Zivotni standard mladih u Srbiji

sinnke:
Da li je normalno da muskarac koji ima 32 godine nema auto, novce ni posao?
I ako je to normalno do kad ce tako nesto biti normalno?
Kliknite za proširenje...

Potpuno je normalno da čovek sa nekih 25-26 godina ima svoju KUĆU, znači ne stan nego kuću, kola a posao se podrazumeva. Ali mi smo daleko od takvog standarda ko Norveška od Australije.

Muska Sponzorusa:
Pa sa platom od 20-30.000 kako imati stan auto i ostalo... (mislim ako uopste i imas posao)

Samo ko nasledi i tako to...
Kliknite za proširenje...

Baš tako. Otac mi je pričao da je od 3 plate u firmi 72./73. godine kupio MATERIJAL za kuću. A sad od 3 plate ne možeš ni 2 bloka da kupiš.

ladowina:
Nije normalno da se smatra mladim covek od 32 godine.
Kliknite za proširenje...

Nego kakav je-star ? Sedi, 1 !

Psihologue:
Ne on je djed sa 32
Kliknite za proširenje...

:hahaha:

sinnke:
I tako nek pokusava sve do duboke starosti:hahaha:
Kliknite za proširenje...

:mrgreen: Da, da.
 
А шта да ради човек, кад су послодавци дебили. Дођеш на разговор, тамо ти испитају порекло до седмог колена, сво знање из основне школе, изваде ти крв, узму отиске прстију. Мало се зачуде када се изненадиш да је плата 16.000, а тестирају те као за пилота спејс шатла. Онда кажу: "Зваћемо те.", и ништа наравно. После месец дана, исти оглас. Дођеш поново да покушаш. Забезекну се, као: "Ију, па шта ти опет хоћеш, већ ниси примљен?!" Питаш зашто опет траже радника, кажу: "Онај није одговарао, погрешили смо у избору." "Па, што не покушате са мном?" И, опет после тога дају оглас, а тебе неће да приме. Као да је реч о некој игри, као да људима не треба посао зато да би живели.
 
milsu:
А шта да ради човек, кад су послодавци дебили. Дођеш на разговор, тамо ти испитају порекло до седмог колена, сво знање из основне школе, изваде ти крв, узму отиске прстију. Мало се зачуде када се изненадиш да је плата 16.000, а тестирају те као за пилота спејс шатла. Онда кажу: "Зваћемо те.", и ништа наравно. После месец дана, исти оглас. Дођеш поново да покушаш. Забезекну се, као: "Ију, па шта ти опет хоћеш, већ ниси примљен?!" Питаш зашто опет траже радника, кажу: "Онај није одговарао, погрешили смо у избору." "Па, што не покушате са мном?" И, опет после тога дају оглас, а тебе неће да приме. Као да је реч о некој игри, као да људима не треба посао зато да би живели.
Kliknite za proširenje...

Klasika. To je zato jer u Srbiji pre svega nema posla... I onda poslodavci mogu da rade sta hoce. Naravno UVEK ce se naci jadan od svih prijavljenih koji bi radio za 16.000 i onda taj krene da radi, shvati da zaista NE MOZE da izdrzi sve to sto su mu nametnuli za 16.000, da nije vredno i ode... I onda oni traze opet radnika. I tako u krug svake dve nedelje...

Haha, kada se setim mog prvog posla bila j eta varijanta otprilike.... :lol: Samo sam ja uspeo da izguram celih mesec dana! :D
 
Хе, хе, ја сам на првом послу успео да изгурам два месеца. Октобар 2001, драгстор, рад напољу испред радње на воћу и поврћу, додуше под надстрешницом. Дођем ја на разговор, газдарица неописиво згодна, само мало строга. Каже ми: "Плата 5.000, имаш два слободна дана месечно, радио би само прву и другу смену пошто имамо човека за ноћну. Је л' ти одговара?" "Одговара ми." "Добро, онда почињеш одмах." "Шта, сад одмах, нисам планирао..." "Је л' хоћеш да радиш?" Ја рек'о: "Хоћу." И тако одем да чистим купус, то ми је био први задатак. Имао сам среће да нису тражили радника са искуством на пословима чишћења купуса. Сећам се да сам превоз плаћао 600 месечно, тако да ми је остајало 4.400. После су им срушили радњу, као бесправна градња. Ма, радио бих опет за њих, само када бих нашао где су сада, и када би хтели поново да ме приме, макар и за 16.000.
 
Moj prvi posao... Zavrsim fax, masinski i treba da idem u vojsku. A upeti mi posau u nekom servisu za kamione! Ali moram u vojsku i nista. Izdajem ja iz vojske odem kod njih opet,cisto da vidim, kazu oni e bas super nisu jos nasli nikoga! I krenem ja da radim!

Mada mi je bilo malo cudno kako nisu nikoga nasli za 9 meseci ali ajde... ;)

Kakvo je to otpadanje bilo! 8 sati sexa u mozak! Fakture, trebovanja, ulazi, izlazi, radni nalozi, kompjuter koji se zakucava na pola posla, i tako dalje... To je bilo kada sam u servisu. A kada god je trebalo sednem u pikapa i vozi! Kupuj delove, utovaruj istovaruj, kad si u prolazu kupi i WC solju, jer gazda renovira kucu, kupi burek skokni do banke, odbaci onoga tamo, pokupi ono usput, skokni do gazdine kuce po kosilicu za travu i donesi je da je tu poprave, i tako dalje, ne mogu se svega ni setiti... E a onda kada se vratim u servis onda opet treba da znam sve sta se desava i da izvestavam! Dokle je koji kamion stigao, koji mu je kvar, sta se gde desava...

EM mi je bio prvi posao, pa nisam mnogo znao ni o mojoj struci, a tek sva ta papirologija!!! Znaci otpadao sam! (to je bilo pre 2 godine inace) I pred kraj meseca, jos gazda posto se ozenio ide na medeni mesec, onda ja treba da preuzmem i deo njegovog posla, fakturisanje itd....

Oni platu ne spominju (kur.ve ;) ) ja ne pitam.... I kapiram, ovde mora biti jaaako dobra plata da bih ostao ali ajde izguracu 1 meseca da dokazem sebi da ja to mogu! I na kraju meseca, plata? Morao sam 5x da ih cimam da sednemo da popricamo kolika mi je plata, oni me sve nesto kuliraju i nakraju saznam - kod njih je svima prva 2 meseca plata 20.000, pa onda posle oni vide koliko ko njima vredi!

:rotf: Ahahahaha!!! Znaci kada sam im rekao bukvalno da bih mora biti mazoista da ostanem da radim! :D

Par dana pre toga zove me asistent sa faxa, kaze da li hocu da radi u jednom servisu... ;) A tamo uslovi: odmah plata 35.000 znaci skoro pa duplo veca, ne radim kao fizikalac i vozac, ne radim fakturisanje, trebovanja ulaze i ostalo, nego samo da ucim o kolima kvarovima, i vodjenju servisa. Uvek opusteno, polagano uvek imas vremena da popijes kafu, pojedes nesto, provozas neki auto (servis za Mercedes i Chrysler) a tamo BUKVALNO nisam stizao da jedem...

Mislim, ja da sam hteo da se bakcem fakturama, ja bih isao u ekonomiste...

Ipak, zbog krize i drugog sada sam ostao bez tog posla... :neutral: Mislim nije ni tu bas bilo najsjajnije, ali naspram onog je bilo estra!
 
Мој последњи озбиљан посао. Новембра 2007. обретнем се случајно на бироу, кад наиђе моја саветодавка, и каже ми да има посао за мене. Да радим шест месеци као практикант, менаџер продаје у штампарији. Биро плаћа 10.000, плус газда још 5.000. Добро. Одем тамо. Кажу ми, ти само стој, и гледај шта се ради. А оно кутије набацане свуда, Нова Година, посла преко главе. Сви ме прескачу и игноришу. Тако сам стајао цео дан као страшило, да ми се нико није обратио да поразговара са мном о послу, да ме нико није питао хоћу ли кафу, и сл. Онда, због повећаног обима посла, почнем да помажем у штампарији, дигитална и тампон штампа, уместо да идем у теренску продају. Супер, мислим се, само да успем да се убацим овде. Посао није једноставан, треба савладати ћуди две различите машине, сваког дана научи се нешто ново. После месец дана, сазнам да од оних газдиних 5.000 нема ништа, а да паре са бироа касне. Шта да радим, мислим се, да л' да одем? Рекох себи, хајде да издржим ових шест месеци, да се стиснем некако, после ће бити боље. Сазнао сам од једног колеге да има плату преко 400 евра, док су остали ћутали и нису хтели ништа да ми кажу, пошто је забрањено говорити о платама. Мислим се, па добро, ако он има 400, ја ћу имати бар 300. Када је истекло шест месеци, на разговору са газдом сазнам да ми је плата 16.500 динара, око 200 евра. После три месеца дам отказ из револта. Чак, нађем нови посао у другој штампарији, и то само да савијам неке кутије и бушим рупе, 100 динара на сат, изађе око 20.000 месечно. Онда дође газда лично да поприча са мном у чему је проблем, зашто сам дао отказ, и повећа ми плату на 20.000. 'Ајде, то је неки минимум, у реду. Међутим, онда газда доведе неку директорку за маркетинг, која је требало и нама у штампарији да шефује, а нема благог појма о штампарском послу. Пола године уопште нисам имао појма да је она нови директор, јер ми нико није рекао!!! И, тако, мислим се ја, шта сад хоће ова да спроводи неку своју вољу, е не може. И тако кренем да јој се супротстављам. Жена хоће да се доказује, па само нешто наређује и зановета, иако уопште није потребна за посао, посао би могао једнако добро да се ради и без њеног мешања. Када својим понашањем отера двојицу колега са којима сам добро сарађивао, и уместо њих доведе преко везе неке своје ортаке и послушнике, који нису знали ништа о послу а имали су у старту 250 евра, док сам ја добио 200 евра после шест месеци без плате, тада ми пукне филм, и у јануару 2009. дефинитивно дам отказ, иако сам у том тренутку био плаћен 24.500, али једноставно нисам имао времена да осетим неки бољитак од повишице. Шта сад, отерала си ми добре колеге, и ја сад треба да подучавам твоје полтроне који раде из зајебанције са већом почетном платом од моје. А посао је тако сложен да захтева уигран тимски рад. Е, па, радите сами како знате и умете.

После овога, дефинитивно више нико неће хтети да ме запосли. ;)
 
milsu:
у јануару 2009. дефинитивно дам отказ, иако сам у том тренутку био плаћен 24.500, али једноставно нисам имао времена да осетим неки бољитак од повишице. Шта сад, отерала си ми добре колеге, и ја сад треба да подучавам твоје полтроне који раде из зајебанције са већом почетном платом од моје. А посао је тако сложен да захтева уигран тимски рад. Е, па, радите сами како знате и умете.

После овога, дефинитивно више нико неће хтети да ме запосли. ;)
Kliknite za proširenje...

Ccc 24.000 u Beogradu... To je bedna plata i u srednjoj srbiji, gde su u principu manje plate i manji standard, pa i manje cene...

Ja sam dobio otkaz u martu ove godine, a imao sam 40.000 i jos sam popizdeo sto su mi smanjli sa 42 na 40... Ali ne bih ni ja bio nezadovoljan da nisam znao da drugi ubijaju i po 80.000 samo zato jer se uvalce nekim drugim likovima...

I na kraju od nas 3 inzenjera zaposli se i jos jedan momak isto masinac ali drugi smer, nije mehanicazija nego hidraulika i pneumatika, znaci totalno nesto drugo... Ali on je doaso preko prijatelja, lika koji tu vec radi i bez obzira na manje iskustvo i znanje, on ostane a ja odem...

Ali ja ne mogu da se zalim, zaista, nikome ne zameram. Pa lik je dosao preko veze, radi za manje para, ne zali se ni na sta, cinkari, radi sve sto mu se kaze, poslusan je... jbbg, ja nisam takav. Kada mi nesto nije pravo ja se zalim... Zato ja nikome ne zameram sto sam ja dobio otkaz a ne neko drugi... :)
 
Poslednja izmena:
PA za osnovne stvari moze, ali stan i auto u Srbiji su luksuz. (I nemoj da mi neko kaze da nije, jer sam ja platio porez na luksuz ove godine kada sam registrovao auto, iako je 20 godina star)

Mislim radi se tome, niko nece umreti od gladi, ali vise od toga... Tu ne pomaze vrednoca ili tako nesto... Nego samo politicka veza.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Минималац у Србији
Odgovora
1
Pregleda
382
a bre Milun
a bre Milun
Обилић
Fabrika čipova u Srbiji - šarena laža
Odgovora
11
Pregleda
380
Обилић
Обилић
Nina
Prosečna plata u javnom sektoru u Srbiji 85.730 dinara, kod preduzetnika 42.566
Odgovora
2
Pregleda
401
Alter_Ego_
Alter_Ego_

Back
Top