Život pisan srcem

Ja bih da tren

Jos uvek sam ona ista,tvoja kao od prvog dana.Ona luda koju si zavoleo po osmehu,lupetanju i cestim glupiranjima.Ja sam samo tvoja blesava devojcica iz svih onih filmova koje si voleo da gledas.Nista se nije promenilo,osim mozda sto se malo manje smejem,malo manje pricam,jer tvoje ruke sve manje me stezu,sve manje me stite...sve manje te imam.Nisam te se odrekla ,jer nicega se do cega mi je stalo ne odricem tako lako.A pogotovu nas.Uvek sam tu pored tebe,cuvam te od svih losih stvari,cuvam te od losih misli...cuvam te.I ne brini za mene,dobro sam.Ja sam tvoj nevidljivi cvet koji siri mirise svuda oko tebe.Samo zazmuri,osetices me,jer ja bih da tren svakog naseg trenutka ponovo vratim, govori tiho...cujem te.Razumem te i sve naslucujem u tvom pogledu.Ono sto zelim da nikada ne zaboravis je da one trenutke nase srece,ne zelim zameniti nikakvim uspomenama,nikakvim secanjima.Jer ti si moja stvarnost,ja sam tvoje ostvarenje sna.
Beskraj
1623611_777882955572453_501296925_n.jpg
 
Kad mislim tvoje ime
to su jutra uz more
miris jedre borovine
igra galebova

Kad mislim tvoje ime
to kroz mene šumi more
u srcu taložeći
školjke i bisere

Kad mislim tvoje ime
to su one tihe tuge
što pamtim ih iz davno
stasala djetinjstva

Kad kažem tvoje ime
iz glasa moga prhne ptica
u visinu prema nebu
prema toplom suncu


 
...U ljubičasto "sfumato" haljini, gledam je kako klizi ulicom i maše mi...
Takve su boje bile i moje oči kada sam udahnula strast....
Takav je bio i zid u mojoj sobi gdje sam svečano okačila tvoj portret...
Takav je bio i pramen moje kose u doba izazova....
Takve su bila i naša svitanja sa zapada....
Takav je bio i mirisni tepih od ljubičica pokraj moga kreveta....
Sve je nalik na nešto, sve je tako slično...A ipak.....ništa nije ...


 
ВЕЛИКИ ЛОВ

Не могу сад да ти кажем
Кад ме не буде више
Гонио и витлао ветар
И кад се претвори најзад у шапат-
Можда ћу, једном, рећи.

Кад ружин одсјај на сунцу
Клоне у измаглицу
И када ружа буде само минула румен
Кад лице које волим одлута,
Када капија последњи пут забруји,
Када више не вреди
Махнути и рећи довиђења -
Можда ћу, једном, да ти кажем.

 
Poslednja izmena:
:)

Sonata od sna


Od čega žive oči tvoje
kad stalno iz njih isijava san?
A što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.
- Tvoje su oči u meni zašle,
taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.
- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.
- Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krv nek mi utrne!
- Kad zagrlim te ovako,
znaš li što ja vidim:
Dva križa koja se grle
a med njima diše
još nerođen Bog
prikovan poljupcima…
- A šta ako Boginja neka
pod usnom mojom sniva?
- Pod tvojom usnom sni violina
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.
- Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
Ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope?
- O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.
- Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.
- Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Enes Kisevic
 
Čitavog života shvatala sam ljubav kao neku vrstu dobrovoljnog ropstva. To je laž: sloboda postoji jedino kada je prisutna i ljubav.
Onaj koji se potpuno predaje, ko se oseća slobodnim, taj voli celim bićem. A ko voli celim bićem, oseća se slobodnim!!!
Upravo zbog toga, uprkos svemu što mogu da iskusim, učinim, otkrijem, ništa nema smisla. Jedino što želim je da se ponovo
posvetim traganju za samom sobom - a to znači za čovekom koji će me razumeti, koji me neće povređivati.
Ali o kakvim to glupostima govorim?
U ljubavi niko nikog ne može da povredi; svako od nas je odgovoran za ono što oseća i ne možemo drugog da krivomo za to.
Već sam iskusila patnju kada sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam cvrsto ubeđena da niko nikoga ne gubi
jer niko nikoga ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu a ne posedovati je!!!



 
Evo zashto,a i ne mora da znachi.
I meni je dosta citiranja i kopiranja,bash,bash,bash.

U jednom velikom glavnom gradu,u jednoj velikoj firmi,
postojala je knjiga utisaka mnogo pre nego shto je izashao zakon o obavezi iste.
I pored toga shto u toj knjizi nije bila obaveza potpisivanja poruka,
bilo je dosadno chitati je.Nishta mnogo znachajno.Neko od zaposlenih se setio i postavio crnu povecu kutiju i na njoj napisao " CRNA RUPA ".
Posle samo par meseci spremacica je primetila da je teshka.Kada smo je otvorili iznenadjenju nije bilo kraja.
Mnoge nepravde i nepravilnosti smo ispravili odmah,one poruke lichne prirode su kasnije vecinom iskorishcene u reklamne svrhe.
A ja,naravno da sam je kasnije bacio u bazen,u naruchju sam je drzao dok sam skocio. :rumenko: :lol:
 
One

One ne nose štikle, one nose visoke POTPETICE, ne nose starke zato što je moderno, već zato što su to radile još kao KLINKE.
One ne koriste karmin već RUž, crveni mogu da ponesu u svakoj prilici jer su im usne u obliku slova M a ne O.
One ne pišu poruke i mail-ove, one i kada kuckaju, kuckaju PISMO.
One uvek radije BIRAJU da iz majice izviri čipkana bretela, nego prepumpani balon, jer ČIPKA je seksi... a ne guma.
Ako se tetoviraju, one to rade zato što je LIČNO, ne zato što podiže cenu.
Ako zaplaču, one zaplaču uz CRNO-BELI FILM, ne uz Brenin stih ili Reality ..
One BROJ telefona ne diktiraju, one ga ispišu NA DLANU...
One, kada odlutaju, ne grickaju zanoktice oko vestačkih kandži, one grickaju VRH OLOVKE,
Ne smeju se kroz zube, smeju se GLASNO, jer iskren prirodan OSMEH nema cenu.
One ne pokazuju SREDNJI PRST, one NAMIGNU... a poruka ostane ista.
One ne igraju, one plešu i tada ne mešaju, one VRCKAJU.
One skinu cipele i kroz svoj grad HODAJU BOSE zato što su srećne, ne zato što su pijane.
One, kada idu na reku, nose kupaći, a ne vestačke TREPAVICE, i više vole da im na suncu izgori VRH NOSA pod šeširom, nego goozica pod lampom,
nemaju crte od solarijuma, vec od čipkanih bretela. One na PLAŽU ne nose puder i ratničke boje za lice, već olovke za crtanje po kamenčićima i pisanje razglednica.
One, umesto da upale klimu u kolima, uvek prvo otvore sve prozore i RASTRESU KOSU.
One, kada žele da su SEXY, umesto top majičice i mini suknjice, oblače BELU mušku KOŠULJU,
Opustaju se uz PUCKETANJE kocke leda i STARE PLOČE, One se uz ŠAMPANJAC i narodnjake ne puće vec smeju.
Kada čuju trubu pomisle na JAZZ, ne na Guču. POZORIŠTE ne obilaze ili samo posećuju... stalno mu se vraćaju.
One SANJAJU uvek U BOJI, tako jako i stvarno da se snovi i u snu ostvaruju.
One ljubav vode DODIROM.
One ne maštaju o čudima, one ČUDA stvaraju i žive.
ONE SU DRUGAČIJE ZATO ŠTO SU ODUVEK OSTAJALE ISTE.


Za sve ONE , koje su u vremenu izopačenih vrednosti, ostale iste i tako postale DRUGAČIJE... Pomenula sam samo neke od njih kojih sam se u prvom trenutku setila i koje su me najviše inspirisale da ovo napišem, i koliko mesta je bilo... ali pomenula bih još mnoge i posvećujem ga SVIM mojim dragim prijateljicama, drugaricama i poznanicama ... U nadi da će i naša deca jednog dana upravo tako postati drugačija ...

SaRa B.
 
Kada bezbednost i intimnost nestanu iz međusobnog odnosa, naučimo da glumimo,
Pretvaramo se da smo srećni kada nismo i kažemo da je sve u redu kada nije.
Ponašamo se kao da nismo zapravo uzbuđeni oko nečega kada jesmo i imitiramo
osećaj ljubavi prema ljudima koji nas pritiskaju, iako ih više jedva i poznajemo.
Ono što je nekada bio otmeni ples brige i bliskost, sada je maskarada u kojoj se ljudi
sakrivaju sve više od sebe samih.



 
Nikada nije bila moja, ali mi je pripadala više nego svim muškarcima zajedno sa kojima je bila.
Pripadala je meni, čoveku koji je čitav svoj život umeo tako divno da je nema, a opet u tom nemanju imao je i previše.
Samo nju.
Uvek mi je bila tu negde.
Na korak od srca, na sekund od misli, na dah od uzdaha.
Na tren od večnosti.
Bila i ostala.
Sad kada je imam kraj sebe, sad je trebam sačuvati kao što sam je čuvao sve ove godine u snovima, u mašti.
Nju takvu je malo voleti, nju takvu moram živeti.
Dosta sam sanjao život! Sad bih malo da živim san.
Da živim nju.

Igor Čobanović
11667277_669618376502240_8371412369985366813_n.jpg
 
Vi,koji mislite da ste uzeli u zakup istinu ne dolazite mi na oči,jer vas ne mogu vidjeti.
Zašto vaš korak tako oholo ječi po pločama? Ujutru ste zadovoljni sami sa sobom,
a uveče brojite novac,i kamo god pođete,stiže vaša naduvenost prije vas.
Po nedokučivim odlukama promisli,dano vam je da vladate,a vi mislite da držite promisao u rukama.
Na sve što nije već sadržano u vama vi odgovarate otrovnom pljuvačkom;ko vas se takne,dugo vas se sjeća!
I mada svaki dan saginjete glavu pred Bogom,srce vaše stoji uspravno i sve vaše misli glade vašu taštinu niz dlaku.
O,vidio sam ja vašu pravdu i vašu istinu - i ne dolazite mi na oči jer vas ne mogu vidjeti!



 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top