Život pisan srcem

Bezbrojnim krugovima sam se vrtela,
u pesku,
u dubinama vode,
u čekanju svitanja,
u pećinama koje je prekrila trava,
u nemilosrdnim rečima i pogledima,
u skrivanju onoga što nema ime
a osećam ga u sebi,
u bežanju i traženju.


edit by Nina

autor pesme Meseceva Rosa
 
Poslednja izmena od moderatora:
storm.jpg
 
A kada čovek uspostavi prema sebi otvoren odnos, kada rasvetli nesvesne mehanizme sopstvenog ponašanja, kada se usmeri ka unutra, onda može iz sebe i iz drugih izvući istinu: da li je gord ili sujetan, da li je zavidan ili ljubomoran, da li je sebičan ili koristoljubiv, po bilo kom osnovu... Često ljudi najboljim namerama prikrivaju slabosti koje ne žele da vide. Pa otuda oni koji stalno pružaju pomoć drugima - često trebaju pomoć za sebe, oni koji se stalno smeju - prikrivaju tugu, oni koji su jako fini, uglađeni i mirni - oni prikrivaju unutrašnji bes i agresiju, čvrsti moralisti i čistunci često skrivaju potrebu za nemoralom i unutrašnjom prljavštinom, oni koji stalno pričaju o poštenju i iskrenosti treba da se zapitaju gde su nepošteni i zašto skrivaju laži...
 
Utihnuli gromovi
i munje,
pobegle oluje
...da me samo vidiš
šćućurenu
u uglu sobe
iza dadinih škrinja
i ćilima
kako drhtim
smejao bi se mom strahu...
Nemoj.
Čak i onda, ako saznaš,
da su mi sva nevremena
teška,
borim se protiv njih
tvojim imenom
na usnama.
Iza prozora
dan se lenjo proteže,
pod prstima sunca pucketanja,
neko obrezuje mlade voćkice
u taktu
cvrkuta ptica.
Vazduhom pustile korake.
Narcisi i lale,
izvili svoje glavice
ljubomorne,
i oni bi da polete.
Trešnjice zacrvenele
iz pupoljaka precvetalih.
Otvaram prozor,
udišem čaj od majčine dušice.
Miriše mi na tebe
u ovo srećno jutro.


edit by Nina

autor pesme je Meseceva rosa
 
Poslednja izmena od moderatora:
Nisam kao ti,
da, sve, sto mi ne odgovara,
zavučem pod trepavice,
i odatle
posmatram,
a hiljadu reči iz mene
izvire,
da bi dotaklo
tvoje usne,
i tvoje dlanove.

Nisam kao ti,
da su mi svi dani kopije,
da liče jedni na druge.
Moje je sunce
junak priče,
umotano, u sedam oblačaka
tvoje duše.
Treperim njihovim hodnicima
belim stranicama,
čujes li, kako dišu,
ritmom
mojih koraka.

Nisam kao ti,
da prolazim sećanjima
odmotanim filmom,
prizorima,
u kojima se,
polusmehom zakotrljan
u klupče,
praviš da si pojeo krišku
popodneva.
Izdali te koraci,
hodaš dolinom mog srca.
I dok sanjam,
ti me šapatima budiš
...pogodi gde sam.


edit by Nina
autor pesme je Meseceva rosa
 
Poslednja izmena od moderatora:
Izlišno je razgovarati o ljubavi, kad ona ima svoj vlastiti glas i govori sama za sebe.

Ljubav je uvek nova. Nije važno da li volimo jednom, dvaput, deset puta u životu – jer se suočavamo sa situacijom koju ne poznajemo.
Ljubav nas može odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede.
Treba je prihvatiti, jer je ona hrana našeg postojanja.
Ako je uskratimo sebi, umrećemo od gladi gledajući žudno u drvo života, a nećemo imati smelosti da pružimo ruku i uberemo plodove.
Treba tražiti ljubav, čak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedelje razočarenja i tuge. Jer onog časa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takođe polazi nama u susret. I spasava nas.

Ljubav ne postavlja suvišna pitanja, jer ako počnemo da mislimo, počinjemo i da se plašimo. To je neki neobjašnjivi strah i ne vredi ni da ga prevodimo u reči. Možda je to strah od prezira, od neprihvatanja, strah da se ne prekine čarolija. Izgleda smešno, ali je tako. Zato se takve stvari ne pitaju nego rade. Treba okušati sreću.



Paulo Koeljo - Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

missingyoubyireneshpaklv2.jpg
 
Poslednja izmena:
Spavala sam pod zvezdama...

Mozda je miran covek sve sto jednoj zeni treba...

Ali ja sam bila okruzena njegovim divljim, neukrocenim pogledima...

Pozajmio je i nosio sve divlje u sebi... ja sam samo uzivala u tome...

Setala divljinom, bez straha... kakav nepoznat osecaj ...

Pa me na trenutak slika tog divljeg pogleda stresala... ma, sve je uvek obrnuto od onoga sto mislimo da zelimo...

Zato mi je prijao, sto je znao da me pogleda... da se pretvori u noz koji gleda... pa tako lako sece prostor oko nas... ostanemo sasvim sami... toliko uspesno nas odsece od ostalog sveta u maloj tacki vremena u kojoj se samo uziva... divlje...
N.N.
 
Kako ne volim pitanja, ona, kad se i ne očekuje odgovor! Kao na primer: kako si?
Šta odgovoriti na takva pitanja a i ako odgovorim, hoću li išta promeniti?
Pita me jutros prijateljica telefonom baš to: kako sam, kako deca, zdravlje, govori mi o skupoći, jesa li se nečim ponovila ovih dana.....
Sve je u redu, ali dobro nisam,- kažem. Pa ti nemaš razloga da nisi srećna, tebi nekako sve uspeva, nosiš se sa životom kao retko ko, -
čujem s one strane žice.
O Bože, ote mi se iz grla! Kako ja mogu da se osećam srećna što se, eto, " nosim sa životom kao retko ko ?" Kako mogu da budem mirna
a znam, tu nedaleko od mene, moja prijateljca možda nije ni kafu popila na miru. Možda je htela da prošeta sa svojom decom, da sednu negde i na miru,
bez onih bodljikavih žica po njenom gradu, planira budućnost, život....Možda je noćas sanjala Slobodu? Eto, nekome je i Sloboda san. I sad ja treba da sam ponosna na sebe što se "nosim sa životom......" Nosim se u pm, u tri pm....

dreamingbe3.jpg
 
Poslednja izmena:
Razbarušene misli
vrludaju ivicom razuma.
Nedosanjani snovi nižu se u sećanja.
Amanet za malo osmeha.
Maštarije obnevidele od nadanja krstare.
Jure neko sutra.
U mračnoj jazbini nesvesne iluzije,
suludo čeznem
za neuhvatljivošću tvojih dodira.
Prah vremena raspršen promajom,
kroz hodnike duše skamenjene
taloži se u bol.
Gospodari prolaznost
mojom nepomičnošću.
Ćutim u Tami,čekam.
Suze klešu na ledenom licu tragove.
Ja, od soli oslepela.
Doći će Svetlost jednom,
da osenči tren sna.
U polutami nedodira da progledam.
Reč po reč nanižem u kob.
U pesmi da te taknem.



Edit by Nina

autor pesme je Strelica
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kamena
dusa

I kamen zaboli kada ga sutnu,.pobodu stemajz i tuku ga maljem,raskrvaren i
zdrobljen...u ocaju , bolu....zajeci tiho....ugasloga sjaja....Zasto
li....cemu....cemu sreca ,necijeg ocaja?A sto bi on bio izuzetak....kad hladan
je... i vreo....kad ,kako kome treba...pa i on ima dusu... od kamena...I njega
miluje kisa sa neba....sunce przi...a vetar mazi ..al najteze dodje ...kad neko
ga gazi...lomi i baca i tamo i amo....cas nikom ne treba...a cas ga
sakupljamo.Pa milost i nemilost nije mu strana...oseca s gorcinom...u neznanju
svome...kako ugoditi ljudima sto zivot....kao njega ubogog...udarcima lome?.I
onda mu kazu ...hladan k`o kamen ostar kao stena... kamena dusa..i uvrede
mnoge....a on ...bas tamo gde uvek ces proci...pozdravi te prvi..i podmetne
ledja...da u blato ne zagazis, isprati i kaze...srecan ti put bio i navrati
opet.Ne tuzi se ,ne prica...ne kuka o plati,vec te samo u zivotu...ko prijatelj
prati...Jer i kamen dusu ima,i nemoj misliti da je nema,da samo tebe boli...i
kamen proplakati moze...kad ugasne mu nada ...kada ga lome i bacaju...kada ga
dusa zaboli.
JA
 
Volim kad gospodariš mojim telom
a ja ti se poput robinje dajem cela
bez reči postajem tvoja želja,
najlepše tajne o nama
znamo samo mi i naša postelja.
Milina ona kad nas prelije
i kad smo jedno u grču zanosnom
prekrivaš me svojim telom,
posle zagrljeni zaspimo
blaženim snom
A kad počinje da sviće
ja bih opet da te još dugo ljubim
da se još jednom u tvojim rukama
umorna od sreće zauvek izgubim.
Gledam te dok spavaš
a novi dan se budi,
samo ti kosu diram
što leži na belom jastuku
od mojih grudi.

images
 
Poslednja izmena:
Pisano ...:heart:

Tri sekunde su dovoljne.. samo trenutak.. da prostruji nesto u meni ..
da se zapali vatra koju ne mogu da obuzdam i da hocu...scepa me
kada se najmanje nadam..kada ne ocekujem da pomisao na tebe
moze da izazove toliku ceznju i zudnju..zavisnost od te vatre sto gori
unutar mene zauvek.. sve ostalo je sporo gorenje... tinjanje....


http://1.***************/_aHA9map56Zs/ShuCScoWtyI/AAAAAAAAADQ/aLA42eeDaXA/s400/woman+of+fire.jpg
 
Bežiš...korakom krupnim i ove noći odlaziš iza zastora nekog vremena, gde mene nema.
Ni ne slutiš,da tu sam, tvoja sena.
Svaka stopa,jedan novi tragu beskraju.
Gde ti dišeš,tu srce otkucava.
Lutamo ti i ja,kroz vreme u nevremenu izgubljenih nadanja.
Besciljno, jer ja tako hoću.
Beži ti, samo beži.,,
Svaku noć, deo tebe ukradem,i moj si takav nedosanjan...

edit by Nina

autor Strelica
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ćutaću, o svakom koraku
kojim ulazim u jutra
i bojim ih rascvetalim
trešnjinim cvetovima,
kad sazru kapljicama crvenim
na usnu da ti kapnu.
Ćutaću, o svakom
bosonogom koraku
kojim ulazim u reku
da joj šapnem da dolaziš,
da ti brzacima penušavim
odnese moje osmehe.
Nikome necu reći,
kako se valjam livadama
i s cvetićima nežnim delim tajne,
da rascvetaju i zamirišu
našim srcima,
još jače.
Ćutaću, kako jedva cekam
da padne noć,
da mogu na miru
o tebi da sanjarim.
Nikome necu reći,
kako ti ime izgovaram glasno
i slušam kako brdima odjekuje,
i sa koliko čežnje cekam da nam se ruke
isprepletu pod zvezdanim nebom,
da postanemo jedno.
Nikome necu reći,
kako svakoga dana, sve više,
rastem s tobom u tebi,
paperjem tvojih snova nošena.
Doneli ih vetrovi.


edit by Nina

autor pesme je Meseceva Rosa
Snovi.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
nedelja covijece kad se sio zivi svijet odmara a vrijeme stoji u mestu... poruka bem ti mater procitaj poruku.... a jaja
na prijem pozvan kod stare prijateljice....***** ili svetica ko zna vazno je da ima devojcicu od petnaest ..pravo zlato...mozda ce i ona biti ista ko mati.....
dobro je zagledam....i ja sam nekada bio korisnik usluga njene majke.. davno je bilo..ko zna.....
i sad pozivnica za jednu osobu bog te..dali to znaci da ce biti spoj nekih suradnika iz redakcije gde vise i ne radim...bogu hvala.. ili su to njoj bivsi jeb...... koje sakuplja na gomilu da bi evocirali uspomene.. stiska bato stiska i sad hrabrost u nosu pa otidjimo....
subota neka 21 sati... pogledam sve ustogljeni tipusi sa stomacinama, bacim pogled dole jooj nisam jos za bacanje.... triumfalno ko napoleon ulazi njen jeb....
debeo prasas odmah sam ga asocirao glava na pladnju sa jabukom ... nismo ovde zbog toga a ima nas dosta...
sa svakim koji udje moj procenat da sam otac onog andjela pada na nize...
i najzad ona... nekad anticka ljepota sad je davna proslost.. telo i tako i tako odrzava..no ne moze vrat i ruke ...skupi parfemi se trude da daju pogresnu sliku ali u pokusaju... skoro mi ispade casa iz ruku pri pomisli da mi je nekad znaila nesto... govor .....neko od vas je otac djeteta a posto zelim da se ponovo udam ... za prasca...... moram da ovo dijete vratim zakonitom ocu... glrdam ogledalo nemam plave oci zasad je u redu.... dakle prasac ne zeli kvocku od cetrdeset pet godina sa djetetom kao da je bila zakljucana u dupetu svih ovih godina i nije imala svoj zivot......:think::think: sta ce da nam radi dali kolektivno dokazivanje ocinstva ili grupni seks... izlazim na terasu. za mnom i curica i kaze mi...cika z.. pa ovo vec predugo traje zeli da me utrapi bilo kome samo da me se otrese.. duboko smo u noci polako debeljaci odlaze , nema rijesenja sacekajmo sto vrijeme ima da kaze..... i kazalo je..Prasac se otkazao nje, ja vise nisam u centru paznje i valjda se moja nekadasnja iz studentskih dana opametila i konacno utuvila sebi u glavu da zivot ne pise romane sami ih pisemo.. Vidim je ide na posao maloj sjaje oci od radosti..krenulo je krenulo je..Moja uloga u svemu tome ,,,, parcijalna,, tek toliko koliko da imam sto pisati.... ps mozda ovo i nije za ovu temu no ajd.. ciao
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top