Život je igra ili borba?

Obicno iza svakog igraca stoji borac.
Lepo je prepustiti se gde nas vetar duva, raditi sta volimo ali neko placa racune I hranu.
Tako su I umetnici bili a I sada su uglavnom izdrzavana lica. Ne svi naravno...
Igrati se je lepo dok nemamo odgovornosti u zivotu ili nas bas briga za njih.
Neki su izdržavana lica, a neki milijarderi. Šta pravi razliku?
 
..i igra je jedna vrsta borbe...
Setite se Andrica, Aska i vuk...ta basna idealno objasnjava ovu temu...
Kad ja gledam tvoju igru, ona mi izgleda kao borba. A zapravo nije to. Isto
tako, kad ti gledaš moju igru, izgleda ti kao teška borba. Zapravo bi svi mogli
da se igramo i budemo ono za šta nas je Bog svetu dao. Moj ego bi bio
zadovoljan jer bi drugi to videli kao hrabrost, odlučnost, ozbiljnost. Neka
on komotno pokupi zasluge. Meni i ne trebaju..
 
Imali su i oni pomračenja, ali za razliku od mnogih, preživeli su.

Igra je fantastična, moćna. Kao deca imamo kapacitet da prihvatimo taj
bust energije i da plovimo na tome, kreirajući sledeću i sledeću igru, bez
očekivanja. Kao odrasli se slabije snalazimo. Pa se onda dešava da
postanemo zavisni od tog osećaja i umesto da ga igrom proizvodimo,
postanemo zavisni od opijata.

Borba iscekuje neki rezultat, pobedu ili gubitak.

Igra ne iscekuje neki rezultat, tacnije rezultat je sagledavanje mogucnosti. Igra moze da proizvede rezultat, onda kad ga proglasimo kao rezultat igre ali ne mora jer je igra sama sebi svrha, rezultat je posledica ili izbor.

To sa decom i odraslima je namerna rabota - u deci se ubija originalnost i radost igre a uvodi red i poslusnost. Iz sveta igre ih gurkamo u svet borbe. Zato sto mislimo da je tako bolje i pozeljnije. Poneko ipak uspe da nastavi sa igrom, a poneko transformise igru u pristup zivotu - to mogu da postignu samo oni koji umeju da sagledaju zivot sa dovoljne visine ili iz dovoljne dubine. Oni vise ne igraju ni igru ni borbu oni jednostavno vladaju svetom.

paradoks: kao deca igrali smo se borbe
(kauboja i indijanaca, partizana i nemaca, mangupa i policije...)
 
Kako ste divni i autentični večeras na ovoj temi. Hvala sivima koji su učestovali.
Sto godina sam na forumu, a ovo nisam doživela. Emotivna sam i blesava
večeras, ali to jam ja.
Danas sam napunla 50. godina. I pošto nisam očekivala ni u najluđem snu da
ću ih doživeti, zbog nekih ''neizlečivih bolesti'' koje su me snašle, rešila sam
da ću od sada, svaki dan do kraja svog života provesti u igri. Što da ne? I tako
su mi dani poklonjeni.
Ako slučajno zaboravim, ova tema će me setiti.

Želim vam da i vi nađete svoj motiv da vam život bude igra. :heart: Na vašu radost
i na radost drugih.
 
Poslednja izmena:
Kako ste divni i autentični večeras na ovoj temi. Hvala sivima koji su učestovali.
Sto godina sam na forumu, a ovo nisam doživela. Emotivna sam i blesava
večeras, ali to jam ja.
Danas sam napunla 50. godina. I pošto nisam očekivala ni u najluđem snu da
ću ih doživeti, zbog nekih ''neizlečivih bolesti'' koje su me snašle, rešila sam
da ću od sada, svaki dan do kraja svog života provesti u igri. Što da ne? I tako
su mi dani poklonjeni.
Ako slučajno zaboravim, ova tema će me setiti.

Želim vam da i vi nađete svoj motiv da vam život bude igra. :heart: Na vašu radost
i na rados drugih.
Srećan rođendan. I želim ti da ti lepi snovi postanu stvarnost. Da se još 50 - 60 godina igraš.... a posle pustiš život da te vodi .... :zaljubljena:
 
Kako ste divni i autentični večeras na ovoj temi. Hvala sivima koji su učestovali.
Sto godina sam na forumu, a ovo nisam doživela. Emotivna sam i blesava
večeras, ali to jam ja.
Danas sam napunla 50. godina. I pošto nisam očekivala ni u najluđem snu da
ću ih doživeti, zbog nekih ''neizlečivih bolesti'' koje su me snašle, rešila sam
da ću od sada, svaki dan do kraja svog života provesti u igri. Što da ne? I tako
su mi dani poklonjeni.
Ako slučajno zaboravim, ova tema će me setiti.

Želim vam da i vi nađete svoj motiv da vam život bude igra. :heart: Na vašu radost
i na rados drugih.

al ono bas lepo!
nesebicno drago nas je

uzmi tu sarenu kutiju igre i ne ispustaj!
 
Borba iscekuje neki rezultat, pobedu ili gubitak.

Igra ne iscekuje neki rezultat, tacnije rezultat je sagledavanje mogucnosti. Igra moze da proizvede rezultat, onda kad ga proglasimo kao rezultat igre ali ne mora jer je igra sama sebi svrha, rezultat je posledica ili izbor.

To sa decom i odraslima je namerna rabota - u deci se ubija originalnost i radost igre a uvodi red i poslusnost. Iz sveta igre ih gurkamo u svet borbe. Zato sto mislimo da je tako bolje i pozeljnije. Poneko ipak uspe da nastavi sa igrom, a poneko transformise igru u pristup zivotu - to mogu da postignu samo oni koji umeju da sagledaju zivot sa dovoljne visine ili iz dovoljne dubine. Oni vise ne igraju ni igru ni borbu oni jednostavno vladaju svetom.

paradoks: kao deca igrali smo se borbe
(kauboja i indijanaca, partizana i nemaca, mangupa i policije...)
Guramo ih u borbu, jačamo ih iz najbolje namere. A put do pakla popločan je dobrim
namerama.
Danas sam videla jednog koji se već uveliko igra i drugog koji je rešen da se vrati
u igru. Misija ispunjena. Ne postoji ništa više od toga čemu se čovek može nadati.

Kako slučajni prolaznici mogu da odrede naš život? Jednom sam dok je dete
prelazilo ulicu korakom ''leptirić'', grubo odreagovala. Povukla sam ga za tašnu
i rekla ''na ulici si, ne lepršaj nego obrati pažnju''. A onda mene potpuno
nepoznata žena kucne po ramenu i kaže ''Gospođo. Ostavite dete na miru.
Što nas dve ne lepršamo?'' Kako me je postidela.. Stvarno. Što ne lepršamo?
 
Borba, kakva igra. Dokle god je u igri neko do koga ti je stalo. Problemi su često ozbiljni, nekad imaš posla sa psihoima i strukturama koje su oni napravili. Onaj ko je rođen u blagostanju ili je stvorio moć njemu je možda zaebancija.

A može da bude i igra ako se ima sreće. Ali ima i ono da od igračke bude plačke.
Ok, malo sam se upetljala
 
Stvar izbora. Možemo odlučiti da na život gledamo kao na igru ili na borbu.
Ako je borba, onda smo ozbiljni, odlučni, odrasli. Vau.. kako ego tu raste..
Ako je igra, onda smo srećni. A kad smo mi srećni, srećni su i oni oko nas.

Šta vi birate?

Definitivno igra. ;)

Inače oni koji život shvataju preozbiljno i kao neku konstantnu borbu uglavnom su dosta teške osobe, život treba posmatrati kao Božiji dar i život treba da bude ono praznik što se kaže i treba znati uživati u njemu i sreću i smisao tražiti u nekim malim i naizgled "nebitnim" stvarima, a sad ako će život biti neka konstantna borba i ako ćemo ga živetu u nekom strahu i grču ili ne znam stalno imati potrebu da se nadmećemo, da ispunjavamo tamo nekakve nametnute norme i nekom nešto dokazujemo onda u principu takav život nam ni ne treba (iako su nažalost verovatno neke povremene borbe neizbežne, bilo one naše unutrašnje ili sa nekakvim spoljnim faktorom).
 
Stvar izbora. Možemo odlučiti da na život gledamo kao na igru ili na borbu.
Ako je borba, onda smo ozbiljni, odlučni, odrasli. Vau.. kako ego tu raste..
Ako je igra, onda smo srećni. A kad smo mi srećni, srećni su i oni oko nas.

Šta vi birate?
Da li će život da bude igra ili borba, nije stvar IZBORA, već ISTINE iLI LAŽI. Ako živimo po USTINI, onda je život IGRA I SREĆA. A ako žovimo po LAŽI, onda je život BORBA I NESREĆA.
 

Back
Top