srdjanstankovic
Početnik
- Poruka
- 13
Sanjate o tome da postanete ljubavni magnet? Želite da privučete pravu ljubav ili da poboljšate vezu u kojoj ste? Odlično! Zaslužujete iskrenu ljubav, a doživećete je tek kad se pozabavite osobom koju vidite kada pogledate u ogledalo. Dobro ste pročitali. Iako žudite za ljubavlju druge osobe, veće su šanse da ćete je dobiti ako razvijete sve svoje potencijale.
Iste greške svakog puta
Ako ne možete da privučete pravog partnera, ili se nalazite u vezi koja vas ne zadovoljava, verovatno vam se to nije desilo prvi put u životu. Moguće je da ste podsvesno izgradili obrazac koji vas sprečava da privučete pravu osobu. Možda se plašite svega što ljubav sa sobom nosi, ili verujete da niste vredni ljubavi? Čim budete uvideli obrazac, moći ćete da se izborite s njim i automatski poboljšate svoj ljubavni život.
Prošlost je samo prošlost
Kad god doživite nešto neprijatno, ogroman i težak teret neprijatnih iskustava iz prošlosti ponovo se svali na vaša leđa. Normalno je što ne možete da napravite ni korak napred. Takav teret je posebno ograničavajući u emotivnim odnosima. Čak i ako ga ne prepoznajete i mislite da se dobro osećate, taj teret guši vaše nove veze. On se ispoljava kroz ljutnju, potrebu da kontrolišete druge, strah ili nervozu. Taj teret ćete odbaciti kad naučite da konačno ostavite prošlost iza sebe - ali zaista ostavite.
Znate li šta želite?
Šta želite od partnera? Kako bi trebalo da izgleda idealna veza? Vodite računa - ono što želite ne sme biti puka fantazija, nerealni standardi niti nepostojeće savršenstvo. Ako ste svoje želje prepoznali u ovome, snizite očekivanja. Analizirajte vezu koju smatrate najboljom do sada i izgradite svoj ljubavni odnos prema sličnom modelu. Izbegavajte ljude koji se ne uklapaju u taj model, a budite otvoreni za one koji bi se mogli uklopiti u njega. Prestanite da sami sabotirate svoje želje i uložite izvestan napor u kreiranje onoga što vam treba.
Ne stidite se svojih potreba
Svako ima potrebe - one su deo ljudske prirode. Zapravo, naše potrebe određuju i naše veze. Onaj ko daje, kao i onaj ko prima pokušava da prepozna potrebe druge strane i više je usredsređen na njih no na sebe samog. Mnogima je još uvek veliki problem da otvoreno iskažu svoje želje, a posebno da zatraže od drugih da ta očekivanja ispune. Vidite u čemu je paradoks? Otkrijte svoje potrebe i utvrdite koje od njih možete ostvariti kroz partnerski odnos, a koje kroz odnose s drugim ljudima.
Postavite granice
Granice su zapravo tu da bi vas zaštitile i pomogle vam da pronađete ono što želite i trebate. Granica je kada umete da kažete "da" ili "ne", bilo da se radi o osobi ili situaciji, ili kada naučite da prekinete situacije koje vas povređuju. Takođe, granica je kada znate svoje potrebe i kada s pravom tražite od drugih da ih poštuju. Zapravo, to umeće vam jača samopouzdanje, ali inspiriše i druge da vas poštuju i da se prema vama odnose s uvažavanjem.
Budite aktivni
Izgradite socijalne veze. Dozvolite ljudima da budu deo vašeg života, da vas podržavaju, da vode računa o vama. Mnoge osobe prosto žele da nađu "onog jednog" ili "onu jednu", ili se nadaju tome, a kada se to desi - naprosto se izoluju. Kakav stres za svaku vezu! Možete li očekivati da vam sve potrebe, želje, nadanja i interesovanja zadovolji jedna jedina osoba? Mislite li da će nekim čudom sve to biti rešeno kada sretnete osobu svog života? Svi smo mi društvena bića i imamo prirodnu potrebu za druženjem. Ukratko, izgradite veze i uvek budite aktivni.
Neki od nas imaju sreće - uspeli su da nađu onog pravog (ili onu pravu), partnera ili partnerku sa kojima se sjajno slažu i sa kojima im sve (ili skoro sve) fenomenalno funkcioniše. Ipak, to baš i nije često; većina ljudske populacije i dalje "tumara unaokolo" tražeći osobu sa kojom će moći da "žive srećno do kraja svojih dana", ili bar nešto približno tome. Pri tom, valja imati na umu da uopšte nije sigurno da ćemo u nekom trenutku sresti baš osobu koja nam savršeno odgovara, a vreme prolazi i mi ne postajemo ništa mlađi. Šta učiniti? Kako naći osobu sa kojom nam je, ako ne baš savršeno kao u bajci, a ono bar dobro - osobu sa kojom možemo prilično lepo živeti jako, jako dugo?
Nije loša ideja da se usredsredite na prioritete. Razmislite o svim bivšim partnerima (partnerkama); možete i o osobama sa kojima ste želeli da budete, ali se to iz nekog razloga nije ostvarilo. Uzmite papir i olovku (pomoći će vam da se koncentrišete) i zapišite osobine koje su vam se kod tih ljudi najviše dopadale, osobine koje su vam najviše značile. Pokušajte da budete precizni - recimo, nemojte staviti samo "izgled", nego šta vam se konkretno u izgledu te osobe dopalo (lepe ruke, lepo izvajano telo, mišićavo telo, osmeh, ukupan utisak koji ostavlja izgledom...). Jednom kad sastavite spisak (ako se naknadno nečega setite, spisak možete i dopuniti), trebalo bi da vam bude lako da vrlo precizno vidite šta vam je kod partnera najvažnije, koji su to kvaliteti bez kojih ne možete. Nakon toga, "dajte se u potragu" za osobom sa upravo takvim osobinama.
Bitno je da u tome budete realni i da ne tražite "savršeno nebesko biće" - na kraju krajeva, da li ste vi apsolutno savršena osoba? Na šta pod "realnošću" mislimo? Ako vam je jako bitno da je vaš dragi visok, zgodan i šarmantan, ne očekujte da će samo o vama pričati kud god da krene, da se neće ni osvrnuti za zgodnom devojkom na ulici i slično. Ukoliko je uvek galantan i kavaljer, teško da ima i popriličnu sumu ušteđenog novca. Ako vam je bitno da je vaš dragi suptilan i nežan, da se ne boji da pokaže suze, ne očekujte da će se na parkiralištu potući zbog vas. Volite preduzimljive i društvene muškarce? Oni su super, ukoliko od njih ne očekujete da zbog vas prestanu da piju pivo, idu s društvom na fudbalske utakmice i redovno pozajmljuju novac prijateljima. Želite muškarca koji čezne za brakom i porodicom? Nemojte se čuditi ako ima tri braka iza sebe.
Poenta je: budite realni u svojim očekivanjima, pa ćete, vrlo verovatno, naći ono što tražite. Možda ne baš u svemu savršenu osobu, ali svakako nekog ko ima one osobine koje su vama najbitnije. Ostalo? To je manje bitno.
Pažljivo ste razmislili, analizirali sve i došli do zaključka da vaš partner/partnerka baš i nije ideal osobe sa kojom biste želeli da provedete ostatak života. Jednostavno, suviše stvari vam kod njih smeta; na kraće staze, to možete da trpite zbog nekih drugih, zaista vrednih stvari koje postoje između vas dvoje, ali zajednički život dok vas smrt ne rastavi? Ne baš. Pitanje je: šta u tom slučaju učiniti?
Jedno rešenje je, naravno, da na najblaži mogući način okončate tu vezu i da svako nastavi svojim putem. Tako ćete oboje biti slobodni da tražite idealnog partnera, s kojim ćete provesti ostatak života, ili bar osobu onoliko blizu zamišljenom idealu koliko je to ljudski moguće.
Druga mogućnost je veoma dugačak i ozbiljan razgovor sa partnerom/partnerkom o tome kako da zajedno poradite na svojoj vezi. Za taj razgovor je bitno izabrati pravi momenat kako se ne bi pretvorio u bespotrebnu i besmislenu svađu. Neophodno je da budete iskreni i prema sebi i prema partneru i da iznesete ono što vam smeta. Ukoliko ste dosad ćutali i trpeli, krajnje je vreme da prekinete s tim - takav postupak ne vodi nikuda, osim u nove frustracije i nezadovoljstvo. Verovatno ćete tom prilikom i od partnera čuti šta njima smeta kod vas - to je odličan početak, jer ste konačno iskreni i otvoreni jedno prema drugom i dobijate neku osnovu na kojoj možete dalje da radite.
Kao što ste sigurno i sami svesni, ova druga varijanta je mnogo teža i zahteva puno zajedničkog truda i strpljenja, sa krajnje neizvesnim ishodom - ustaljene navike odrasle osobe zaista se teško menjaju. Možda ćete uspeti da nađete zajednički jezik i ispravite ono što ne funkcioniše. Ako vam to uspe, super! Čestitamo! Međutim, morate biti spremni i za mogućnost da do toga jednostavno ne dođe, za mogućnost da je zajednički jezik nemoguće naći. Tada je neophodno prihvatiti tužnu činjenicu da oni ipak nisu "oni pravi" i da je, za dobro vas oboje, najbolje da dignete ruke od te veze i nastavite dalje.
Čak i ako tako ispadne, ne gubite nadu! Svaka veza, pa i ona koja ne potraje, ima svojih dobrih strana i iz nje, ako ništa drugo, izađemo bogatiji za jedno novo iskustvo. Ko zna, možda će baš sledeća osoba koju budete upoznali biti ona sa kojom ćete "živeti srećno do kraja svojih dana", kako to kažu u knjigama. Takva ljubav postoji i, pre ili kasnije - možete je naći!
On se vrati nezadovoljan s posla - ne ide mu u poslednje vreme (ima novog šefa, ili ga pretrpavaju poslom, ili ima problema sa kolegama, ili...) - a vi ga ne slušate ili mu pridikujete. Možda se ona žali kako se ugojila, a vi je zadirkujete i poredite je sa manekenkama, ili sa svojom koleginicom koja je dvadesetak godina mlađa od nje i sav novac troši na garderobu, šminku, kozmetičarku i fitnes centar (može joj se, pošto još uvek živi kod majke i plata joj služi više kao džeparac). Zvuči poznato? Često se tako ponašate?
Nemojte. Jeste, pridikujete mu zato što ga volite i brinete za njega, a takođe se i bojite šta će biti sa oboma ako on izgubi posao, ali nisu njemu pridike sad potrebne. Da, zadirkujete je u šali, pa volite je i valjda ćurkica to zna (ta vaša koleginica ionako nije baš bistra, pa morate da radite i njen i svoj posao - šta ćete, šefu se ona sviđa), pa nikad niste ni voleli mršavice i smatrate da vaša draga sad baš seksi izgleda, ali ako ona zaista misli da više nije lepa, vaše zadirkivanje će je i te kako zaboleti.
Podržite ga. Pružite mu podršku i razumevanje. Saslušajte ga, utešite, pokažite mu da verujete u njega i da smatrate da su to samo privremeni problemi koji će se već rešiti (čak i ako ostane bez posla, snaći ćete se već nekako, ali je bolje da tu mogućnost uopšte ne spominjete). Recite joj nešto lepo, nešto kao: "Jesi se malo ugojila, ali dobro ti stoji." Uverite je da je i dalje volite i da vam je i dalje lepa - potrebna joj je vaša podrška i ljubav, a ako joj dodatna težina bude smetala, već će je se osloboditi.
Podržavajte jedni druge - stalno i uvek. Budite uvek jedno uz drugo - ako vi ne stanete uz svog partnera (partnerku), ko će? Nije teško pružiti malo nežnosti, podrške i razumevanja. To i nije baš neki napor - saslušati voljeno biće i pokazati da ga volite i verujete u njega - a mnogo znači. Uz vašu podršku, lakše će mu pasti problemi na poslu; ona će se bolje osećati ako joj i po (sto)hiljaditi put pokažete da je volite i da vam je lepa.
Tako malo napora, a toliko mnogo se postiže time.
Nešto se desilo. Neko je uradio nešto pogrešno, ili bar jedan od partnera misli da je onaj drugi pogrešio. Razlog može biti trivijalan ("Opet si zaboravio da kupiš margarin!"), a može biti i neki veći ("Zar mora opet da nam dođe tvoja majka?"), ili stvarno krupan (neverstvo, na primer). Šta god da se desilo, dovelo je do svađe: pale su teške reči, moguće i poneki tanjir (vaza, čaša... bilo šta lomljivo, što po mogućnosti pravi puno buke kad se polomi). Režite jedno na drugo. Besni ste. Razmišljate čak i o raskidu (ili razvodu, kako u čijem slučaju). Opet, ne želite stvarno da se rastanete - i dalje volite partnera (partnerku). Šta sad?
Odrasli ste ljudi; znate već da se svađe dešavaju. Sukobi se dešavaju - i, nakon nekog vremena, rešavaju, ili ne. Svađe mogu čak i da budu korisne, ukoliko ih rešite, jer ćete tako naučiti nešto novo. To ipak ne znači da treba da se svađate svakog časa - postoje i lepši načini da se nešto nauči. Bilo bi zgodno da naučite da izbegavate tipične greške prilikom svađa.
U svađi, parovi se i prečesto ponašaju kao suparnici, rivali, a ne kao ljudi koji se vole i žele da i dalje žive zajedno. Upamtite: ona (ili on) nije vaš neprijatelj, niti neko koga treba poniziti i povrediti, ma koliko ljuti u tom trenutku bili; niti je u pitanju takmičenje, gde jedan dobija, a drugi gubi. Pošto je u pitanju vaš zajednički život, ili razrešavate sukob tako da obe strane budu zadovoljne koliko god je to moguće i time oboje dobijate, ili se stvar rešava "u korist" jednog od partnera, a u tom slučaju oboje gubite.
Dobro je pustiti drugu stranu da se istutnji i kaže šta joj je na duši. Ukoliko je bes stvarno veliki, nije tragedija ni ako se nešto polomi (ukoliko nisu u pitanju nečije kosti). Ako se ljudima dopusti da se istutnje, obično su posle toga mirniji i spremniji za normalan razgovor, kompromise i rešavanje sukoba.
Ne rasplinjavajte se! Tome su naročito sklone žene: krenu "od Kulina bana" i izređaju sve što im je ikada zasmetalo kod partnera, stvari od pre više godina (ili čak više desetina godina) i potpuno zaborave zbog čega je ova konkretna svađa nastala. Onda se više i ne zna u čemu je problem, pa ne može ni da se reši. Zato, držite se teme.
Ako se svađa baš izmakla kontroli, pokušajte da koliko-toliko ostanete prisebni i predložite da raspravu nastavite kasnije, kad se oboje malo smirite. Naravno, potrudite se da do tog "kasnije" zaista i dođe, a ne da sukob ostane nerazrešen, jer ćete u suprotnom samo gomilati probleme - slično kao loša spremačica koja ćušne đubre pod tepih: na prvi pogled može da izgleda manje-više u redu, ali đubre je i dalje tu.
U svakoj svađi postoje pauze, makar kad neko zastane da bi došao do vazduha. Iskoristite ih! Ne za to da vi krenete sa protivnapadom, već za neki nežan gest (blagi stisak ruke, blagonaklon pogled, zagrljaj...) - time stavljate na znanje drugoj strani da je i dalje volite i da vam je stalo do nje. Malo nežnosti i pažnje čuda može da napravi.
Za kraj: ne durite se! Niste deca. Nemojte samo otići i zalupiti vratima niti izvređati osobu koju bi trebalo da volite. Time se samo pogoršavaju stvari, a ništa se ne rešava. Dajte sve od sebe da rešite problem - a ne da pravite nov.
Koliko li ste puta čuli: sve su žene iste. Sve misle samo na to kako da se doteruju, sve samo troše pare, samo nešto kukaju, zvocaju... O kolima ne znaju ništa, a misle da znaju sve. Žensko ni osigurač ne ume da promeni. Samo bi da tračare i troše teško zarađeni novac svojih partnera - a sve vreme će se žaliti kako puno rade i kako to niko ne ceni. Tako vam je to sa ženama; stvorenja koja ne znaju šta je racionalno razmišljanje, koja će u isto vreme da kukaju što nema dovoljno novca za sve njihove hirove i što im partner (koji radi da bi zaradio sav taj novac) ne provodi više vremena kod kuće. Ne možete tu ništa. To je žensko, i to je ono što je ženstveno.
Onda upoznate ženu koja ume racionalno da razmišlja; i ne samo to: ženu koja ume da promeni ulje u kolima, zna kada i kako to treba da uradi i ne smeta joj što će prilično uprljati ruke dok to radi. Zna i čemu služi antifriz i ne zaboravlja da ga upotrebi. Voli i pivo da popije sa vama i vašim ortacima. Ne, nije stvorenje iz fantazije - eto, ne voli fudbal. Ipak, shvata da ga vi volite i ne pravi scenu oko toga što ćete veče provesti gledajući utakmicu, umesto da nju izvedete u neki restoran. Ma, to nije pravo žensko, reći će neko na ovakav opis - to je neka muškobanjasta. Gledate je i ne, nije nimalo muškobanjasta. Nije bespomoćna glupačica, ali je definitivno veoma ženstvena i seksi. Nije ni od onih koje sve same moraju da rešavaju - uživa u tome da pusti svog muškarca da reši problem i da je, ako je potrebno, zaštiti.
Da je niste sreli, ne biste verovali da takva žena postoji. Celog veka slušate priče o nekim ženskim stereotipovima i malo-pomalo nekako vas ubede da su sve žene takve, a ako ima neka koja nije, to je neka muškobanjasta, koja i nije prava žena. Naravno, ne vole svi jake žene; nekim muškarcima su baš privlačne one slabije, kojima je stalno potrebna zaštita. Međutim, ako ste od onih koji vole žene koje umeju racionalno da razmišljaju, jasno im je da ne možete istovremeno da budete kod kuće i da zarađujete, jasno im je da ćete povremeno gledati i utakmicu, a ne samo njih, ako volite ženu koja će vam u svemu biti ravnopravan partner u pravom smislu reči, a pri tom ostati žena - ima i takvih.
Žene su sve iste koliko su i muškarci svi isti - neke sličnosti među svim ženama postoje, ali postoje i velike razlike.
Ništa lepše od srećnih roditelja koji su dobili dete koje su dugo želeli; nažalost, nisu svi roditelji takvi - ne dešava se uvek da su dete želela oba roditelja. Dešava se da rođenje deteta nije nešto što su oba roditelja želela već pre način za rešavanje problema. Recimo, način za očuvanje inače klimavog braka (ili način da se u brak dospe). Da preskočimo pridike kako nije u redu rađati decu zbog toga, rađanje kao način za rešavanje problema u vezi jednostavno ne funkcioniše. O čemu se radi?
Postoji uverenje da deca čuvaju brak. Tačno je da će se parovi s decom teže razići, ali to ne znači da će zbog dece veza koja nije funkcionisala magično "proraditi". Kada veza (ili brak) ne funkcionišu kako treba, žene se ne baš retko odluče da rode dete ne bi li tako zadržale partnera uz sebe. Čemu to vodi? Ljubavi? Teško. Ako partner, ma iz kog razloga, nije želeo nastavak veze sa tom ženom, to što će ona roditi njegovo dete može ga emotivno uceniti i na taj način naterati da bar još neko vreme ostane uz nju - ipak, on i dalje neće želeti da bude s njom. Kao rezultat nastaće svađe i stalni sukobi, veza će se najverovatnije ipak okončati, a ništa od svega toga neće baš prijati detetu (ni krivom ni dužnom u celoj toj situaciji).
Druga varijanta je da oba partnera reše da imaju dete, u nadi da će ono spasti njihovu "klimavu" vezu. Osim ako je osnovni uzrok njihovog sukoba bio taj što su se oboje osećali neispunjeno bez deteta, rođenje im neće pomoći, jer uzrok sukoba nije uklonjen - a dobili su i puno novih obaveza koje im neće pomoći da reše problem (zapravo, zbog dodatnih napora, verovatno će oboje biti samo još nervozniji i još manje skloni kompromisu, neophodnom za rešavanje sukoba).
Ukratko: predivno je imati decu, ali dobijanjem deteta roditelji preuzimaju na sebe obaveze prema jednom (u početku potpuno bespomoćnom) živom biću, i to na sledećih dvadesetak godina (razume se, i posle tog perioda roditelji ne prestaju da budu roditelji, samo dete postaje manje zavisno od njih). Prema tome, dete nipošto nije rešenje problema. Ako imate problem, locirajte ga i rešavajte ga - ali ne tako što ćete u njega uvući jedno malo bespomoćno biće koje vam ništa nije skrivilo niti vam može pomoći da rešite taj problem.
Čuli ste za takve slučajeve, sigurno. U stvari, verovatno imate nekoliko takvih poznanika. Nije im još ni 30 (ili tek što su prešli tridesetu), a razvedeni su. Nije da su se venčali kao "klinci" - znate već, suviše mladi da bi znali šta rade. Ne, venčali su se u drugoj polovini dvadesetih; brak je potrajao godinu, dve ili tri - i razveli su se. Neki su posle toga zlovoljni; neki ćutljiviji i, možda, malčice mudriji i iskusniji. Pojava razvedenih mladih ljudi postaje prilično česta, dovoljno česta da se zapitate: o čemu se tu radi?
Kad bi se radilo o dvoje jako mladih ljudi, možda još uvek srednjoškolaca, koji su se venčali zato što je devojka zatrudnela, a onda im se brak vrlo brzo raspao, jer su jednostavno bili premladi za takav čin, tu ne bi bilo ničeg neobičnog. Međutim, ovde se vrlo često radi o dvoje mladih, ali ne premladih ljudi; o ljudima sa završenom srednjom školom ili fakultetom; o ljudima koji uglavnom rade već koju godinu; ukratko: o ljudima za koje biste očekivali da znaju šta hoće u životu, zrelim ljudima, pa kad se oni venčaju, to je, valjda, ono pravo.
Kada se malo pažljivije pogledaju takvi brakovi, vidi se da te osobe često nisu bile emotivno dovoljno zrele da bi ušle u brak, ili da su se venčale relativno kratko nakon neke teže krize. Najčešći obrazac za ovakve brakove je da su se ljudi venčali relativno kratko nakon što su počeli da se zabavljaju (naravno, osećali su se sigurno da je baš ta osoba "ona prava" - ali zar ne osećamo to prilično često za one u koje smo zaljubljeni?); neretko su u tu vezu ušli nakon neke duge, ali neuspele veze. Druga varijanta je da su se zabavljali duže vremena; jednom od partnera bilo je potpuno jasno da nije zaljubljen u ono drugo, ali je veza postala stvar navike - i na prvi nagoveštaj da bi ta udobna veza (bez stvarne ljubavi, ali svejedno udobna) mogla da se okonča, nezaljubljeni partner je požurio da predloži brak.
U obe varijante brak je sklopljen prebrzo i iz pogrešnih razloga, pa stoga nije ni mogao da se održi. To je, u suštini, bila još jedna neuspela veza - s tim što je razvod uvek teži i znatno duže traje od raskida, naročito ako su u međuvremenu rođena i deca. Posle takvog razvoda, ljudi najčešće ostaju veoma povređeni, neretko i ogorčeni, i znatno manje sposobni (na ne baš kratko vreme) da ponovo stupe u ozbiljnu vezu. Osećaju se veoma ranjivo (i muškarci i žene) i često su nepoverljivi prema osobama suprotnog pola (naročito ako se desilo da se tokom tog braka partner zaljubi u drugu osobu i nakon razvoda započne novi život s njom). Šta uraditi? Kako prebroditi takvu situaciju?
Zvuči kao kliše, ali ono staro "vreme leči sve" zaista pomaže, ma koliko u početku situacija bila bolna. Pomaže i stavljanje stvari u perspektivu, to jest shvatanje da je to bila još jedna neuspela veza - što ne povlači za sobom nesposobnost da se ima lepa, duga i uspešna veza. Budite optimisti! Premda je ovakvo iskustvo sigurno bolno, ono nas ipak nauči nečemu - ako ničemu drugom, onda makar da sledećeg puta sporije i pažljivije biramo. Valjda i iskustvo nešto vredi.
Učestvujmo zajedno u izgradnji ove teme.Pozdrav za sve na forumu!Recite svoje mišljenje o ovoj temi.Škola života se plaća dosta skupo,zato gledajte da vas izađe malo jeftinije,ako uopšte shvatite ovo o čemu sam pisao.Ja tu životnu školu platio sam skupo,i još je plaćam.Pišite!
srdjanstankovic@neobee.net
Iste greške svakog puta
Ako ne možete da privučete pravog partnera, ili se nalazite u vezi koja vas ne zadovoljava, verovatno vam se to nije desilo prvi put u životu. Moguće je da ste podsvesno izgradili obrazac koji vas sprečava da privučete pravu osobu. Možda se plašite svega što ljubav sa sobom nosi, ili verujete da niste vredni ljubavi? Čim budete uvideli obrazac, moći ćete da se izborite s njim i automatski poboljšate svoj ljubavni život.
Prošlost je samo prošlost
Kad god doživite nešto neprijatno, ogroman i težak teret neprijatnih iskustava iz prošlosti ponovo se svali na vaša leđa. Normalno je što ne možete da napravite ni korak napred. Takav teret je posebno ograničavajući u emotivnim odnosima. Čak i ako ga ne prepoznajete i mislite da se dobro osećate, taj teret guši vaše nove veze. On se ispoljava kroz ljutnju, potrebu da kontrolišete druge, strah ili nervozu. Taj teret ćete odbaciti kad naučite da konačno ostavite prošlost iza sebe - ali zaista ostavite.
Znate li šta želite?
Šta želite od partnera? Kako bi trebalo da izgleda idealna veza? Vodite računa - ono što želite ne sme biti puka fantazija, nerealni standardi niti nepostojeće savršenstvo. Ako ste svoje želje prepoznali u ovome, snizite očekivanja. Analizirajte vezu koju smatrate najboljom do sada i izgradite svoj ljubavni odnos prema sličnom modelu. Izbegavajte ljude koji se ne uklapaju u taj model, a budite otvoreni za one koji bi se mogli uklopiti u njega. Prestanite da sami sabotirate svoje želje i uložite izvestan napor u kreiranje onoga što vam treba.
Ne stidite se svojih potreba
Svako ima potrebe - one su deo ljudske prirode. Zapravo, naše potrebe određuju i naše veze. Onaj ko daje, kao i onaj ko prima pokušava da prepozna potrebe druge strane i više je usredsređen na njih no na sebe samog. Mnogima je još uvek veliki problem da otvoreno iskažu svoje želje, a posebno da zatraže od drugih da ta očekivanja ispune. Vidite u čemu je paradoks? Otkrijte svoje potrebe i utvrdite koje od njih možete ostvariti kroz partnerski odnos, a koje kroz odnose s drugim ljudima.
Postavite granice
Granice su zapravo tu da bi vas zaštitile i pomogle vam da pronađete ono što želite i trebate. Granica je kada umete da kažete "da" ili "ne", bilo da se radi o osobi ili situaciji, ili kada naučite da prekinete situacije koje vas povređuju. Takođe, granica je kada znate svoje potrebe i kada s pravom tražite od drugih da ih poštuju. Zapravo, to umeće vam jača samopouzdanje, ali inspiriše i druge da vas poštuju i da se prema vama odnose s uvažavanjem.
Budite aktivni
Izgradite socijalne veze. Dozvolite ljudima da budu deo vašeg života, da vas podržavaju, da vode računa o vama. Mnoge osobe prosto žele da nađu "onog jednog" ili "onu jednu", ili se nadaju tome, a kada se to desi - naprosto se izoluju. Kakav stres za svaku vezu! Možete li očekivati da vam sve potrebe, želje, nadanja i interesovanja zadovolji jedna jedina osoba? Mislite li da će nekim čudom sve to biti rešeno kada sretnete osobu svog života? Svi smo mi društvena bića i imamo prirodnu potrebu za druženjem. Ukratko, izgradite veze i uvek budite aktivni.
Neki od nas imaju sreće - uspeli su da nađu onog pravog (ili onu pravu), partnera ili partnerku sa kojima se sjajno slažu i sa kojima im sve (ili skoro sve) fenomenalno funkcioniše. Ipak, to baš i nije često; većina ljudske populacije i dalje "tumara unaokolo" tražeći osobu sa kojom će moći da "žive srećno do kraja svojih dana", ili bar nešto približno tome. Pri tom, valja imati na umu da uopšte nije sigurno da ćemo u nekom trenutku sresti baš osobu koja nam savršeno odgovara, a vreme prolazi i mi ne postajemo ništa mlađi. Šta učiniti? Kako naći osobu sa kojom nam je, ako ne baš savršeno kao u bajci, a ono bar dobro - osobu sa kojom možemo prilično lepo živeti jako, jako dugo?
Nije loša ideja da se usredsredite na prioritete. Razmislite o svim bivšim partnerima (partnerkama); možete i o osobama sa kojima ste želeli da budete, ali se to iz nekog razloga nije ostvarilo. Uzmite papir i olovku (pomoći će vam da se koncentrišete) i zapišite osobine koje su vam se kod tih ljudi najviše dopadale, osobine koje su vam najviše značile. Pokušajte da budete precizni - recimo, nemojte staviti samo "izgled", nego šta vam se konkretno u izgledu te osobe dopalo (lepe ruke, lepo izvajano telo, mišićavo telo, osmeh, ukupan utisak koji ostavlja izgledom...). Jednom kad sastavite spisak (ako se naknadno nečega setite, spisak možete i dopuniti), trebalo bi da vam bude lako da vrlo precizno vidite šta vam je kod partnera najvažnije, koji su to kvaliteti bez kojih ne možete. Nakon toga, "dajte se u potragu" za osobom sa upravo takvim osobinama.
Bitno je da u tome budete realni i da ne tražite "savršeno nebesko biće" - na kraju krajeva, da li ste vi apsolutno savršena osoba? Na šta pod "realnošću" mislimo? Ako vam je jako bitno da je vaš dragi visok, zgodan i šarmantan, ne očekujte da će samo o vama pričati kud god da krene, da se neće ni osvrnuti za zgodnom devojkom na ulici i slično. Ukoliko je uvek galantan i kavaljer, teško da ima i popriličnu sumu ušteđenog novca. Ako vam je bitno da je vaš dragi suptilan i nežan, da se ne boji da pokaže suze, ne očekujte da će se na parkiralištu potući zbog vas. Volite preduzimljive i društvene muškarce? Oni su super, ukoliko od njih ne očekujete da zbog vas prestanu da piju pivo, idu s društvom na fudbalske utakmice i redovno pozajmljuju novac prijateljima. Želite muškarca koji čezne za brakom i porodicom? Nemojte se čuditi ako ima tri braka iza sebe.
Poenta je: budite realni u svojim očekivanjima, pa ćete, vrlo verovatno, naći ono što tražite. Možda ne baš u svemu savršenu osobu, ali svakako nekog ko ima one osobine koje su vama najbitnije. Ostalo? To je manje bitno.
Pažljivo ste razmislili, analizirali sve i došli do zaključka da vaš partner/partnerka baš i nije ideal osobe sa kojom biste želeli da provedete ostatak života. Jednostavno, suviše stvari vam kod njih smeta; na kraće staze, to možete da trpite zbog nekih drugih, zaista vrednih stvari koje postoje između vas dvoje, ali zajednički život dok vas smrt ne rastavi? Ne baš. Pitanje je: šta u tom slučaju učiniti?
Jedno rešenje je, naravno, da na najblaži mogući način okončate tu vezu i da svako nastavi svojim putem. Tako ćete oboje biti slobodni da tražite idealnog partnera, s kojim ćete provesti ostatak života, ili bar osobu onoliko blizu zamišljenom idealu koliko je to ljudski moguće.
Druga mogućnost je veoma dugačak i ozbiljan razgovor sa partnerom/partnerkom o tome kako da zajedno poradite na svojoj vezi. Za taj razgovor je bitno izabrati pravi momenat kako se ne bi pretvorio u bespotrebnu i besmislenu svađu. Neophodno je da budete iskreni i prema sebi i prema partneru i da iznesete ono što vam smeta. Ukoliko ste dosad ćutali i trpeli, krajnje je vreme da prekinete s tim - takav postupak ne vodi nikuda, osim u nove frustracije i nezadovoljstvo. Verovatno ćete tom prilikom i od partnera čuti šta njima smeta kod vas - to je odličan početak, jer ste konačno iskreni i otvoreni jedno prema drugom i dobijate neku osnovu na kojoj možete dalje da radite.
Kao što ste sigurno i sami svesni, ova druga varijanta je mnogo teža i zahteva puno zajedničkog truda i strpljenja, sa krajnje neizvesnim ishodom - ustaljene navike odrasle osobe zaista se teško menjaju. Možda ćete uspeti da nađete zajednički jezik i ispravite ono što ne funkcioniše. Ako vam to uspe, super! Čestitamo! Međutim, morate biti spremni i za mogućnost da do toga jednostavno ne dođe, za mogućnost da je zajednički jezik nemoguće naći. Tada je neophodno prihvatiti tužnu činjenicu da oni ipak nisu "oni pravi" i da je, za dobro vas oboje, najbolje da dignete ruke od te veze i nastavite dalje.
Čak i ako tako ispadne, ne gubite nadu! Svaka veza, pa i ona koja ne potraje, ima svojih dobrih strana i iz nje, ako ništa drugo, izađemo bogatiji za jedno novo iskustvo. Ko zna, možda će baš sledeća osoba koju budete upoznali biti ona sa kojom ćete "živeti srećno do kraja svojih dana", kako to kažu u knjigama. Takva ljubav postoji i, pre ili kasnije - možete je naći!
On se vrati nezadovoljan s posla - ne ide mu u poslednje vreme (ima novog šefa, ili ga pretrpavaju poslom, ili ima problema sa kolegama, ili...) - a vi ga ne slušate ili mu pridikujete. Možda se ona žali kako se ugojila, a vi je zadirkujete i poredite je sa manekenkama, ili sa svojom koleginicom koja je dvadesetak godina mlađa od nje i sav novac troši na garderobu, šminku, kozmetičarku i fitnes centar (može joj se, pošto još uvek živi kod majke i plata joj služi više kao džeparac). Zvuči poznato? Često se tako ponašate?
Nemojte. Jeste, pridikujete mu zato što ga volite i brinete za njega, a takođe se i bojite šta će biti sa oboma ako on izgubi posao, ali nisu njemu pridike sad potrebne. Da, zadirkujete je u šali, pa volite je i valjda ćurkica to zna (ta vaša koleginica ionako nije baš bistra, pa morate da radite i njen i svoj posao - šta ćete, šefu se ona sviđa), pa nikad niste ni voleli mršavice i smatrate da vaša draga sad baš seksi izgleda, ali ako ona zaista misli da više nije lepa, vaše zadirkivanje će je i te kako zaboleti.
Podržite ga. Pružite mu podršku i razumevanje. Saslušajte ga, utešite, pokažite mu da verujete u njega i da smatrate da su to samo privremeni problemi koji će se već rešiti (čak i ako ostane bez posla, snaći ćete se već nekako, ali je bolje da tu mogućnost uopšte ne spominjete). Recite joj nešto lepo, nešto kao: "Jesi se malo ugojila, ali dobro ti stoji." Uverite je da je i dalje volite i da vam je i dalje lepa - potrebna joj je vaša podrška i ljubav, a ako joj dodatna težina bude smetala, već će je se osloboditi.
Podržavajte jedni druge - stalno i uvek. Budite uvek jedno uz drugo - ako vi ne stanete uz svog partnera (partnerku), ko će? Nije teško pružiti malo nežnosti, podrške i razumevanja. To i nije baš neki napor - saslušati voljeno biće i pokazati da ga volite i verujete u njega - a mnogo znači. Uz vašu podršku, lakše će mu pasti problemi na poslu; ona će se bolje osećati ako joj i po (sto)hiljaditi put pokažete da je volite i da vam je lepa.
Tako malo napora, a toliko mnogo se postiže time.
Nešto se desilo. Neko je uradio nešto pogrešno, ili bar jedan od partnera misli da je onaj drugi pogrešio. Razlog može biti trivijalan ("Opet si zaboravio da kupiš margarin!"), a može biti i neki veći ("Zar mora opet da nam dođe tvoja majka?"), ili stvarno krupan (neverstvo, na primer). Šta god da se desilo, dovelo je do svađe: pale su teške reči, moguće i poneki tanjir (vaza, čaša... bilo šta lomljivo, što po mogućnosti pravi puno buke kad se polomi). Režite jedno na drugo. Besni ste. Razmišljate čak i o raskidu (ili razvodu, kako u čijem slučaju). Opet, ne želite stvarno da se rastanete - i dalje volite partnera (partnerku). Šta sad?
Odrasli ste ljudi; znate već da se svađe dešavaju. Sukobi se dešavaju - i, nakon nekog vremena, rešavaju, ili ne. Svađe mogu čak i da budu korisne, ukoliko ih rešite, jer ćete tako naučiti nešto novo. To ipak ne znači da treba da se svađate svakog časa - postoje i lepši načini da se nešto nauči. Bilo bi zgodno da naučite da izbegavate tipične greške prilikom svađa.
U svađi, parovi se i prečesto ponašaju kao suparnici, rivali, a ne kao ljudi koji se vole i žele da i dalje žive zajedno. Upamtite: ona (ili on) nije vaš neprijatelj, niti neko koga treba poniziti i povrediti, ma koliko ljuti u tom trenutku bili; niti je u pitanju takmičenje, gde jedan dobija, a drugi gubi. Pošto je u pitanju vaš zajednički život, ili razrešavate sukob tako da obe strane budu zadovoljne koliko god je to moguće i time oboje dobijate, ili se stvar rešava "u korist" jednog od partnera, a u tom slučaju oboje gubite.
Dobro je pustiti drugu stranu da se istutnji i kaže šta joj je na duši. Ukoliko je bes stvarno veliki, nije tragedija ni ako se nešto polomi (ukoliko nisu u pitanju nečije kosti). Ako se ljudima dopusti da se istutnje, obično su posle toga mirniji i spremniji za normalan razgovor, kompromise i rešavanje sukoba.
Ne rasplinjavajte se! Tome su naročito sklone žene: krenu "od Kulina bana" i izređaju sve što im je ikada zasmetalo kod partnera, stvari od pre više godina (ili čak više desetina godina) i potpuno zaborave zbog čega je ova konkretna svađa nastala. Onda se više i ne zna u čemu je problem, pa ne može ni da se reši. Zato, držite se teme.
Ako se svađa baš izmakla kontroli, pokušajte da koliko-toliko ostanete prisebni i predložite da raspravu nastavite kasnije, kad se oboje malo smirite. Naravno, potrudite se da do tog "kasnije" zaista i dođe, a ne da sukob ostane nerazrešen, jer ćete u suprotnom samo gomilati probleme - slično kao loša spremačica koja ćušne đubre pod tepih: na prvi pogled može da izgleda manje-više u redu, ali đubre je i dalje tu.
U svakoj svađi postoje pauze, makar kad neko zastane da bi došao do vazduha. Iskoristite ih! Ne za to da vi krenete sa protivnapadom, već za neki nežan gest (blagi stisak ruke, blagonaklon pogled, zagrljaj...) - time stavljate na znanje drugoj strani da je i dalje volite i da vam je stalo do nje. Malo nežnosti i pažnje čuda može da napravi.
Za kraj: ne durite se! Niste deca. Nemojte samo otići i zalupiti vratima niti izvređati osobu koju bi trebalo da volite. Time se samo pogoršavaju stvari, a ništa se ne rešava. Dajte sve od sebe da rešite problem - a ne da pravite nov.
Koliko li ste puta čuli: sve su žene iste. Sve misle samo na to kako da se doteruju, sve samo troše pare, samo nešto kukaju, zvocaju... O kolima ne znaju ništa, a misle da znaju sve. Žensko ni osigurač ne ume da promeni. Samo bi da tračare i troše teško zarađeni novac svojih partnera - a sve vreme će se žaliti kako puno rade i kako to niko ne ceni. Tako vam je to sa ženama; stvorenja koja ne znaju šta je racionalno razmišljanje, koja će u isto vreme da kukaju što nema dovoljno novca za sve njihove hirove i što im partner (koji radi da bi zaradio sav taj novac) ne provodi više vremena kod kuće. Ne možete tu ništa. To je žensko, i to je ono što je ženstveno.
Onda upoznate ženu koja ume racionalno da razmišlja; i ne samo to: ženu koja ume da promeni ulje u kolima, zna kada i kako to treba da uradi i ne smeta joj što će prilično uprljati ruke dok to radi. Zna i čemu služi antifriz i ne zaboravlja da ga upotrebi. Voli i pivo da popije sa vama i vašim ortacima. Ne, nije stvorenje iz fantazije - eto, ne voli fudbal. Ipak, shvata da ga vi volite i ne pravi scenu oko toga što ćete veče provesti gledajući utakmicu, umesto da nju izvedete u neki restoran. Ma, to nije pravo žensko, reći će neko na ovakav opis - to je neka muškobanjasta. Gledate je i ne, nije nimalo muškobanjasta. Nije bespomoćna glupačica, ali je definitivno veoma ženstvena i seksi. Nije ni od onih koje sve same moraju da rešavaju - uživa u tome da pusti svog muškarca da reši problem i da je, ako je potrebno, zaštiti.
Da je niste sreli, ne biste verovali da takva žena postoji. Celog veka slušate priče o nekim ženskim stereotipovima i malo-pomalo nekako vas ubede da su sve žene takve, a ako ima neka koja nije, to je neka muškobanjasta, koja i nije prava žena. Naravno, ne vole svi jake žene; nekim muškarcima su baš privlačne one slabije, kojima je stalno potrebna zaštita. Međutim, ako ste od onih koji vole žene koje umeju racionalno da razmišljaju, jasno im je da ne možete istovremeno da budete kod kuće i da zarađujete, jasno im je da ćete povremeno gledati i utakmicu, a ne samo njih, ako volite ženu koja će vam u svemu biti ravnopravan partner u pravom smislu reči, a pri tom ostati žena - ima i takvih.
Žene su sve iste koliko su i muškarci svi isti - neke sličnosti među svim ženama postoje, ali postoje i velike razlike.
Ništa lepše od srećnih roditelja koji su dobili dete koje su dugo želeli; nažalost, nisu svi roditelji takvi - ne dešava se uvek da su dete želela oba roditelja. Dešava se da rođenje deteta nije nešto što su oba roditelja želela već pre način za rešavanje problema. Recimo, način za očuvanje inače klimavog braka (ili način da se u brak dospe). Da preskočimo pridike kako nije u redu rađati decu zbog toga, rađanje kao način za rešavanje problema u vezi jednostavno ne funkcioniše. O čemu se radi?
Postoji uverenje da deca čuvaju brak. Tačno je da će se parovi s decom teže razići, ali to ne znači da će zbog dece veza koja nije funkcionisala magično "proraditi". Kada veza (ili brak) ne funkcionišu kako treba, žene se ne baš retko odluče da rode dete ne bi li tako zadržale partnera uz sebe. Čemu to vodi? Ljubavi? Teško. Ako partner, ma iz kog razloga, nije želeo nastavak veze sa tom ženom, to što će ona roditi njegovo dete može ga emotivno uceniti i na taj način naterati da bar još neko vreme ostane uz nju - ipak, on i dalje neće želeti da bude s njom. Kao rezultat nastaće svađe i stalni sukobi, veza će se najverovatnije ipak okončati, a ništa od svega toga neće baš prijati detetu (ni krivom ni dužnom u celoj toj situaciji).
Druga varijanta je da oba partnera reše da imaju dete, u nadi da će ono spasti njihovu "klimavu" vezu. Osim ako je osnovni uzrok njihovog sukoba bio taj što su se oboje osećali neispunjeno bez deteta, rođenje im neće pomoći, jer uzrok sukoba nije uklonjen - a dobili su i puno novih obaveza koje im neće pomoći da reše problem (zapravo, zbog dodatnih napora, verovatno će oboje biti samo još nervozniji i još manje skloni kompromisu, neophodnom za rešavanje sukoba).
Ukratko: predivno je imati decu, ali dobijanjem deteta roditelji preuzimaju na sebe obaveze prema jednom (u početku potpuno bespomoćnom) živom biću, i to na sledećih dvadesetak godina (razume se, i posle tog perioda roditelji ne prestaju da budu roditelji, samo dete postaje manje zavisno od njih). Prema tome, dete nipošto nije rešenje problema. Ako imate problem, locirajte ga i rešavajte ga - ali ne tako što ćete u njega uvući jedno malo bespomoćno biće koje vam ništa nije skrivilo niti vam može pomoći da rešite taj problem.
Čuli ste za takve slučajeve, sigurno. U stvari, verovatno imate nekoliko takvih poznanika. Nije im još ni 30 (ili tek što su prešli tridesetu), a razvedeni su. Nije da su se venčali kao "klinci" - znate već, suviše mladi da bi znali šta rade. Ne, venčali su se u drugoj polovini dvadesetih; brak je potrajao godinu, dve ili tri - i razveli su se. Neki su posle toga zlovoljni; neki ćutljiviji i, možda, malčice mudriji i iskusniji. Pojava razvedenih mladih ljudi postaje prilično česta, dovoljno česta da se zapitate: o čemu se tu radi?
Kad bi se radilo o dvoje jako mladih ljudi, možda još uvek srednjoškolaca, koji su se venčali zato što je devojka zatrudnela, a onda im se brak vrlo brzo raspao, jer su jednostavno bili premladi za takav čin, tu ne bi bilo ničeg neobičnog. Međutim, ovde se vrlo često radi o dvoje mladih, ali ne premladih ljudi; o ljudima sa završenom srednjom školom ili fakultetom; o ljudima koji uglavnom rade već koju godinu; ukratko: o ljudima za koje biste očekivali da znaju šta hoće u životu, zrelim ljudima, pa kad se oni venčaju, to je, valjda, ono pravo.
Kada se malo pažljivije pogledaju takvi brakovi, vidi se da te osobe često nisu bile emotivno dovoljno zrele da bi ušle u brak, ili da su se venčale relativno kratko nakon neke teže krize. Najčešći obrazac za ovakve brakove je da su se ljudi venčali relativno kratko nakon što su počeli da se zabavljaju (naravno, osećali su se sigurno da je baš ta osoba "ona prava" - ali zar ne osećamo to prilično često za one u koje smo zaljubljeni?); neretko su u tu vezu ušli nakon neke duge, ali neuspele veze. Druga varijanta je da su se zabavljali duže vremena; jednom od partnera bilo je potpuno jasno da nije zaljubljen u ono drugo, ali je veza postala stvar navike - i na prvi nagoveštaj da bi ta udobna veza (bez stvarne ljubavi, ali svejedno udobna) mogla da se okonča, nezaljubljeni partner je požurio da predloži brak.
U obe varijante brak je sklopljen prebrzo i iz pogrešnih razloga, pa stoga nije ni mogao da se održi. To je, u suštini, bila još jedna neuspela veza - s tim što je razvod uvek teži i znatno duže traje od raskida, naročito ako su u međuvremenu rođena i deca. Posle takvog razvoda, ljudi najčešće ostaju veoma povređeni, neretko i ogorčeni, i znatno manje sposobni (na ne baš kratko vreme) da ponovo stupe u ozbiljnu vezu. Osećaju se veoma ranjivo (i muškarci i žene) i često su nepoverljivi prema osobama suprotnog pola (naročito ako se desilo da se tokom tog braka partner zaljubi u drugu osobu i nakon razvoda započne novi život s njom). Šta uraditi? Kako prebroditi takvu situaciju?
Zvuči kao kliše, ali ono staro "vreme leči sve" zaista pomaže, ma koliko u početku situacija bila bolna. Pomaže i stavljanje stvari u perspektivu, to jest shvatanje da je to bila još jedna neuspela veza - što ne povlači za sobom nesposobnost da se ima lepa, duga i uspešna veza. Budite optimisti! Premda je ovakvo iskustvo sigurno bolno, ono nas ipak nauči nečemu - ako ničemu drugom, onda makar da sledećeg puta sporije i pažljivije biramo. Valjda i iskustvo nešto vredi.
Učestvujmo zajedno u izgradnji ove teme.Pozdrav za sve na forumu!Recite svoje mišljenje o ovoj temi.Škola života se plaća dosta skupo,zato gledajte da vas izađe malo jeftinije,ako uopšte shvatite ovo o čemu sam pisao.Ja tu životnu školu platio sam skupo,i još je plaćam.Pišite!
srdjanstankovic@neobee.net
