Život pisan srcem

"Možda
možda me ljubiš negde
među ozeblim brezama
i sadiš mi sadnice ljubavi u zenice
i zalevaš poljupcima
Možda
možda mi šapućeš na
izranjavanim stijenama uz obalu
da je čežnja tvoja velika kao more
i uveravaš me da je ljubav jaka
kao smrt...
mozda.."
 
Draper-Flying_Fish.jpg
 
Kao da vetar neumorno brise sve tragove,
koje uporno ostavljam ...
ne bi li nasao put do mene...
Kao da kise nemilice spiraju sve mirise,
koje sam rasula oko sebe...
ne bi li te opili...
Kao da gromovi pucaju tako silno,
u inat svima...
da ne cuje niko...
da niko ne nasluti...
kako se srce para i krvari...
 
Mozda se nijedna druga vrsta intimnosti ne moze uporediti s dva pogleda koja se susrecu s istom sigurnoscu i odlucnoscu i jednostavno odbijaju da se puste.
Ne mozes da mi kazes da priroda nije cudo! Nemoj mi reci da svet nije bajka.Onaj ko to nije uvideo,mozda nece ni shvatiti pre nego sto bajka vec bude pri kraju. Naime,tada dobijamo jos jednom, priliku da skinemo povez sa ociju,da protrljamo oci od iznenadjenja,priliku da se prepustimo tom cudu s kojim se tada oprastamo i napusatmo ga. Niko se ne oprasta,guseci se u susama, od Euklidove geometrije ili periodicnog sistema elemenata. Oprastamo se od sveta, od zivota, od bajke. A oprastamo se i od malog broja ljudi koji su nam zaista dragi.
Svemir je mozda star petnaest milijardi godina. A ipak,niko jos nije uspeo da otkrije kako je stvoren. Zivimo zajedno u jednoj velikoj bajci za koju niko ne zna sta je. Plesemo,igramo se,cavrljamo se i smejemo se u svetu iji postanak ne mozemo da shvatimo. Taj ples i igra su muzika zivota. Pronacices je svuda gde ima ljudi, bas kao sto postoji sum u svakom telefonu.

Justejn Gorder
 
U medjuvremenu


Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.

A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?

Ne kradi mi međuvreme,
ako vec ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad-tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.

Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.

Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene..

Nikola Vranjković
 
Muž je samo način da se predje iz detinjstva u ženstvenost. Ako je ljubav ono što želiš,
ako je strast ono što želiš, to se uvek dogadja izvan bračnog kreveta...
Bračni krevet je mesto na kome spavaš, ali pronaći ćeš sebi ljubavnike svuda -
na morskim obalama, u palatama, u voćnjacima jabuka, maslinjacima, pod svetlucavom mesečinom...
Biće svega u izobilju za tebe - pregršt ljubavnika, pregršt ljubavi, pregršt inspiracije.

Ali ja želim samo Alkeja

Nije on jedini muškarac na svetu,Sapfo.Ja sam imala mnogo muškaraca -
Aresa, Adonisa, toliko mnogo drugih - zaboravila sam čak i njihova imena,
i žena je bilo, takodje. Život je stvoren za uživanje i zadovoljstvo.
Ima više od života nego prvi muškarac... Tvoj život tek počinje, ne završava.
Biće bogat i potpun... Srećna nevesto! Bićeš slobodna i puna života

http://3.***************/_KCuHoU9QBUU/SboCBMkqDmI/AAAAAAAAPa0/MB3j6DF-Weo/s400/sapfw%2520kai%2520fawn.jpg

 
Dodirnes mi srce
A onda nestanes.
Pruzas mi ruku
A onda prestanes.
Pustis me da sanjam
I tad me probudis.
Udelis mi milost
A tad me pogubis

A ja bih da te ljubim
- a ti si daleko…
Ja bih da te budim
a budi te drugi neko.
Ja bih da te sanjam,
u nocima bez kraja,
Ja bih da me ljubis
dok zora noc osvaja…

Ja bih da prepoznas
sve sto nas spaja,
da moj si put do raja.
Ja bih da si blizu,
da pratis me ko sena,
Ja bih da sam tvoja
Ispunjena zelja.

Lidija



 
Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge,
čak i glupe i neuke; i oni imaju svoju priču.
Izbegavaj bučne i nasilne osobe, one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan;
jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignućima i planovima.
Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promenljivim vremenima
Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj! Pogotovu nemoj glumiti ljubav.
A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi, jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima,
ona je večna kao trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama.
Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde. Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš i bez obzira kakav ti je posao
i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Teži da budeš srećan!

Tekst je pronadjen krajem prošlog veka u napuštenoj crkvi.
 
Lako je reći “volim te”, ništa posebno, i manje-više svaki muškarac koga poznajem čini to stalno.
Ja sam u par navrata glumio kako nisam u stanju da to kažem, mada nisam siguran zašto.
Možda stoga što sam želio da time taj trenutak koji liči na otrcane
romanse sa Doris Dej bude vredniji pomena nego što bi inače bio.
Znate ono – s nekim ste u vezi i počnete nešto da govorite, a onda se zaustavite,
a ona pita: “Šta?”,
a vi kažete: “Ništa”,
pa ona insistira: “Molim te, reci”,
a vi i dalje odbijate: “Ne, zvučaće glupo”,
i potom vas ona natera da to ipak kazete, iako ste sve vreme upravo to i nameravali,
a onda ona smatra da je to vrednije zato što je teško izvojevano.
Možda je i znala da ste se folirali, ali vam ipak ne zamera..
Nik Hornbi
 
I opet taj osecaj samoce
kad nece nikog mene krene i hoce
i opet mrakom svoje pesme bojim
pijana od zelje za usnama tvojim
sva sam ti od ludila, nekako s proleca

Nekako s proleca
podseti mene nepravda
na pobede, poraze
i sve lazne obzire

Napravim, racun prastanja
popijem, pusta mastanja
to je ukus, lepog kajanja
moji kapci, bas su teski, najdrazi

Nekako s proleca
noc mi oci otvara
nemam san da uhvatim
nema dana da ne izludim

A hocu da te vodim ja
tragom sunca, jugom maslina
to je dodir tvojih bedara
moja dusa, bas te voli, najdrazi


 
Postoji tisina koju razbijem recima.
Postoji tisina koju probijem pogledom.
Postoji tisina koju ucutkam mislima.
Postoji tisina koju ugrejem dlanovima.
Postoji tisina koju slusam,
koju privijem na nedra
i ona kojoj se predam...
Nije tisina vestina..
vestina je razumeti ono sto
se porucuje njom..
Postoji tisina koju sam razumela..


 
Ako nekome kazete Volim te ..to znaci da tako treba i da osecate..
Te dve reci nose sa sobom odredjenu tezinu...sa ljubavlju i emocijama se nije igrati..
Koliko ce ko i na koji nacin svoju ljubav da pokaze ili dokaze..je individualna ..
ono sto je sigurno i vazi za oba pola to je da svoja osecanja treba pokazati i ne treba ih kriti ..
ako volim i imam potrebu da mu dnevno vise puta kazem Volim te ili neku drugu neznost ..to i radim..

 
Ima ljudi na kojima srebro nikada ne tamni.
Ima ljudi na kojima zlato toplije sjaji.
Ima ljudi koji znaju odgovore na sva vaša pitanja,
kako god teška ona bila.

Njih možete pitati zašto je nebo plavo i zašto drveće
uvis raste želeći dosegnuti sunce, kuda putuju reke,
ko je nas obojio i odakle cveću ime… njih možete
pitati gde to sunce spava i gde se kriju drevni
gradovi, zašto ne možete razdvojiti mleko i čaj da
opet budu kao pre nego što ste ih pomešali, ne želeći
piti ni jedno ni drugo već nešto treće… njih možete pitati
zašto rastemo, zašto učimo, zašto se ponekad osećamo
tako svadljivima ili tužnima…
Zašto sanjamo?
Ko je stvorio oblake i zvezde, slova i brojeve, planine i mora?

Zašto ljudi stvaraju pa ruše?
 
Kaj je dečak iz bajke o Snežnoj Kraljici.Dečak kome je ova žena čarobne lepote u srce usadila jedan deo leda i taj mali,sitan deo je počeo polako da obuzima njegovo srce u kome je nekada živela latica jednog cveta koja se tamo našla zbog prijateljstva sa jednom devojčicom.

Led je obuzimao Kajevo srce i on više nije raspoznavao ljude oko sebe,prestao je da mari za sve ono što ga je činilo Kajem,a sve više je stremeo za onim što mu je namenila Snežna Kraljica,te se na kraju odlučio da je prati do Severnog Pola,do njenog staništa okovanog ledom i snegom.

Ipak,vlasnica one latice nije zaboravila Kaja i odlučila je da ga pronađe iako je znala kako je ono parče leda u njemu zagospodarilo njegovim mislima i osećanjima.

Ipak,ona je odlučila da spase Kaja,da ga spase onom lepotom koja 'može spasiti svet',kako je rekao jedan,veliki,ruski pisac.

Da li biste ikada potražili ''svog'' Kaja?
Da li ste upoznali ''Kaja''?
Ko ,ili šta je vaš,lični,izgubljeni,ili nanovo nađeni ''Kaj''?
 
Nije sve crno ili belo kako izgleda.Nijanse sivog su te
koje okrecu svet na glavacke.I ne biramo ni ja, ni ti,
sa kime cemo da disemo,osmeh da delimo, pogledom da volimo,
Jednostavno to se desi...
I ti ne prijas meni slucajno, niti ja tebi prijam slucajno.
Ti i Ja nismo slucajno
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top