Život je lep

[hibernated]

Naslov ne govori o životu kao takvom, iako takav postoji i moguć je (sa primesama mulja, gorčine i ružnog...a može i obratno, sa nijansama lepog...valjda kako kome zapadne).

Ono što me podstaklo da tako naslovim post jeste domaći film istog naslova koji upravo ide na jednom od tv programa. Nikada mi se nije dopadao, štaviše osećam se uvek loše kada na njega naletim. Glumci su savršeni, dijalozi izvanredni, ritam radnje dobar. Ideja takođe...ali mučnost opstaje, baš jaka. I pitanje - kako gomila ne može ili ne želi da učini ništa pojedincu koji je spreman da počini najgori mogući teror nad nekolicinom? Gde je sakrivena moć agresivca koji je u stanju da bukvalno hipnotizira gomilu koja poput nemoćne jagnjadi čeka da bude neprimećena kad je već dostupna za klanje? Šta sprečava odrasle i jake muškarce da se okrenu protiv siledžije (koji kasnije u filmu dobija pojačanje još jednog) koji je spreman na najgore odmazde i iživljavanja zbog hira i pre svega jezivog karakternog sklopa? Kaže negativac u filmu - U grupi možeš sve, od svega si zaštićen. Jedan može mnogo, a dva zla sve. Kasnije to zlo prerasta u tragediju...jer i oni ispravni postaju zločinci. Ispravni? U ispravnosti se uvek krije dobrota koja ne moze da se pokvari? Laz. Tako govori film, ali i život.
Zašto? I dokle je masa spremna da trpi? Šta može da uplaši nasilnika i da li išta? Da li takvi isprobavaju beskarakternost gomile, ili izazivaju njihovu nemoć, jačajući time svoje oružje, izazivajući besomučni rat protiv ispravnosti? Zašto su ljudi ovce? I zar život zaista ne bi bio lep kada bi pojedinac, a osobito onaj koji se našao u gomili iskoristio tu fizičku premoć i probao da otpad nauči pameti? Asociram sve i sa onim užasnim scenama iz rata kada su ljudi završavali u jamama, čitave grupe, dok ih je šačica moralnog jada i duhovnog otpada gurala u smrt. Zašto? Zar je strah toliki da je nemoguće odupreti se jednom ili dvojici? To isto povezujem i sa svakodnevicom gde će svi gledati svoja posla i ćutati na uočljivo nasilje, bilo iza zidova koje se čuje, bilo na ulici, sa kojim se možda direktno suočava.

Zašto smo tako slabi? I da li je to samo znak da se dobro ipak uvek povlači pred zlom? I da li je to dobro onda zaista dobro, kada pristaje da zlo zavlada? Možda je dobro jedan prikriveni kukavičluk. I novčić koji ima drugu stranu kad je već potreban samo podsticaj da se izokrene u svoju suprotnost. Zastrašujuća činjenica.

 

[Џорџи]

 

[radyu5]

Naslov ne govori o životu kao takvom, iako takav postoji i moguć je (sa primesama mulja, gorčine i ružnog...a može i obratno, sa nijansama lepog...valjda kako kome zapadne).

Ono što me podstaklo da tako naslovim post jeste domaći film istog naslova koji upravo ide na jednom od tv programa. Nikada mi se nije dopadao, štaviše osećam se uvek loše kada na njega naletim. Glumci su savršeni, dijalozi izvanredni, ritam radnje dobar. Ideja takođe...ali mučnost opstaje, baš jaka. I pitanje - kako gomila ne može ili ne želi da učini ništa pojedincu koji je spreman da počini najgori mogući teror nad nekolicinom? Gde je sakrivena moć agresivca koji je u stanju da bukvalno hipnotizira gomilu koja poput nemoćne jagnjadi čeka da bude neprimećena kad je već dostupna za klanje? Šta sprečava odrasle i jake muškarce da se okrenu protiv siledžije (koji kasnije u filmu dobija pojačanje još jednog) koji je spreman na najgore odmazde i iživljavanja zbog hira i pre svega jezivog karakternog sklopa? Kaže negativac u filmu - U grupi možeš sve, od svega si zaštićen. Jedan može mnogo, a dva zla sve. Kasnije to zlo prerasta u tragediju...jer i oni ispravni postaju zločinci. Ispravni? U ispravnosti se uvek krije dobrota koja ne moze da se pokvari? Laz. Tako govori film, ali i život.
Zašto? I dokle je masa spremna da trpi? Šta može da uplaši nasilnika i da li išta? Da li takvi isprobavaju beskarakternost gomile, ili izazivaju njihovu nemoć, jačajući time svoje oružje, izazivajući besomučni rat protiv ispravnosti? Zašto su ljudi ovce? I zar život zaista ne bi bio lep kada bi pojedinac, a osobito onaj koji se našao u gomili iskoristio tu fizičku premoć i probao da otpad nauči pameti? Asociram sve i sa onim užasnim scenama iz rata kada su ljudi završavali u jamama, čitave grupe, dok ih je šačica moralnog jada i duhovnog otpada gurala u smrt. Zašto? Zar je strah toliki da je nemoguće odupreti se jednom ili dvojici? To isto povezujem i sa svakodnevicom gde će svi gledati svoja posla i ćutati na uočljivo nasilje, bilo iza zidova koje se čuje, bilo na ulici, sa kojim se možda direktno suočava.

Zašto smo tako slabi? I da li je to samo znak da se dobro ipak uvek povlači pred zlom? I da li je to dobro onda zaista dobro, kada pristaje da zlo zavlada? Možda je dobro jedan prikriveni kukavičluk. I novčić koji ima drugu stranu kad je već potreban samo podsticaj da se izokrene u svoju suprotnost. Zastrašujuća činjenica.

Strah i niska inteligencija su razlog. Na filmu se to jasno i vidi.
Inače, ovaj film bi trebalo svaki dan da puštaju vernim glasačima SNS-a, kao podsetnik da se oslobode straha.

 

[Sugaenzi]

Ne glasaju oni iz straha nego zarad koristi .Neko se prodao za sendvic neko gaji nadu da ce mu dati bedni posao u drzavnoj sluzbi gde ce da lelemuda neko se okoristio preleteo je kod njih pa mora da odradjuje dakle drustvo jajara i bednika svih vrsta i sojeva.

 

[mekflaj]

Zar je strah toliki da je nemoguće odupreti se jednom ili dvojici? To isto povezujem i sa svakodnevicom gde će svi gledati svoja posla i ćutati na uočljivo nasilje, bilo iza zidova koje se čuje, bilo na ulici, sa kojim se možda direktno suočava.

Zašto smo tako slabi? I da li je to samo znak da se dobro ipak uvek povlači pred zlom? I da li je to dobro onda zaista dobro, kada pristaje da zlo zavlada? Možda je dobro jedan prikriveni kukavičluk. I novčić koji ima drugu stranu kad je već potreban samo podsticaj da se izokrene u svoju suprotnost. Zastrašujuća činjenica.

ova tema se prirodno nadovezuje na onu "imati petlju"

strah je suština problema, on nas blokira.
postoji nešto što se zove prirodna selekcija i evolucija. prapotomci smo jedinki koje su zbog straha upravo preživljavale jer ih je nagonio da se klone nevolja, dok su oni odvažniji lagano stradali ne stižući da svoje gene prenesu na sledeću generaciju. pa je većina nas danas nasledila takav paćenički srednji mozak kojem robujemo.

takođe, i novija praksa bogate istorije ratovanja pokazala je da uvek gine najbolji deo vojske najviše.

lično veoma patim što nisam psihopata već običan miš kog preplavljuje strah. pa ipak, primetio sam da postoji još jedan sloj u meni odvažan da ide kroz pakao uprkos strahu. ne bih zalazio u detalje, ali recimo da sam u ratu sa jednim biznismenom, mafiozom od kog se svi sklanjaju i ćute, primam i pretnje smrću ali me to ne sprečava da nastavim rat sa njim. ne strahujem za svoj život i posledice jer mi se nešto i ne živi previše, ali me je strah od vlastitog straha, koji me dosta sputava u ponašanju.... ali sam čovek koji ima svoje crvene linije i koji se neće povući i pobeći, pa šta košta nek košta.... tako da, ako naprasno nestanem sa foruma, prelistajte crnu hroniku tih dana, možda bude fotki...

 

[flaj]

Svedoci smo da ni u jednom filmu nema toliko zla kao u stvarnosti.
Psihopata je programiran na zlo i iako zna šta je dobro,
zlo čini sa uživanjem.
Lako potčinjava većinu koja živi u strahu i nadi da će jedino tako sebe zaštititi.

Nije dobar onaj ko okreće i drugi obraz i hlebom uzvraća na kamen.
Dobar je samo heroj koji svesno žrtvuje sebe za dobro drugih.
Svi ostali su gola gowna, da se ne lažemo.

 

[Sousuke Aizen]

"Dobro" ili "zlo" je subjektivna manifestacija iz perspektive coveka koji trpi zadovoljstvo/nezadovoljstvo i putem tog mehanizma se i odredjuje. Ako ti uradiš nešto što nekom pruža zadovolsjtvo onda ce te oni smatrati "dobrim" a ako uradiš nešto što nekom pruža nezadovoljstvo onda ce te oni smatrati "zlim". Ako ti ubiješ iz nehata "nevinog" coveka ljudi kojima je to zasmetalo znaci pružilo im nelagodu,neprijatnost,mržnju (nezadovoljstvo) smatrace te zlim, ako ti ubiješ coveka u ratu "braneci" državu ljudima kojima si ti pružio ponositost,divljenje,sigurnost etc (zadovolsjtvo) smatrace te "dobrim".

U prirodi nema dobrog i lošeg. To su cisto ljudski koncepti nastali na osnovu subjektivnog doživljaja stvarnosti, uglavnom uslovljenim licnim potrebama i ocekivanjima kao i potrebama i ocekivanjima zajednice.

Dobar je samo heroj koji svesno žrtvuje sebe za dobro drugih.
Svi ostali su gola gowna, da se ne lažemo

isto važi i za tog tvog ''heroja'',i on je samo sledio ovaj obrazac i kontao je da će ga maloumnici smatrati herojem i veličati i uzdizati itd,dakle PRIJALO mu je to,ta pomisao i pričinjavala zadovoljstvo,a pošto je bio prejadni egoista kome je bitnije saznanje da će ga veličati nakon smrti od sopstvenog života-rešio je da se ''žrtvuje''
tako da i on je ''golo *****'',šta god da je uradio,da se ne lažemo
mada ne znam zašto bi vredjala i tako nazivala ljude koji nemaju kontrolu nad time kakvi će se roditi te stoga i šta će raditi i ''birati'' i na kraju crknuti poput stoke al dobro

 

[hibernated]

Strah i niska inteligencija su razlog. Na filmu se to jasno i vidi.Inače, ovaj film bi trebalo svaki dan da puštaju vernim glasačima SNS-a, kao podsetnik da se oslobode straha.

Strah pohodi i pametne, ali je oprostiviji niskointeligentnom, valjda zato što polazimo od toga da i ne bi umeo da se snađe, osmisli taktiku, povede masu. Problematičan je "pametan" koji strpljivo čeka da nevolja prođe i on sebe samog potapše po ramenu što je bio oprezan i mudar i izvukao živu glavu.
Što se tiče glasača, njima nijedan film ne može da pomogne kad ih već ni stvarnost ne otrežnjava. Možda bi ih trebalo eksportovati na 24 sata u civilizaciju i pokazati im kako sve može da funkcioniše, bezbolno i glatko, i da su tamo ljudi ljudi a ne budale po sopstvenom izboru ili prisili.

Ne glasaju oni iz straha nego zarad koristi .Neko se prodao za sendvic neko gaji nadu da ce mu dati bedni posao u drzavnoj sluzbi gde ce da lelemuda neko se okoristio preleteo je kod njih pa mora da odradjuje dakle drustvo jajara i bednika svih vrsta i sojeva.

Živimo živote na crti manjeg otpora. Kad si gladan ili dovoljno sit, zastrašuje činjenica da možeš ostati i bez tog malog ili dovoljnog. Oportunizam je bolest koja hara na mestima koja ne nude više već samo onoliko da se preživi ili životari. Onaj ko hoće da živi ne gubi vreme na grabljenje sendviča već traži bogato postavljen sto (švedski, ili neki drugi) za čiju šarenolikost će se dobro potruditi ali ga i zasluženo načeti. Sa uživanjem.

ova tema se prirodno nadovezuje na onu "imati petlju"
strah je suština problema, on nas blokira.
postoji nešto što se zove prirodna selekcija i evolucija. prapotomci smo jedinki koje su zbog straha upravo preživljavale jer ih je nagonio da se klone nevolja, dok su oni odvažniji lagano stradali ne stižući da svoje gene prenesu na sledeću generaciju. pa je većina nas danas nasledila takav paćenički srednji mozak kojem robujemo.
takođe, i novija praksa bogate istorije ratovanja pokazala je da uvek gine najbolji deo vojske najviše.
lično veoma patim što nisam psihopata već običan miš kog preplavljuje strah. pa ipak, primetio sam da postoji još jedan sloj u meni odvažan da ide kroz pakao uprkos strahu. ne bih zalazio u detalje, ali recimo da sam u ratu sa jednim biznismenom, mafiozom od kog se svi sklanjaju i ćute, primam i pretnje smrću ali me to ne sprečava da nastavim rat sa njim. ne strahujem za svoj život i posledice jer mi se nešto i ne živi previše, ali me je strah od vlastitog straha, koji me dosta sputava u ponašanju.... ali sam čovek koji ima svoje crvene linije i koji se neće povući i pobeći, pa šta košta nek košta.... tako da, ako naprasno nestanem sa foruma, prelistajte crnu hroniku tih dana, možda bude fotki...

Najbolji vojnici su sigurno oni najhrabriji, oni koji su obučeni da daju sve od sebe. Kukavice lepo stoje u pozadini i obično spasu svoju bednu kožu. Valjda je taj osećaj ispunjenja svrhe i stremljenje višim ciljevima, onim za dobrobit svih, ugrađena u lični kod. I nema ga svako.
Znači, da propratimo vesti i obratimo pažnju na tvoj slučaj? Daj bar neki hint, koliko ti je godina i koliko ta tvoja borba sa nepravdom traje, pa da te ožalimo ovde ako se nešto užasno desi . Nemoj samo pištoljem kao ona penzionerka koja je konačno šljamu pokazala gde je trebao odavno da završi. Malo suptilnije to...bez krvi .

"Dobro" ili "zlo" je subjektivna manifestacija iz perspektive coveka koji trpi zadovoljstvo/nezadovoljstvo i putem tog mehanizma se i odredjuje. Ako ti uradiš nešto što nekom pruža zadovolsjtvo onda ce te oni smatrati "dobrim" a ako uradiš nešto što nekom pruža nezadovoljstvo onda ce te oni smatrati "zlim". Ako ti ubiješ iz nehata "nevinog" coveka ljudi kojima je to zasmetalo znaci pružilo im nelagodu,neprijatnost,mržnju (nezadovoljstvo) smatrace te zlim, ako ti ubiješ coveka u ratu "braneci" državu ljudima kojima si ti pružio ponositost,divljenje,sigurnost etc (zadovolsjtvo) smatrace te "dobrim".
U prirodi nema dobrog i lošeg. To su cisto ljudski koncepti nastali na osnovu subjektivnog doživljaja stvarnosti, uglavnom uslovljenim licnim potrebama i ocekivanjima kao i potrebama i ocekivanjima zajednice.

isto važi i za tog tvog ''heroja'',i on je samo sledio ovaj obrazac i kontao je da će ga maloumnici smatrati herojem i veličati i uzdizati itd,dakle PRIJALO mu je to,ta pomisao i pričinjavala zadovoljstvo,a pošto je bio prejadni egoista kome je bitnije saznanje da će ga veličati nakon smrti od sopstvenog života-rešio je da se ''žrtvuje''
tako da i on je ''golo *****'',šta god da je uradio,da se ne lažemo
mada ne znam zašto bi vredjala i tako nazivala ljude koji nemaju kontrolu nad time kakvi će se roditi te stoga i šta će raditi i ''birati'' i na kraju crknuti poput stoke al dobro

Znači, nemoguće je razlučiti zlo od dobra? Mi to samo onako odokativno, naspram noge na koju smo ustali odredjujemo? I trebamo da budemo tolerantni za svakojake hromozomske deformacije te biti dobrodušni prema svakom ko se nažalost rodio kao siledžija ili ubica (jer eto on to nije izabrao nego mora tako)?
Ako tako velikodušno opravdavaš očito zlo, a dobru nameru i samu osobu koja ne preza da položi svoj život da bi sprečila da se većini nešto gadno desi definišeš kao manipulativno *****, postavlja se pitanje kakvu definiciju treba izvesti naspram tebe? Valjda...šta da se radi, pusti i njega takvog deformisanog da misli i živi, nije to sam birao.
Opredeli se - ili se prikloni (subjektivno) svakom zlu i tretiraj kao dobro (jer ne umeš drugačije), ili probaj da (subjektivno) ipak razmisliš kakve posledice donose pojedinačni ljudski pristupi i načini. I koliko nakon toga ostaje leševa, a koliko nasmejanih ljudi.

 

[Milan od Gruze]

Naslov ne govori o životu kao takvom, iako takav postoji i moguć je (sa primesama mulja, gorčine i ružnog...a može i obratno, sa nijansama lepog...valjda kako kome zapadne).

Ono što me podstaklo da tako naslovim post jeste domaći film istog naslova koji upravo ide na jednom od tv programa. Nikada mi se nije dopadao, štaviše osećam se uvek loše kada na njega naletim. Glumci su savršeni, dijalozi izvanredni, ritam radnje dobar. Ideja takođe...ali mučnost opstaje, baš jaka. I pitanje - kako gomila ne može ili ne želi da učini ništa pojedincu koji je spreman da počini najgori mogući teror nad nekolicinom? Gde je sakrivena moć agresivca koji je u stanju da bukvalno hipnotizira gomilu koja poput nemoćne jagnjadi čeka da bude neprimećena kad je već dostupna za klanje? Šta sprečava odrasle i jake muškarce da se okrenu protiv siledžije (koji kasnije u filmu dobija pojačanje još jednog) koji je spreman na najgore odmazde i iživljavanja zbog hira i pre svega jezivog karakternog sklopa? Kaže negativac u filmu - U grupi možeš sve, od svega si zaštićen. Jedan može mnogo, a dva zla sve. Kasnije to zlo prerasta u tragediju...jer i oni ispravni postaju zločinci. Ispravni? U ispravnosti se uvek krije dobrota koja ne moze da se pokvari? Laz. Tako govori film, ali i život.
Zašto? I dokle je masa spremna da trpi? Šta može da uplaši nasilnika i da li išta? Da li takvi isprobavaju beskarakternost gomile, ili izazivaju njihovu nemoć, jačajući time svoje oružje, izazivajući besomučni rat protiv ispravnosti? Zašto su ljudi ovce? I zar život zaista ne bi bio lep kada bi pojedinac, a osobito onaj koji se našao u gomili iskoristio tu fizičku premoć i probao da otpad nauči pameti? Asociram sve i sa onim užasnim scenama iz rata kada su ljudi završavali u jamama, čitave grupe, dok ih je šačica moralnog jada i duhovnog otpada gurala u smrt. Zašto? Zar je strah toliki da je nemoguće odupreti se jednom ili dvojici? To isto povezujem i sa svakodnevicom gde će svi gledati svoja posla i ćutati na uočljivo nasilje, bilo iza zidova koje se čuje, bilo na ulici, sa kojim se možda direktno suočava.

Zašto smo tako slabi? I da li je to samo znak da se dobro ipak uvek povlači pred zlom? I da li je to dobro onda zaista dobro, kada pristaje da zlo zavlada? Možda je dobro jedan prikriveni kukavičluk. I novčić koji ima drugu stranu kad je već potreban samo podsticaj da se izokrene u svoju suprotnost. Zastrašujuća činjenica.

Dobro je hrabrost.Neustrasivost.
Samo hrabrost moze biti spremna na zrtvu.

Zlo nikad.Zlo je se boji kao djavo krsta.

 

[Sousuke Aizen]

ne nemoguće nego je svako,pa i ovo,razlučivanje subjektivno, te je stoga patetično nametati svoja mišljenja i stavove bilo kome,samo TO je moja poenta,ništa manje i ništa više

da li ''treba'' biti ''tolerantan'' ili ne-nebitno je,svi ćemo umreti,život nema smisla
ali ako ti se ne svidja neko i nešto,logično i racionalno je da se pobuniš protiv toga svakako,ako ima izgleda da ćeš uspeti
no,to ne znači da si TI ''u pravu'' i dobra,lepa,pravedna i moralna i slična srranja a neko DRUGI zao,nemoralan,nepravedan itd,nego samo prosto to da ti je taj neko izazivao nezadovoljstvo/neužitke/patnju a ti,pošto si normalna osoba a ne npr mazohista,ne pristaješ na to te se boriš za ostvarenje svojih užitaka/zadovoljstva/''sreće'' i to je to,nikakva mudrost i proserravanja tipa pravda nepravda dobarlošzao moral nemoral kič šund itd

 

[hibernated]

Sousuke, izgleda da si sjajno ime odabrao, ali samo u jednom aspektu - izvanredan si manipulator, ali nemas genijalni um.
To što ćemo svi umreti a imamo status ljudskog bića (dakle dat nam je um da rezonujemo, instinkt da se branimo, srce da volimo, snaga da izdržimo i borimo se), znači da baš treba poraditi na tome da i znanja i moć spoznaje iskoristimo za ličnu i dobrobit drugih. To što ćeš možda živeti još 30 godina, ne daje ti za pravo da se ponašaš kao biljka (i ona je korisna) ili životinja (ima svrhu i napada samo kad je ugrožena), ili kamen (začudo, i on ima svoju svrhu) ili ništa (a čovek je ništa ako mu je za sve svejedno i sebi dopušta da čini bilo šta, ne mareći ni za šta).
Ako se ne bi osvrtali na ono što nas u nekom kontekstu ne tangira (ne samo lično nego i globalno), a uvek nešto postoji, onda bi lepo svi mogli da se preselimo na Instagram i gledamo fotografije svakojakosti. Tamo ne moramo da mislimo, ne moramo da brinemo, ne moramo da merimo, ne moramo da razgovaramo, ne moramo da imamo stav, ne moramo da se žalimo, ne moramo pokrećemo teme o životu koji nas okružuje, ne moramo da merimo tuđe bljuvotine već isključivo lepotu ili nedostižni način života, ne moramo da budemo mi nego neko drugi.
U stvari ne moramo ništa. Ionako ćemo umreti ... ali ipak iskoristi svoj shikai za neke plemenitije stvari .

 

[La Loba]

Strah i niska inteligencija su razlog. Na filmu se to jasno i vidi.
Inače, ovaj film bi trebalo svaki dan da puštaju vernim glasačima SNS-a, kao podsetnik da se oslobode straha.

Mislim da onima koji ne glasaju za SNS to treba da se objasni, mada ako cemo iskreno...

Ja sam pokusavala da organizujem ljude, da nesto uradimo, da se pokrenemo sa mrtve tacke ali svi imaju ili babu i dedu na selu koji dotiraju, rodjake u inostranstvu koji salju kintu, mama i tata ce da zastite svoje detence da ne protestuje na ulici da ne sedne sledne slucajno na hladan beton, pa ce da nazebe konj od 30+ godina.

Bukvalno svako ima neku siguricu i zabole ga za bilo sta, lakse je da se kuka dok je gu*ica na sigurnom.

Mogu provereno na osnovu licnog iskustva da kazem da nas narod nema petlju, nema srce i nema hrabrost apsolutno ni za sta osim da prati vodju.
Da ne govorimo o sistematskom unistavanju slobodnog i kritickog razmisljanja od strane sistema i porodice.

Jednostavno, hrabri ljudi s mozgom u Srbiji su retki i malobrojni, statisticka greska, ima ih mozda 100.000 ali ne mogu da isplivaju iz zivog blata.

 

[Sousuke Aizen]

neću.

 

[hirajgoagain]

jel ste poklekli nekad? sad ne verujem sebi

- - - - - - - - - -

mada i to je deo neverovanja... muljam

 

[Cakana Andjelic]

meni nije

 

[hirajgoagain]

ja se duhovno uzdrmam nekako ali ne idem za dobrotom, možda nekad, valjda je to opasno jer sam i obrazovana itd

kolko tolko
okk dosta
...
pomozite mi ne volim to neko zlo, mislim da budem u tome, ja budem to isto ili ću biti
hmm rebusi

 

[Sousuke Aizen]

jedva

 

[hirajgoagain]

jedva

jedva je lep?

 

[Sousuke Aizen]

ne nego jedva smo poklekli

 

[Boljarin]

DakleM, od biblije, u stvari mnogo pre biblije marketing je poceo da deluje na svest ljudi.
Kako su prenosnici dogadjaja postajali kraci tako je i pamet ili bolje, secanje postajalo krace
posledica toga je sirenje crnobelog polarizovanog vidjjenja zivota. Gube se sitnice iz prozora misli,
svet postaje crn ili beo u vremenu, pa kako se kome zalomi.
Medjutim, dualnost shvatanja iskljucuje polarizam i unosi detalje koje smo pogubili.
Neko bi rekao nada je ta sto drzi svet na okupu, ali nije tako zivot se sastoji od sitnica koje
stvaraju boju koja stvara tu nadu koja odrzava zivot.
Psiholozi ne posvecuju dovoljno paznje polarizmu koji je direktni uvod u depresiju i gubljenje smisla zivota.
Prostih primera i za ovu temu imamo u svojoj istoriji, tacnije u istoriji pojedinaca.....
Hajduci u vremenu svojih aktivnosti su bili odmetnici i sasvim je neverovatno da u zavisnosti od noge na koju ustanu nisu
cinili zlo ili dobro, svakako nikad dobro vlasti...medjutim, narod ih tretira kao heroje, pod dejstvom polarizma danasnjice...
Dakle, postojanje dobra i zla je sasvim jasno i uzrocno posledicno, ali taj dualizam se okrece u vremenu kroz ceo krug shvatanja.
Sta onda znaci pitanje zasto smo takvi ili zasto se ne suprotstavljamo zlu? Ako uzmemo trenutak u nasem vremenu i primetimo dobro
i zlo u nasem okruzenju, shvaticete da mnogi posmatraci nemaju isti osecaj dobra i zla u tom istom trenutku.
Kao i kod gledanja filma, neki se opredele za jaceg, neki za slabijeg neki su neopredeljeni, a neki nisu ni u toku desavanja
ovo su sve razlozi da se ljudi ne mesaju, ako vec nisu umesani.
Ima li neko od vas neprijatno iskustvo da se umesa u dogadjanje shvatajuci da se desava zlo, ocekujuci da i drugi tako vide, a desi se suprotno
da vi ispadnete negativac? To je nekome razlog da nikad vise javno ne iskazuje misljenje ni stavove...to je nacin vladanja ljudima koji je pored ostalih
vrlo koriscen od strane manipulatora...
Sta mislite koliko ljudi je dovoljno sigurno u svoje stavove da posle ovakvog iskustva ili samo posmatranja takvog desavanja ima volje ili hrabrosti da svima kaze sta je ispravno?

 

[Sousuke Aizen]

daj duži malo post, ne verujem da postoje ljudi dovoljno zaludni i debilni da čitaju vako kratke postove

 

[Cakana Andjelic]

jesam ja

i ic ga nisam razumela

 

[Boljarin]

jesam ja

i ic ga nisam razumela

U prvom delu je odgovor na nihilizam iz dugackih spin postova i ukratko, tvrdnja da se zivot sastoji od sitnica, a ne od velikih desavanja koja menjaju zivot, kao u filmovima i pricama...i skretanje paznje na zanemareni polarizma kao proizvoda egocentricnosti...
Drugi deo je odgovor na temu u smislu, da nema tako velikih desavanja zbog kojih bi neko pravio sebi problem, a posebno, sto je rasireno misljenje da je odnos dobra i zla relativan. Sto u sustini jeste tacno, ali je zivotno pogresno, jer svako od nas nosi zrno sustine dobra i tacno je da samo sigurni u sebe i shvatanje univerzalne pravde dobiju hrabrost da se suprotstave, nevazno na koji nacin.

 

[Cakana Andjelic]

a to

 

[hibernated]

jel ste poklekli nekad? sad ne verujem sebi- - - - - - - - - -mada i to je deo neverovanja... muljam

Tata moje drugarice je jednom izjavio jednu prokletu istinu - I sopstvena pozadina (da budemo fini, da ne koristimo original) me ponekad neprijatno izda, pa mu ne verujem, a kamoli neko i nekom drugom. Tako da je trenutak neverovanja sopstvu logična posledica neprijatnog iznenađenja koje samo sebi priredimo. To "poklekivanje" je jednostavno uobičajena ljudska slabost pred nekim izazovom ili željom. Jeste da ozbiljno pocrveniš pred sobom, ali je korisno za buduće premeravanje snaga sa slabostima. I naravno - nikad ne veruj sebi! Ili bar, sa zadrškom.

fa

Dakle, postojanje dobra i zla je sasvim jasno i uzrocno posledicno, ali taj dualizam se okrece u vremenu kroz ceo krug shvatanja.Sta onda znaci pitanje zasto smo takvi ili zasto se ne suprotstavljamo zlu? Ako uzmemo trenutak u nasem vremenu i primetimo dobroi zlo u nasem okruzenju, shvaticete da mnogi posmatraci nemaju isti osecaj dobra i zla u tom istom trenutku.Kao i kod gledanja filma, neki se opredele za jaceg, neki za slabijeg neki su neopredeljeni, a neki nisu ni u toku desavanjaovo su sve razlozi da se ljudi ne mesaju, ako vec nisu umesani.Ima li neko od vas neprijatno iskustvo da se umesa u dogadjanje shvatajuci da se desava zlo, ocekujuci da i drugi tako vide, a desi se suprotnoda vi ispadnete negativac? To je nekome razlog da nikad vise javno ne iskazuje misljenje ni stavove...to je nacin vladanja ljudima koji je pored ostalihvrlo koriscen od strane manipulatora...
Sta mislite koliko ljudi je dovoljno sigurno u svoje stavove da posle ovakvog iskustva ili samo posmatranja takvog desavanja ima volje ili hrabrosti da svima kaze sta je ispravno?

Mislim da je ljudima postalo svejedno. Da su otupeli u traženju (i očekivanju) pravde koju ne brane ni oni koji su za to zaduženi. Ljudska dobrota je postala neprofitabilna kategorija, izjednačena sa naivnošću, glupošću, nesposobnošću. Naravno, ne uvek i ne svuda, ali što si uporniji da razgraničiš dobro od zla, to ti je dodela uloge glupog Avgusta izvesnija. Možda ljudi misle i da je neko plaćen da se razračuna sa zlom, tako da ne moramo da se mešamo u ono što nam nije posao.
Ne znam da li sam o tome već pisala negde, ali nikad neću zaboraviti jedan test koji je napravljen u jednom našem gradu, kada je na javnom mestu isceniran napad muškarca na devojku. Fingirao je udarce, izgovarao strašne reči, a ona padala, jaukala. Niko se, ali niko nije primakao da mu nešto kaže ili da ga opomene, ili da barem pozove policiju. Prolazili su ne okrećući glavu. I muškarci, i žene. Valjda je to bila njihova stvar. Valjda je ona zaslužila i dobila svoje. Valjda treba neko još da izgubi glavu zbog tudjih nesuglasica. A to da nisu bili svesni šta je tu loše, teško da je moguće poverovati.