Darryl Reanney: "Kvantna fizika je pokazala, na zadovoljstvo mnogih fizičara, da je realnost koju posmatramo čudno promenjena samim činom posmatranja. Svest ne izgleda samo kao posmatrač, već kao učesnik u radnjama sveta; svest i materija, subjekt i objekt nisu odvojeni, nekako suptilno, oni vrše interakciju."
Darryl Reanney: "Noseći se intuicijom nešto dalje, interesantno je pomenuti da se retki momenti oslobadjanja svesti od ega opisuju kao momenti osvetljenja ili prodora svetlosti. Vitman opisuje ta vidjenja kao ‘osvetlenje svetlog’ i metafora svesti kao svetlosnog agenta je široko rasprostranjena u svim mističnim spisima. Pitam se, u momentima nesputane mentalne slobode, da li sama svetlost, jedna istinski bezvremenska realnost, priznata od strane fizičara kao takva, nije u nekom još neotkrivenom načinu nosilac svesti?"
*
J. B. Rhine: "Zapanjujuće deluje na moju maštu da zamisli sve implikacije pokazanog, da svest nekim nepoznatim načinom, ili sama od sebe, poseduje mogućnost da direktno afektuje materiajalne operacije u svetu oko sebe."
***
S obzirom da nauka život i univerzum proučava samo kroz fizičke pojave razumljivo je što nastanak svesti objašnjava kompleksnošću materije i što smatra da ne može postojati bez tela. Ta teorija sadrži mnogo nejasnoća i neodgovorenih pitanja: Kako nastaje kompleksnost kojom materija dobija sposobnost mišljenja? Šta usmerava interakciju i konekciju različitih materijalnih elemenata? Kako su se stvorili potrebni materijalni elementi za mišljenje? Slučajno? Kako je moguća slučajnost u strogo određenim i izuzetno preciznim i kompleksnim jedinjenjima? Šta stvara materiju ili kako je ona nastala?
Egzistencija živih bića ima karakteristike organizovanog razvoja za razliku od beživotnog, nesvesnog postojanje materijalnih stvari. Ako su materija i energija, kao nesvesni oblici, neuništivi i imaju kontinuitet, kako to da ga svest, kao inteligentna, kreativna aktivnost nema i da nestaje? Šta materiji i energiji omogućava kontinuitet? Ne postiže li se skladan rad tela, upravo, interakcijom sa svešću?
Smrt živih bića ukazuje na to. Kada čovek umre njegovo telo je i dalje prisutno, ali njegova suština nije. Organi bez svesti, jednostavno, prestaju funkcionisati. Dok je svest u telu postoji organizacija i red. Svi organi rade usklađeno. Bez svesti nastaje nered i razlaganje. Zar to ne dokazuje da je svest suština reda i smisla i da vrši interakciju sa telom (materijom) a ne da telo ima sposobnost da je stvara?
Dekart je metodom skepse stigao do zaključka da je svest suština života kroz njegovu čuvenu rečenicu: "Cogito ergo sum." Ne samo što je tom rečenicom svoj život i postojanje odredio kroz svest, već je samu svest okarakterisao kao suštinu svoga postojanja.
Kompjuter, radio i televizija su dobri primeri nastanka iluzorne inteligentne aktivnosti iz kompleksnosti tela. Svaki od njih mora da ima specifičan oblik i sastav, da bi mogao obavljati namenjenu funkciju. Precizna povezanost različitih elemenata omogućava električnoj energiji i signalima proticanje i usmeravanje u potrebnom pravcu. Njihova tela nisu svesna, niti stvaraju smisao. Ljudi su im kreirali takav oblik i upravljaju čitavim procesom.
Suština mišljenja, još uvek, nije shvaćena. Pojavno objašnjenje je da mozak, kao materija, razmišlja materijom, tj. dolivom krvi, hormonima iz žlezda, neuronima, električnim impulsima itd. Na taj način postoje i tri objašnjenja ili mogućnosti.
Prvo, da hemikalije i impulsi razmišljaju sami od sebe. Shodno tome, ljudi su misleća hemikalija ili misleći električni impuls. Drugo, da hemikalije i električni impulsi nemaju sposobnost mišljanja, ali se u dodiru s mozgom dešava čarolija, pa mozak počinje da razmišlja. Treće, da se preko tih materijalnih elemenata omogućava Telesnoj i Duhovnoj svesti (nama još uvek neshvaćenom i neistraženom bezobličnom entitetu) delovanje na mozak.
Savremena tehnologija je stvorila uslove za nastanak novih naučnih disciplina. Jedna od njih je i biopsihijatrija. Raznim instumentima se omogućilo posmatranje mozga u
procesu mišljenja čime su uočene interesantne pojave. Dr Martin Teicher, sa Harvardske medicinske škole, u članku "Neurobiologija i zlostavljanje dece" je izneo otkriće da su zlostavljana deca u najranijem periodu života za posledicu imala drugačije oblikovanje i formiranje mozga od dece koja nisu bila zlostavljana. Kasnije se to ispoljilo i kao drugačije ponašanje.
Taj podatak svedoči o interakciji mozga (materije) i svesti, odnosno njihovoj medjusobnoj uslovljenosti. Zlostavljanje dece je prouzrokovalo snažan intenzitet osećanja i disruptivnu svesnu aktivnost koja je izobličila mozak. Psihosomatske bolesti i sugestija takodje ukazuju na uticaj svesti na telo.
Darryl Reanney: "Noseći se intuicijom nešto dalje, interesantno je pomenuti da se retki momenti oslobadjanja svesti od ega opisuju kao momenti osvetljenja ili prodora svetlosti. Vitman opisuje ta vidjenja kao ‘osvetlenje svetlog’ i metafora svesti kao svetlosnog agenta je široko rasprostranjena u svim mističnim spisima. Pitam se, u momentima nesputane mentalne slobode, da li sama svetlost, jedna istinski bezvremenska realnost, priznata od strane fizičara kao takva, nije u nekom još neotkrivenom načinu nosilac svesti?"
*
J. B. Rhine: "Zapanjujuće deluje na moju maštu da zamisli sve implikacije pokazanog, da svest nekim nepoznatim načinom, ili sama od sebe, poseduje mogućnost da direktno afektuje materiajalne operacije u svetu oko sebe."
***
S obzirom da nauka život i univerzum proučava samo kroz fizičke pojave razumljivo je što nastanak svesti objašnjava kompleksnošću materije i što smatra da ne može postojati bez tela. Ta teorija sadrži mnogo nejasnoća i neodgovorenih pitanja: Kako nastaje kompleksnost kojom materija dobija sposobnost mišljenja? Šta usmerava interakciju i konekciju različitih materijalnih elemenata? Kako su se stvorili potrebni materijalni elementi za mišljenje? Slučajno? Kako je moguća slučajnost u strogo određenim i izuzetno preciznim i kompleksnim jedinjenjima? Šta stvara materiju ili kako je ona nastala?
Egzistencija živih bića ima karakteristike organizovanog razvoja za razliku od beživotnog, nesvesnog postojanje materijalnih stvari. Ako su materija i energija, kao nesvesni oblici, neuništivi i imaju kontinuitet, kako to da ga svest, kao inteligentna, kreativna aktivnost nema i da nestaje? Šta materiji i energiji omogućava kontinuitet? Ne postiže li se skladan rad tela, upravo, interakcijom sa svešću?
Smrt živih bića ukazuje na to. Kada čovek umre njegovo telo je i dalje prisutno, ali njegova suština nije. Organi bez svesti, jednostavno, prestaju funkcionisati. Dok je svest u telu postoji organizacija i red. Svi organi rade usklađeno. Bez svesti nastaje nered i razlaganje. Zar to ne dokazuje da je svest suština reda i smisla i da vrši interakciju sa telom (materijom) a ne da telo ima sposobnost da je stvara?
Dekart je metodom skepse stigao do zaključka da je svest suština života kroz njegovu čuvenu rečenicu: "Cogito ergo sum." Ne samo što je tom rečenicom svoj život i postojanje odredio kroz svest, već je samu svest okarakterisao kao suštinu svoga postojanja.
Kompjuter, radio i televizija su dobri primeri nastanka iluzorne inteligentne aktivnosti iz kompleksnosti tela. Svaki od njih mora da ima specifičan oblik i sastav, da bi mogao obavljati namenjenu funkciju. Precizna povezanost različitih elemenata omogućava električnoj energiji i signalima proticanje i usmeravanje u potrebnom pravcu. Njihova tela nisu svesna, niti stvaraju smisao. Ljudi su im kreirali takav oblik i upravljaju čitavim procesom.
Suština mišljenja, još uvek, nije shvaćena. Pojavno objašnjenje je da mozak, kao materija, razmišlja materijom, tj. dolivom krvi, hormonima iz žlezda, neuronima, električnim impulsima itd. Na taj način postoje i tri objašnjenja ili mogućnosti.
Prvo, da hemikalije i impulsi razmišljaju sami od sebe. Shodno tome, ljudi su misleća hemikalija ili misleći električni impuls. Drugo, da hemikalije i električni impulsi nemaju sposobnost mišljanja, ali se u dodiru s mozgom dešava čarolija, pa mozak počinje da razmišlja. Treće, da se preko tih materijalnih elemenata omogućava Telesnoj i Duhovnoj svesti (nama još uvek neshvaćenom i neistraženom bezobličnom entitetu) delovanje na mozak.
Savremena tehnologija je stvorila uslove za nastanak novih naučnih disciplina. Jedna od njih je i biopsihijatrija. Raznim instumentima se omogućilo posmatranje mozga u
procesu mišljenja čime su uočene interesantne pojave. Dr Martin Teicher, sa Harvardske medicinske škole, u članku "Neurobiologija i zlostavljanje dece" je izneo otkriće da su zlostavljana deca u najranijem periodu života za posledicu imala drugačije oblikovanje i formiranje mozga od dece koja nisu bila zlostavljana. Kasnije se to ispoljilo i kao drugačije ponašanje.
Taj podatak svedoči o interakciji mozga (materije) i svesti, odnosno njihovoj medjusobnoj uslovljenosti. Zlostavljanje dece je prouzrokovalo snažan intenzitet osećanja i disruptivnu svesnu aktivnost koja je izobličila mozak. Psihosomatske bolesti i sugestija takodje ukazuju na uticaj svesti na telo.
