Život pisan srcem

Nisi ti meni ni prijatelj, ni ljubavnik, nisi....eto !
Prijatelj da jesi ne bi dozvolio da odlete one moje ptice zorom, što ih nastanih u svojoj šumi, prepustih im sve svoje zelene grane i one su se sasvim dobro snalazile. Poput Stribora oduvao si jednu po jednu i kako će se sada snaći u tudjim nekim šumama ?
Ni ljubavnik mi nisi! Da jesi, češće bi me pitao zašto ćutim a i kad hoću da izustim nešto, zatvoriš mi usta poljupcem na brzinu i lažljivo.
Više nema smisla čekati san da si mi ti prijatelj, ljubavnik...San si samo koji se jutrom rasprši, odleti kao i one moje ptice zorom....

oa6emr.jpg
 
Poslednja izmena:
"Čovek na putu izmedju životinje i daleke čovekove budućnosti, ima uvek mnogo, beskrajno mnogo u sebi da sputava, da skriva, da poriče, da bi bio pristojan čovek, sposoban da se prilagodi društvu. Čovek je pun životinja, pun prasveta, jedva ukrotivih nagona surove samoživosti."
 
* O smislu zivota?

B.P: Uzmimo, razgovora radi, da neki opsti smisao postoji [sto ja licno u njega ne verujem, nije nikakav protivdokaz, jel?] Sta mi od toga imamo?
Kako smo o njemu trajno i beznadezno neobavesteni, mi za njega ne mozemo nista uciniti. Ni za njega, ni kroz njega za sebe. Ne moze se ziveti u skladu sa necim o cemu se nema nikakva predstava, osim preko vere, kojom svako od nas nije obdaren. Takav smisao nas se ne tice. Ako ga i ima, nama ljudima, kao da ga nema.
Druga je pretpostavka da je Smisao (Svrha, Cilj) ekskluzivno humani koncept postojanja, uslov koji smo, dusevnog spokoja radi, i da ne bismo imali osecaj kako mlatimo praznu slamu, sami sebi nametnuli. Jer priroda ga ne poznaje. Njena koherencija pociva na kauzalitetu, a ne na teleoloskom nacelu; njen je operativni kod "zato sto", a nije "da bi". Voda, naime, ne postoji da bismo mi imali sta da mesamo s vinom, vec zato sto su se izvesni elementi nasli u izvesnom hemijskom procesu. I ja, dakle, kao biolosko bice, ne zivim da bih ostvario neki smisao - osim onog koji sam sebi natovarim, ili me s njim svet zavede - vec zato sto sam rodjen, a nisam pusten odmah da umrem, nego sam ostavljen za neku drugu priliku.
Svestan sam nepopularnosti ovoga sto govorim. Pa i izvesne neprirodnosti koja lici na ateizam svestenika. Ne osecam nikakvu 'tvoracku vatru' koju ne bih mogao zameniti drugom, obaveze kojih se, bez kajanja, ne bih mogao odreci, nista od onoga sto bi ovaj "moj trud kojim se trudim" izvelo iz muke duha i dovelo do neke 'koristi pod suncem'.
I sad, gde je tu - smisao?
Jer, ako je on u tome da ne cinim ono sto zelim, da naprotiv, cinim ono u sta ne verujem, onda se ja takvog smisla uzasavam dublje od svakog besmisla.

http://1.***************/_fnuyMnd4xbk/Stovitgq9ZI/AAAAAAAABxg/1iFvpXA3J8s/s1600-h/603c29d9b437936f409f9f9ca7ae0a58.jpg
 
"Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo."
B.Pekic
http://1.***************/_fnuyMnd4xbk/StnYryzKHUI/AAAAAAAABrk/Vj74bDLB9vQ/s400/I_ve_been_high_by_molokolo.jpg
 
Poslednja izmena:
"SLAŽEM SE" – to je najnečasnija, najbednija misao koju možete da izgovorite. Ona svedoči da ste izgubili svako samopoštovanje. Za to se nikada nigde, ni s kim i ni s čim nemojte složiti. Ne nasedajte argumentima, ne dajte se razlozima, ne verujte očiglednostima, prezirite aksiome - oni su tu da vas ponize. Budite uzvišeno postojani kao onaj velikan duhovne nezavisnosti Gaspar d'Estek, filosof i polihistorik, koji je potopljen u vrelo ulje pobedonosno izjavio: "Ne gori, dakle i ne peče!" – a zatim umro.

Nikada nikome i nizašta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu života. Vaše mišljenje je najbolje, jer za njega nikome ništa ne dugujete: ni iskustvu, ni tuđoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo sebi. Nemojte se saglasiti čak i ako vas ubeđuju da ste pametni. Savladajte vaše ustreptalo srce koje žudi da se sa tim složi – to je klopka! Oni žele samo vašu saglasnost. Zatim će od vas tražiti da se, budući pametni, i u drugim stvarima sa njima složite. A kuda bi vas odvelo to popuštanje – odvelo bi vas u anonimnost.

Ne, vi ćete im reći da ste budala, dopustićete da se oko toga razvije dijalog, a vi ćete, ako mene poslušate, razume se, otići tamo gde ćete na miru moći da slušate jednog čoveka koji će vam o jednoj temi govoriti na jedino moguć način. Treba li da kažem da ćete, najverovatnije, taj čovek biti vi.

B.Pekic
 
The solar wind is blowing past earth at elevated levels today and combined with a south tilting Bz, is stirring up geomagnetic storming at high latitudes. C-Class flare activity is now taking place towards the new sunspot regions just to the east of Sunspot 1185. Keep an eye on this area as it looks like the sunspots are emerging quickly.
behind_euvi_195_latest.jpg
 
Bušiće ljudi bunare u zemlji i iz njija vaditi zlato koje će sve okretati te im davati svjetlost, hitrinu i snagu, a zemlja će tugom proplakati jer će na njozi samoj biti mlogo više zlata i svjetlosti, no u utrobi njenoj. Boljeće je rane od tih rupetina.

Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svuđe, đe treba i đe ne treba, a te će sile biti svuđe oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje:

"Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svuđe oko vas."

Tek pošlje mnogo ljeta, ljudi će se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli tim svojim rupetinama. Biće te sile i u samijem ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrijebe. Tako će čovjek živjeti dugo, mlogo dugo, a da neće umjeti da sam sebe pozna. Biće mlogo raznijeh mudraca koji će preko svojieh knjiga mišljeti da sve znaju i sve umiju. Oni će biti velikačka prepreka da se do ovijeh doznanja dođe, a kada se sve to dozna i spozna, ondakar će ljudi uvidjeti u kakvoj su zabludi bili, slušajući ove njihove mudrace... kad se to budne zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto.
 
Ovo mi je skroz slatko....:D

Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u sesiru. I volim te u
zaketu.Kad vetar duva napolju. I kad si na banketu. U zovama u brezama,
kraj maline i klena. I kada spavas. I kad radis povijena. Volim te kad
jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis. I u taksiju. I u
autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice. od pocetka. I kad kosu svoju
cesljem lepo delis.
I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama. U kaljacama.
Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam
laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.
-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.
-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.


Konstantin Galcinjski
 
Proleće je a neka praznina se evo obnavlja u meni.
Koliko još proleća će biti mojih ?! Znam, mnogo manje nego što ih ispratih do sada....Ja nisam cvet da cvetam svakog proleća na isti način, niti galeb koji ispraća brodove mašući im kao zastavama onim belim krilima i krikom koji treba da je pesma. Uvek sam smatrala da galebovi i nemaju pojima kako se peva i drčni su; videla sam to kad mi odnesoše sendvič sa stola terase dok sam ja gledala ribarske čamce kako se gube medju ostrvima Kornata onog proleća i molila tiho Boga u sebi: spasi je Svevišnji, ona voli galebove, divi im se i hrani ih i zato joj valjda nikada ne kradu sendviče kao meni....

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top