Donose li vam sreću, utehu, toplinu?
Koliko su značajni kao terapija u trenucima neraspoloženja ili potrebe za prisustvom i ljubavlju?
Naravno. Životinje su mi lek za dušu. Upravo tražim neku četku da sutra kad odem na posao u pauzama četkam par planinskih pasa i svačijih ljubimaca, a zapravo imaju vlasnike koji se o njima trenutno brinu na daljinu.
Prenela sam ljubav prema životinjama i na sestričinu, pa skoro iz svake šetnje dovuče kući nekog živuljka, među kojima su i već odrasle i vrlo istrenirane životinje, pa se vrate u toku dana svojim vlasnicima-nakon što se izmazimo i ugostimo. Iz tog razloga sam spasila jednu bubamaru od dezinsekcije i deratizacije na jednom mestu, i donela je kući u kutijici od šibica. Drnula se bubica, išla bi negde, pa sam je ostavila u kutku sa zelenilom u svojoj dnevnoj sobi. Pitam se da li će i dalje biti negde vidljivo da je sutra devojčici pokažem... ali, najavljeno je novo trovanje, pa sam se potrudila da spasim bar nju jednu koju sam videla.
Pogled na psa, mačku, uopšte domaće životinje, pa i one manje domaće, mi momentalno menja raspoloženje na bolje.
Kao dete sam u dečijem vrtiću poklanjala mnogo pažnje stenicama crveno-crne boje, mravima, leptirima na brzaka, i svim sićušnim bićima u potrebi da se mal udaljim od vršnjaka. Divila sam se činjenici da tu svako izgleda kao da zna šta radi.
Uživam i u dokumentarcima o divljim životinjama. Ma koliko predatori i proždrljivci bez milosti... i njima se divim.
U poslednje vreme su mi ptice pojačano zanimljive.
Mešu pticama ima "gradskih profuknjača", a to su, pogađate, golubovi.
Ima manje prominentnih, ali ti su-kao npr. vrapci.
Da je nekad neko s pažnjom slušao svrake, koje vole malo mirnije krajeve gde ljudi žive, opazio bi da imaju uvek živu komunikaciju.
Primetila sam zebe poslednjih godina učestalije nego pre-to su ptice mnogo misterioznije od vrapca. Mislim da su nomadi među pticama. Kratko se zadržavaju, ali dok su tu-baš su ukrasne i milozvučne.
Imam u porodici ljude kojima idu na živce zvuci koje ptice proizvode. Ne ide mi to nikako u glavu!
Za svračice sam čula da se "dernjaju", a zapravo, to uopšte nije neprijatan zvuk.
Neprijatno mi je bilo samo kad su mi se u kuću, iza starog frižidera uselili zrikavci. Volim da ih slušam napolju, ali unutra... to je bilo izluđivanje znatnim i potentnim orkestrom. Žao mi je te bubičaste porodice, ali smo to morali rešiti po kratkom postupku.
