Живот након силовања

Да ли је могуће након силовања након одређеног периода опет живети нормално?

  • да

  • не


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

Fiamma

Iskusan
Poruka
6.964
Ову тему сам отворила са циљем да чујем ваше мишљење о томе да ли је могуће наставити колико-толико нормалан живот након силовања. :neutral:

Да ли познајете неку жену која је била силована за коју можете да кажете да је то некако превазишла и да је сада у реду?
 
Sve se može...jer se mora...
Ali treba da prodje vremena i vremena.Teško je preživeti tako nešto,ostaju posledice koje vreme ne može izbrisati.Silovanje od strane "bračnog druga"...
Psiho fizičko maltertiranje,posle toga sex...nemaš snage ni da plačeš,nemaš snage ni da se pomeriš,telo ukočeno,kao stena...a on "uživa"...i nastaviš da živiš sa tom osobom,dugi niz godina i gadiš se sama sebi,gadi ti se sopstveno telo,gadiš se sebi jer si slaba ,jer pronalaziš opravdanja za učinjeno...a opravdanja nema.Biti ponižen na najgori mogući način,slomljenog srca i pokidanih snova...
Može se,ali ostaju traume,strah...
 
Bolje je da ne pričam šta bih radio silovateljima

recimo samo da bi moja fantazija iživljavanja nad onima koji siluju uključivala mesarski nož, motornu testeru, čekić i eksere, užarenu šipku sa zašiljenim vrhom i slično tome (ne zezam se)

po mom mišljenju je silovanje gore i od ubistva - a ujedno najniži čin jednog ljudskog bića

nervira me što je naše zakonodavstvo suviše blago po tom pitanju.
 
poznajem... moju profesorku koja je prevazisla tu pricu, zivi normalno i cak drzi predavanja o tome. dobro to su case study ratnih zlocina, da ne pomislite da su neka predavanja na klasicnom faksu. ona je cak i ljude koji su je silovali obucavala za neke pregovore, a smatrala se srecnom sto je nisu ubili, nego "samo" silovali i pretukli, u dal' bese sedmom mesecu trudnoce... sto se nje tice, ona je skroz ok osoba, aktivna, vitalna, hrabra zena koja radi sa zrtvama konflikata i ratova, nije bezala od toga sto joj se desilo. objektivno, sa cime sve neki ljudi zive, to su jos bili i laksi slucajevi - ali mislim da u normalnim, mirnodopskim uslovima osoba koja prolazi kroz to treba da se obrati strucnjaku i da potrazi podrsku sa strane.
 
Silovanje od strane "bračnog druga"...
Psiho fizičko maltertiranje,posle toga sex...nemaš snage ni da plačeš,nemaš snage ni da se pomeriš,telo ukočeno,kao stena...a on "uživa"...i nastaviš da živiš sa tom osobom,dugi niz godina i gadiš se sama sebi,gadi ti se sopstveno telo,gadiš se sebi jer si slaba ,jer pronalaziš opravdanja za učinjeno...a opravdanja nema.Biti ponižen na najgori mogući način,slomljenog srca i pokidanih snova...
Može se,ali ostaju traume,strah...
Када сам постављала тему, није ми то пало на памет :neutral:
Ја не знам да ли се уопште у нашем закону то кажњава...
 
sto se moje licne price tice ja se ne secam da li je uspeo da me siluje
secam se tyrenutka kad me je moj tadasnji momak ostavio njemu
secam se pistolja,nasrtaja na mene
ali ne i samog silovanja
kao ni toga kako smo od toga da ja posumnjam u namere svog momka
zbog upornog navaljivanja da odemo do Italije da obavi nesto
9bili smo na moru-na adi bojani
da hocu da se vratim kuci da ocu i policiju da zovem
dosli do toga da ja dobrovoljno pristanem da podjem s njim
kao ni cime sam postigla da zove momka da se vrati po mene,uz reci
"ne vredi ona je ludja i od mene
znam samo da svakako nisam bila dovoljno jaka da mu otmem pistolj
ali nemam pojma cime sam onda uspela da se spasem svakodnevnih,verovatno dozivotnih silovanja
ne nisam prevazisla nikad
narocito u seks.-emotivnom smislu
iako se ne secam samog cina
posledice su tu
podsvest je cudo mogu da vam isperu mozak
ali podsvest pamti i reaguje

sto se moje starije drugarice iz detinjstva tice
spaslo ju je samo zapitkivanje mene,radoznale klinke
poslala mi je pismo"napisala je bila si potpuno u pravu,zasto bi mi neko kog ne poznajem naudio"
obratila sam se tada starijem prijatelju,ni ne znajuci da je tu da se pobrine da i ja tako zavrsim
zaista je izvukao iz Italije skinuo sa heroina,pomogao prko svojih veza da se prebaci na jedan fakultet ovde
cak i da prevazidje seks.-emotivne posledice,dobrotom i strpljenjem
a onda se ona vratila u moj zivot kao moja profesorka likovnog
da mu pomogne da me zajedno posalju u pakao iz kog je spasena zahvaljujuci meni
toliko o normalnosti,postala je monstrum
jer ne znam kako da drugacije nazovem nekog ko se vrati u zivot osobe zahvaljujuci kojoj je spasen
kako bi dao sve od sebe da je posalje u isti onaj pakao iz kog je spasen zahvaljujuci njoj
 
po mom mišljenju je silovanje gore i od ubistva - a ujedno najniži čin jednog ljudskog bića
И по мом мишљењу је горе :neutral:
Имала сам једном приликом на курсу дискусију на ову тему и све девојке у групи су се сложиле да би више волеле да буду убијене него силоване :neutral:

nervira me što je naše zakonodavstvo suviše blago po tom pitanju.
Је ли за силовање 2 године...?

Знам случај када је силована једна девојка, али јој је отежавајућа околност била што се с тим типом мувала цело вече :neutral: И досуде му само годину дана затвора... :neutral:
Без обзира на све, није имао никакво право да јој то уради...
 
Bolje je da ne pričam šta bih radio silovateljima

recimo samo da bi moja fantazija iživljavanja nad onima koji siluju uključivala mesarski nož, motornu testeru, čekić i eksere, užarenu šipku sa zašiljenim vrhom i slično tome (ne zezam se)

po mom mišljenju je silovanje gore i od ubistva - a ujedno najniži čin jednog ljudskog bića

nervira me što je naše zakonodavstvo suviše blago po tom pitanju.

i sve sto si nabrojao nabila doope,posto i oni vole da nabijaju tamo
bar ovaj o kome sam pisala
a sto se samog poredjenja sa ubistvom tice,u pravu si gore je
iako se samog cina silovanja ne secam iako se najverovatnije dogodio
secam se otimanja bez obzira na uperen pistolj
cak i da sam zelela da ga upotrebi

imala sam ja probleme i u porodici i skoli
nekih gopd. dana pre nego sto se sve desilo pokusala sam da se bacim pod kamion
posle svadje sa istim onim momkom,stigao me i sprecio
danas kada znam iz koliko je dobrih pobuda to ucinio
proklinjem taj dan i trenutak kad me povukao
 
Ову тему сам отворила са циљем да чујем ваше мишљење о томе да ли је могуће наставити колико-толико нормалан живот након силовања. :neutral:

Да ли познајете неку жену која је била силована за коју можете да кажете да је то некако превазишла и да је сада у реду?

Mene je silovala zena i vidis da nisam normalan:aha:
 
Знам случај када је силована једна девојка, али јој је отежавајућа околност била што се с тим типом мувала цело вече :neutral: И досуде му само годину дана затвора... :neutral:
Без обзира на све, није имао никакво право да јој то уради...[/QUOTE]
to je jedan od razloga zbog kog su me prijatelji i prijateljice odgovorili da odem u policiju iako sam htela kad mi se vratilo pamcenje
cak je najvise bila protiv toga cura koja cak i radi u nvo koja se bavi zenskim pravima

osecala sam se tako izdanom sto me odgovaraju da prijavim celu svoju monstruoznu pricu
dok mi nisu objasnili da bi epilog price bio da bi me potpuno izmrcvarili
a da se pritom nikom od porodice do njih nista lose ne bi desilo
jer je cela ta prica zastarela
 
i sve sto si nabrojao nabila doope,posto i oni vole da nabijaju tamo
bar ovaj o kome sam pisala
a sto se samog poredjenja sa ubistvom tice,u pravu si gore je
iako se samog cina silovanja ne secam iako se najverovatnije dogodio
secam se otimanja bez obzira na uperen pistolj
cak i da sam zelela da ga upotrebi

imala sam ja probleme i u porodici i skoli
nekih gopd. dana pre nego sto se sve desilo pokusala sam da se bacim pod kamion
posle svadje sa istim onim momkom,stigao me i sprecio
danas kada znam iz koliko je dobrih pobuda to ucinio
proklinjem taj dan i trenutak kad me povukao

Nemoguce je zamisliti, svakom ko nije prosao kroz to (pogotovo muskarcu), sta si dozivela. Strasno je to i ne sumnjam da ostavlja oziljke (koji nece zarasti nikada). Narocito grozno u tvom slucaju je to sto je za sve kriva osoba, kojoj si verovala, koju si verovatno volela i mislila da tebe voli.

Ipak zelim da te ohrabrim. Zelim ti iskreno da uspes opet da se emotivno otvoris prema nekom, da sretnes osobu uz koju ces mnogo cesce pomisljati na lepotu zivota, nego na samoubistvo i druge negativne stvari. Zelim ti da nadjes nacin da svoj zivot usmeris u pozitivnom pravcu, da ga ispunis ljubavlju i zadovoljstvom, da sve ruzno ostavis iza sebe (ne da zaboravis, jer to se sigurno zaboraviti ne moze, ali da svoje misli, svoju energiju, svoja dela usmeris ka necemu pozitivnom).
 
Nemoguce je zamisliti, svakom ko nije prosao kroz to (pogotovo muskarcu), sta si dozivela. Strasno je to i ne sumnjam da ostavlja oziljke (koji nece zarasti nikada). Narocito grozno u tvom slucaju je to sto je za sve kriva osoba, kojoj si verovala, koju si verovatno volela i mislila da tebe voli.

Ipak zelim da te ohrabrim. Zelim ti iskreno da uspes opet da se emotivno otvoris prema nekom, da sretnes osobu uz koju ces mnogo cesce pomisljati na lepotu zivota, nego na samoubistvo i druge negativne stvari. Zelim ti da nadjes nacin da svoj zivot usmeris u pozitivnom pravcu, da ga ispunis ljubavlju i zadovoljstvom, da sve ruzno ostavis iza sebe (ne da zaboravis, jer to se sigurno zaboraviti ne moze, ali da svoje misli, svoju energiju, svoja dela usmeris ka necemu pozitivnom).
najtragicnije i jeste to sto je u ogromnom procentu i kad su silovanja i kad je trgovina ljudima u pitanju(ja sad ne znam tacne procente,to bi mogla znati prijateljica koja se bavi tim pitanjem)u pitanju osoba koju volis i kojoj verujes,dugogodisnji momak,uza porodica, stric,ujak,brat.Na trnutke osetim bes prema nvo,prema svim treninzima , uputstvima i radionicama koji u takvim a vecinskim slucajevima ne mogu da pomognu a onad se setim price dve cure koje su se zahvaljujuci tome izvukle,nije u pitanju bio takav vecinski slucaj,poznavale su ih svega nekoliko nedelja,shvatile sta se desava,glumile naivnost i iskoristile prvu priliku da zbrisu
 
Meni je žao svake žene kojoj se to dogodi, bez obzira koje vere bila

stvarno se ne pretvaram, mrzim kad neko nanosi bol devojkama, ženama na bilo koji način, a posebno u tom smislu

a evo i zašto:

opšte je poznato da za ženu, više nego za muškarca, seksualnost predstavlja nešto sakralno

one radjaju, daju život, plus su nežnije u tom smislu, stidljivije, teže se otvaraju, a ako nisu neke slobodnijeg karaktera, otvaraju se isključivo jednom muškarcu u datom trenutku

kad neko prisiljava na seksualni čin devojku, on tim poniženjem udara na možda najosetljivije polje njenog mentalnog i telesnog bivstvovanja, čega se ja užasavam

ne postoji sklop reči kojim bih dovoljno precizno opisao svoj gnev kada čujem da se desilo silovanje

a naročito grupno silovanje

ne volim to, ne volim ponižavanje žena na taj način, uništavanje njihovog duha
 
Meni je žao svake žene kojoj se to dogodi, bez obzira koje vere bila

stvarno se ne pretvaram, mrzim kad neko nanosi bol devojkama, ženama na bilo koji način, a posebno u tom smislu

a evo i zašto:

opšte je poznato da za ženu, više nego za muškarca, seksualnost predstavlja nešto sakralno

one radjaju, daju život, plus su nežnije u tom smislu, stidljivije, teže se otvaraju, a ako nisu neke slobodnijeg karaktera, otvaraju se isključivo jednom muškarcu u datom trenutku

kad neko prisiljava na seksualni čin devojku, on tim poniženjem udara na možda najosetljivije polje njenog mentalnog i telesnog bivstvovanja, čega se ja užasavam

ne postoji sklop reči kojim bih dovoljno precizno opisao svoj gnev kada čujem da se desilo silovanje

a naročito grupno silovanje

ne volim to, ne volim ponižavanje žena na taj način, uništavanje njihovog duha
Баш је фино прочитати да мушкарац у детаље познаје женску психу и душу.
Све што си рекао је тачно. :ok:
Жене су по том питању много осетљивије од мушкараца и овакво нешто их до темеља уништи :(

Видим да су девојке навеле примере неких силованих жена које су успеле да се врате у живот и драго ми је због тога...
Ја сам знала једну жену која је била удата, и силована је у рату, и за њу знам да више никад није била иста и да то није могла превазићи.
Исто тако сам читала на нету исповести девојака и жена силованих у рату, и ниједна од њих данас не води нормалан живот већ су константно на психо-терапијама, више пута су покушале починити самоубиство, након тога су избегавале мушкарце итд. :(
И наравно, кажу да би више волеле да су их тога дана убили уместо што су их пустили на слободу :(

А још горе, када је силована девојка која је била невина... :(
Читала сам на нету за неку силовану девојчицу која од тада па до данас никако није имала момка, јер мрзи мушкарце :(
...а на једном форуму нека девојка од 26 година пита да ли да се упусти у сексуалне односе са момком који јој се свиђа... никада није ни имала секс јер ју је неко замало силовао када је била мала, успела је да побегне... :(
 
Ову тему сам отворила са циљем да чујем ваше мишљење о томе да ли је могуће наставити колико-толико нормалан живот након силовања. :neutral:

Да ли познајете неку жену која је била силована за коју можете да кажете да је то некако превазишла и да је сада у реду?


Могуће је, и не колико толико већ потпуно нормалан живот.
Треба времена да се све то прихвати, и да се настави нормално, и зависи од особе до особе колико времена..
Али те после ојача... И наставиш даље.
Нико није вредан да уништиш свој живот због њега.
А по најмање неко ко је у стању да уради тако нешто.
 
Ja sam bila silovana pre sest godina... Trebale su mi godine da prestanem da krivim sebe, da prestanem da se budim usred noci iz kosmara, da prestanem da se osvrcem da li me neko prati kad se kasno vracam kuci...
Isla sam na terapiju i moram da kazem da mi je to puno pomoglo. To i pricanje sa meni bliskim osobama. Znam da nije lako pricati o tome ali pomaze. Pa, makar to bilo i ovako na internetu.
Konacno mogu da kazem da sam pocela "normalno" da zivim iako mislim da ce ta trauma da me prati celoga zivota. Nedavno sam zapocela vezu i sad se suocavam sa pitanjem da li mu ispricati ili ne sta mi se desilo i da li mu to ispricati sada na pocetku veze ili cekati... :confused:
 
Ja sam bila silovana pre sest godina... Trebale su mi godine da prestanem da krivim sebe, da prestanem da se budim usred noci iz kosmara, da prestanem da se osvrcem da li me neko prati kad se kasno vracam kuci...
Isla sam na terapiju i moram da kazem da mi je to puno pomoglo. To i pricanje sa meni bliskim osobama. Znam da nije lako pricati o tome ali pomaze. Pa, makar to bilo i ovako na internetu.
Konacno mogu da kazem da sam pocela "normalno" da zivim iako mislim da ce ta trauma da me prati celoga zivota. Nedavno sam zapocela vezu i sad se suocavam sa pitanjem da li mu ispricati ili ne sta mi se desilo i da li mu to ispricati sada na pocetku veze ili cekati... :confused:

Не знам шта да ти саветујем...
Драго ми је да си то колико-толико превазишла...
Ни случајно никада више немој да кривиш себе!
 
Ne slazem se da samo zelja za osvetom ostaje. Kad sada razmislim, zao mi je sto nisam sve prijavila policiji ali ne da bih se osvetila, samo mi je zao ako to uradi jos nekoj devojci... A dusevni bol, koliko god normalno ziveo uvek ce ostati sa tobom. Ne razmisljas o tome, ali ce to uvek ostati negde skriveno u tebi...
 

Back
Top