.
Kaže da će kongres stranke doneti konačnu odluku o promeni imena partije, čiji datum održavanja još nije preciziran.

– Međutim, ono što je suštinski bitno je da li će ona po svojoj praksi ubuduće biti radikalno leva, i da li će se boriti za pravedne zahteve većine društva, a ne da li će se zvati „partija radikalne levice“, ili će Kongres možda odlučiti o drugačijem imenu. Ljudi koji žive od svog rada će nas ceniti po plodovima, ne po „brendu“ – zaključuje Ivan Zlatić.

Podsetimo, Ivan Zlatić, aktuelni predsednik SDU je i aktivista organizacije Krov nad glavom, čiji se članovi godinama unazad suprotstavljaju izvršiteljima i njihovim namerama izbacivanja ljudi na ulicu plenidbom njihovih nepokretnosti zbog siromaštva ili zato što su žrtve bankarskih malverzacija. Prošle godine se Socijaldemokratskoj uniji priključio i sociolog Jovo Bakić, kada su i najavljene značajnije promene unutar ove partije. Međutim, u nekoliko navrata, iz različitih razloga, to se do danas nije dogodilo.

link




Сјајно је што режим није успео да на чело Социјалдемократске уније (СДУ) постави Јова Бакића и тако уништи ту партију као што је на десници успео да уништи Покрет за очување Косова и Метохије постављањем Милоша Ковића за председника истог. Пожелимо зато другу Игору Златићу да истраје у својој борби за СДУ. Та партија радикалне левице има још доста да каже на политичкој сцени Србије.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.440
1596523773844.png






Most: Zašto pobunjeni radnici Uljanika pevaju Tompsonove pesme?

Štrajk radnika brodogradilišta Uljanik u Puli, fotoarhiv

Štrajk radnika brodogradilišta Uljanik u Puli, fotoarhiv

2. avgust/kolovoz, 2020. Omer Karabeg

Nedavno su četiri stranke levice iz Hrvatske, Srbije i Slovenije potpisale Deklaraciju o regionalnoj solidarnosti u kojoj pozivaju države bivše Jugoslavije da sarađuju na ublažavanju teških socijalnih posledica izazvanih pandemijom korona virusa.
Tim povodom sagovornici Mosta su bili predstavnici dve partije potpisnice - Rada Borić, potpredsednica Nove ljevice iz Hrvatske, i Ivan Zlatić predsednik Socijaldemokratske unije iz Srbije.


U Srbiji i Bosni i Hercegovini već traje ekonomska kriza zbog korona virusa, poslodavci gube, a radnici ostaju bez posla i plata
Pročitajte i ovo: Pandemija već zatvara vrata firmi, ko štiti radnike?


Bilo je reči o tome zašto su nakon raspada Jugoslavije nacionalističke partije pomele levicu sa političke scene Zapadnog Balkana, kako je moguće da Socijalistička partija Srbije, koja je prigrlila nacionalizam i zagovarala rat, naziva sebe levom strankom, da li radnici u Srbiji glasaju za Vučića zato što u sadašnjoj opoziciji ne vide nikakvu alternativu, zbog čega nema nikakve saradnje među sindikatima država bivše Jugoslavije, šta levica u Srbiji zamera liberalno-građanskim strankama, da li uspeh zeleno-leve kolacije na nedavnim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj može biti inspiracija za levicu u Srbiji, kao i o tome da li duboka socijalna kriza, koju je izazvala pandemija, može da bude šansa za stranke levice koje se zalažu za socijalnu pravdu.

Pandemija korona virusa je izazvala haos na berzama u rekordnom roku za samo tri nedelje (Fotografija sa berze u Njujorku, mart 2020)
Pročitajte i ovo: 'Rizik od nove Velike depresije, veće nego 1929.'


Omer Karabeg: U državama Zapadnog Balkana na vlasti su uglavnom desne, nacionalističke i populističke stranke. Kako su one reagovale na vaš poziv?
Rada Borić: Moram reći da je neobično što u Hrvatskoj nije bilo reakcija s desnoga spektra. To je možda djelomično zato što su u fokusu bili parlamentarni izbori i desnica je bila zaokupljena napadima na sve one koji drukčije misle, posebno na našu zeleno-lijevu koaliciju koja je po prvi put nakon 30 godina ušla u Sabor i osvojila sedam mandata.
Ivan Zlatić: Zanimljivo je da je u Srbiji Deklaraciji dat prostor na Radio televiziji Srbije (RTS). Vladajuća struktura u Srbiji nalazi u velikoj neprilici zbog skandalozne pobede na izborima. Imamo potpuno jednoobrazan parlament koji nema ni privid legitimnosti. Valjda zbog toga vlast ima potrebu da simulira da ipak postoji neka vrsta političkog života. Ja bih time objasnio činjenicu da je naša deklaracija stigla do RTS-a.

Vlast ima potrebu da simulira da ipak postoji neka vrsta političkog života: Ivan Zlatić

Vlast ima potrebu da simulira da ipak postoji neka vrsta političkog života: Ivan Zlatić

Omer Karabeg: Zašto levica nije uspela da nađe pravi odgovor na nacionalizam nakon raspada Jugoslavije? Nacionalizam je postao dominatan način razmišljanja u državama bivše Jugoslavije, a neke partije, koje se nazivaju levičarskim, su ga čak i prihvatile.

Kapitalalizam i nacionalizam

Rada Borić: Nacionalizam je, nažalost, pobijedio zato što smo mislili da je u bivšem sustavu nacionalno pitanje rješeno, a kada se devedesetih godina digao poklopac na zajedničkom loncu vani je svašta izašlo. Nacionalizam je poslužio tranziciji u kojoj su svi naši narodi i narodnosti bili opljačkani. Poruka nacionalista bila je - zatvori se u vlastitu zemlju da bi se navodno sačuvala vlastita dobra, a u stvari ta dobra se nisu jednakopravno podijelila.
U svim zemljama bivše Jugoslavije političke elite su u takozvanoj privatizaciji pumpajući nacionalizam uspjele za sebe priskrbiti ta dobra. I to je bio ključ.

Ivo Banac kaže da se sve vreme postojanja Jugoslavije postavljalo pitanje da li se njom može upravljati bez represije
Pročitajte i ovo: Ivo Banac: Srpski nacionalizam, dinamit u temelju Jugoslavije


Omer Karabeg: Čini se da je najveća ironija što Socijalistička partija Srbije sebe naziva levom partijom. Da li je i građani tako doživljavaju?
Ivan Zlatić: To je nedavno drug Filip Balunović nazvao srpskim političkim paradoksom. Da, to je ta specifičnost Srbije da je samo kod nas politička stranka, koja je sledbenica Saveza komunista, prigrlila nacionalizam i privatizaciju.
Socijalistička Jugoslavija počivala je na dva osnova - bratstvu i jedinstvu i socijalnoj pravdi. Socijalistička partija Srbije - dok je bila na vlasti i dok je bila deo vlasti nakon 5. oktobra - predano je radila na rasturanju oba ta temelja. Kapitalizam i nacionalizam idu zajedno kao šipka i bubanj. Građani Srbije uglavnom misle da je kapitalizam nešto što ih uništava - o tome postoji relativna saglasnost - ali imaju iluziju da ih nacionalizam brani, što nije istina jer ih nacionalizam i kapitalizam zajednički uništavaju.

Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu
Pročitajte i ovo: Mladi na Balkanu između patriotizma i nacionalizma


Rekao bih da kapitalizam i nacionalizam stvaraju iluziju da funkcionišu po lepom vremenu. Međutim, čim se pojavi kriza odmah se traga za socijalističkim rešenjima. Jer, socijalizam je suočavanje sa stvarnošću i bavljenje stvarnim životnim problemima.
Zadatak levih partija je da grade socijalizam ukoliko želimo da opstanemo kao funkcionalno društvo. Roza Luksemburg je govorila - ili socijalizam ili varvarstvo.

Pljačkaju nas, ali su naši

Omer Karabeg: Socijaldemokratska partija Hrvatske doživela je težak poraz na nedavnim parlamentarnim izborima i pored toga što su građani sve siromašniji, a socijalne razlike u Hrvatskoj sve veće. Da li je razlog njenog poraza što je zanemarila tu činjenicu?
Rada Borić: Da. Ona se već 30 godina odriče temelja socijaldemokracije. U Hrvatskoj ima ljudi koji doslovno žive na granici siromaštva. Iako imaju male plaće, a ponekad ostaju i bez njih, oni i dalje glasaju za dvije velike stranke - HDZ i SDP.

Glasaju za HDZ vjerujući da je nacionalizam nekakva obrana protiv svih drugih: Rada Borić

Glasaju za HDZ vjerujući da je nacionalizam nekakva obrana protiv svih drugih: Rada Borić

Glasaju za HDZ vjerujući da je nacionalizam nekakva obrana protiv svih drugih, ali i imaginarnog bauka socijalizma. U javnom prostoru se još uvijek ne može izgovoriti riječ socijalizam, a kriza izazvana pandemijom upravo je pokazala koliko nam je važno nasljeđe socijalizma.
Ono što je u Hrvatskoj za vrijeme COVID-19 funkcioniralo bili su ostaci javnoga zdravstva, ostaci onog što je bila narodna zaštita, ostaci volonterskih službi za podršku i pomoć. Naši OPG-ovi (obiteljska poljoprivredna gospodarstva) su pokazali koliko je važno imati nezavisnost u proizvodnji hrane kada zbog kapitalističkih lobija ne možete nabavljati hranu preko trgovačkih lanaca.

Radnici u Uljaniku, ilustrativna fotografija
Pročitajte i ovo: Kajin: Teško je nekoga amnestirati za 'Uljanik'


Odjednom su počela prisjećanja na dobre prakse socijalizma. Da ne govorimo o javnome stanovanju koje više ne postoji. Ali strašno je kada gledate kako radnici Uljanika u Puli, koji štrajkaju zato što će ostati bez posla, pjevaju Thompsonove nacionalfašističke pjesme.
Šta se to dogodilo sa radništvom koje zna da je na rubu egzistencije, ali će uvijek glasati za desne i reći: "Oni su naši". Pa kada im kažete: "Ti vaši su vas opljačkali", ponovo ćete čuti odgovor: "Da, ali oni su naši".
Treba maknuti stigmu sa socijalizma i ljudima ukazivati šta sve socijalizam može promijeniti u zajednici kakva je naša. Socijaldemokratska stranka u Hrvatskoj je zapustila teme o kojima sada govori nova ljevica. I mnogi birači su joj okrenuli leđa. U predizbornoj kampanji ljudi su nam govorili: "Hvala vam što ste se pojavili, vratili ste nam nadu".

Prvomajski protest: 'Kako da živimo?'
Pročitajte i ovo: Od praznika rada, do dana kada radnici nemaju šta da slave


Omer Karabeg: Zašto radnici u Srbiji, čija plata jedva prelazi 300 evra, uporno glasaju za Srpsku naprednu stranku?


Ivan Zlatić: Imam jako puno razumevanja za radnike i radnice u Srbiji koji ne vide alternativu u postojećoj opoziciji. Ta opozicija praktično ima isti koncept kao i Srpska napredna stranka, a to je životarenje na kapitalističkoj periferiji bez ikakvih predloga za sistemske promene.

U takvoj situaciji radnici neće da se izlažu riziku i suprotstavljaju režimu da bi na kraju dobili praktično isto to samo malo drugačije. Jer, opozicija im obećava isti sistem samo sa nešto manje autoritarizma, korupcije i nepotizma. To nije dovoljno da bi se ljudi izložili riziku suprotstavljajući se takvoj mafijaškoj opasnosti kao što je Vučićev režim.


U situaciji kada im opozicija ne nudi ništa bitno drugačije, oni ne žele da rizikuju i nastavljaju da žive sa đavolom koga poznaju. Čini mi se da je to sasvim trezvena odluka. Ako pozivate ljude na veliki rizik, onda morate i sami mnogo da rizikujete, morate da im obećate da će sistem radikalno da se menja. A to ne vidimo kod sadašnje opozicije.

Meggle se seli u Srbiju

Omer Karabeg: Zašto su radnici u regionu razjedinjeni? Među njima nema nikakvih veza. Nema saradnje ni između srpskih, slovenačkih, hrvatskih i bosanskohercegovačkih sindikata. Oni sarađuju sa međunarodnim sindikalnim organizacijama. A međusobno nikako.


Rada Borić: Sa sindikatom se dogodilo kao i sa svime ostalim u raspadu bivšeg sustava. U Hrvatskoj je iz jednoga sindikata nastalo niz sindikata koji su se borili za vlastite pozicije. U Hrvatskoj se promijenio i termin. Nije se više govorilo o radnicima i radništvu nego smo svi odjednom postali zaposlenici.
 
Poslednja izmena:

комшија

Legenda
Poruka
57.440
НАСТАВАК



Pročitajte i ovo: Sindikati hoće referendum protiv podizanja dobi za u mirovinu

Neki od sindikalnih vođa su 30 godina na istim pozicijama. Takvi sindikati ne uljevaju povjerenje radnicima. Ovdašnji sindikati - ne samo da ne surađuju u regiji - nego ni međusobno, pa vladajući uvijek računaju da će s nekim od njih nešto ispregovarati što će biti na štetu drugih. Kapitaliste zanima samo profit.


Mljekarska industrija Meggle će se iz Osijeka preseliti u Srbiju. Preseliće se zbog većeg profita i odmah će radništvo u Hrvatskoj okriviti Srbe što se tvornica preselila. Oni neće razumjeti da kapitalistu ne zanima gdje se proizvod proizvodi nego gdje se jeftinije proizvodi da bi on imao veći profit.

Što će biti sa 340 farmi i plasmanom proizvedenog mlijeka?
Pročitajte i ovo: Nijemci zatvaraju mljekaru u Osijeku, vlasti najavljuju pritisak


To radnicima niko neće reći, a još manje će im objasniti da se Meggle seli u Srbiju zato što se u Hrvatskoj, koja je članica Europske unije, ne može proizvoditi bez da se brine o okolišu i poštuju europske direktive o čuvanju okoliša. Kako tu poruku poslati radnicima u Hrvatskoj i Srbiji. Gdje će se seliti pogoni kapitalističkih tvornica kad Srbija uđe u Europsku uniju? Mora među nama biti bolji protok informacija.

Prosvjed za reformu edukacijskog sustava, Zagreb, 2016.
Pročitajte i ovo: Šaškor: Političari zadovoljni, u Hrvatskoj nema prosvjeda


Ivan Zlatić: Zadatak je političke levice da stvori prostor u kome će sindikati moći da sarađuju. Sindikati su u principu institucije zasnovane na odbrani interesa svojih članova. Ne možemo od njih da očekujemo više nego što realno mogu da urade. Sindikati vode politiku koja je u interesu ljudi koji im plaćaju članarinu.


Naš je zadatak da stvorimo političku klimu, da formiramo društveni prostor u kome je regionalna saradnja moguća i u kome će ona biti u interesu radnika i radnica. Sada je njihov glavni zadatak da se bore za preživljavanje u ovom sistemu i ja ih ne bih okrivljavao zbog toga što nema regionalne saradnje. To nije njihov već naš zadatak.

Protest radnika u Sarajevu, fotoarhiv
Pročitajte i ovo: Ko je siromašniji - srpski ili bosanski radnik?


Rada Borić: Devedeset procenata novosklopljenih ugovora o radu u Hrvatskoj su ugovori na određeno vrijeme. Ljudi rade na ugovore od mjesec - dva. Žive u potpunoj ekonomskoj nesigurnosti. Oni doista doslovno moraju brinuti za golu egzistenciju. Mnogi od njih nisu članovi sindikata jer nemaju novac za članarinu. Oni nemaju vremena sindikalno se organizirati, niti to žele.


Most, 2. avgust 2020.



Predizborne igre

Omer Karabeg: Kako se levica može suprotstaviti stalnom širenju nepoverenja među državama i narodima bivše Jugoslavije na čemu desnica i vladajuće stranke stalno rade?


Rada Borić: Stvari su se ipak malo promijenile. Ono što zovemo obični građani i građanke su umorni od diskursa desnice koja stalno radi na proizvodnji neprijatelja.


Naše je da se tome suprotstavimo - da govorimo da se odnosi sa susjedima ne mogu graditi na mržnji, da smo nužno okrenuti jedni prema drugima i da to ne mora značiti zazivanje neke nove Jugoslavije. Razumjeti potrebe drugih je naprosto pitanje pristojnosti.

Zaustavljeni autobusi Centrotransa u Sarajevu, 9. aprila 2020.
Pročitajte i ovo: Privredna saradnja na Zapadnom Balkanu: 'Soliranje nigde ne vodi'


Na sreću, mi u Hrvatskoj još uvijek imamo medije koji razumiju o čemu govorimo. Moramo biti povezani u različitim krizama - da li je to pandemija, koju sada imamo, da li su to klimatske ili migrantske krize. Rekla bih da smo u istome čamcu.


A šta radi desnica? Pred svake izbore u Hrvatskoj uvijek se plasira neka kriza sa Srbijom. A mnogi ljudi ne znaju da su HDZ i Vučićeva stranka članice iste političke grupacije - Europske pučke stranke. Treba početi raskrinkavati te njihove igre.


Vladajućima nije svejedno kada se pokaže da postoji otpor, ali otpor treba okrupniti. Ljudi vam moraju vjerovati da niste isti kao oni na desnici. Nakon uspjeha na izborima građani nam poručuju - samo nas nemojte razočarati. Moramo, znači, biti uvjerljivi u onom što radimo, moramo stajati iza toga - i ja se nadam da ćemo upravo i biti takvi.

Šteta od razornog potresa u Zagrebu i okolici 22. ožujka službeno je procijenjena na 11,5 milijardi eura
Pročitajte i ovo: Izbori, obnova i 'izdaja Zagreba'


Omer Karabeg: Da li se u Srbiji zna za veliki uspeh zeleno-leve koalicije u Hrvatskoj?


Ivan Zlatić: Naravno da se zna, o tome se pisalo pre svega u nezavinim medijima. Puno se o tome govori i piše - i to jeste inspiracija za nas i za čitavu levicu u Srbiji koja se sada ukrupnjava i kojoj predstoji isti put.


Rada Borić: Nama je inspiracija bila Levica iz Sloveniji. Drugovi iz Levice dolazili su u Zagreb i govorili nam o svom uspjehu, ali i o promašajima koji se dešavaju unutar lijevog pokreta.


U Hrvatskoj već godinama postoji FALIŠ - Festival alternative i ljevice Šibenik - na koji dolaze istaknuta lijeva imena koja su i potpisnici naše Deklaracije, da li je to Boris Buden ili Srećko Horvat.

Nešto je trulo u EU, vjerovati da će nas ona izvući iz blata, nažalost, zvuči utopijski: Srećko Horvat
Pročitajte i ovo: 'Fašizam 21. stoljeća je mnogo opasniji'


Naša ljevica je dobila potporu Janisa Varufakisa, dobili smo potporu i Jane Fonde, nekadašnje istaknute antiratne aktivistice, a sada aktivistice protiv klimatskih promjena i protiv rasizma u Americi.


Znači, solidarnost mora biti šira no što je naša regionalna. Na Korčuli imamo postsocijalističku Korčulansku školu na kojoj se okupljaju misleći ljudi iz cijele regije. Važno je imati što više susreta na ljevici.

Vučić nije u Srbiju pao s Marsa

Omer Karabeg: U Srbiji je dosta istaknutih ličnosti leve orijentacije potpisalo Deklaraciju o regionalnoj solidarnosti. Da li će njoj pristupiti i građanske partije i pokreti iz Srbije?


Ivan Zlatić: Ne bih očekivao da će se to desiti. Levica u Srbiji treba ozbiljno da progovori o greškama koje su stranke liberalno-građanske orijentacije napravile u postupku privatizacije. To svakako neće biti prijatan razgovor. To je već krenulo.


Očekivao bih ozbiljnu diferencijaciju između liberalno-građanske i leve opcije u Srbiji. Taj razgovor nam je veoma potreban - otvoren i pošten razgovor o greškama, da ne kažem zločinima, privatizacije 2000-ih godina. To je deo problema u kome se danas nalazimo.

Luka Beograd, jedna od spornih privatizacija
Pročitajte i ovo: Šta je sa 24 sporne privatizacije u Srbiji?


Nije Vučić u Srbiju pao s Marsa. On je došao kao reakcija na privatizaciono pustošenje zemlje. Ukoliko želimo da se ozbiljno suprotstavimo njegovom režimu - moramo da razgovaramo i o korenima tog režima. Mislim da se Vučić često pogrešno predstavlja kao kontinuitet sa devedesetim godinama. On je zapravo kontinuitet sa 2000-im godinama.


Po svojoj prirodi Vučićev režim mnogo više podseća na Tadićev nego na Miloševićev. To su pitanja koja moraju da se otvore ukoliko želimo da se ozbiljno bavimo problemima u kojima se nalazimo i da tražimo podršku za radikalne promene.

Da li je glavni razlog ćutnje apatija zbog izneverenih nada?
Pročitajte i ovo: Most: Da li je Srbija raj za privilegovane, a pakao za sirotinju?



Omer Karabeg: Istinska levica je nakon raspada Jugoslavije dugo godina bila na margini. Da li je ova velika ekonomska i socijalna kriza koju je izazvala pandemija šansa za istinsku levicu?


Rada Borić: Imali smo ekonomsku krizu od 2008. do 2010. pa, nažalost, nismo vidjeli pravi odgovor ljevice ni u Evropi, ni u svijetu. Kriza je rješavana preko leđa najsiromašnijih.


Ljevica bi morala ponuditi suštinski nove politike. Moramo razmišljati šta će se dogoditi s ekonomijom. Naše nacionalne ekonomije su uništene. Hrvatska ne može više graditi brodove, ako nema brodogradilišta. Srbija više neće moći proizvoditi poljoprivredne proizvode, ako je uništila svoje zadruge i mala gospodarstva i napravila ogromna poduzeća koja sutra mogu nestati jer neće biti konkurentna na tržištu.

Igor Štiks
Pročitajte i ovo: Štiks za RSE: Svijet ne može više nastaviti po starom


Da li ćemo se kao ljevica boriti za minimalni dohodak? Pa, i najbogatiji u svijetu traže da im se poveća porez na dobit. A u Hrvatskoj se za vrijeme ove krize uzima iz fonda za osobe sa invaliditetom da bi se dalo, zamislite, kladionicama.


Mora se početi od malih promjena, ali moramo imati viziju kakvu Hrvatsku, kakvu Srbiju, kakvu Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju, kakvu regiju želimo za 10 ili 15 godina. Znamo li uopće koja ćemo radna mjesta tada imati. Moramo promišljati šta znači tranzicija prema zelenim ekonomijama, moramo napraviti neke svoje zelene programe. Moraćemo vidjeti što još imamo, što nismo rasprodali i kako ćemo napraviti ono što daje dodanu vrijednost našim zemljama.

Pasoš Republike Srbije
Pročitajte i ovo: Hoće li na Balkanu ostati samo penzioneri?


Levi odgovor

Ivan Zlatić: Ovo je šansa za leve odgovore. U krizama levi odgovori dobijaju na uverljivosti zato što ni nacionalizam, ni kapitalizam nemaju odgovore ni na jedan problem krize.


Mi smo u Srbiji za vreme vanrednog stanja kada je uveden policijski čas, imali potpuni kolaps socijalnog sistema. Sva briga o najugroženijim pala je isključivo na aktivistkinje i aktiviste.


Aktivisti Krova nad glavom predali Vladi zahteve za oslobađanjem demonstranata

Aktivisti "Krova nad glavom" predali Vladi zahteve za oslobađanjem demonstranata

Kada je uvela policijski čas, država nije razmišljanja o tome da postoje ogromni delovi stanovništva koji već 30 godina snose posledice devastacije privrede i društva. Oni nemaju nikakvu akumulaciju, preživljavaju od danas do sutra, bukvalno žive od doručka do ručka.


Kad uvedete policijski čas i zatvorite im bilo kakve mogućnosti zarade u sivoj ekonomiji - ti ljudi su životno ugroženi od prvog dana policijskog časa. Pomoć je jedino stigla od solidarnih građanki i građana, od aktivista i aktivistkinja koji su se organizovali kako bi pomogli najugroženijim i najsiromašnijim. Socijalni sistem apsolutno nije imao nikakav odgovor. Jednostavno je kolabirao.


Koliko je kriza izazvana epidemijom COVID-19 pogodila radnike?
Pročitajte i ovo: Most: Korona po leđima radnika i sirotinje


To je ono do čega nas je doveo sistem u kome danas živimo. Za razliku Hrvatske gde su ostaci nekadašnjeg socijalističkog sistema odgovorili na krizu, mi u Srbiji nismo videli ni te ostatke. Ovde nije ostalo ništa, ostala je samo naša solidarnost - da se ljudi na svoju inicijativu i u svoje slobodno vreme organizuju kako bi pomogli najugroženijim da prežive krizu.


To je bio socijalistički, levi odgovor na potpuno nepostojanje odgovora od strane države koja je uvela policijski čas i ostavila veliki broj ljudi da umru od gladi. Napor koji su solidarni građani i građanke uložili zaista je fantastičan. Mnogi životi u Srbiji su spaseni zahvaljujući njima.


Prema zvaničnim podacima, pola miliona građana Srbije nalazi se u kategoriji apsolutnog siromaštva
Pročitajte i ovo: Živeti u stalnom strahu od siromaštva


Ali to ne može zameni državu. To treba da bude inspiracija kako da se organizuje sistem socijalne zaštite. Sve što se događalo u ovoj krizi ukazuje da su nam potrebne korenite promene u pravcu socijalističkih rešenja. To je prostor koji levica treba da zauzme.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.440
Opet Komsija u rastrojstvu :p

Gde su lutke liderke iz 1od 5 ?

Hebo te Jovo Bakic ... opsednut si njime ... haha
Marx21 - овац, заиста је за левицу веома важно да се спречи инсталирање вашег провокатора Јова Бакића на чело СДУ. А кад већ спомену студенткиње из покрета #1od5miliona, подсетио бих те да је Јово Бакић био осудио њихов упад у Ректорат, а та акција #1od5miliona је резултирала одузимањем докторске титуле министру финансија Синиши Малом и то је један највећих успеха опозиције генерално од доласка на СНС на власт на овамо. Само та "епизода" нам довољно говори да је члан "Ист-Вест Бриџа" Јово Бакић ноторни агент режима, а без да понављамо сва она вулгарна Бакићева офирања где се јасно видело да је жбир.
 
Poslednja izmena:

Commie

Legenda
Poruka
56.927
Marx21 - овац, заиста је за левицу веома важно да се спречи инсталирање вашег провокатора Јова Бакића на чело СДУ. А кад већ спомену студенткиње из покрета #1od5miliona, подсетио бих те да је Јово Бакић био осудио њихов упад у Ректорат, а та акција #1od5miliona је резултирала одузимањем докторске титуле министру финансија Синиши Малом и то је један највећих успеха опозиције генерално од доласка на СНС на власт на овамо. Само та "епизода" нам довољно говори да је члан "Ист-Вест Бриџа" Јово Бакић ноторни агент режима, а без да понављамо сва она вулгарна Бакићева офирања где се јасно видело да је жбир.
:rotf: evo usrao se koliko je to bio uspeh ...
Izasle mlade na izbore pa dobile koliko 0. xxx :rotf:
Tako je kad izlazis na pokradene izbore ... i Smrdule popusio tu pricu zajedno sa lukama...
Nemoj ti o steti molim te ...

Ti kao SNS korosni idiot ne bi trebao nikome na forumu nista da kazes , sem botovima iz tvoje stranke.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.440
:rotf: evo usrao se koliko je to bio uspeh ...
Izasle mlade na izbore pa dobile koliko 0. xxx :rotf: (...)
Оне изашле младе, а твој Неустрашиви Друг Јово као матор заговарао излазак на изборе и то у време док је још било наде у бојкот тј. док исти још није био обесмишљен од стране Савеза за Србију. Дакле немаш разлога за смех већ, да парафразирам друга Златића, за суочавање са стварношћу; у случају вас из Marx21 и вашег Неустрашивог Друга Јова, то је суочавање са чињеницом да је постало јасно да сте и ви и он у служби режима, а не радника и студената.
 
Predsednik Socijaldemokratske unije za Danas o promeni imena stranke
Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću
Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću 1

link
Сјајно је што режим није успео да на чело Социјалдемократске уније (СДУ) постави Јова Бакића и тако уништи ту партију као што је на десници успео да уништи Покрет за очување Косова и Метохије постављањем Милоша Ковића за председника истог. Пожелимо зато другу Игору Златићу да истраје у својој борби за СДУ. Та партија радикалне левице има још доста да каже на политичкој сцени Србије.
Komšo baaaaa... Шта си се наложио на овог лика? :hahaha: Па, он није топџија, шта се самоложиш? :zcepanje:
 

комшија

Legenda
Poruka
57.440
1596550640525.png




Gorki radnički uranak u Srbiji

"Mi opet nemamo ništa. Ni osmosatno radno vrijeme, ni socijalnu ni zdravstvenu zaštitu. Sve smo izgubili. Nije to išlo preko noći. Prvi maj je postao ruglo“, kažu radnici u Srbiji.


Serbien Zastava Waffenfabrik in Kragujevac (Reuters)

Igor Mitrović stiže iz noćnog dežurtsva. Čuva gradilište. Pogled mu je umoran, ali vedar. Govori jasno. I glasno. U kafiću nema puno ljudi. Prvomajski praznici su Beograđanima prilika za izlet na Divčibare, u Dubai ili makar za okretanje ražnja i ispiranje svakodnevice pivom. Sve ovisi o dubini novčanika. Ali Igor radi. Za dvadesetak tisuća mjesečno. Bez zdravstvenog, penzionog i socijalnog osiguranja.

On potiče iz gradića pedesetak kilometara udaljenog od Beograda. Prvo su tamo devastirane sve tvornice. Rasprodaja u staro željezo, kako kaže Igor, sumnjivi kupci, divlja privatizacija. Nekada je njegov gradić imao 30.000 stanovnika, u posljednjih petnaest godina taj broj se prepolovio.

Trbuhom za kruhom Igor prelazi u Beograd. Od 2003. do 2010. njegova budućnost izgleda solidno. Zaposlio se u velikoj građevinskoj firmi, od običnog radnika postaje šef smjene. Plate su redovne. Prvi krizni simptomi pojavljuju se 2008. Najprije plate kasne nekoliko dana. Onda nekoliko mjeseci. Tako godinama. Na kraju stečaj.

Iznevjerene nade

"Koliko čujem, firmu su preuzeli neki stečajni upravnici, pa neki polukriminalci. Propast je počela još u vrijeme Demokratske stranke. Nisu to samo ovi odradili, oni su to dovršili. Postavili su svoj kadar da očerupaju šta još mogu."


Igor Mitrovic serbischer Arbeiter und politischer Aktivist (DW/D. Dedović)
Igor Mitrović

Igor priznaje da se ponadao pravdi kada su uhapsili Miškovića (Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga i jedan od najbogatijih Srba, op. ur.) . No, to je, kako kaže, Vučićev najbolji propagandni trik svih vremena. "Oni su to očigledno marketinški odradili. Dok nije svako platio reket koliko treba. I sada su svi sretni i zadovoljni i nastavljaju isto – čerupati državu i ovaj jadan narod."

Od stečaja velikog preduzeća u kojem je radio, Igor sebi više ne može priuštiti ni stan. Radi kao nadničar, bukvalno sve – od ličilačkih radova do noćnog čuvanja objekata. Četrdeset i jedna mu je godina. Ne pomišlja na zasnivanje vlastite obitelji. Ponovno je u zajednici s majkom, sestrom, sestrinim mužem i njihovom djecom. Jedina stanica stvarne solidarnosti u Srbiji koja kako-tako funkcionira. Najuža obitelj.

Igor ne vjeruje svakodnevnim medijskim izvještajima o novim fabrikama i nadolazećem prosperitetu. "Oni dođu, namontiraju montažnu halu i kažu – ovo je fabrika. To mogu razmontirati za jedan dan. Kada iscrpe to što su se dogovorili, kada bude dovoljno slikanja za TV, oni će razmontirati tu halu i 'ajmo svi na ulicu."

Od onih koji tako rade još su ugroženiji oni koji ne mogu ni do takvog posla. U Igorovom okruženju puno je ljudi koji su naprosto višak. Životare na mirovini ostarjelih roditelja.

Zašto šute
i trpe?

To je tipičan primjer sadašnjeg stanja: u Srbiji je službeno zaposleno tek 2,7 miliona ljudi, a prosječna zarada od oko 400 eura je statistička podala jer četiri petine ljudi prima manje od toga. Ako im je tako ili još gore kao Igoru koji i nema prijavljeni posao, zašto šute i trpe nepravdu?

Ivan Zlatić je od novembra 2016. prvi čovjek Socijaldemokratske unije. Dugo razmišlja prije nego što odgovori. Njegova mala stranka ima časnu antiratnu prošlost i dugogodišnju borbu za prava manjina i građanska prava iza sebe. Ona se sada usredotočuje na socioekonomska pitanja i zaštitu radničkih prava. Polje koje su u Srbiji skoro svi napustili.

Ivan Zlatic - Parteivorsitzender der Sozialdemokratischen Union in Serbien (DW/D. Dedović)
Ivan Zlatić

Zlatić kaže da je relativni socijalni mir u Srbiji varljiv i da je činjenica da se ljudi ne bune plod ekonomske prisile: "Neko ko radi za 20.000 dinara (oko 1.300 kuna, op.ur.) , a izdržava cijelu porodicu, radi cijelu sedmicu po deset, dvanaest sati dnevno i cijela porodica zavisi od njega pa ako nema tog prihoda ostane bez ičega, on se neće pobuniti ili izaći na demonstracije. To nije kukavičluk. Ići svaki dan na posao i raditi za 20.000, znajući da od tebe zavisi cijela porodica, ćutati na sve nepravde i poniženja, to je zapravo hrabrost."

Igor se slaže s ovakvom procjenom koju mu prenosim iz razgovora sa Zlatićem. Ali on više ne želi biti žrtva. S istomišljenicima je osnovao udrugu "Čuvari vatre" koje u okviru inicijative "Krov nad glavom" želi mirnim prosvjednim akcijama skrenuti pozornost javnosti na katastrofalne slučajeve gaženja socijalnih i građanskih prava. Izbacivanje ljudi na ulicu zbog neplaćenih računa samo je vidljivi vrh ledenog brega. Aktivisti pokušavaju spriječiti brutalnu praksu.

Igor kaže da ljudi koji imaju primanja od petnaestak hiljada dinara i račune za grijanje i struju preko dvadeset hiljada dinara nemaju izbora. A osjećaju se krivim. Jer im je zvanična ideologija nametnula mišljenje da su ugroženi zato što su nesposobni. To Igor smatra vrhuncem cinizma.

Ponosan je na ljude od tinejdžera preko radnika i penzionera koji nisu direktno ugroženi ali pokušavaju da spriječe tuđu nesreću. Ipak, gorko komentariše pasivnost većine: „Dakle, ljude izbacuju, milicija. Da nas ima pedeset uspjeli bismo da spasimo ljude. Ne. Nas ima petnaest, svi okolo sjede u kafićima i gledaju nas. Sutra će kod njih da dođu. Oni ne shvataju da je to jako skupa kafa."

Igor vrlo dobro zna da je teško povezati ljude, da je radništvo rascjepkano i atomizovano. Ne pada mu na pamet da odustane od svog građanskog aktivizma, jer smatra da će ljudi ipak da se probude, ali će taj proces biti dug i mučan.

Privremeni i povremeni radnici

Politička borba se prema šefu Socijaldemokratske unije, Ivanu Zlatiću, mora koncentrisati i na institucionalno sprječavanje najgoreg: „Aktuelni Zakon o radu je faza tekućeg procesa derogiranja radničkih prava kada ima sve manje organizovanog otpora. Nakon parnog valjka neoliberalnih reformi kroz koje smo prošli i ubjeđenja da je to jedini put, sadašnja vlast koja je donijela aktuelni Zakon o radu opstaje isključivo na ubjeđenju koje dijeli sa prethodnom vlasti da drugačiji život nije moguć, te da će se oni snalaziti u tom surovom, nepravednom i nepoštenom svijetu sa interesom građana na umu – više nego drugi. I taj minimum je u sadašnjoj situaciji dovoljan za većinsku podršku."


Serbien Erste Mai Proteste in Belgrad (DW/M. Ledjenac)
Protesti u Beogradu 1. maja 2017.

Međutim, Zakon o radu je dozvolio osnivanje privatnih agencija za zapošljavanje ostavljajući regulisanje te oblasti nekom budućem zakonu. Rezultat je potpuna samovolja u branši. Ljude odvode u Slovačku i Rusiju da rade, mediji su puni izvještaja o prevarama. Neki ostanu i bez para i bez zdravlja.



Cilj Zlatićevog političkog djelovanja, kako mi u kafani „Užice" objašnjava dan prije susreta sa Igorom, jeste da osnaži zaposlene da budu sami u stanju da se bore za svoja prava. To, kaže, na žalost, trenutno u Srbiji naprosto nije moguće.


A sindikati? Oni prema Zlatićevom tumačenju naprosto nisu istorijski naučili da se bore i za ljude koji im nisu članovi. Uglavnom su aktivni u javnom sektoru, dok su u privatnom sektoru uslovi rada mnogo gori. Postoji i sukob interesa. Zlatić navodi primjere:


Većina javnih preduzeća sve više zapošljava takozvane PP radnike – radnike na privremenim i povremenim poslovima. To se dešava pod pritiskom Vučićeve zabrane zapošljavanja – kompanija mora da angažuje radnu snagu na nekim poslovima. Tako su javna preduzeća, čak i da neće, primorana da to čine. Tako se povećava broj PP angažovanih u javnom sektoru, koji su često na osnovnom interesnom nivou suprotstavljeni ljudima koji su stalno zaposleni."


Prvomajsko ruglo i san o normalnoj državi

U Igoru Mitroviću prvomajski praznici izazivaju dvostruka osjećanja. On zna iz koje tradicije proističe i njegov aktivizam. Kaže da bi ovaj praznik trebalo da podsjeti na one davne prethodnike koji su dali život u borbi za radnička prava. „Mi opet nemamo ništa. Ni osmosatno radno vrijeme, ni socijalnu ni zdravstvenu zaštitu. Sve smo izgubili. Nije to išlo preko noći. Danas smo skuvani kao ona čuvena žaba. Kad to vidim onda je Prvi maj postao ruglo."


Igor ipak dodaje da posljednjih nekoliko godina ima mjesta za nadu da će se ljudi osvijestiti i umrežiti, prvomajski mitinzi su postali življi. Njegova energija je fascinantna. Poslije 36 sati dežurtsva sjedi tu, u kafeu nadomak Hrama, i sa strašću priča o svojim saborcima, šačici buntovnika koji ne odustaju.


On naglašava da ljudi sa kojima pokušava da promijeni Srbiju ne uzimaju novac ni od koga, ne prihvataju ni opozicione partije kao partnere, jer vjeruju u građansku neposlušnost, a ne u potrošene recepte ljudi koji su doveli do katastrofalnog stanja. Žele samo da sačuvaju plamen pobune. „Prvo sam planirao da guramo dok ne smijenimo ove. Ali doći će i neki novi koji uopšte nisu novi. I njima ćemo od prvog dana biti najgora opozicija. Sada ćemo da guramo dok ne napravimo normalnu državu. Zarekli smo se."



Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
 

комшија

Legenda
Poruka
57.440
1596674479400.png





Ulice bez levice

Ivan Zlatić iz Socijaldemokratske unije i Jelena Lalatović iz organizacije Marks 21 objašnjavaju zašto se Levi blok povukao iz protesta nakon što su opozicioni lideri potpisali tzv. Sporazum sa narodom. ‘Protesti su se time pretvorili u mitinge Saveza za Srbiju’, kaže Zlatić


14. ožujka 2019.




Dva i po meseca od prvih protesta protiv vlade Aleksandra Vučića, kao da smo ponovo na početku. Setimo se, sve je počelo tako što je na prvom protestu zabranjeno Mirjani Karanović i Dušku Vujoševiću da se obrate, pa se situacija u međuvremenu malo relaksirala, otvorila za druge političke ideje, a ne samo one Saveza za Srbiju (SZS). Front se širio, broj ljudi na protestima je bio sve veći, ali bilo je i problema na terenu. Od samog početka nije bilo previše razumevanja i simpatije za nešto što se zove Levi blok. Reč je o nekoliko levičarskih udruženja, partija, pokreta, organizacija. Obezbeđenje im često nije dozvoljavalo pristup, a na jednom od protesta u Novom Sadu pokušali su u potpunosti da ih izdvoje iz kolone. Nakon što su opozicioni lideri odlučili potpisati tzv. Sporazum sa narodom, Levi blok se povukao.

- Potpisivanjem Sporazuma sa narodom protesti su se praktički pretvorili u mitinge SZS. Sad su malo zaglavili u tome. Pre nego što je potpisan taj sporazum postojala je neka perspektiva širenja i postavljanja nekih važnijih zahteva. Sada je to završeno i protesti više nisu mesto na kom bi mogli da artikulišemo važna pitanja, a ne pitanja koja nameće liberalna opozicija - objasnio nam je Ivan Zlatić iz Socijaldemokratske unije, pokreta poznatog po aktivnom učešću u zaštiti stanara od prisilnog iseljavanja.
Angažman Levog bloka poslednjih mesec dana pokazuje da idemo u dobrom smeru. Cilj nam je da izgradimo i pokret i parlamentarnu opciju, kaže Jelena Lalatović
Kao osnovni problem Sporazuma sa narodom on ističe da je prepun opštih mesta i ‘trivijalnih zahteva za slobodnim izborima i medijima, za tim da nas ne tuku’ što je nešto što bi trebalo da se podrazumeva.
- Zakucati na tome protest je banalno i ne može se očekivati da će se na osnovu takvih zahteva stvoriti neki masovan pokret - smatra Zlatić.
A nije samo taj sporazum problematičan. Jelena Lalatović iz organizacije Marks 21 objašnjava da postoje dva problema kad je reč o aktuelnim protestima.

- Opozicija ne nudi ništa u odnosu na postojeću politiku. Ne tematizuje štednje, privatizacije, probleme koji se tiču većine stanovništva, a sa druge strane očekuje od ljudi da bespogovorno prihvate tu političku opciju samo da bi makli druge ljude sa vlasti. Cinično je govoriti da svi treba da se ujedinimo oko toga da se sruši režim dok se ne dotakne politika koja je dovela do tih autoritarnih mera, do gubitka poslova i prisilnih iseljenja – kaže Jelena Lalatović.
Kao drugi nivo problema navodi da se mlađim generacijama ne nudi nikakva alternativa, već nezaposlenost, nepostojanje socijalnog programa i besperspektivnost.

- Ono što daje toliku moć Vučićevom režimu jesu te mere štednje i dužnička ekonomija diktirana od strane EU. Problem je što se do sad nije pojavila nijedna opcija koja to dovodi u pitanje, a naravno da će i oni koji dođu na vlast nakon Vučića biti prisiljeni da je zadržavaju istim metodama – dodaje.
Strategija Levog bloka je bila da se na protestima približe i obrate ‘svim ljudima koji su izrazito nezadovoljni postojećim režimom, ali i da im pošaljemo poruku da se negde vode i druge borbe, kao borbe protiv iseljenja, borbe protiv privatizacije, protiv mera štednje’, objašnjava naša sagovornica.

- Hteli smo da iskoristimo masovnost, što smo radili i 2017. na protestima nakon predsedničkih izbora. To je dovelo do rekompozicije levice, do ulaska novih ljudi i u izvesnom smislu jačanja naših snaga. Hteli smo da pošaljemo poruku da imamo politiku, principe i zahteve – kaže Jelena Lalatović.

A zašto SZS, u kojoj aktivno participira i Demokratska stranka, nije alternativa?

- Ne postoji nikakvo ozbiljnije promišljanje, ni volja za nekom refleksijom zbog čega je Demokratska stranka izgubila vlast. Jednostavno su zakucani na tome da su oni što god radili bolji, da je ovo što se dešava nekakav skandal, bez ikakvog poimanja sopstvenih grešaka, naročito u procesu privatizacije društvene svojine - pojašnjava Ivan Zlatić.
On napominje da su u Demokratskoj stranci proteklih sedam godina, otkako su izgubili na izborima, proveli u agoniji ignorisanja i ćutanja o sopstvenim greškama.

- Kao da sede na klupi za rezerve i čekaju kad će Vučić dovoljno da se ogadi građanima u Srbiji da čak i oni postanu prihvatljivi. To je ono što se sad i događa. Istraživanja govore da je SZS prihvatljiv samo zato što je manje loš – dodaje Zlatić.

U ovoj podeli pojavljivanje treće opcije, poput Levog bloka, predstavlja pretnju. Toliku pretnju da se često nazivaju ‘radikalnom levicom’ na koju se gleda jednako kao na radikalnu desnicu. Ali aktivno učešće desnice u protestima čak i SZS gleda sa simpatijama. Dveri su primer.

- Njima je jako stalo da se ovo predstavi kao nastavak petooktobarskog sukoba i kao da je ovo neka sledeća etapa. Morbidno je to nastojanje da se ovo predstavi kao 1996. ili 2000. godina. Pokušavaju da vide može li se na toj nostalgiji izvući još neki čovek na ulicu, ali i da se ne govori o onome šta se radilo do 2012. godine - kaže nam Ivan Zlatić i naglašava da zbog toga što Levi blok ističe odgovornost opozicije i doživljavaju napade na terenu, na protestima i u medijima.

Još je nešto slično aktuelnoj i bivšoj vlasti, a to je mizigonija. Pričamo o slučaju Marije Lukić, lokalne heroine koja se suprotstavila predsedniku jedne opštine zbog seksualnog uznemiravanja na poslu, zbog čega trpi i pretnje smrću, a o čemu je i govorila na jednom od prethodnih skupova #1od5miliona. Slučaj je pred sudom, a opozicija čitavu priču koristi kao još jedan primer u dokazivanju bahatosti Vučićevih funkcionera.

- Nemam nikakve sumnje da opozicioni političari, koji koriste istu mizogenu retoriku, nisu taj politički subjekt koji zaista može da stane iza žena žrtava nasilja i podrži njihove zahteve — kaže Jelena Lalatović.

Koliko je ovo ozbiljan problem pokazuju i reakcije na postavljanje feminističkih parola na spomenike muških figura važnih za ovdašnju kulturu i istoriju. To je izazvalo neviđen bes na društvenim mrežama.
- To je otišlo predaleko i niko iz opozicije nije stao u odbranu tih žena. Oni su bitan faktor u kreiranju mizogene, antifeminističke, mačističke i veoma nasilne atmosfere, a onda kad im odgovara kritikuju neki pojedinačni slučaj - kaže nam Jelena Lalatović.

Više je inicijativa sa ‘leve’ strane. Na protestima su svi bili pod istom zastavom, zastavom Levog bloka, a to je ujedno signal i da bi se u doglednoj budućnosti mogli udružiti.
- Čitav angažman Levog bloka poslednjih mesec dana pokazuje da idemo u dobrom smeru i da je ujedinjenje moguće. Mislim da u ovoj fazi još treba da insistiramo na akcionim jedinstvima i da bi sledeći korak morao da zavisi od toga šta radimo na terenu. Cilj nam je da izgradimo i pokret i parlamentarnu opciju. Čini mi se da u ovom trenutku dobro prevazilazimo razlike. Međutim, ne možemo da uskladimo rast sa nezadovoljstvom koje neprekidno izbija. To je problem jer se borbe vode neprekidno. Želimo da budemo na svakom štrajku, na protestima protiv prisilnog iseljenja, želimo i da borbu za ženska prava integrišemo kao jednu od ključnih borbi koje levica treba da vodi - zaključuje Jelena Lalatović.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.440
1596674661700.png





Prinudna iseljenja - dug mora da se vrati, ali i da postoji elementarna humanost

11.12.2019.



Ivan Zlatić iz Združene akcije Krov nad glavom ocenio je u Novom danu da može da se kaže da je novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju "za nijansu socijalno odgovorniji od prethodnog", ali da u stvarnosti to neće olakšati položaj dužnika. "Kriminalizuje se siromaštvo, ljudi se zbog nemaštine proganjaju na tako užasan način", kaže on. Pravnica Nevena Nikolić kaže da se "sprovode izvršenja licima koja ne ostvaruju plate, zarade, možda je i pitanje zaposlenosti, a uzima im se jedina imovina koju poseduju".


Izvršiteljske usluge uskoro će biti jeftinije pošto je Ministarstvo pravde odredilo nove tarife za javne izvršitelje koje će se primenjivati na postupke pokrenute posle 1. januara 2020. godine. Novim tarifama je smanjen broj odluka koje će izvršitelj moći da naplaćuje, kao i broj radnji koje će tarifirati. Od Nove godine stupa na snagu novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

Združena akcija Krov nad glavom juče je organizovala protest "Stop rušenju ljudskih života" ispred Skupštine Beograda.

Ivan Zlatić kaže da je protest održan na Dan ljudskih prava, jer su time hteli da naglase da je "dom ljudsko pravo".

"Zato smo izabrali taj datum. To je ljudsko pravo koje mora da se garantuje. Neposredan povod je užas koji je desio porodici Osman na Dorćolu u oktobru, kada im je srušen dom, kada su izbačeni na ulicu. Osim što tražimo pravdu za porodicu Osman, to ne bi smeo da bude izuzetak, to bi moralo da bude pravilo, pravda za sve ljude koji su pretrpeli štetu, i da se obezbedi da se ovo više nikad ne ponovi", kaže Zlatić.


Ivan Zlatić



Nevena Nikolić kaže da novi Zakon zaista i menja visinu naplate potraživanja na platama i penzijama izvršnih dužnika.

"Smanjen je iznos koji se može obustaviti od plata i penzija, takođe novina koja je izazvala najviše pažnje u javnosti jeste da se ne može vršiti izvršenje na nepokretnost ukoliko naplata komunalnih potraživanja ne prelazi iznos od 5.000 evra", kaže ona.

Zlatić dodaje da "to ograničenje neće doneti posebno olakšanje ljudima".

"Stvarnost je da sedam, osam batinaša dolazi po nalogu javnog izvršitelja i da prete detetu da će mu prskati biber sprej u oči jer ih snima. Ograničenja dobro zvuče, možemo da kažemo da je Zakon za nijansu socijalno odgovorniji od prethodnog, ali u stvarnosti to neće olakšati položaj dužnika. Kriminalizuje se siromaštvo, ljudi se zbog nemaštine proganjaju na tako užasan način", kaže on.

Nikolić kaže da može da se postavi pitanje načela srazmernosti ukoliko dužnik ne poseduje ništa drugo na čemu bi se moglo sprovesti izvršenje.

Zlatić dodaje da je jedan od predloga koji su dostavili radnoj grupi još dok se pisao Zakon da nekretnina koja ima funkciju doma ne sme biti predmet potraživanja.

"Kao i osnovna sredstva za rad. Ne mogu ljudi da ostanu bez ičega na ulici i bez sredstava zbog toga što duguju. Naravno da dug mora da se vrati, ali mora da postoji elementarna humanost. Samo neki dugovi se naplaćuju u ovoj zemlji, samo dugovi sirotinje. Ko će njima da naplati dugove, ukoliko ih poslodavac nije isplatio, ko će ovim ljudima koji se izbacuju na ulicu da naplati njihova potraživanja", kaže on.

Nikolić dodaje da se sprovode izvršenja licima koja ne ostvaruju plate, zarade, možda je i pitanje zaposlenosti, a uzima im se jedina imovina koju poseduju.

Nevena Nikolić


Novim Zakonom predviđaju se kazne za sprečavanje izvršenja. Zlatić kaže da će nastaviti da rade ono što su radili i do sada.

"Predvideo je Zakon da novčana kazna može da se zameni zatvorom, što je dobra okolnost. Ovaj sistem će da padne, kao svaki nepravedni sistem u istoriji, tako što će ljudi biti uporni i što će rizikovati da bi ono u šta verujemo postalo stvarnost", kaže.

Zlatić ističe da "nije sporno da izvršni postupak kakav je bio pre 2011. godine nije bio dobar".

"Da je bio neefikasan, teško se dolazilo do izvršenja... Međutim, ovaj sistem sa uvođenjem privatnih preduzetnika sa javnim ovlašćenjima, to nije lek na onu situaciju. Kad uđete u pogrešan autobus, sve stanice su pogrešne", kaže on.

Objašnjava da je lokalna vlast u Budimpešti donela moratorijum na iseljenja gde se ljudi iseljavaju iz jedinog doma.

"Postoje takve prakse u Španiji, postoje propisi u Rusiji, iz nekretnine koja je dom dužnika i njegove porodice ne možete biti izbačeni", objašnjava Zlatić.

Ističe da postoji mnogo više ljudi sa ovim problemom nego što javnost stigne da zabeleži.

"Sami građani misle da je to njihov lični problem, misle da se nisu snašli, da su neuspešni, da problem nije sistemski, nego da su sami krivi za svoju nesreću. Ne pričaju ni sa najbližima, a kamoli da se obrate nekoj organizaciji ili medijima", kaže Zlatić.
 
Poruka
19.182
Pogledajte prilog 742934







Predsednik Socijaldemokratske unije za Danas o promeni imena stranke

Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću

Pretpostavljamo da je onima koji su devedesetih godina osnovali ovu organizaciju, Socijaldemokratsku uniju, u kontekstu rata i nacionalizma, socijaldemokratija bila dobra ideja za borbu za jednakost i pravdu u društvu, kaže za Danas Ivan Zlatić, predsednik SDU, u odgovoru na pitanje da li ova stranka menja ime u – Radikalna levica, kako su nedavno izvestili beogradski mediji.


Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću 1


Piše: Snežana Čongradin 03. avgusta 2020. 14.15 Izmenjeno: 18.17


U međuvremenu, dodaje sagovornik Danasa, desila se decenija privatizacije društvene svojine, a za njom i decenija štednje, tako da se politički centar, kako naglašava Zlatić, pomerio radikalno udesno.

– Danas vladajuću politiku oblikuju organizacije ekstremne desnice, poput Fiskalnog saveta, Srpske napredne stranke, Saveta stranih investitora, Levijatana i sličnih. Koncepti koji su do nedavno bili normalnost, poput besplatnog zdravstva, školstva, prava na dom, prava na dostojanstven život od poštenog rada i prava na život i životne planove, danas su radikalno levi. U svirepom sistemu kapitalističke periferije u kom živimo, radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću i zahtev za elementarnom pristojnošću – ističe Ivan Zlatić.
Kaže da će kongres stranke doneti konačnu odluku o promeni imena partije, čiji datum održavanja još nije preciziran.

– Međutim, ono što je suštinski bitno je da li će ona po svojoj praksi ubuduće biti radikalno leva, i da li će se boriti za pravedne zahteve većine društva, a ne da li će se zvati „partija radikalne levice“, ili će Kongres možda odlučiti o drugačijem imenu. Ljudi koji žive od svog rada će nas ceniti po plodovima, ne po „brendu“ – zaključuje Ivan Zlatić.

Podsetimo, Ivan Zlatić, aktuelni predsednik SDU je i aktivista organizacije Krov nad glavom, čiji se članovi godinama unazad suprotstavljaju izvršiteljima i njihovim namerama izbacivanja ljudi na ulicu plenidbom njihovih nepokretnosti zbog siromaštva ili zato što su žrtve bankarskih malverzacija. Prošle godine se Socijaldemokratskoj uniji priključio i sociolog Jovo Bakić, kada su i najavljene značajnije promene unutar ove partije. Međutim, u nekoliko navrata, iz različitih razloga, to se do danas nije dogodilo.

link




Сјајно је што режим није успео да на чело Социјалдемократске уније (СДУ) постави Јова Бакића и тако уништи ту партију као што је на десници успео да уништи Покрет за очување Косова и Метохије постављањем Милоша Ковића за председника истог. Пожелимо зато другу Игору Златићу да истраје у својој борби за СДУ. Та партија радикалне левице има још доста да каже на политичкој сцени Србије.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.