Život pisan srcem

Upravo me jedan covek podsetio da sam ovo nekada zivela.

Pitam se koliko ljudi u ovom gradu

Pitam se koliko ljudi u ovom gradu
živi u iznajmljenim nameštenim sobama.

Kasno uveče kada pogledam u zgrade
mogu se zakleti da vidim lice u svakom prozoru
kako mi uzvraća pogled,
i kada se okrenem nazad
pitam se koliko ih se vrati svom stolu
i ovo zapiše.


Leonard Koen, »Šta ja radim ovde?«, Bg, 1985, prev. Vladislav Bajac.

...
 
Često sam odlazio...I okretao se,i kažu tada poželiš da se nekad vratiš.
I vraćao sam se...Ništa nije bilo isto...Ni pejzaži,ni ljudi,ni ja...Shvatio sam...
Ne treba se vraćati...Ono što je bilo lepo,neka zauvek ostane u snovima...
Večno će trajati...



 
http://fs2.****************/images/150708/myjlpooc.jpg

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

M.Miljkovic
 
11659223_876264859114835_3925527697498090107_n.jpg
 
Iz kutijice je izvadila nekoliko poludragih kamenčića. Rekla mu je: Biraj, dva!
Posmatrala ih je, onda, na njegovom dlanu. Gledala kako postaju dragulji neprocenjivi, rukom njegovom u vatromet pretvoreni. Zenice su joj se skupile od bljeska...

 
Ja sam jedna priča iz drevne knjige koju si nehotice
nepročitanu ostavio ...
Mislio si da sam gubitnik koji je stigao do ivice
zbog bojazni ili krivice da ćeš u njoj naći smisao
ili ljubav od koje još bežiš jer si se uplašio...
Ja sam jedna priča u kojoj sudbina meša prste
i prkosi ovom vremenu bez mere........ponekad iz hira
navodi na iskušenje, bez reprize kreira životne scene...
Ja sam samo jedan lik ...usamljene žene...
Ja sam za tebe jedna priča iz drevne knjige
koju si nehotice nepročitanu ostavio...
U njoj ima svega...Rasplet kriju stranice...
Ne čitajući je, da živiš ti si zaboravio..

nasmejana


 

Prilozi

  • wine.jpg
    wine.jpg
    36,8 KB · Pregleda: 7
"Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela. Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol." - Milorad Pavić
...

p.s. Čuvam želju, ide uz tortu.:hvala:
 
Možda. Imamo svoju reč.
Najmudriji odgovor na konačna pitanja.

Reč koja ukazuje na otvorena vrata i široke horizonte.
Ne verujem u to da je značenje života zagonetka koju treba razrešiti.
Život jeste. Ja jesam. Svašta može da se desi.
A ja verujem da svome životu mogu dati novo značenje.
Neizvesnost je sreća u formi nesreće.
Da sam apsolutno siguran u sve, proveo bih život u patnji, bojeći se smrti.
Ali, pošto je uvek sve moguće, čuda su uvek negde u blizini i nikada neće prestati da se događaju.
Verujem da čovekova sloboda može da se definiše jednom jedinom rečju koja, poput sićušnog
podupirača omogućava vratima postojanja da ostanu otvorena.
Ta reč je: Možda.



 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top