Quantcast

Život pisan srcem

Branko Lori

Legenda
Poruka
60.929
Uvek mi dodješ kad mi trebaš.
Utehom bi te mogla zvati...
Ti moj život nećeš olako
da predaš.
Dižeš me i onda kad ni
sam ne umeš,
svoje srećne
trenutke sabrati...

*MIS*
84086183_1698688916940499_1811274303853821952_n.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Razmisljam o tebi i Frojdovoj definiciji zrele ljubavi koja glasi:Potreban si mi jer te volim.
Kada sam shvatila da postojis zelela sam da te upoznam.Kada sam te upoznala zelela sam da te upoznam jos bolje.Kada sam te upoznala jos bolje zelela sam da ti se svidim..Kada sam ti se svidela zelela sam da te zavedem.Kada sam te zavela zelela sam da me zavolis.Kada si me zavoleo zelela sam da ne zelis zivot bez mene.Kada nisi zeleo zivot bez mene zelela sam da budes srecan samo sa mnom.Kada si bio srecan samo sa mnom zelela sam da ti budem potrebna.Kada sam ti bila potrebna,shvatila sam da ne zelim da te izgubim.

 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Nikada nisam shvatala kako ljudi zive u strahu.Boje se da sami idu kuci.Boje se tame i noci.Boje se ljudi koji se boje ljudi.Uvek sam verovala da strah pripada nekom drugom..Nekim drugim slabijim ljudima.Verovala sam da me nikada nece dotaci.A onda jednom,iznada jeste.Dotakao me je i tada sam znala da je sve vreme tu.Cekao me je sakriven ispod svega sto sam volela.I posle toliko vremena,koza mi se jezila i srce ubrzavalo dok sam gledala ljude pored kojih sam prolazila ulicom i pitala sam se, hoce li ponovo biti tu..Hoce li mi dozvoliti da se vratim onoj prvoj meni ili cu biti i dalje sama sebi stranac
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Hladno mi je dok setam a noc najavljuje svoj dolazak.Reka veceras ima poseban sjaj dok Mesec baca svoje cari na nju.Kako je lako prepustiti se toj idili i mislima o tebi.Pogled mi hvata blesak farova sa nedalekog puta i pitam se,gde svi ovi ljudi veceras putuju.O cemu mastaju i kome idu.Neko iza mene nogama razgrce jesenje lisce pomesano sa snegom koje u svom zivotnom krugu dok pada plese svoj poslednji ples.Suste i skripe ujedno pod stopama i remete moju tisinu i mir dok moje srce opet putuje.Malo srce, poput zvezde, napusta moj razum i putuje ka tebi.. Dolazi da te zagrliti i pozeleti ti laku noc.Cujes li moj glas kako te doziva kroz svu tu masu oko tebe.Cujes li kako sam sama bez tebe?Tako bi te zelela zagrliti veceras, vise nego ikada do sada i da te usne moje ljube kao sto ni jedne nisu.Tebe sto ljubav si tudja a u meni postojis.Od kada te znam stvari su pocele dobijati svoj smisao.Postala sam svesna koliko mi znacis.Ti si onaj kome sam dozvolila da mi se tako opako priblizi.Neko ko zna sve moje i kome sam se otkrila.Neko koga, iako nemam, znam da je tu.Dopustio si da sa tvojim mislima i snovima upoznam vecnost .Dopustio si mi..ustvari ne..poveo si me da bosim nogama hodam po kamenju i zaplivam u moru zaborava i da me svojim venvremenskim dodirom povedes u tvoj svemir gde mi je meko i toplo..Gde mi je nezno i osecam se sigurnom.I zelim da tu ostanem.Sklupcana kao fetus u utrobi tvoje ljubavi.
Vatre moga pakla polako se gase i jedna zvezda upravo je pala.Tama se spustila nad nasim gradom a ja te i nocas tugujem.
 

jabajagi

Desert Rose
Poruka
85.398
69360937_1341720802649853_6645730646608052224_n.jpg

Која је твоја прича анђеле?
Гледам то мокро перје са раскошних крила које ти је косу вијорило као да си застава живота.
Колико прегажених погледа је остало иза тебе док си корачала раширених жеља?
Доста је било питања, сада је време да тебе оставим теби а ја одох да се превазиђем док још имам шта превазићи, и да пустим своје усамљености да трчкарају, и не сметају ником док лове јалове сне.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Đordano Bruno u svom De triplici minimo et mensura (O trostrukom najmanjem i srazmeri), piše:

O Bože, O Beskonačni, Ti činiš da Tvoj večni plamen poigrava u mojim smrtnim grudima, Ti činiš da moje srce plovi u sjaju tvoga svetla i činiš da plamti u rumenilu Tvoje vatre. Da bih mogao da sledim put zvezda kroz tvoj beskonačni svet, odvojen od svih senki, odvojen od vezujućeg bremena trome materije, odvojen od snaga čula. Svetlosti, svevideća Svetlosti, Ti si stvorila Svetlost, da bi sve moglo da se vidi.
 

meseceva rosa

Aktivan član
Poruka
1.238
1c858b51634fc5db674f753b14844459.jpg


" Svi ljudi imaju zvezde, ali one svima ne znače isto.
Za one koji putuju zvezde su vodiči. Za druge,
one su samo male svetiljke. Za naučnike one su problemi.
Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te
zvezde tamo gore ćute. Ali ti, ti ćeš imati zvezde kakve
niko nema ...
- Šta hoćeš da kažeš ?
- Kada budeš noću gledao u nebo, budući da ću ja živeti
na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj
od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju!
I on ponovo prsnu u smeh.
- A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećan
što si me upoznao. Uvek ćeš mi biti prijatelj. Želećeš
da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor,
tako, iz pukog zadovoljstva ... A tvoji prijatelji će se
čudom čuditi kada vide kako se smeješ gledajući u nebo.
Tada ćeš im reći:
- ''Da, zvezde me uvek uveseljavaju!''
A oni će smatrati da si lud. Uvaljivaću te u grdne neprilike ...
I on se ponovo nasmeja.
- To će biti kao da sam ti, umesto zvezda, poklonio hrpu
malih praporaca koji umeju da se smeju ..."

Mali princ
Antoan de Sent-Egziperi
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Usamljenost i samoća su dva različita stanja. Kada ste usamljeni, lako je zavarati se da poverujete kako ste na pravom putu.
Samoća je nešto bolja za nas, jer to znači biti sam, ali ne i usamljen. Ipak, u konačnici, je najbolje pronaći osobu koja će vam biti ogledalo. Zapamtite, samo u srcu druge osobe možete istinski videti sebe i božju prisutnost unutar sebe.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke i vezanja za dušu.
I naučiš da voleti ne znači oslanjati se , a društvo ne znači sigurnost.
I naučiš da poljupci nisu ugovori, a pokloni obećanja.
I počneš prihvaćati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju, s ljupkosti odraslog čoveka, a ne tugom deteta.
I naučiš da sve puteve moraš sagraditi danas jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.
Nakon nekog vremena naučiš da i sunce opeče ako mu se previše približiš.
Stoga sadi svoj licni vrt i uređuj svoju dušu, umesto da čekaš da ti neko pokloni cveće. I nauči da možes mnogo toga pretrpeti.
Da si uistinu snažan, i da uistinu vriediš...

Veronica A. Schoffs
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Dan i noć, mojim žilama struji ista bujica života što igra i struji u ritmu cveta.To je taj isti život, što kroz zemljani prah klija radošću u bezbrojnim vlatima trave i što suklja u šumnim talasima lišća i cveća. To je taj isti život, što se ljulja u okeanskoj kolevci rođenja i smrti, u plimi i oseci. Osećam da mi je udove uzvisio, taj dodir svetskog žića. A ponos je moj, od živog pulsa vekova što ovoga časa igra u mojoj krvi
Tagore
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Sve je koncentrisano na malom trgu u centru odakle idu ulice pravo do polja.Tu je kafanica sa sarenim stolnjacima i sa nekim smesnim casopisima koji pisu o neverovatnim,zaboravljenim dogadjajima koji svetu nista ne znace.Procitacete da se i tu ljudi bese zbog nesrecne ljubavi i ubijaju decu koja su se slicajno rodila,odmah pored programa bioskopa koji pusta stare filmove.Oko kafane su male radnje-salame,dopisnice,cipele i kanapi,sir ementaler i ljute bombone-sve mozes tamo odjednom da nadjes.Prolaze ljudi koje si negde vec video,na slikama, u snu,u bajci,prolaze praznicni,mudri ,dostojanstveni,smesni,uzimaju zivot za ozbiljno.A predvece u sumrak,jos u srebrnosivom svetlu visi veliki,glupi,avgustovski mesec,tacno iznad sredine krova preko puta,isti mesec koji upravo u tom trenutku visi iznad Monte Karla,iznad Pariza,iznad Misisipija i iznad stana nekoga na koga cesto mislite,kilometrima daleko,..... zamislite.Stanica je malena, blizu polja,dve breze i jedan covek sa crvenom kapicom,a vozovi tuda prolaze kao slucajno.U jednom od njih otputujes,gradic se izgubi i vec ne mozes da verujes da je ikada postojao
 

Tea

Poznat
Poruka
8.085
Jedna gospođa je pitala:
Koliko koštaju jaja?
Starac je odgovorio:
0,25€ jedno jaje, gospođo!
Ako mi daš 6 jaja za 1,00€ uzet ću, ako ne, odlazim kod drugog...
Starac je odgovorio:
Uzmite jaja po kojoj god cijeni hoćete, gospođo. Za mene je to dobar početak, jer cijeli dan nisam prodao ni jedno jaje, a trebaju mi pare da preživim. Gospođa je uzela jaja po cijeni po kojoj je tražila i otišla sa osmijehom, osjećajući sreću pobjede. Sjela je u svoj skupi auto i otišla u restoran na ručak sa prijateljicom. Nakon obilnog ručka u tanjirima je ostalo još dosta hrane koje njih dvije nisu mogle pojesti. Vlasnik restorana je došao za sto da provjeri da li je sve u redu. Gospođa ga je pitala koliko sve košta, a on je odmah odgovorio 88,00€. Dala mu je 100,00€ i rekla neka zadrži kusur.
Ova priča izgleda prilično normalna za vlasnika luksuznog restorana, ali ne i za starca koji prodaje jaja.
Pitanje je:
Zašto uvijek moramo dokazivati svoju moć kada kupujemo od siromašnih?
Zašto smo velikodušni prema onima koji i ne traže od nas da to budemo?
Moj otac je često namirnice uzimao od siromašnih ljudi po višoj cijeni nego su ih vrednovali, pa čak i onda kada nije trebao te namirnice.
Ponekad ih je plaćao mnogo više.
Jednom sam ga pitao:
Tata, zašto to radiš?
Moj otac je odgovorio:
Sine, to je milosrđe zamotano u dostojanstvo!


119708828_10158836811634873_5388872587874033800_o.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Petak, obican dan.Mozda lepsi od svih ostalih petih dana u nedelji jer je ovaj suncan i topao.Miran i tih.Nisam planirala niti znam kako sam bas danas otisla tamo.Mozda vodjena mirisima nadolazece jeseni ili sustanjem lisca ili graktanjem onih crnih vrana koje prljaju kola po parkinzima ili jednostavno sam trebala. Volim to mesto. Nekako vec od Topciderske zvezde pa pored cesme i Konaka se osecam posebno,nostalgicno. Vracam se u detinjstvo. A u onom drugom delu parka manje posecenom, tek tu se osecam kao kod kuce. Poznajemo se vec: one dve breze odmah kod prilaza, pa veliki hrast sa desne strane putic koji vodi prema jezercetu, klupa bez naslona odmah tu i ops .. uvek onaj kamen skoro na sred puta kao da se smeje setacima koji ga moraju zaobici.Mali drveni mostic kao sa Monet-ovih slika preko vestackog jezerceta u kome nema vode.Tu su cak i tramvaji lepsi koji retko prolaze prema nekom svom rasoredu .Setala sam dugo.Nisam razmisljala ni o cemu ,nisam htela.Jednostavno sam isla mrveci zuto opalo lisce po stazi svoji stopalima kada odjednom bez najave dunu lagano vetric i zanjiha vec posustalo od borbe pozutelo lisce koje otknuto od grana i noseno vetricem poce padati po meni na stopine.Stala sam u trenu zeleci da zapamtim za uvek taj prizor .Dok je po meni padalo maleno zuto lisce kao pahulje.
 

Branko Lori

Legenda
Poruka
60.929
Zauvek je ostao u meni,
neizgovorenih reci teret,
i tvoj osmeh,
pomalo gorak...
cudno miran, rekla bih
svet...
dok si odlazio...

Ja sam stajala nedaleko
i znala sam kakav ce mi
svaki dan unapred biti,
napamet..
I da si me dostojanstvom
tesko porazio...
I da si vise na moju bol,
nego na svoju pazio..

Korak ti je bio cini mi se
kao tuga dug..
Dok je nebo bas tog trena
ispracalo jato ptica
na jug...
I mozda si nacas zastao
hteo nesto reci...
za zbogom..
al rec je na usnama ostala.
Ko da si nesto od sebe tajno
krao..
sto nije smelo prag istine
preci..
Vec je moralo biti odneseno
dalje.
Biti probodeno glogom,
da ne luta kao avet srcem
nadalje...

Zauvek je ostalo u meni,
tvoje...
tako nesvojstveno ljudima
smirenje..
Ko da je to samo rastanak
od par sati...
Dok su sa neba curile jesenje
boje...
dok je putem odjekivalo lisca
venjenje...
Jer ti se nicemu, sto je od
mene dolazilo...
nisi hteo opirati...

I bas zato te pamtim, jer
nisam videla u tebi nikakve
bojazni..
Ko da te se nista od svega
toga nije ticalo...
A ja, mislim na tebe evo
godina dosta, kao po kazni..
Sve je kroz mene lako,
osim tuge i tihog zaljenje
proticalo...

<3M♥
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.168
Umorna sam vise da znam sve i shvatim svakoga. Umorna sam od potrebe da pripadam i odbijam, umorna sam i od lepog i od ruznog i od laznog i stvarnog, cak ponekad gubim granicu koja sve to razdvaja. Ili spaja?

Umorna sam od secanja i ljubavi koje sam imala, koje sam dobijala i ponekad grubo odbijala shvatavsi tek kasno, da je neka od njih bila vredna moga pogleda. A ja sam glavu okretala.

Umorna sam i od usiljene spontanosti i od citata poznatih filozofa. Umorna sam od plagijatora i kopija originala, od umisljenih faca koje masu svojim diplomama kao pokricem za sve gluposti koje napisu ili urade, za sve lose odnose i bezuspesne erekcije.

Umorna sam i od neuspeha, od pogresnih ulica i slucajnih ulazaka u pogresan smer. Umorna sam od pogresnih reci i uzaludnih ocekivanja samo jedne jedine reci koja ce dati i malu naznaku da si shvacen/a. Umorna sam i od pogresnih pesama i od neizgovorenih reci posluzenim nedvosmislenim pogledima. Umorna od sebe, teska drugim ljudima..
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.