Život pisan srcem

beba%20i%20igracke%203.jpg
 
Ozivi mene, noci
Pozdravljam tebe i tvoju samoću,
Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda!
Ko tice kad ih gone iz gnijezda,
Ja bježim tebi, jer pokoja hoću.
... Jedva sam čeko na ove trenutke
S nemirom srca i sa bolom grudi;
Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi
I prazna doba što nam rađa lutke.
Oživi mene, noći bogom dana!
486102.jpg

Stupi, i tiho preko mojih rana
Položi tvoje meko, toplo krilo!
Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi
Negdje daleko, neznanoj slobodi,
Gdje nigda nije ovih ljudi bilo!


- Aleksa Santic












 
Kazi mi, je l`ovaj vitez pera i stiha,
sto ti sve ove reci ponizno govori,
dostojan ruke tvoje i imena tvog...
Kazi mi, da l`moja masta, sto peva o tebi ima pokrice
il`si mi nesveno povoda dala
da za te trazim najlepse reci ne bih li tvoju taknuo dusu...
Kazi mi, da l` seme svih mojih nada,
moze da raste i rodi plod
ili sam uzalud do tvoga Sunca vostanim krilima leteo smelo.
 
I najsnažniji se nekad umore.A duga tišina zna da ogluši čoveka......I tada tako slomljen...Na dnu...Skupi snagu...Napiši priču svoga života. I slušaj srce. Jer u njemu se rađaju reči i dele sve misli, sve žudnje i sva očekivanja. U njemu je ono što voliš najviše..Na putu života ostaje ti često ,samo nada u Boga i ljude...Sa Bogom ću ja lako...Dogovrićemo se nas dvoje,osluškivaću svoje srce..Tu se on,Bog sakrio..I tiho mi šapuće...Ljudi mene jedino plaše...Svaki dan su sve čudniji i podliji...Teško se slični pronalaze...

 
Svi smo mi jednom susreli neciji pogled i osetili prepoznavanje koje je moglo biti zacetak prijateljstva. Al, svetlo se promenilo, voz je krenuo, gomila nas je razdvojila...i nikada necemo saznati sta se moglo zaista dogoditi.

Pam Brown


 
Ispod nebeskog polutara u dolinama gde se mešaju slana i slatka rosa raste ogromni otrovni vrganj, i na njegovoj kapi, pretvarajući njegovu kožnu krv u slast male, jestive pečurke izvanrednog ukusa. Jeleni u tom kraju vole da obnove mušku snagu tako što pasu sa otrovnog vrgnja pečurku. Pri tome, oni koji nisu dovoljno pažljivi i zagrizu suviše duboko, zahvataju zajedno sa pečurkom i vrganj, i umir...u otrovani.
Svake večeri kad poljubim svog dragog, ja pomislim: sasvim je prirodno da ću jednom ugristi suviše duboko…
- Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.
- Vrlina je postupati u skladu sa sobom. Biti zadovoljan sada. Ne u ime budućnosti i od sećanja na prošlost, nego zbog ovog trenutka. Vrlina je biti potpuno živ.
- Ljubav se stiče polako – od jednog po jednog čoveka. Jedan i jedan čovek nikada nisu dva, a samo ponekad su par…
- Ne možeš dati sebe, ako mogu da te zamene nečim drugim.
Milorad Pavić
 
I cekacu da mi se razum vrati,
i cekacu kada ce ludost da mi bljesne
moja najtananija nit,vise ne moze
izdrzati.Pucam,po svim savovima,
nemam vise mira.Odluku moram
doneti.Pijem lagano i razmisljam.
Ostati ili zauvek otici.Sve napustiti,
i u neki novi zivot krenuti.Osvetli
mi prolaz Boze mili,tako sam slaba
odluku doneti.A znam da se samnom
neces sloziti,i da mi signal za odlazak
neces dati.Ja vise ne mogu ovako,
u pratnji zveri,stakora i protuva
tako sam nesrecna i usamljena.
Kupicu ti dan,za samo jedan san.
Da u njemu ima sveta bez bola
i ljudskih zloba.Tako sam vise nemocna.
Beskraj

Spectres_of_a_City_by_drkshp.jpg
 
UPAMTITE: briga koje se niste ni setili upravo je briga koja bi trebalo da vas muci najvise. Tako bar Rubi Retford kaze. Imam njen PRIRUCNIK ZA PREZIVLJAVANJE.. prepun je korisnih saveta o svemu i svacemu.. na primer kako da izadjete na kraj sa vanzemaljskim oblicima zivota: šmugnite im i trcite kao ludi. I cela knjiga je o tome kako da se izborite sa zeznutim situacijama.. i mada nije bas verovatno da cu se naci u mocvari sa aligatorom.. ipak ni ta mogucnost nije za potcenjivanje.

Ja imam lepu gomilu briga.. na primer BRIGA br. 8: sta da radite kad vam neko dosadjuje do skoro apsolutne smrti: šmugnite mu i trcite kao ludi. U poslednje vreme mucile su me vece brige. Na primer: BRIGA br. 3: promena. I kako se ponekad pojavi bas kad je najmanje ocekujete. Nazalost.. nije uvek moguce da šmugnete promeni i trcite kao ludi...
 
Fransoaz Sagan "Odgovori"

"Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudiji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi - koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takodje, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrdjuje činjenica da ako neko s vama živi, s vama spava i smeje se - s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne."
 
Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni.
Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

Milorad Pavić

10899.gif
 
Ponekada se zapitamo šta se dešava sa životnim situacijama koje su bile sprečene ali koje bi, da su se dogodile, iz korena promenile naš život. Iza tih situacija koje se na ovaj ili onaj način drže tu negde na ivici naših života postoji vrlo, vrlo mnogo toga što nas uči da postanemo oprezna ljudska bića. Šta mi se sve moglo danas dogoditi? Ako se to pitamo svake večeri i onda mislimo o određenim pojavama koje su mogle imati ovakav ili onakav rezultat, posmatranja će se spojiti s takvim pitanjima i uvešće element budnosti u vežbu samodiscipline. To je nešto što može biti početak, i samo će voditi sve dalje, dok konačno ne istražimo ono što je značilo u našem životu kada smo, na primer, želeli izaći iz kancelarije, recimo, jednog jutra u deset i trideset i u zadnjem trenutku je nešto iskrsnulo i zaustavilo nas...nezadovoljni smo jer smo zaustavljeni, ali se ne pitamo šta bi se moglo dogoditi da smo stvarno izašli kako smo planirali. Šta se promenilo u trenutku kada smo zaustavljeni ?
 
Pricam sama sa sobom kad god mogu o tome
Savetujem se ili kritikujem, ponekad se cak i ispsujem ko prava
Odbijam da razumem, odbijam toleranciju kao opciju
Ne zelim da verujem da ti je stalo, da me volis
To je nemoguce!
Morao bi biti robot i ne pokazati nesto tako veliko
tako iskreno
tako jednostavno, mirno i tiho
kao sto je Ljubav...

Udaljavam se od sebe same
Dodje mi da ignorisem svaku svoju misao
Da demantujem sopstveno postojanje
Jer sto se pre ponovo rodim pre cu te poceti traziti
U nekom realnijem svetu, boljem svetu
U svetu gde cu znati da te nadjem mnogo pre nego izgubimo smisao;

...mnogo pre nego smisao izgubi nas...
7400158-md.jpg
 
Ima ljudi koji ne podnose disciplinu.Obdareni su talentima ali se ne trude da oblikuju i zavrse tako sto ga rasture u paramparcad.Upoznala sam vise takvih ljudi.Isprva mislis da su fenomenalni.Potpuno te obore s nogu..Ali tu obicno bude kraj.Oni ne mogu dalje zato sto se ne trude da idu dalje.Nemaju usadjenu disciplinu da idu dalje i razviju svoj talenat vec se uljuljkaju tu gde su..u zamku sopstvenog zivota i nemoci..
 
LIRSKI RAZGOVOR ( Konstantin Galcinjski)

-Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.

-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.
 


Ne mogu a da ne umrem

...svaki put kad me dotakneš

...samim postojanjem svojim

...na ludost potakneš

...Ne mogu a da ne spomenem ljubav

...koja se uvijek iznova rađa

...svakim danom ukletija

...svakim satom sve slađa

...Ne mogu te se odreći

...niti te dostojan biti

...ništa važno nije

...samo te želim ljubiti.

Ivan Jukić
 
Mlak smo mi svet i nasa ceznja za slobodom, ceznja je za ljubavlju. Da imamo hrabrosti da volimo, ne bismo toliko cenili sve te ratne cinove.
Ljubav je, kazu, ropstvo, a strast je demon i mnogi su se zbog ljubavi izgubili. Znam da je ovo istina, ali znam da i bez ljubavi samo pipamo kroz tunele svojih zivota i nikad sunca ne vidimo. Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam prvi put pogledao u ogledalo i video sebe. U cudu sam podigao ruku i dotakao svoje obraze, svoje grlo. To sam bio ja. A kad sam se video i privikao se na to ko sam, nisam se bojao da poneki deo sebe mrzim, jer sam zeleo da budem dostojan onoga u koga je ogledalo.
Tada, posto sam prvi put osmotrio sebe, osmotrio sam svet i video da je raznolikiji i lepsi no sto sam mislio. Kao i vecina ljudi uzivao sam u toplim vecerima, u mirisu hrane i pticama koje probadaju nebo, ali nisam bio ni mistik ni Bozji covek i nisam osecao zanos o kojem sam citao. Ceznuo sam za osecanjima, mada vam u to vreme ovo ne bih umeo reci. Reci kao sto su strast i zanos... svi ih naucimo, ali one ostaju mrtve na stranici. Ponekad ih prevrcemo, da saznamo sta je s druge strane, i svako ima svoju pricu o nekoj zeni ili nekom bordelu, o opijumskoj noci ili ratu. Toga se bojimo. Bojimo se strasti i smejemo se prejakoj ljubavi i onima koji previse vole.
A opet, ceznemo da nesto osetimo.'
Iz knjige 'Strast' od Dzenet Vinterson
 
Još u staroj Grčkoj otac je dovodio muža svojoj kćerki, dok ona nije imala pravo na primedbe i zahteve.

Cilj takvog braka bila je interesna zajednica bogatih porodica.

U Srednjem veku katolička crkva je ustanovila svetu tajnu braka. Blagoslov dat supružnicima trebalo je da težište povezanosti supružnika prebaci da fizičke na duhovnu ljubav.

Pošto je prava ljubav trebalo da bude posledica religijskog obreda venčanja, nije bilo neophodno da zaista budete zaljubljeni u svog budućeg supružnika. Ljubav je trebalo da se probudi u toku braka i iz braka.

Do kraja 11. i tokom 12. veka, kada su pesnici s juga Francuske izmislili takozvanu „kurtoaznu ljubav“ (l'amour courtois), koja je postala glavni povod muško – ženskih odnosa.

Kurtoazna ljubav bila je nova, čak revolucionarna ideja, koja je bila suprotstavljena braku i njegovoj svetosti.

Takva koncepcija ljubavi postojala je u čednom obliku i nije bila povezana s brakom, jer je brak bio svetilište fizičke i „obične“ ljubavi.

U njegovoj čuvenoj tezi posvećenoj mitu o ljubavi, Deni de Ružmon (1939.) pokazao je da kako je viteška ljubav prema „dami“ uglavnom simbolička.

Ova „lejdi u mislima“ predstavlja duhovni i anđeoski deo ljudskog bića, odnosno, njegovu suštinu. Na takav način priče i likovi u starim romanima poput Tristana i Izolde samo odražavaju čovekov pohod na osvajanje sopstvene duše.

Ta duhovna jeres bila je skrivena pod maskom hrabrosti i romantične ljubavi. Dublje značenje ovih ranih romana bledela su i mit o ljubavi je generalizovan.

Statistike razvoda danas su posledica tog sveprisutnog mita koji je postao tiranija osećanja: ljubav se svima duguje i svuda očekuje.

Svako tvrdi da ima pravo na ljubav kakva se može videti u filmovima i beletristici, a ipak ona je samo bled odraz mita čije je značenje izgubljeno.

Svi osećamo nostalgiju zbog savršene, večne ljubavi koja nas zavodi i zavarava jer zbog nje zaboravljamo da je jedina prava ljubav u nama samima.
 
U stvarnom zivotu ljubav mora biti moguca.Cak i onda kad ne naidje na trenutni pristanak, ljubav moze da opstane jedino ako postoji nada ma koliko daleko ona bila - da cemo jednog dana ipak pridobiti voljenu osobu. Onaj ko voli mora da zna i da se izgubi i da se povrati. Znam da je ljubav ista kao i brana:ako ostavite pukotinu kroz koju moze da se povuce i najmanji mlaz vode, malo po malo, voda ce potkopavati odbrambene zidove i nastupice trenutak kad vise niko nece uspeti da ukroti snopu bujice.Ako se zidovi odrone, ljubav osvaja sve; tada vise nije vazno sta je moguce ili nemoguce, nije vazno da li mozemo ili ne mozemo da zadrzimo voljenu osobu pored sebe- ljubav znaci gubitak kontrole. Istinska ljubav jeste cin potpunog predavanja. U ljubavi ne postoje pravila.Mozemo pokusavati da se pridrzavamo prirucnika, da vladamo svojim srcem, da izgradimo strategiju ponasanja- ali sve su to kojestarije.Srce odlucuje, i to sto ono odluci, jedino i vazi. Duhovni zivot svodi se zapravo na ljubav.Covek ne voli zato sto zeli da ucini dobro, ili da pomogne, ili da zastiti nekoga.Ako tako postupamo, posmatramo svog bliznjeg kao puki objekat, a sami sebe dozivljavamo kao velikodusne i mudre osobe.To nema nikakve veze sa ljubavlju.Voleti znaci ostvariti zajednistvo sa drugim i otkriti u njemu bozansku iskru. Izlisno je razgovarati o ljubavi kad ljubav ima svoj vlastiti glas i govori sama za sebe. Ljubav ne prestavlja suvise pitanja, jer ako pocnemo da mislimo pocinjemo i da se plasimo.To je neki neobjasnjivi strah i ne vredi ni da ga prevodimo u reci. Najbolje trenutke naseg zivota ne ispisujemo mi svojom rukom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top